Војислављевићи

[Meliot]

Zbog toga je Bugarsko carstvo pod vlašću Bodina tada jedna od srpskih zemalja (Grkoromeji su upamtili intervenciju kralja Mihaila kao 'narod Srba koji je počeo osvajati Bugarsku'), isto kao i Dukljansko kraljevstvo, za Mihaila Gliku.

Ovo je izjavio kralj Mihailo Vojisavljević a preneli Grci? Može li citat o tome?

 

[Kole11]

Моје питање би било зашто син и унук архоната Србије не владају Србијом већ је освајају?

Presto je bio u Dalmaciji, na moru. Kralj je na ostalim teritorijama postavljao svoje predstavnike, zupane. Nekada bi se oni odmetatnuli od kralja, pravili probleme i tada bi on poslao namesnika da to reši. Bodin je tako poslao namesnike u Rasku (Vukana) i Bosnu (Stefana). I pre njega je to bila praksa, seti se pobune u severnoj Dalmaciji (Hrvatska) koju je ne znam koji već beše kralj rešavao.

Kada je presto sa Nemanjom prešao u Ras onda je kralj odatle intervenisao prema pobunjenim poslusnicima. Imas tu klasičnu epizodu sa hrvatskim Subicima.

 

[NickFreakyrgios]

Presto je bio u Dalmaciji, na moru. Kralj je na ostalim teritorijama postavljao svoje predstavnike, zupane. Nekada bi se oni odmetatnuli od kralja, pravili probleme i tada bi on poslao namesnika da to reši. Bodin je tako poslao namesnike u Rasku (Vukana) i Bosnu (Stefana). I pre njega je to bila praksa, seti se pobune u severnoj Dalmaciji (Hrvatska) koju je ne znam koji već beše kralj rešavao.

Kada je presto sa Nemanjom prešao u Ras onda je kralj odatle intervenisao prema pobunjenim poslusnicima. Imas tu klasičnu epizodu sa hrvatskim Subicima.

Бодинов престо је свакако Скадар и Михајлов од неког тренутка сам си помињао Котор.
Јован Владимир па и Стефан Војислав су столовали у другим местима.
Тај део у Дукљанину није јасан уопште зашто је Бодин унук архонта Срба који је протерао стратега из Раса морао да осваја Рашку није најјасније.
Помиње се власт Драчког стратега у Дубровнику с којим долази у сукоб. топарха Доброњу су срушиле византијске власти и одузеле територије.
Дакле он ратује са византијским представницима стеатег Србије је Захумљанин Љутивид , Дукљанин га ставља у Рашку. После ове победе док је био у заробљеништву поставили су Теофила Еротика која је протерао поново.
Поставља се питање зашто би његов унук који је био у Поморављу 1072. у устанку као цар Бугара ишао до Скопља , Преспе , Косова сад морао да осваја Рашку?
Зато ти кажем Дукљанин има добре податке али његов наратив или каснијих редактора списа је мало сумњив наратив који фура не подаци толико.
Свакако византијски писци Ромеји који су створили катепанат Рас не спомињу Рашане већ Србе.
Дукљанин већ има бивше републике.Онда имаш Мавра Орбина где су Рашани Трибали па је Бодин краљ Срба и Рашана.
Постоји јака тенденција у изворима да се појмови претумбају и да нико више не зна ко је ко.
Дукљанин можда прихвата Скиличине настављаче видимо да Михајло Глика не!
Потоји једна теорија да су настављачи били са територије Хрватске.
Изворе у средњем веку не пишу географи и природњаци јако ретко увек су за политичке или црквене потребе где писменост и постоји.

 

[NickFreakyrgios]

Ovo je izjavio kralj Mihailo Vojisavljević a preneli Grci? Može li citat o tome?

То је његово тумачење Михајла Глике који пише касније у време устанка Немање.

