Војислављевићи

Како сам се већ у уводном посту осврнуо, Стефан Војислав (срп.википедија овдје) је први владар по којем је ова династија и добила име. Око 1035. године, српски великаши подигли су устанак против византијске власти, на челу устанка налазио се Стефан Војислав, који је током наредних година успео да ослободи земљу, проширивши власт и на околне области, чиме су постављени темељи за успон нове српске династије.
Већ сам поменуо да је овог владар обрадио Тибор Живковић у дјелу "Портрети српских владара (IX-XII век)" (овдје). О Стефану Војиславу пише Јован Скилица, што је обрадио Предраг Коматина кроз ову расправу.
Поред Скилице од византијских писаца осврт на Стефана Војислава даје Кекавмен (овдје) описујући га као лукавог варварина
Cecaumeni_Strategicon_et_incerti_scriptoris_de_officiis_regiis_libellus 0057.jpg

Скраћени превод одломка;
Бјеше у градовима Далмације, у Зети и Стону, завладао топарх Војислав Диоклећанин. Стратег хтједе да га зароби. И шта учини? Спријатељи се с њиме у намјери да га обмане. Иако је овај био варварин, али по природи и искуству беше мудар, па је он, с једне стране, примао поклоне, а с друге претвараше се као да је цару поданички одан, тобоже због благонаклоности и милости стратега...Они се потом сретну и, изљубивши се, сејдну. Тек што су они сели, на дати знак опколе стратега и, везавши му руке и ноге, одведу га везанога са његовим сином и свом пратњом и дромонима у Стон. И оним замкама и мрежама, којима (стратег) хтједе да улови, би уловљен, на срамоту Ромеја.
Kliknite za proširenje...
И из Скиличиног и из Кекавменовог описа да се закључити да Војислав бјеше опрезан владар бритког ума свакако дорастао времену и искушењима кроз која је пролазио.

Што се тиче описа Војислава, односно Доброслава у ЉПД, већ сам примијетио да је у питању непоуздан извор. Ту када знате да од старта имате много фикције и измишљотина, и није лако разазнати неке наводе који би могли бити истинити и од изванредне вриједности за историографију.
 
Brđanin:
A može biti i naknadni pokušaj romantizacije Vojislava. Da mu je otac ubijen u Kotoru, pa da mu je majka pobjegla u Rašku, gdje je zatekla umrlog oca, pa da je otišla kod ujaka u Bosnu, gdje je rodila Dobroslava, bla bla bla.
Što se tiče imena, vjerovatno je imao sva tri, slično kao i onaj Samuilov sin, zaboravio sam mu ime.
Kliknite za proširenje...
Може бити да си у праву. Мени некако делује да има нечега око Доброње и Војислава и Дукљаниновог Доброслава. Обојица живе у истом времену, били су утамничени у Цариграду, на сличном су простору, у том времену византијски извори пишу и своде на исто Хрвате и Србе. Није немогуће да је у устанку Стефана Војислава било и Хрвата, можда је тај устанак и био ширих размера. Не знам.
Да, знам за Самуливог сина (Роман Гаврило Радомир). Само ми је контрукција имена мало сумњива. Роман Гаврило Радомир има само једно словенско име док би Стефан Војислав Доброслав имало два. И Бодин би имао само једно хришћанско Константин Петар Бодин.
Некако мислим да је Доброслав спој више личности или је неком историјском Доброславу дат од стране Дукљанина већи значај.
 
Poslednja izmena:
Kažu strani plaćenik:
Занимљива је приметна сличност између назива племена Скробимези из Барског родослова и пољског села и управног округа Скарбимјерз.
https://en.wikipedia.org/wiki/Gmina_Skarbimierz
https://en.wikipedia.org/wiki/Skarbimierz,_Opole_Voivodeship
Kliknite za proširenje...
Да. И Михаило Вишевић је од рода с реке Висле. Тако да вероватно и код Дукљанина имамо неко племе или род који је задржао име по пореклу одакле је.
 
