Vlasi

[Lesandar]

žirica


Hispania, danasnja Spanija i Portugal = Kelto-Iberi
Galia i Raetia (Francuska i Retoromani) dobar deo severne Italije = Kelti
Na Balkanskom poluostvu najvise ih je bilo u Panoniji ali su zato bili prisutni i u svim ostalim provincijama.

Мораћу да те разочарам:
Хиспанија а нарочито данашњи Португал - потомци Мавара и Сефарда врло добро покатоличени уз велике људске губитке , потомци Келта само у Каталонији

За Реторомане се добро зна када и како су примили језик али се не зна ово ( да су они који нису хтели да се асимилују, побегли у Срем и ратовали против Римљана заједно са својом браћом Сарматима 287. године н.е.):

Значи неких 200 и кусур година после прокламоване асимилације они постоје ( или су то неки нови Рети ? који не желе дружење са Римљанима него са Сарматима и случајно се налазе тамо где се држава касније назива Рашка)

 

[Lesandar]

Sta moze iz ovoga da se zakljuci o Vlasima?

Не може ништа док не преведеш текст на званични језик Крстарице, српски или на помоћни , енглески

 

[Volcae]

Не може ништа док не преведеш текст на званични језик Крстарице, српски или на помоћни , енглески

Mislio sam da se vidi koje su provincije romanizovane (Dalmacija, Tesalija, Makedonija, i obe Mezije).
Nemogu da prevedem a mislim da je knjiga puna nebuloza i pogresnih zakljucaka o Slovenima, Vlasima i starobalkanskim plemenima.
Prospetto cronologico della storia della Dalmazia

Питање у теми чини ми се да је гласило: Zanima me ko su bili Vlasi,od kada postoje,odakle su dosli,jesu li ratovali i kakav su narod?
Питање је јасно: ko su bili Vlasi,od kada postoje,odakle su dosli?

Vlasi su autohtono romanizovano stanovnistvo, koje je nastalo romanizacijom starobalkanskih plemena, rimskih provincija Dakije, Mezije, Dalmacije, Makedonije, Tesalije i Panonije?.
Ratovali su na strani Rimskog carstva kao romansko i hriscansko stanovnisto Rimskog carstva protiv Varvara u vremenu velike seobe naroda.
Kasnije su stvorili vise drzava Veliku Vlahiotsku, II Bugarsko Carstvo (vlasko-bugarsko-tatarska pobuna protiv Vizantije), Vlasku i Moldavsku knezevinu a kasnije Rumuniju.
Postoje vise vrsta Vlaha:
- Dakorumuni (Vlasi, Rumuni i Moldavci)
- Istarski Vlasi , ranije su postojali i Morlaci koji su poslovenjeni
- Meglenski Vlasi , ranije su postojali i Vlasi Hema (stare planine)
- Aromuni (Makedoni)
- Panonski Vlasi , danas vise nepostoje, asimilovani od strane Madjara
- Dalmatski Romani (Vlasi) koji isto vise nepostoje, asimilovani od strane juznih Slovena

 

[Добро дошли]

Mislio sam da se vidi koje su provincije romanizovane (Dalmacija, Tesalija, Makedonija, i obe Mezije).
Nemogu da prevedem a mislim da je knjiga puna nebuloza i pogresnih zakljucaka o Slovenima, Vlasima i starobalkanskim plemenima.
Prospetto cronologico della storia della Dalmazia

Vlasi su autohtono romanizovano stanovnistvo, koje je nastalo romanizacijom starobalkanskih plemena, rimskih provincija Dakije, Mezije, Dalmacije, Makedonije, Tesalije i Panonije?.
Ratovali su na strani Rimskog carstva kao romansko i hriscansko stanovnisto Rimskog carstva protiv Varvara u vremenu velike seobe naroda.
Kasnije su stvorili vise drzava Veliku Vlahiotsku, II Bugarsko Carstvo (vlasko-bugarsko-tatarska pobuna protiv Vizantije), Vlasku i Moldavsku knezevinu a kasnije Rumuniju.
Postoje vise vrsta Vlaha:
- Dakorumuni (Vlasi, Rumuni i Moldavci)
- Istarski Vlasi , ranije su postojali i Morlaci koji su poslovenjeni
- Meglenski Vlasi , ranije su postojali i Vlasi Hema (stare planine)
- Aromuni (Makedoni)
- Panonski Vlasi , danas vise nepostoje, asimilovani od strane Madjara
- Dalmatski Romani (Vlasi) koji isto vise nepostoje, asimilovani od strane juznih Slovena

И сада конкретно питање: Ко су Власи Источне Србије (Хомоља,Тимочке и Неготинске крајине:

а. Романизовано становништво обе Мезије и Трибала,
или
б. Дакорумуни ?