 

[Khal Drogo]

Већ је форумаш у објави скренуи пажњу на одломак из описанија Ане Комнине (књига IX овдје на енглеском) који заслужује пажњу

For now Bolcanus (who ruled over the whole of Dalmatia, and was active in speech and in deed) marched out of his own borders and proceeded to devastate the towns and lands around and actually seized Lipenium itself, set fire to it and burned it down-this was when the sun had twice completed its circuit since the destruction of the Scythians. On receipt of these tidings the Emperor thought them unbearable, so gathered together a considerable army and marched to meet the Serbians along the direct road to Lipenium (this is a small fort lying at the foot of the Zygum, which separates Dalmatia from our territory). He wished if possible to encounter Bolcanus and engage him in a pitched battle and afterwards, if God granted him victory, to rebuild Lipenium and the other forts and restore things to their former state. ] But Bolcanus, hearing of the Emperor's advent, moved away from there and occupied Sphentzanium, which is a fort situated above the Zygum, just mentioned, in the borderland between the Roman boundaries and Dalmatia. However, when the Emperor had occupied Scopia, Bolcanus sent envoys with overtures of peace, and absolved himself from all blame for the evil happenings, but laid it all on the Roman satraps by saying, "They are never willing to remain within their own frontiers, but have made frequent inroads which have entailed a great deal of loss on Serbia. I myself will never do anything of the kind again, but will return to my country, send hostages from among my own kinsmen to your Majesty, and not overstep my boundaries again." To this the Emperor agreed, and leaving behind him men appointed to rebuild the ruined towns and receive the hostages, packed up for his return to the capital.

However, Bolcanus when asked for the hostages did not produce them but put the matter off from day to day, and before a full year had passed, he had again marched out to ravage the Roman territory. And, although he received several letters from the Emperor reminding him of the treaty and the promises he had previously made him, he refused even then to fulfil them. Consequently the Emperor summoned John, the son of his brother, the Sebastocrator, and sent him forth against Bolcanus with a large force. Now John, being ignorant of war and lusting for battle, like all young men, started, and after crossing the river of Lipenium pitched his palisades by the foothills of the Zygum, directly opposite Sphentzanium. His movements were not unnoticed by Bolcanus, who again sent to sue for peace, and promised that he would both give the hostages and also keep absolute peace with the Romans from that time forth. These, however, were only empty promises, in secret he was getting ready to attack John. When Bolcanus actually took the road against John, a monk ran ahead and revealed his design to John and assured him that Bolcanus was already close by. But John dismissed him in anger, calling him a liar and deceiver; however facts quickly proved the truth of his words. For Bolcanus fell upon him in the night, killing many of his soldiers in their tents, and others, fleeing as best they could, were caught in the eddies of the downward rushing river and drowned. Those of more stable character meanwhile posted themselves round John's tent, and with great difficulty saved it by courageous fighting on the spot. In this way the greater part of the Roman army perished. Bolcanus collected his own men and retired and took up his position on the Zygum at Sphentzanium. John's men were so few when compared with their foes that they could not possibly fight them, and therefore counselled him to recross the river. They did this and reached Lipenium, about twelve stades further on. As he had lost most of his men, and could no longer offer any resistance, John made his way to the capital. Thereupon Bolcanus grew bold, as no opponent was left, and devastated the surrounding lands and towns; laid the country outside Scopia in ruins and even burnt some of it. As if this was not enough, he even seized Polobus, and proceeding to Branea laid that all waste, carried off a tremendous amount of plunder from it and then returned to his own country.

Превод на српски (са грчког изворног текста) византолога Барише Крекића

Вукан (Βολκάνος), овај човек који je држао сву власт у Далмацији (το παν της αρχής των Δαλματών φέρων) беше вешт на речи и вешт на делу. Након другог сунчевог обиласка од времена пораза Скита, изашавши из сопствених граница, пљачкао je суседне градове и земље и домогавши се самог Липљана (το Λιπένιον) запали га ватром.
Цар, сазнавши за ово, није то више сматрао подношљивим, него сабравши потребне снаге, крене против Срба (κατά των Σέρβων), равно према Липљану (του Λιπενίου) -· то je мали градић на обронцима Зигона (του Ζυγοϋ) који дели Далмацију од иаше земље —-да се, ако му пође за руком, супротстави Вукану и заметне жесток бој и, ако му бог даде победу, да поново задобије Липљан и све остало и врати у пређашње стање. Вукан, сазнавши за царев долазак, крену отуда и стиже у Звечан (το Σφεντζάνιον); то je градић у планинској области пом,енутог Зигона на граници извдеђу ромејских земаља и Далмације. Када je аутократор стигао до Скопља (τα Σκόπια), Вукан пошаље предлоге за мир и истовремено, скидајући са себе одговорност за непријатељске поступке, сву кривицу сваљујући на ромејске управљаче, рече: Они су, не желећи даостануу сопственим границама, вршили разне упаде и нанели не малу штету Србији (τη Σερβία). Што се мене тиче, убудуће нећу сличне ствари предузицати, него ћу се повратити и послаћу твом Царству таоце од вдојих рођака и нећу прекорачити преко својих граница. Цар ово прихвати и, оставивши тамо људе да обнове порушене градове и да приме таоце, крену кући према царском граду.