Khal Drogo:
Како сам се већ у уводном посту осврнуо, Стефан Војислав (срп.википедија овдје) је први владар по којем је ова династија и добила име. Око 1035. године, српски великаши подигли су устанак против византијске власти, на челу устанка налазио се Стефан Војислав, који је током наредних година успео да ослободи земљу, проширивши власт и на околне области, чиме су постављени темељи за успон нове српске династије.
Већ сам поменуо да је овог владар обрадио Тибор Живковић у дјелу "Портрети српских владара (IX-XII век)" (овдје). О Стефану Војиславу пише Јован Скилица, што је обрадио Предраг Коматина кроз ову расправу.
Поред Скилице од византијских писаца осврт на Стефана Војислава даје Кекавмен (овдје) описујући га као лукавог варварина
Pogledajte prilog 1248863
Скраћени превод одломка;

И из Скиличиног и из Кекавменовог описа да се закључити да Војислав бјеше опрезан владар бритког ума свакако дорастао времену и искушењима кроз која је пролазио.

Што се тиче описа Војислава, односно Доброслава у ЉПД, већ сам примијетио да је у питању непоуздан извор. Ту када знате да од старта имате много фикције и измишљотина, и није лако разазнати неке наводе који би могли бити истинити и од изванредне вриједности за историографију.
Kliknite za proširenje...
Свакако да је Дукљанин за владара као што је Стефан Војислав морао да зна, тако да нам то мешање с Доброславом више говори о извору него о неком историјском податку.
 
АнаиванГорд:
Свакако да је Дукљанин за владара као што је Стефан Војислав морао да зна, тако да нам то мешање с Доброславом више говори о извору него о неком историјском податку.
Kliknite za proširenje...
Заврзламом и евентуалним мотивима због чега различито име у рукопису ЉПД у односу на византијске рукописе бавио се Тибор Живковић у свом дјелу (овдје)
Tibor Živković - Portreti srpskih vladara ( IX - XII vek)_0044-5.jpg

Ту износи мишљење да политичпки мотиви да аутор промијени име Војиславу и нису баш одрживи. Износи и претпоставку да пуно име овог владара бјеше Стефан Доброслав Војислав, но у наставку примјећује да каснији временски несклад не даје покриће таквој претпоставци.
У сваком случају, аутору ЉПД бјеше познато постојање овог владара, но тешко је одгонентнути разлоге погрешних навода, да ли су посљедица недовољних сазнања или је са намјером.
 
Khal Drogo:
Заврзламом и евентуалним мотивима због чега различито име у рукопису ЉПД у односу на византијске рукописе бавио се Тибор Живковић у свом дјелу (овдје)
Pogledajte prilog 1249596
Ту износи мишљење да политичпки мотиви да аутор промијени име Војиславу и нису баш одрживи. Износи и претпоставку да пуно име овог владара бјеше Стефан Доброслав Војислав, но у наставку примјећује да каснији временски несклад не даје покриће таквој претпоставци.
У сваком случају, аутору ЉПД бјеше познато постојање овог владара, но тешко је одгонентнути разлоге погрешних навода, да ли су посљедица недовољних сазнања или је са намјером.
Kliknite za proširenje...
Није спорно да описи из живота Дукљаниновог Доброслава у великој мери одговарају дешавањима из живота Стефана Војислава. Оно што није јасно је како је Војислав постао Доброслав. То је оно што чини забуну.
 
@Khal Drogo јер поставио доста информација о Војислављевићима, што кроз радове , што кроз клипове. Имао бих ја неки пар речи да напишем, чисто да мало разиграмо тему...
Како знамо да је Михаило син Стефана Војислава?
У радовима који су постављани објашњено је да се кроз Доброслава обезбеђује традиција дукљанског краљева, што је сасвим ок и јасна намера писца. Међутим, није објашњено зашто Стефан Војислав постаје Доброслав ( мислим, зашто баш то име). Познато ми је оно решење за Стефан Војислав Доброслав и мислим да од тога нема ништа, ми једноставно немамо више таквих примера.
И шта ако је Дукљанин намерно дела Стефана Војислава приписао неком историјском Доброславу који није имао ту снагу и важност као Војислав? То би било обезбеђивање легимитета каснијим краљевима Михаилу, Бодину,итд.
Шта ако је Стефан Војислав директни предак Стефана Немање или Стефана који је постављен за кнеза у Босни? На тај начин би био оспорен легитимитет рашких жупана или поменутог Стефана.
 