Једно и друго не иде.

 

[Volcae]

И сада конкретно питање: Ко су Власи Источне Србије (Хомоља,Тимочке и Неготинске крајине:

а. Романизовано становништво обе Мезије и Трибала,
или
б. Дакорумуни ?

Једно и друго не иде.

Jedno i drugo ide i te kako.
Prvo se upoznaj sa problemima koji se ticu nastanka rumunskog naroda, pa ce ti sve biti jasnije.
Lose si formulisao pitanje, Vlasi istocne Srbije su Dakorumuni, to ti je promaklo.


Питање настанка Влаха y крајевима североисточне Србије y тесној je спрези са проблемом стварања румунског народа. Остављајући по страни питање да ли су за формирање Румуна као језгро послужили Дакоромани или балкански Романи, чињеница je да ce током ранофеудалног периода Романи y Румунији врло мало или уопште не помињу y историјским изворима. Простране равнице y Влашкој и Банату y овој епоси биле су насељене словенским земљорадницима, јако проређеним најездама Авара, Бугара, Мађара, потом Печенега и Кумана. Придошли балкански Романа и сточари са Карпата, још пре него што су ce измешали, били су једним делом етнички славизирани. Мање подложни феудалним оквирима и ратним пустошењима од Словена равничара, са ванредно снажним наталитетом, они асимилују Словене и друга племена y Ердељу по котлинама и речним долинама, a од XIV века, када су први пут створили чвршћу државну организацију, преплављују равнице Молдавије, Велике и Мале Влашке, Буковине, Бесарабије, Кришане, Марамушеа и Баната. Ипак, на основу многих посредних доказа, може ce поверовати да Власи, ма колико били експанзивни и лако покретљиви, све до друге половине XV века, нису могли да ce масовније селе на десну обалу Дунава, будући да ce до тада ни на левој још нису учврстили.
Објаснити порекло Влаха y североисточној Србији веома je тежак посао. Досадашње тврдње о њиховом досељавању из Румуније y позном феудализму нису необориве.Извесни знаци доказују на могућност постојања старијег романског елемента на овом подручју. Нису спорна велика пресељавања y време и после инвазије Турака Османлија y XV, па XVI и XVII веку, углавном y смеру од југа ка северу. За време ратова и буна део живља између Мораве и Тимока ce пресељавао преко Дунава чиме су ови предели делом опустели, делом попуњавани досељеницима из других крајева. Извесни подаци чине вероватном претпоставку да je овде било романског живља почетком XVI века.Новија истраживања указују да je постојање влашког становништва на овом тлу дуги низ векова сасвим могућ.Још пре великих сеоба крајем XVII века Евлија Челебија даје сведочанства y свом путопису. Дакле, 60-тих година XVII столећа славни Анадолац описује највећи град потоње Тимочке Крајине, Фетислам са његовом нахијом, где становништво „говори бошњачки и турски a знају и влашки".
Мада подаци указују да je влашког, романског живља било доста векова уназад, велики део Влаха je, с изузетком Кључа, присутан на основу досељавања из дакорумунских крајева, дакле преко Дунава. Још крајем XVIII века део популације североисточне Србије било je влашко становништво.Оно je делом било пореклом из Алмаша, Ердеља, левог Подунавља. Нема великих разлика y језику па и другим етнографским одликама између овог живља и становништва на левој дунавској обали, док су разлике језичке, етнографске y односу на македонске Влахе огромне. Свакако да je већ постојао известан слој влашког становништва, кога je један миграциони талас Срба са Косова око 1690. године затекао и делом србизирао.

 

[Добро дошли]

Ја нисам питао о миграцијама становништва са са простора Источне Србије у XIV,XV па и у XVI веку. Питао сам јасно: Ко су Власи Источне Србије (Хомоља,Тимочке и Неготинске крајине:
а. Романизовано становништво обе Мезије и Трибала,или
б. Дакорумуни ?
И понављам: једно и друго никако не иде. Јасан је мени разлог те тврдње да иде и једно и друго.И зато не треба остављати по страни питање да ли су за формирање Румуна као језгро послужили Дакоромани или балкански Романи. Мислим, да баш ту лежи одговор, ко су Власи Источне Србије.
Ако нема одговора, да покушамо са одговором на питање: Шта је било са Романизованим племенима обе Мезије и Трибала (сепарата Трачана)? Где су то они одједном нестали? Ради се о II.III,IV,...веку нове ере. Углавном све се веже за XIV, XV ...век и долазак Турака. Све предходно је - одједном тама.