Али Вукан оне таоце, иако сеод њега тражило, није предавао, него je одлагао из дана у дан,и ни година дана није сасвим прошла, опет je кренуо у пљачку ромејских земаља. И, вдда je примио разна писма царева, који га je подсећао на уговоре и обећања, које му je раније био учинио, он и поред свега тога није био спрешн да изврши обећање. Тада цар позове себи Јована, сина севастократора и свог рођеног брата, и посла га против онога (Вукана) са довољно снаге.
Овај, пак, (se. Јован) без ратног искуства, a као младић нестрпљиво желећи битке, оде и, прешавши реку код Липљана (τον του Λιπενίου ποταμον διαβάς), поби палисаду на обронцима Зигона управо насупрот Звечана (του ΣφεντζανΕου). Ово није остало непознато Вукану и он my (Јовану) се поново обрати за мир, уверавајући да ће изручити обећане таоце и да ће убудуће одржавати искрен према Ромејима. Али то беше голо обећање, пошто се он (Вукан) наоружавао да би га (Јована) изненада напао. Када се глас o Вуканову походу против Јована почео да шири, неки га монах претекне и јави Јовану, уверавајући га да непријатељ стиже. Но овај (Јован) га отера c гневом, називајући га лашцем и варалицом: али стварношћу je убрзо уверен да je вест била тачна.
Јер, привукавши му се ноћу (sc. Вукан) поби вдноге војнике у шаторима, a многи безглаво бежећи, нађоше смрт у таласивд реке, која je текла доле. Они који су били духош прибранији потраже Јованов шатор и, храбро се борећи, једва га сачуваше. Овако, дакле, највећи део ромејске војске погибе; Вукан, пак, прикупивши своје и прешавши Зигон заустави се код Звечана. Они око Јована видећи их, a не могући због малобројности да се са њима боре, одлучише да пређу натраг реку. Учинивши то, стигоше до Липљана на удаљености од око дванаест стадија отуда.
He могавши више издржати, пошто je већи део (војске) изгубио, (se. Јован) потражи пут прелш царском граду. На то се Вукан осмели и, како није преостало никога да му се супротстави, поче да пљачка суседне градове и зевдље. И околину Скопља (των Σκοπίων) потпуно опустоши, a делом и попали. Али не само то, него, заузевши и Полов (τον Πόλοβον) и стигавши до Врања (Βρανέας), уништи и опустоши све и одвуче отуда много плена па се врати у сопствену земљу.

И ту Ана Комнина описујући догађаје 1093-94.године пише да Вукан влада читавом Далмацијом. Те описује борбе између Јована Дуке, гувернера теме Драч и српског жупана Вукана које су имале повољан исход за Вукана и Србе. Такође из описа можемо закључити да је Вукан био вјешт дипломатза лкојки се знао носити са ромејским диопломатама.
Такође изноису податак (на још једном мјесту износи исти податак) да је тада граница између Далмације којом влада Вукан и "наше земље" (земље под влашћу Ромеја) код Липљана, односно негдје између данашњег Звечана и Липљана. Такође из Вуканових ријечи које преноси Ана Комнина видимо да Ромеји прелазе границу (код Липљана) и чине пљачкашке походе по Србији. Овдје Ана Комнина поистовјећује на тој локацији Далмацију, прецизније део простора Далмације, са Србијом. Србија се у то вријеме у спису Ана комнине простире сјеверно од Липљана вјероватно простор отприлике који и каснијих вијекова обујвата српска земља у у жем смислу и могуће оквирно влизу данашњег територија Србије сјеверно од Липљана.
Док је Далмација код Ане Комнине доста шири простор који обухвта и простор тадашње Србије и перостор некадашње римске проивинције Далмације која се простирала од Јадрансе обале па готово до Саве и западно од Дрине укључујући и касније Подриње.
Претпостављам да је Ана Комнина проширила простор некадашње римске проивинције Далмације доста источније вођена чињеницом да на свом том простору битише исти или сродан народ истог или сличног језика.