Кекавмен назива Стефана Војислава Тавуњанином Србином, односно Војиславом Дукљанин. Каже и да је Војислав био топарх у Зети и Стону, подржан од и постављен од Грка највероватније око 1020, тада му се вероватно родио и син.
Скилица пише да је Михаило, који је Стефанов син потписао мир са царем.
Први устанак Војислав је подигао око 1035. У заробљеништву у Цариграду био је до око 1039. Убрзо, поново подиже устанак и овладава оближњим областима Србије.
Можда би било важно напоменути да је на челу византијске теме Србија стајао Љутовид, који је био кнез Захумља. Војску коју је Љутовид предводио чиниле су босанске, захумске и рашке трупе.
Углавном, Војислављевићи су династија која је владала (што зависно , што самостално) од око 1020 до око 1185.
Последњи владар би био Михаило , за којег се не зна да ли је од Радослава (краља) или од Михаила. Том последњем Михаилу Немања је био ујак, али није још разрешено којим путем су успоставили ту родбинску везу .
 
NickFreak:
Теза ти је добра , ваљана.
Иако смо видели да постоји разлика између византијске теме Србије и Рашке која је формирана за време византијске управе очигледно нешто што би објаснили рашком жупом која је имала неке интерне границе и постала стоно место очигледно да темељи овога сежу у далеку прошлост.
Порфирогенит помиње Вишеслава или Војислава очигледно првог крштеног владара. Он је столовао у Стону или на Михољској превлаци онда помиње Властимира и рат са Бугарима она излеће са речима до Властимира су сви Срби били Срби били Срби.
Његова држава је вероватно на Прштеру и планина данашње Црне Горе и босанском загорју преко Орловине је спојен са Далмацијом и Панонијом некадашња Дринска жупа.
Сад ту имамо једну важну ствар такође непроучену и непознату по нас Ахенски мир 812. Ту су корени и хрватске државе и наших померања под притиском Бугара.

Сад овде негде је обновљена провинција Далмација римска.
Највероватније и Превалис да би Ромеји осигурали свој пуноправни излаз на Јадран и Далмацију.
Ја мислим да ту настаје појам Диоклетије обновљен са границом вероватно на Михољској превлаци са римском Далмацијом.
Диоклија је била незгодна због римских градова и избеглица које су примљене у римске градове. Они се неће наћи на територији кнежевине Диоклије пре краја 10. и почетка 11. века.
Са потресима да ће спор између Котора и Дубровника решити се у корист Дубровника.
Онда ће фамозно сви ови римски градови Бар , Котор , Будва , Улцињ се наћи под Драчком митрополијом у саставу кнежевине Диоклије са још једном митрополијом Диоклијом нису сигурни у локацију али у унутрашњости Диоклије ту почиње њена историја и стапање и интеракција словенског становништва са Римљанима у великим приморским градовима и утврђењима.
Овај слој људи је изразито католички и Римски и најчешће се злоупотребљава за доказе католичанства у Дукљи којој до краја 10. почетка 11. века није ни припадао.
Сад Стонска епископија је припала Сплитској још у време Сплитских сабора.

Од археолога који су се бавили овим раздобљем Марко Алексић који је распоредио франачке архифакте према локацијама закључио је да је Хум на једно време пао под франачку власт.
Не зна се тачно колико дуго али свакако је пао. Са друге стране се формира оштро планинска међа према Бугарима и потреба да се престоница приближи Бугарима који су освојили велики део словенског становништва који је био близак Србима или у савезу.
Једноставно после пада првог бугарског царства и Србије настаје рашка област која није идентична теми Србија али се налази у оквиру ње.

Ти си у праву да је Дежевски споразум први правни документ раздвајања тих области у две јединице сад још и окруњене.
Свакако из овог црпе легитимитет за раздвајање Рашке од Србије касније и етноним.