 

[Volcae]

Ако нема одговора, да покушамо са одговором на питање: Шта је било са Романизованим племенима обе Мезије и Трибала (сепарата Трачана)? Где су то они одједном нестали? Ради се о II.III,IV,...веку нове ере. Углавном све се веже за XIV, XV ...век и долазак Турака. Све предходно је - одједном тама.

Sve prethodno je odjednom tama i za Dakiju i za Meziju.
Vlasi istocne Srbije i sevene Bugarske su Dakorumuni kao i Rumuni i Moldavci.

Prvo sto neznas plemena obe Mezije racunajuci i Tribale kao jedno od plemena, su u prvom redu Dako-Mizijci na osnovu istrazivanja lingvista i arheologa.
Znaci Dako-Mizijci dali su bili separati kako si se izrazio Tracana ili ne, svejedno je oni su jedna celina.Dako-Mizijci su plemena koja su naseljavala rimske provincije Dacia, Moesia i Mysia ili koja su pre toga imale svoje drzave Dakiju i Tribaliju, kasnije zajednicku drzavu Dakiju i Miziju u Maloj Aziji.

A ovo nisi procitao, imas u ovoj poruci http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=12818846&postcount=581

Sta se desilo sa Dacanima i Tribalima u periodu rimske vladavine, desila se kulturna romanizacija.Zbog napustanja Trajanove Dakije jedan deo romanizovanih Dacana je sigurno nakon evakuacije prebacen u Meziju gde je stvorena Dacia Aureliana.
Dacia Aureliana se sastojala u uzem smislu od Dacia Ripensis i Dacia Mediteranea.
Iz Dacia Ripensis krajem 9. veka sele se na staru planinu (Hemus) Vlasi koje nazivaju Dacanima i Mizima vizantijski izvori.
Na prostoru Dacia Ripensis pored romanizovanih Tribala zivelo je i novodoseljeno romansko stanovnistvo izmedju ostalog i romanizovani Dacani.To je drugi razlog sto ih Vizantijski izvori nazivaju Dacanima ili Mizima a prvi je sto je Dacia Ripensis stvorena na prostoru rimske provincije Mezija.

U Istoriji Nicetae Choniatae 1185. godine pominje pojavu varvara sa planine Haemus, koji su se ranije zvali Mižani, a sada se zovu Vlasi ili u isto vreme Teodor Skutariotes smešta varvare sa Haemus-a, koji su se ranije nazivali Mižani a sada se nazivaju Vlasi i Bugari.
Vlasi sa planine Haemus-a (stare planine) zajedno sa Bugarima pobunili su se protiv Vizantije i stvorili II Bugarsko Carstvo 1185. godine.

O jeziku romanskog stanovništva u oblasti ranije rimske provincije Dacia Ripensis, koji se nazivaju Valachi, svedoči i veoma zanimljiv deo apela italijanskog humaniste i sekretara papske kurije Flavia Bionda (1392-1463), koji je poslat mnogim krunisanim glavama Evrope u oči pada Konstantinopolisa 1452/53. godine.Insistirajući na formiranju antiotomanske koalicije, u apelu se, pored ostalog pominje: ,,i oblast Dunava, kojoj su susedi Pribrežni Dačani ili Vlasi, koji kako se priča ističu s ponosom da su rimskog porekla``.(Et qui e regione Danubio item adiacenti Ripenses Daci, sive Valachi, originem, quam ad decus prae se ferunt praedicantque Romanam).
Flavio Biondo za Vlahe bivše provincije Dacia Ripensis kaže da se služe lošom, prostom gramatikom koja podeseća na latinsku (quae vulgari communique gentis suae more dicunt, rusticam male grammaticam redoleant latinitatem).

 

[Добро дошли]

Sve prethodno je odjednom tama i za Dakiju i za Meziju.
Vlasi istocne Srbije i sevene Bugarske su Dakorumuni kao i Rumuni i Moldavci.

Prvo sto neznas plemena obe Mezije racunajuci i Tribale kao jedno od plemena, su u prvom redu Dako-Mizijci na osnovu istrazivanja lingvista i arheologa.
Znaci Dako-Mizijci dali su bili separati kako si se izrazio Tracana ili ne, svejedno je oni su jedna celina.Dako-Mizijci su plemena koja su naseljavala rimske provincije Dacia, Moesia i Mysia ili koja su pre toga imale svoje drzave Dakiju i Tribaliju, kasnije zajednicku drzavu Dakiju i Miziju u Maloj Aziji.