Оно што је извјесно, Вукан је тада (1093-94.) изузетно моћан владар, влада великом територијом, изузетно озбиљан ривал Ромејском царству. У међувремену Бодинова власт је сведена на све суженији простор око Скадра. Тврдње у ЉПД

Након што је склопљен мир, Бодин је са браћом кренуо у Рашку и напао је, заузео и освојио. Поставио је тамо два жупана са свог двора, Вукана и Марка, који су му се такође заклели да су они лично, као и њихови синови, људи краља Бодина и његових синова и његових наследника.

а већ сам објаснио у претходној објави зашто, равнајући се и према писанију Ане Комнине али и каснијим развоијем догађаја када земља Вукана и насљедника све више јача, су апсолитно неодрживе. Тачније још једна од бројних измишљотина у овом спису и не можемо их сматрати извороим од неке важноисти код сагледавања тог времена.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Била је неких 70. година под Ромејима али имамо проблем да фиксирамо ту територију која је повремено у Драчкој теми делови су у римској Далмацији у том смислу ја раздвајам не зато што ја раздвајам тај народ већ управо они који то раде и желе раде на темељу оваквих теорија.

Овим би по мени сада растерећеније црногорска државност , посебност и етноним били историјски заокружени.
И о томе се овде заправо и ради.
Далмати и Срби
Трибали и Срби
......и Срби
Хрвати и Срби..
.........и Хрвати
.........и Хрвати исто!
.........и Хрвати!
..........и Хрвати исто!
Па према потреби ко су Далмати?
Црвени Хрвати!
Ко је Бодин?
Краљ Словена(Хрвата) и Срба
Диоклије(црвене Хрватске) и Србије....
Онда се Србија оцепила од Хрватске па је Немања црвени Хрват поново присајединио!
Тако то иде Анте Старчевић па наши уџбеници историје за основну школу.
Тако се мењају наративи и припрема терен.

Ма наивно неозбиљно!
Геноцид одликовање титула Свинимира!
Где су Срби из Јасеновца?
Северина па ту су живи су!

Majko mila, evo ga Jasenovac opet, i to čak i na temi o Vojislavićima.

Dakle, ovakve objave ništa temi ne doprinose i trebalo bi da više prestaneš sa njima. Od košnica preko toga da Komatina piše neke novinske članke, nekakvih seksualnih manjina u Srbiji, sad se došlo u do logorskog kompleksa u Drugom svetskom ratu na temi o ranosrednjovekovnoj dinastiji.

Ako je nešto neozbiljno, to je upravo ovo.

Dakle, ovakve besmislene stvari su bukvalno štetne po razvoj bilo kakve diskusije. Neko drugi bi rekao da su radovi o kojim pričamo i dokaz velikosrpske nacionalističke ideologije o agresije na Dubrovnik i genocida u Srebrenici i Karadžića koji posrbljuje Crnu Goru i svašta još drugo, kako si krenuo.

Tvrditi da je čovek hteo da napravi paralelu ikakvog formata sa modernom crnogorskom državnosti je, bukvalno, čista paranoidna ludost. I to čoveka koji je doslovno napisao raspravu čija je fundamentalna trza da su Dioklićani po poreklu Srbi, čiji svi radovi upućuju da su Duklja i Srbija bile povezane odavno politički kao jedinstvena celina, koji smatra staru Dukljansku crkvu istorijskim falsifikatom koji u stvarnosti uopšte nikada nije ni postojao i šta sve ne još. Zapravo, nekoliko i jeste ovde kritikovalo Komatinu za nacionalističke ekscese.