Међутим у том периоду чак и Марко Алексић се придружује хрватским научницима који смештају сеобу Хрвата у 9. век или хрватске елите то није поменуо али мислим да је род Лицика са Висле Михајла Вишетина дошао са хрватском елитом као засебно племе које је већ јако добро провило и имало своје флоте бродова које су пресретали Венецијанске и Дубровачке бродове.
Тако да се осећа дистинкт између Михајла и Томислава на сплитском сабору једног ксо дукса Словена другог као рекса Хрвата Томислава.Исто видимо дистинкт између Михајла Вишетина са Петром Гојниковићем архонтом Србије који на његовим територијама преговара са Драчким стратегом.

Ја корене традиције Дукљанског краљевства видим и у политици Манојла Комнена који је покушао повратити читаву Италију у добрим односима је био са папском државом једини ромејски цар кога су сматрали западњаком и писали лепо о њему.

Сад превласт коју су Ромеји хтели остварити над Далмацијом целом фабрикујући краљевство Далмације са стоним местом у Дукљи и архаизовање прошлости Дукље јер она пуноправно територијално припада византијској власти али под духовном влашћу Рима.
Зато је Дукља била важна јер припада Превалису није у саставу Далмсције а идеална за превласт над Далмацијом.
Коју би Ромеји контолисали потпуно.
Ту негде видим позадину попа Дукљанина под верским утицајем Рима а за шта су им послужили римски католици на обали.

Касније јачањем римске цркве је исти спис коришћен у претапање у неку црвену Хрватску и покушај Рима да потпуно преовлада Превалисом и да врати границе Далмације до Драча као у време Јустинијана .
Ахенским миром су највероватније поделили опет Рим на источни и западни са два владара и вратили се на Диоклецијанове реформе па није случајно што се појављује Диоклија и Превалис као словенска архонтија толико важна колико и цела Далмација.

Ово је нарочито успешно било у време Војислављевића.
Није искључено да се ти Хрвати доспели са Францима полако шире после пада Хума и у Травунију и Дукљу али где нису успели да преузму власт .
Kliknite za proširenje...


Ја сам пребацио овај пост овде јер и овде припада.

Грубо говоррћи ЉПД је покушај да се средиште Далмације Сплит стави под посредно или непосредно под власт Драчке митрополије касније Барске бискупије.
То видимо код круне Вукана Немањића а и покушаја унапређења барског бискупа у надбискупа надлежном за читаву Далмацију и Дубровник и Сплит.
Папа шаље огртач Барском бискупу али проналази изгледа фалсификате и наређује послантву да не дају огртач Барском бискупу да овај случај тражи истраживање и да папа нема податак да је Барски бискуп био надлежан над читавом Далмацијом.

Ovo je postavio vec @KallDrogo на теми Властимировићи.
Врло интересантно.
 
АнаиванГорд:
Уколико је Дукљанин писао нешто касније од онога што се сматра та разлика не би била превелика у поређењу с византијским изворима. Односно, могла би се донекле објаснити с временском разликом настанка списа. Дукљанин је некако несигуран да се на њега ослонимо с већом сигурношћу.
Нешто ту око Војислав Доброслав има . Или је дао већи значај Доброслава, или је искомбиновао Војислава и Доброњу-обојица су живела у слично време и обојица у слично време била заточена у Византији. А може бити и безвезна грешка, с тим што би Дукљанин онда морао писати доста касније. Уколико је био близак времену тако значајног владара не би могао да омаши без намере.
Kliknite za proširenje...
Па није изолован случај има случајева код Немањића да су имали три имена Стефан Милутин Урош и Стефан Немања Урош (Дечански)
Чак је и цар душан када се крунисао за цара променио име у Стефан Немања Урош.

Стефан је потекло од грчког венац потала је и титула у смислу принчевић или окруњени.

Врло вероватно и да се Вишеслав како многи сматрају Војислав је добио име Стефан Војислав после крштења коју помиње Порфирогенит.Ако се докаже да је крстионица његова и то је уједно први словенски крштени краљ или архонт.
Име Михајло које је дао сину је према Михајлу Вишетину јер је као топарх византијски столовао и у Стону и вероватно је фреска у Стону Михајла Вишевића не Војислављевића јер би била фреска у Бару не у Стону.