A ovo nisi procitao, imas u ovoj poruci http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=12818846&postcount=581


U Istoriji Nicetae Choniatae 1185. godine pominje pojavu varvara sa planine Haemus, koji su se ranije zvali Mižani, a sada se zovu Vlasi ili u isto vreme Teodor Skutariotes smešta varvare sa Haemus-a, koji su se ranije nazivali Mižani a sada se nazivaju Vlasi i Bugari.

O jeziku romanskog stanovništva u oblasti ranije rimske provincije Dacia Ripensis, koji se nazivaju Valachi, svedoči i veoma zanimljiv deo apela italijanskog humaniste i sekretara papske kurije Flavia Bionda (1392-1463), koji je poslat mnogim krunisanim glavama Evrope u oči pada Konstantinopolisa 1452/53. godine.Insistirajući na formiranju antiotomanske koalicije, u apelu se, pored ostalog pominje: ,,i oblast Dunava, kojoj su susedi Pribrežni Dačani ili Vlasi, koji kako se priča ističu s ponosom da su rimskog porekla``.(Et qui e regione Danubio item adiacenti Ripenses Daci, sive Valachi, originem, quam ad decus prae se ferunt praedicantque Romanam).
Flavio Biondo za Vlahe bivše provincije Dacia Ripensis kaže da se služe lošom, prostom gramatikom koja podeseća na latinsku (quae vulgari communique gentis suae more dicunt, rusticam male grammaticam redoleant latinitatem).

Vlasi istocne Srbije i sevene Bugarske su Dakorumuni kao i Rumuni i Moldavci.
Ова реченица и реченица у предходном посту такође, је суштина заговарања да су Власи Источне Србије уствари Дакорумуни, што ће рећи Румуни.
Ово новокомпоновано племе Дако-Мизијци никада није постојало јер се зна да су на левој обали Дунава били Дачани а Мези и Трибали на десној обали. У том поретку их је и затекла романизација са почетком 335.године п.н.е., када је Филипов наследник млади Александар катастрофално поразио Трибале на простору мизмеђу р.Тимок и р.Искер. Мези су нешто касније пали јер су они били жесточији ратници од Трибала. Њих је покорио Марко Крас око 30-те године п.н е.
Римска провинција Мезија је до краја Домецијанове владе 81-96 године била јединствена административна областа потом подељена у две нове Горњу и Доњу Мезију.Област Тимока улазила је у састав Горње Мезије.
Дачани нису помињани а поготову на десној обали Дунава.
Тврдња да су Власи са простора Источне Србије Дако-Румуни не ,,пије воду''. Осим да историја није забележила неко етничко чишћење па Дакијце увела на ове просторе.
Разлози прећуткивања појединих историјских догађаја а истицање других, свакако има своју сврху. Чак је и Википедија преправљана да би се дало на значају неким другим догађајима:
( http://sr.wikipedia.org/wiki/Власи_(Србија) ).

 

[Volcae]

Ово новокомпоновано племе Дако-Мизијци никада није постојало јер се зна да су на левој обали Дунава били Дачани а Мези и Трибали на десној обали. У том поретку их је и затекла романизација са почетком 335.године п.н.е., када је Филипов наследник млади Александар катастрофално поразио Трибале на простору мизмеђу р.Тимок и р.Искер. Мези су нешто касније пали јер су они били жесточији ратници од Трибала. Њих је покорио Марко Крас око 30-те године п.н е.
Римска провинција Мезија је до краја Домецијанове владе 81-96 године била јединствена административна областа потом подељена у две нове Горњу и Доњу Мезију.Област Тимока улазила је у састав Горње Мезије.
Дачани нису помињани а поготову на десној обали Дунава.
Тврдња да су Власи са простора Источне Србије Дако-Румуни не ,,пије воду''. Осим да историја није забележила неко етничко чишћење па Дакијце увела на ове просторе.
Разлози прећуткивања појединих историјских догађаја а истицање других, свакако има своју сврху. Чак је и Википедија преправљана да би се дало на значају неким другим догађајима: ( http://sr.wikipedia.org/wiki/Власи_(Србија) ).

The Language of the Thracians, Ivan Duridanov
VIII. The Thracian, Dacian and Paeonian languages
Procitaj sta jedan trakolog i lingvista Ivan Duridanov kaze o Dacanima i Tracanima i pogledaj mapu.Pa kazi jesu li u Meziji ziveli Dacani ili narod isti Dacanima.