Mani se više takvih gluposti, molim te. Dakle, zabole me totalno ovo konstantno tvoje uvlačenje dnevne politike i to na bukvalno paranoidnim razmerama. Analiziraj izvore i argumente i ostavi se tih gluposti; ako te ne zanimaju istorija i istorijski izvori i smatraš da se ništa uopšte ne može ni zaključiti kako si napisao; niko te nebe ne tera da išta čitaš i pišeš. Ima nas koje zanima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Оно што је извјесно, Вукан је тада (1093-94.) изузетно моћан владар, влада великом територијом, изузетно озбиљан ривал Ромејском царству. У међувремену Бодинова власт је сведена на све суженији простор око Скадра. Тврдње у ЉПД

а већ сам објаснио у претходној објави зашто, равнајући се и према писанију Ане Комнине али и каснијим развоијем догађаја када земља Вукана и насљедника све више јача, су апсолитно неодрживе. Тачније још једна од бројних измишљотина у овом спису и не можемо их сматрати извороим од неке важноисти код сагледавања тог времена.

Pa nije samo toga; mislim, pogledati šta kaže Skilica za Mihaila. On je arhont Tribala i Srba.

Nema doslovno nikakve sumnje da je to isto što i Diokleje i Srbije sa Bodinovog pečata. Dakle, kralj Mihailo je svakako vladao i Srbijom, a samu titula kralja Duklje i Srbije, vrlo verovatno je i on formulisao kada se proglasio za kralja pre 1078. godine.

Dakle, nikakvog smisla nema da Bodin osvaja zemlju kojom su vladali u on i njegov otac obrni-okreni. Kralj Mihailo je držao pod svojom vlašću Srbiju (sasvim izvesno sa Bosnom).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Meni je jako žao što to kažem, posebno zato što mislim da ima tu dosta informacija koje su iz stvarne istorije bile iskorišćene za stvaranje Dukljaninovog narativa. Čuj, mislim; ne da mislim, nego je to i vrlo jasno.

Ali otprilike kad god se delo Popa Dukljanina izbaci kao komponenta, gotovo je neverovatno koliko se sve ostalo savršeno slaže. Svi ostali istorijski izvori se međusobno dopunjuju i stvaraju jednu celinu od koje možda imamo brojne slagalice koje nedostaju, ali van je svake sumnje da su parčići deo slike koju gradimo. Konfuzije (ne sve, naravno, ali da većina) nastaju kada uključimo i Dukljaninov spis (a što naravno, jednostavno, moramo hteli ili ne hteli).

 

[NickFreakyrgios]

Majko mila, evo ga Jasenovac opet, i to čak i na temi o Vojislavićima.

Dakle, ovakve objave ništa temi ne doprinose i trebalo bi da više prestaneš sa njima. Od košnica preko toga da Komatina piše neke novinske članke, nekakvih seksualnih manjina u Srbiji, sad se došlo u do logorskog kompleksa u Drugom svetskom ratu na temi o ranosrednjovekovnoj dinastiji.

Ako je nešto neozbiljno, to je upravo ovo.

Dakle, ovakve besmislene stvari su bukvalno štetne po razvoj bilo kakve diskusije. Neko drugi bi rekao da su radovi o kojim pričamo i dokaz velikosrpske nacionalističke ideologije o agresije na Dubrovnik i genocida u Srebrenici i Karadžića koji posrbljuje Crnu Goru i svašta još drugo, kako si krenuo.

Tvrditi da je čovek hteo da napravi paralelu ikakvog formata sa modernom crnogorskom državnosti je, bukvalno, čista paranoidna ludost. I to čoveka koji je doslovno napisao raspravu čija je fundamentalna trza da su Dioklićani po poreklu Srbi, čiji svi radovi upućuju da su Duklja i Srbija bile povezane odavno politički kao jedinstvena celina, koji smatra staru Dukljansku crkvu istorijskim falsifikatom koji u stvarnosti uopšte nikada nije ni postojao i šta sve ne još. Zapravo, nekoliko i jeste ovde kritikovalo Komatinu za nacionalističke ekscese.

Mani se više takvih gluposti, molim te. Dakle, zabole me totalno ovo konstantno tvoje uvlačenje dnevne politike i to na bukvalno paranoidnim razmerama. Analiziraj izvore i argumente i ostavi se tih gluposti; ako te ne zanimaju istorija i istorijski izvori i smatraš da se ništa uopšte ne može ni zaključiti kako si napisao; niko te nebe ne tera da išta čitaš i pišeš. Ima nas koje zanima.