Сад из тога следи да је могао имати име Стефан Војислав народно Доброслав.

Јер мени је нелогично да се данас споре да ли на крстионици пише Војислав или Вишеслав да су Грци наша имена добро писали.
Па је упитно да ли је Михајло Вишевић према Александру Ломи Вишебуђ.
Неки историчари су мислили да са Вишета алудира на порекло од Вишеслава или Војислава.
Е сад да су Грци тако прецизни у писању наших имена не би око овога било икакве сумње и спора у науци

Чисто сумњам да Дукљанин даје епитете Стефана Војислава неком Доброславу у слично време којег историја и извори не памте.

Друго Бодина комите проглашавају за бугарског цара Петра јер је једини Самуилов потомак!

Сад немогуће да су у то време до Бугара долазе фалсификовани документи да је потомак Јована Владимира и жене му Самуилове ћерке Косаре.
Према овоме не би смо требали сумњати у порекло Војислављевића.
Друго није једини пример бугарски кан архонт Борис узима хришћанство о постаје Михајло.
Порфирогенит га и даље зове и паганским именом и крштеним као Михајло Борис.
Ја не видим овде потребу за толиком скептничошћу.
 
NickFreak:
Па није изолован случај има случајева код Немањића да су имали три имена Стефан Милутин Урош и Стефан Немања Урош (Дечански)
Чак је и цар душан када се крунисао за цара променио име у Стефан Немања Урош.
Kliknite za proširenje...
Није спорно да у том смислу има историјских личности с три имена, већ је штос у конструкцији. Код свих примера које си навео увек је само једно име српског-словенског порекла.
Име Урош које је узео Милутин а и они после њега, има своју практичну сврху, односно упућује чији су они наследници, од кога су. Краљ Урош је последњи од своје браће био краљ, па се касније име Урош јавља како би се знало да они нису од Радослава или Владислава већ од Уроша.
 
NickFreak:
Друго Бодина комите проглашавају за бугарског цара Петра јер је једини Самуилов потомак!
Kliknite za proširenje...
Исто случај је и с Бодином, његово име је Константин Бодин а има и име Петар. Нема два словенска имена.
 
АнаиванГорд:
Исто случај је и с Бодином, његово име је Константин Бодин а има и име Петар. Нема два словенска имена.
Kliknite za proširenje...
Па није ни једно словенско Бодин је из брака са Норманком вероватно норманско име.
Петар је хебрејско име по апостолу Петру из кога су изведени патроним , патер , папа , мама и усмислу црквеног оца папе који вуче легитимитет из апостолске цркве апостола Петра.
 
NickFreak:
Па није ни једно словенско Бодин је из брака са Норманком вероватно норманско име.
Петар је хебрејско име по апостолу Петру из кога су изведени патроним , патер , папа , мама и усмислу црквеног оца папе који вуче легитимитет из апостолске цркве апостола Петра.
Kliknite za proširenje...
Nije Bodin iz braka s Normankom, njemu je Normanka Jakvinta žena.
 
Треба ангажовати неког ко зна тачно од када су словенска имена у употреби .
Војислав или Вишеслав је први словенски владар крштен икада пре доста пре Ћирила и Методија.
Од њега даље сви српски владари би требали бити крштени пи Мутимир и Стројимир и Властимир.
Потврђене су ранодловенске цркве овде из 8. и 9. века само што не знају да ли су биле устројене према Цариграду или према Риму.
Порфирогенит објашњава да су се Срби и Хрвати отели крштењу једном у време Василија Македонца па су поново се вратили крштењу .
Лав мудри у тактикону поше да Словени живе на свој особен начин и да су послушни само својим господарима или жупанима
Ми смо их ослободили својих господара.
Дакле овде је дошло до неке сече племства када је у време Мутимира Србија подељена на три дела. Хрвати су се покорили и добили своју самоуправу а он их је ослободио на око 70. година доминације Франака.(Василије Македонац деда Порфирогенита)

Помиње словенску богомилску цркву на Пелопонезу Језерита и Милинга. Те цркве на грчком тлу су погрчене до 12. века.
Језерити и Милинзи се појављују на црквеним саборима просто немогуће да су неписмени

После уништења првог бугарско царства макар према Охридским Повељама Василије 2 Бугароубица је обновио и погрчио бугарску цркву али уништио бугарску државу. То је тај фамозни део где је после побуне бугарског архиепископа додата и епископија Рас и још неке иско сумњиво да се једино Рас не налази на бугарској територији.нити постоје писма ни посредна ни непосредна помињања епископа Раса ни 100. година после тога.
Постоји рупа од 10. до 11. века где нема докумената сачуваних и не зна се како су цркве биле устројене.