Srejovic, Dragoslav
Iliri i Tracani
O starobalkanskim plemenima
(nadji knjigu pa je procitaj pa ces videti ko su Dako-Mizijci od arheologa Dragoslava Srejovica)

Dacani su itekako ziveli i juzno od Dunava, ko kaze da nisu pominjani a Rimljani su jos i dva puta naseljavali Dacane iz Dakije u Meziju, prvi put oko 50.000 Dacana a drugi put oko 100.000 Dacana i koja je razlika jos i izmedju Meza i Tribala u odnosu na Dacane, a za evakuaciju Trajanove Dakije na prostor provincije Mezije nisu cuo, kada je stvorena Dacia Aureliana i sastojala se od Dacia Ripensis i Dacia Mediteranea.Ovo se desilo za vreme rimskog cara Aureliana.

Rimsko Carstvo 395. godine

Tvrdnja da su Vlasi istocne Srbije Dakorumuni je tacna, nepije vodu ono sto ti tvrdis, niko nespori da nisu Dakorumuni.
Nije se samo Felix Kanitz bavio Rumunima, bavio se i Guillaume Lejean, i dr. ili mislis da su se samo srpski autori i bugarski bavili proucavanjem Vlaha?
Ethnographie de la Turquie d'Europe
Lejean, Guillaume. - Gotha : J. Perthes, 1861

Guillaume Lejean's Ethnic map of European Turkey and its vassal states.

Srpska Vikipedija gde pisu o Vlasima istocne Srbije je prava sramota, jer je pisu i prepravljaju stalno ovakvi ljudi.

Молдавци нису били Румуни,они су само живели у Румунији,док нису основали своју државу.Народ се не зове по држави у којој живи,то би онда било као да су сви који живе у Босни,Босанци.нису већ Срби,Муслимани и Хрвати.

Управо тако - постоје пописи где свако може слободном вољом да се изјасни као Румун, Молдавац, Влах, итд. Ја чак имам и податке са пописа досељеника са Балкана у Русију из 1752. године, где су се људи изјашњавали да су молдавске народности. Овде се не ради ни о чему другом, већ о политичком ставу великорумунских националиста, а пошто ту причу о великој румунској нацији нису успели да продају ни у Молдавији, нема разлога ни да је уважавамо ми на српској википедији. Ако се на неком попису већина Влаха или Молдаваца изјасни да су Румуни, онда и ми треба то да пишемо у чланцима, а ако се изјашњавају као Власи и Молдавци, онда је то неспорна енциклопедијска чињеница која се овде мора рефлектовати. PANONIAN (разговор) 23:28, 9. октобар 2009. (CEST)
Разговор:Власи (Србија)

Ovo ti je jedina karta na koju mozes da igras i da tvrdis da Vlasi istocne Srbije i severne Bugarske nisu Rumuni (mada su i u tom slucaju Dakorumuni), trazi pomoc i od Bugara oni na istu kartu igraju kod njih su Bugari bezali u danasnju Rumuniju i vracali se kao porumunjeni Bugari.

Teorija po kojoj je srpsko stanovništvo bežeći pred Turcima migriralo u XIV-XV veku na prostor današnje Rumunije i da se odatle počinje vraćati od kraja XVII do početka XIX veka u severoistočnu Srbiju kao rumunsko stanovništvo, još uvek se pojavljuje u literaturi pojedinih srpskih autora, i pored toga što su u međuvremenu objavljeni mnogi izvori koji je čine bespredmetnom u daljim raspravama.

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=12822691&postcount=591

I ovo treba da znas, pretpostavljam da neznas:
Сва влашка насеља у Србији, антропогеографским и етнолошким проучавањима сврстана су у влашка насеља.

 

[Istocni Vetar]

Svega 13% Rumuna ima R1b Haplogroup koji je karakteristican za romanske narode Zapadne Evrope.
Rumuni su genetski najblizi Slovenima.

Eurasia

* In Western Europe, R1b is present in Irish 90-98%,[41] Basques: 90-95%,[42] Bretons: 80-89%,[43] Scottish: 77%, Catalans: 75%,[42] English: 75%, Belgians: 70%,[29] Portuguese: 70%,[33] France (Strasbourg): 67.6%, France (Lyon), 66.7%,[44], Spanish (as a whole): 65%,[45] Italians (continental Italy): 40%,[46] Germans: 39%,[47] Norwegians: 25.9%,[48] Sicilians: 24.5%,[49] Maltese: 21.9%,[50] Swedes: 20%,[48] Sardinians: 19%.[51]

* In Eastern Europe, R1b is present in Czechs and Slovaks: 35.6%,[42] Poles: 20%[47]-16.4%,[42] Latvians: 15%,[52] Hungarians: 13.3%, Russians: 10%,[52] Estonians: 9%,[52] Lithuanians: 5%,[52] Belarusians: 4.2%, Ukrainians: 2.0%[42]-18.9%,[53] Sami: 3.9%.[54]