Што уопште читаш кад није теби одговорено само да трачариш и коментаришеш ко нека стрина.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Meni je jako žao što to kažem, posebno zato što mislim da ima tu dosta informacija koje su iz stvarne istorije bile iskorišćene za stvaranje Dukljaninovog narativa. Čuj, mislim; ne da mislim, nego je to i vrlo jasno.

Ali otprilike kad god se delo Popa Dukljanina izbaci kao komponenta, gotovo je neverovatno koliko se sve ostalo savršeno slaže. Svi ostali istorijski izvori se međusobno dopunjuju i stvaraju jednu celinu od koje možda imamo brojne slagalice koje nedostaju, ali van je svake sumnje da su parčići deo slike koju gradimo. Konfuzije (ne sve, naravno, ali da većina) nastaju kada uključimo i Dukljaninov spis (a što naravno, jednostavno, moramo hteli ili ne hteli).

Otprilike, moje iskustvo sa Popom Dukljaninom.

Prvi put kada sam se u životu susreo sa izvorom, delovao mi je da je neko s*anje besmisleno, koje ne vredi ni gledati i bez kojeg istorija funkcioniše (najverovatnije neki falCifikat tamo nekih protestantskih jezuita iz Holandije). Onda, što sam ga više čitao — i o njemu i iz njega — sve mi se više i više činilo da je to neki nenadje&ivi izvor koji svi zapostavljaju. Pamtim svojevremeno da sam sa velikim iščekivanjem čekao da konačno izađe Tiborova Gestar regum Sclavorum, kada sam prvi put načuo da je tako nešto u koncepciji. Totalno prosvetljenje-mod; nova Biblija je tu.

Onda, svakim sledećim iščitavanjem, sve je postajao manje i manje izvor za stariju prošlost.

P. S. Dobro, nije ovako mehanički ravna crta, već uglavnom zaobljena, i isprva (kao vrhuncu) vrlo oštrog uspona. Ali, nije mi se sad dalo crtat'.

 

[Kole11]

Ali otprilike kad god se delo Popa Dukljanina izbaci kao komponenta, gotovo je neverovatno koliko se sve ostalo savršeno slaže.

Kada zameniš Dukljanina sa DAI onda je iskaz 100% tačan.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kada zameniš Dukljanina sa DAI onda je iskaz 100% tačan.

Misliš, tako što proglasiš kao ti levo i desno gotovo sve izvore koji uopšte postoje tobožnjim falsifikatima?

Navedi bar dve stvari iz DAI koje su u ozbiljnoj koliziji sa nekim drugim izvorima (i citiraj koji su to izvori).

 

[Kole11]

Јован Владимир па и Стефан Војислав су столовали у другим местима.

Svi su na moru stolovali.

топарха Доброњу су срушиле византијске власти и одузеле територије

Dobronja je najverovatnije Vojislavov otac ali ga Hrvati svojataju izgleda bez otpora kod nas.

После ове победе док је био у заробљеништву поставили су Теофила Еротика која је протерао поново

Erotik nema veze sa Raskom on je upravnik Srbije pod Romejima.

Поставља се питање зашто би његов унук који је био у Поморављу 1072. у устанку као цар Бугара ишао до Скопља , Преспе , Косова сад морао да осваја Рашку

Nije osvajao, nego skratio za glavu neposlusnog ili odmetnutog velikasa

Свакако византијски писци Ромеји који су створили катепанат Рас не спомињу Рашане већ Србе.

Rasani kao etnos nisu postojali. Sve su to bili Srbi.

 

[Kole11]

Misliš, tako što proglasiš kao ti levo i desno gotovo sve izvore koji uopšte postoje tobožnjim falsifikatima?

Navedi bar dve stvari iz DAI koje su u ozbiljnoj koliziji sa nekim drugim izvorima (i navedi koji su to izvori).

Bar pogledaj naučnu literaturu najnoviju. DAI nidje veze nema ni sa čim u njemu savremenim izvorima. Dukljanin se savršeno uklapa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bar pogledaj naučnu literaturu najnoviju. DAI nidje veze nema ni sa čim u njemu savremenim izvorima. Dukljanin se savršeno uklapa.

Dakle, ne možeš da navedeš svega 2 stvari?

Ukupno 53 glave ima knjižurina; ogroman tekst, a ti nisi u mogućnosti da nađeš čak ni dva primera?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobronja je najverovatnije Vojislavov otac ali ga Hrvati svojataju izgleda bez otpora kod nas.