Зна се да од 11. века ће се Бар , Котор , Улцињ , Будва слободни римски градови који неће припадати Дукљи од једном се наћи у 11. веку се наћи у оквиру Драчке митрополије са још једном епископијом Дукљом градом у унутрашњости и ту почиње политичка историја Дукље.
После слома Самуиловог царства и смрти Василија 2 Бугароубице
Стефан Војислав до тада мирни топарх Диоклетије подиже устанак у Рашкој па у Дукљи и протерује Теофила Еротика грчког стратега из Раса(Рашке)
 
NickFreak:
Треба ангажовати неког ко зна тачно од када су словенска имена у употреби .
Војислав или Вишеслав је први словенски владар крштен икада пре доста пре Ћирила и Методија.
Од њега даље сви српски владари би требали бити крштени пи Мутимир и Стројимир и Властимир.
Потврђене су ранодловенске цркве овде из 8. и 9. века само што не знају да ли су биле устројене према Цариграду или према Риму.
Порфирогенит објашњава да су се Срби и Хрвати отели крштењу једном у време Василија Македонца па су поново се вратили крштењу .
Лав мудри у тактикону поше да Словени живе на свој особен начин и да су послушни само својим господарима или жупанима
Ми смо их ослободили својих господара.
Дакле овде је дошло до неке сече племства када је у време Мутимира Србија подељена на три дела. Хрвати су се покорили и добили своју самоуправу а он их је ослободио на око 70. година доминације Франака.(Василије Македонац деда Порфирогенита)

Помиње словенску богомилску цркву на Пелопонезу Језерита и Милинга. Те цркве на грчком тлу су погрчене до 12. века.
Језерити и Милинзи се појављују на црквеним саборима просто немогуће да су неписмени

После уништења првог бугарско царства макар према Охридским Повељама Василије 2 Бугароубица је обновио и погрчио бугарску цркву али уништио бугарску државу. То је тај фамозни део где је после побуне бугарског архиепископа додата и епископија Рас и још неке иско сумњиво да се једино Рас не налази на бугарској територији.нити постоје писма ни посредна ни непосредна помињања епископа Раса ни 100. година после тога.
Постоји рупа од 10. до 11. века где нема докумената сачуваних и не зна се како су цркве биле устројене.

Зна се да од 11. века ће се Бар , Котор , Улцињ , Будва слободни римски градови који неће припадати Дукљи од једном се наћи у 11. веку се наћи у оквиру Драчке митрополије са још једном епископијом Дукљом градом у унутрашњости и ту почиње политичка историја Дукље.
После слома Самуиловог царства и смрти Василија 2 Бугароубице
Стефан Војислав до тада мирни топарх Диоклетије подиже устанак у Рашкој па у Дукљи и протерује Теофила Еротика грчког стратега из Раса(Рашке)
Kliknite za proširenje...
Da, treba potražiti, a to je izgleda malo teže, od kada se detetu na krštenju u crkvi može dati srpsko/slovensko ime.
 
АнаиванГорд:
Da, treba potražiti, a to je izgleda malo teže, od kada se detetu na krštenju u crkvi može dati srpsko/slovensko ime.
Kliknite za proširenje...
Погледај клип оног археолога горе он говори додуше о времену Властимировића он каже да ни Стројимир и Туђимир или Тјугомир нису словенска већ германска имена такође и име Милинга на Пелопонезу на то му је указао Александар Лома.

Углавном човек говори да наши односи од 6-9 века нису били лоши чак су и Баварци били у савезу са Аварима и Словенима против Франака.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top