* In the Balkans, R1b is present in Greeks: 13.5%[55]-22.8%,[42] Slovenes: 21%,[52] Albanians: 17.6%,[42] Romanians: 13%,[53] Bulgarians: 17.0%,[33] Croats: 15.7%,[52] Serbs: 10.6%,[52] Herzegovinians: 3.6%,[52] Bosnians: 1.4%[52].

http://en.wikipedia.org/wiki/Haplogroup_R1b_(Y-DNA)

Rumuni poseduju 22% ilirskih gena-dosta vise nego romanskih gena,,

Haplogroup I

Haplogroup IJ (Y-DNA).jpg
Time of origin 25,000-30,000 years BP
Place of origin Europe or Asia Minor
Ancestor IJ
Descendants I1, I2
Defining mutations M170, M258, P19, P38, P212, U179
Highest frequencies Croats 45% (North)- 74% (South)[1], Bosniaks 48%[1], Norwegians 40%[2][3], Sardinians 37%[4]-42%[2], Swedes 26% (North)[2]-50% (Gotland & Värmland)[5], Danes 39%[2][6], Germans 37.5%[7], Serbs 36% (Serbia[8], Bosnia[1]), Icelanders 33%, Finns 20% (Eastern)[9]-41% (Western)[9], Hungarians 11%[7]-28%[10], Macedonia 20%[7]-25%, Netherlands 25%, England +20%, Romanians/Moldovans 22%[2]-48% (Buhuşi & Piatra Neamţ)[11], Bulgaria +20%

http://en.wikipedia.org/wiki/Haplogroup_I_(Y-DNA)

 

[Добро дошли]

The Language of the Thracians, Ivan Duridanov
VIII. The Thracian, Dacian and Paeonian languages
Procitaj sta jedan trakolog i lingvista Ivan Duridanov kaze o Dacanima i Tracanima i pogledaj mapu.Pa kazi jesu li u Meziji ziveli Dacani ili narod isti Dacanima.

Srejovic, Dragoslav
Iliri i Tracani
O starobalkanskim plemenima
(nadji knjigu pa je procitaj pa ces videti ko su Dako-Mizijci od arheologa Dragoslava Srejovica)

Dacani su itekako ziveli i juzno od Dunava, ko kaze da nisu pominjani i koja je razlika jos i izmedju Meza i Tribala u odnosu na Dacane, a za evakuaciju Trajanove Dakije na prostor provincije Mezije nisu cuo, kada je stvorena Dacia Aureliana i sastojala se od Dacia Ripensis i Dacia Mediteranea.Ovo se desilo za vreme rimskog cara Aureliana.

Rimsko Carstvo 395. godine

Tvrdnja da su Vlasi istocne Srbije Dakorumuni je tacna, nepije vodu ono sto ti tvrdis, niko nespori da nisu Dakorumuni.

Dacia Aurelianu основао је Аурелијан крајем III veka у коју је укључио формирану Дакију,Горњу и Доњу Мезију а касније је ова провинција подељена у две нове провинције: Dacia ripensis област на левој и десној страни Дунава и Dacia mediterana у дубљој унутрашњости Балкана.
Тимочка област је припадала провинцији Dacia ripensis, а њен главни град звао се Ratiaria данашња Арчер паланка у Бугарској.
И на твојој приложеној карти Римског царства из 395 године показује да јужно од Дунава нема Дакијаца стално настањених.
Оснивање Dacia Aurelianе, није значило и пресељење народа, поготову са леве стране на десну страну Дунава. Свако је остао где је затечен а Римљани су ту прекомпозицију урадили ради лакшег управљања.
Па и ми смо ,,до јуче'' имали Југославију, за светске размере - провинција, и када је нестала, свако је остао тамо где је и био: Словенац у Словенији, Хрват у Хрватској, Србин у Србији,....Зашто би Dacia Aurelianе трансформисала Мезе и Трибале (Тракијце) у Дакијце.

 

[Volcae]

Dacia Aurelianu основао је Аурелијан крајем III veka у коју је укључио формирану Дакију,Горњу и Доњу Мезију а касније је ова провинција подељена у две нове провинције: Dacia ripensis област на левој и десној страни Дунава и Dacia mediterana у дубљој унутрашњости Балкана.
Тимочка област је припадала провинцији Dacia ripensis, а њен главни град звао се Ratiaria данашња Арчер паланка у Бугарској.
И на твојој приложеној карти Римског царства из 395 године показује да јужно од Дунава нема Дакијаца стално настањених.
Оснивање Dacia Aurelianе, није значило и пресељење народа, поготову са леве стране на десну страну Дунава. Свако је остао где је затечен а Римљани су ту прекомпозицију урадили ради лакшег управљања.
Па и ми смо ,,до јуче'' имали Југославију, за светске размере - провинција, и када је нестала, свако је остао тамо где је и био: Словенац у Словенији, Хрват у Хрватској, Србин у Србији,....Зашто би Dacia Aurelianе трансформисала Мезе и Трибале (Тракијце) у Дакијце.