Aha; znači, toparh Dobrona je zapravo Dragimir Popa Dukljanina, sin Hvalimira od Travunije i Huma?

Je li tako? Sve se slaže sa Dukljaninom?

Otkud Dobrona u Donjoj Dalmaciji, ako je bio vezan zapravo za Gornju, za Travuniju? I zašto ga je Dukljanin preobratio u Dragimira? Šta se sve tu slaže, sem isključivo početnog slova imena (i ničeg više)?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovde se valja podsetiti nedavnog senzacionalnog arheološkog otkrića, koji je ukazao na do sada nepoznatog vladara Zahumlja s kraja X ili početka XI stoleća, Nikolu.

https://forum.krstarica.com/threads/nikola-arhont-zahumlja-iz-10-stoljeca.993192/

Autor koji je ga je prvi priredio povezao je župana Nikolu sa Dukljaninovim Dragimirom. Odnosno, ocem Dobroslava, čime bi se tu radilo o Vojislavljevom ocu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Erotik nema veze sa Raskom on je upravnik Srbije pod Romejima.

Šta je Vukan po tebi, tj. gde je Vukanova Srbija u tvojoj percepciji?

Zemljica na granici Makedonije i Tesalije?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Мислим да то у рукопису Јована Скилице не пише. Могуће си негдје прочитао мишљење визанзолога, рецимо Јадрана Ферлуге (овдје. стр.157)
Pogledajte prilog 1652471
Да се у рукописима Скилице и Кедрена под појмом Илирик подразумијева простор читаве некадашње префектуре Илирик, простор средишњег Балкана, односно и простор тадашње Србије или српских земаља и још подоста шири простор.

Nakon što sam pročitao celu Skilicinu hroniku, analizirao sve pomene Ilirije u njoj, kao i u savremenim izvorima, mogu reći bez ikakvog ustručavanja da je Ferluga ovde sasvim sigurno pogrešio.

U Skiličino vreme odveć ilirsko ime označava prostor dračke teme, a nikako antičke iliričke prefekture. To je potpuino nedvosmisleno jasno kada se svi primeri pogledaju.

Mrzi me sad da tražim grčke originale i prevode. Evo iz engleskog, ukratko:

Brindizi je preko puta Ilirije.

Konstantin Diogen je planirao da pobegne u Ilirik, uz puno znanje dračkog mitropolita.

Preko puta obala Ilirika je Krf.

Podataka o ilirskim obalama sa nasukanim brodovima natovarenim grčkim zlatom i ilirskim gorama koje je Vojislav bio zauzeo ne treba se prisećati, jer smo ih već prošli na temi.

Pisani izvori postaju nemerljivo jasniji onda kada se pročitaju u celosti, od korice do korice. Ovde ne može biti ni trunke ikakve sumnje, posebno kada ukrstimo sa drugim savremenim izvorima da je prostor teme Drač=Ilirik kod Jovana Skilice.

Grci su volei da koriste ta antička imena. Dalmatska tema je već imala svoje ime zemlje; njen upravnik nije bio imenovan po gradu koji je bio administrativni centar. Mnogo je lepše (a i praktičnije) reći da je neko mesto Iliriji, nego „u Draču“ samo zato što je pod nadležnošću dračkog stratega. A i već smo ranije, mnogo puta, pisalo o sužavanju ilirskog imena sa područja čitavog Ilira na oblast oko Drača.

 

[Kole11]

Šta je Vukan po tebi, tj. gde je Vukanova Srbija u tvojoj percepciji?

Zemljica na granici Makedonije i Tesalije?

Ne znam zasto odgovaram na ovakve provokacije ali ajde.

Objasnio sam ti gde je bila tada Srbija (opet podvlacim, u grckoj terminologiji), predeo u Tesaliji izmedju egejskog i jonskog mora, sa gradom Servijom kao centrom oblasti.
Ta oblast je geografski bila na tromedji 3 sile, dalmatinske, romejske i bugarske i stalno je menjala gospodare.
Posto su stanovnici bili Srbi, srpski vladari Dalmacije su prirodno bili najvise zainteresovani za tu oblast.
U vreme Jovana Vladimira Srbija je bila najvecim delom kod njega, nakon propasti preuzimaju je Romeji, pa Bugari. Vidimo da je kasnije Romeji daju Bodinu na upravu. Ali su Romeji krsili dogovore i opet pravili probleme tamo pa je Vukan morao da intervenise.