Име провинције Дакије потиче од народа Дачана који су, заједно са Гетима, живели у тој области.

Након Трајановог освајања 106. године, новоосвојена област је добила официјелно име Дакија. Цар Хадријан поделио је 118. године ову дотад једниствену провинцију на два дела, под именима: Горња Дакија (Dacia superior) и Доња Дакија (Dacia inferior). Само пет година касније Хадријан је из Горње Дакије издвојио још једну област, под именом Поролисумска Дакија (по граду Поролисум, Dacia Porolissensis). Од 167. до 169. године, Марко Аурелије је поново реорганизовао ову област:

1.Апулумска Дакија (по граду Апулум, Dacia Apulensis)
2.Поролисумска Дакија (Dacia Porolissensis)
3.Малванска Дакија (по граду Малва, Dacia Malvensis)
Тако је Дакија била подељена на три провинције све док Аурелијан није коначно повукао римску војску и народ из Дакије 271. године. Формална престоница била је Colonia Ulpia Traiana Augusta Dacia, али највећи део власти био је у Сармизегетузи, која је још у време дачких краљева била престоница.

Са три стране, Дакију су окруживали варвари. Само са југа, граничила се са Мезијом. Касније, Дакија је имала малу заједничку границу са Панонијом. Границу су махом реке обележавале: на југу то је био Дунав, на западу Тиса и Марош. Највећим делом Дакија се налазила на територији данашње Румуније и Молдавије.

Дачане су Римљани сматрали опасним противницима, поготову што су, за разлику од већине варвара, били релативно једниствени. Када је 86. године, престо заузео Децебал, који је додатно уједнио Дачане, за Рим је то значио појаву једне моћне државе на њеним границама. Цар Домицијан је покушао да спречи јачање Децебала у ратовима између 85. и 89. године али у томе није имао правог успеха. Ни Нерва није имао успеха. Затим је Трајан морао водити један тежак рат, Први дачки рат, од 101. до 102. године, у коме је Децебал био поражен. После неколико година, Децебал је покушао да окупи савезнике против Рима, што је довело до Другог дачког рата, од 105. до 106. године. Децебал је избегао заробљавање самоубиством и читава Дакија је била освојена. Дакија је постала провинција још пре 11. августа 106. године. Трајан је као плен донео 331 тону сребра и 165 тона злата: Дакија је била позната као рудоносна област.

Све до епохе Марка Аурелија, Дакију нису угрожавали други варвари. До великог искушења је дошло 235. године, када су се варвари окупили ради напада. Када су они напали 238. године, Дакију су потресали ратови све док Аурелијан није одлучио да евакуише Дакију 271. године. Под Константином Великим Рим је поново освојио део Дакије, али је и та област брзо напуштена.

Од Трајанових времена Дакија је постала циљ насељавања људи из читавог Царства. Ради споразумевања је био латински неопходан. Остаје нејасно како се латински одржао и након повлачења Рима. Од овог "варварског" латинског настао је данашњи румунски језик.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Дакија
______________________________________________________________________________________________________________________________________

Region/Haplogroup
Romania
I1 = 1.5
I2a = 17.5
I2b = 2
R1a = 22
R1b = 22
G2a = 1
J2 = 24
J1 = 0
E1b1b = 6
T (+ L) = 2
Q = 2
N1c1 = 0

Eupedia

 

[Добро дошли]