Dakle, Vukan je vladao srpskim zemljama Dalmacijom, Raskom, Bosnom itd....ne znam da li je imao direktnu vlast nad Srbijom, nemamo podataka o tome sta je dogovorio sa Aleksijem Komninom u vezi te teritorije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Objasnio sam ti gde je bila tada Srbija (opet podvlacim, u grckoj terminologiji), predeo u Tesaliji izmedju egejskog i jonskog mora, sa gradom Servijom kao centrom oblasti.
Ta oblast je geografski bila na tromedji 3 sile, dalmatinske, romejske i bugarske i stalno je menjala gospodare.
Posto su stanovnici bili Srbi, srpski vladari Dalmacije su prirodno bili najvise zainteresovani za tu oblast.
U vreme Jovana Vladimira Srbija je bila najvecim delom kod njega, nakon propasti preuzimaju je Romeji, pa Bugari. Vidimo da je kasnije Romeji daju Bodinu na upravu. Ali su Romeji krsili dogovore i opet pravili probleme tamo pa je Vukan morao da intervenise.

Dakle, Vukan je vladao srpskim zemljama Dalmacijom, Raskom, Bosnom itd....ne znam da li je imao direktnu vlast nad Srbijom, nemamo podataka o tome sta je dogovorio sa Aleksijem Komninom u vezi te teritorije.

Ana Komnina piše doslovno Srbija, a ti kažeš da na osnovu toga ne znamo da li je imao vlast nad Srbijom?

Ja sam ti lepo postavio pitanje. Ako je Srbija zapravo makedonska oblast na grancii sa Makedonijom, šta je Vukanova Srbija? Gde je to?

Konkretno, knj. IX Aleksijade:

ποιούμενοι οὐ μικρὰν τὴν βλάβην τῇ Σερβίᾳ προσῆξαν​

https://el.wikisource.org/wiki/Αλεξιάς/Βιβλίο_9

Ne srpske zemlje. Srbija.

Gde je Vukanova Srbija? Kratko i jednostavno pitanje; ne znam šta je toliko teško odgovoriti ina njega?

 

[Kole11]

Ana Komnina piše doslovno Srbija, a ti kažeš da na osnovu toga ne znamo da li je imao vlast nad Srbijom?

Ja sam ti lepo postavio pitanje. Ako je Srbija zapravo makedonska oblast na grancii sa Makedonijom, šta je Vukanova Srbija? Gde je to?

Konkretno, knj. IX Aleksijade:

ποιούμενοι οὐ μικρὰν τὴν βλάβην τῇ Σερβίᾳ προσῆξαν​

https://el.wikisource.org/wiki/Αλεξιάς/Βιβλίο_9

Ne srpske zemlje. Srbija.

Gde je Vukanova Srbija? Kratko i jednostavno pitanje; ne znam šta je toliko teško odgovoriti ina njega?

Nemoj da provociras vise pa da places kada te iznapusavam......18 puta sam napisao gde je teritorija Srbije za Komninu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

18 puta sam napisao gde je teritorija Srbije za Komninu.

Znači, ti tvrdiš da se Vukanova Srbija, koja ratuje protiv Vizantije oko Zvečana i Lipljana, nalazi se u Tesaliji?

Je i tako?

 

[Kole11]

Znači, ti tvrdiš da se Vukanova Srbija, koja ratuje oko Zvečana i Lipljana, nalazi se u Tesaliji?

Prvo ne ratuje Srbija, nego ratuju Srbi i Romeji oko Srbije.

Drugo, da, tu je tada bila granica izmedju Raske i Srbije.

Dalje, sta nije jasno?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prvo ne ratuje Srbija, nego ratuju Srbi i Romeji oko Srbije.

Drugo, da, tu je tada bila granica izmedju Raske i Srbije.

Dalje, sta nije jasno?

Između Lipljana i Zvečana je bila granica između Raške i Srbije?!?

P. S. Raška ne postoji uopšte kao politička celina u ovo vreme. Nema niti jednog jedinog izvora, ikakve vrste, koji pomine Rašku. Izbaci Rašku iz glave.