Име провинције Дакије потиче од народа Дачана који су, заједно са Гетима, живели у тој области.
Након Трајановог освајања 106. године, новоосвојена област је добила официјелно име Дакија. Цар Хадријан поделио је 118. године ову дотад једниствену провинцију на два дела, под именима: Горња Дакија (Dacia superior) и Доња Дакија (Dacia inferior). Само пет година касније Хадријан је из Горње Дакије издвојио још једну област, под именом Поролисумска Дакија (по граду Поролисум, Dacia Porolissensis). Од 167. до 169. године, Марко Аурелије је поново реорганизовао ову област:
1.Апулумска Дакија (по граду Апулум, Dacia Apulensis)
2.Поролисумска Дакија (Dacia Porolissensis)
3.Малванска Дакија (по граду Малва, Dacia Malvensis)
Тако је Дакија била подељена на три провинције све док Аурелијан није коначно повукао римску војску и народ из Дакије 271. године. Формална престоница била је Colonia Ulpia Traiana Augusta Dacia, али највећи део власти био је у Сармизегетузи, која је још у време дачких краљева била престоница.
Са три стране, Дакију су окруживали варвари. Само са југа, граничила се са Мезијом. Касније, Дакија је имала малу заједничку границу са Панонијом. Границу су махом реке обележавале: на југу то је био Дунав, на западу Тиса и Марош. Највећим делом Дакија се налазила на територији данашње Румуније и Молдавије.
Дачане су Римљани сматрали опасним противницима, поготову што су, за разлику од већине варвара, били релативно једниствени. Када је 86. године, престо заузео Децебал, који је додатно уједнио Дачане, за Рим је то значио појаву једне моћне државе на њеним границама. Цар Домицијан је покушао да спречи јачање Децебала у ратовима између 85. и 89. године али у томе није имао правог успеха. Ни Нерва није имао успеха. Затим је Трајан морао водити један тежак рат, Први дачки рат, од 101. до 102. године, у коме је Децебал био поражен. После неколико година, Децебал је покушао да окупи савезнике против Рима, што је довело до Другог дачког рата, од 105. до 106. године. Децебал је избегао заробљавање самоубиством и читава Дакија је била освојена. Дакија је постала провинција још пре 11. августа 106. године. Трајан је као плен донео 331 тону сребра и 165 тона злата: Дакија је била позната као рудоносна област.
Све до епохе Марка Аурелија, Дакију нису угрожавали други варвари. До великог искушења је дошло 235. године, када су се варвари окупили ради напада. Када су они напали 238. године, Дакију су потресали ратови све док Аурелијан није одлучио да евакуише Дакију 271. године. Под Константином Великим Рим је поново освојио део Дакије, али је и та област брзо напуштена.
Од Трајанових времена Дакија је постала циљ насељавања људи из читавог Царства. Ради споразумевања је био латински неопходан. Остаје нејасно како се латински одржао и након повлачења Рима. Од овог "варварског" латинског настао је данашњи румунски језик.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Дакија

Сва ова догађања са Дачанима, незнам колико имају везе са Власима. И скоро да су та догађања минорна што се тичу Влаха данас. Непобитно је да живе данас на простору јужно од Дунава (Хомоље и Источна Србија),говоре беспрекорно српским језиком и језиком који је сличан румунском а није румунски, броје искључиво на српском језику, помешани су са српским становништвом углавном а ту и тамо и са Румунима, Бугарима а у последње време и са припадницима западно-европских народа.
Добро су укомпоновани у друштвени живот Србије, имају своје представнике у власти од Месних заједница до Председника државе (Зоран Лилић).
Сва ова натезања око порекла Влаха имају свој циљ. Да се неби ти циљеви нагађали, треба пуштити саме Влахе да сами себи кажу ко су. То се најбоље види на попису становништва. Година 2010-та је година пописа, па сачекајмо да видимо, можда поред Влаха има и Дакијаца.Румуна сасвим сигурни има.

 

[Volcae]

Сва ова догађања са Дачанима, незнам колико имају везе са Власима. И скоро да су та догађања минорна што се тичу Влаха данас. Непобитно је да живе данас на простору јужно од Дунава (Хомоље и Источна Србија),говоре беспрекорно српским језиком и језиком који је сличан румунском а није румунски, броје искључиво на српском језику, помешани су са српским становништвом углавном а ту и тамо и са Румунима, Бугарима а у последње време и са припадницима западно-европских народа.
Добро су укомпоновани у друштвени живот Србије, имају своје представнике у власти од Месних заједница до Председника државе (Зоран Лилић).
Сва ова натезања око порекла Влаха имају свој циљ. Да се неби ти циљеви нагађали, треба пуштити саме Влахе да сами себи кажу ко су. То се најбоље види на попису становништва. Година 2010-та је година пописа, па сачекајмо да видимо, можда поред Влаха има и Дакијаца.Румуна сасвим сигурни има.

Znamo dobro kakvi sve Vlasi danas postoje, uporan si sa tvrdnjama Vlasi nisu Rumuni, nema veze to dok ne skrenes i kazes nesto sto nema veze sa istorijom, ako ti tako odgovara da Vlasi nisu Rumuni, ali Vlasi jesu Dakorumuni kao i Moldavci.

Ovde treba da kazes nesto o istoriji a ne o politici nije sporno da postoje Vlasi u Srbiji i Bugarskoj koji su Dakorumuni i razlikuju se od ostalih Vlaha, Istarskih Vlaha,Meglenskih Vlaha i Makedonskih Vlaha.

Мада подаци указују да je влашког, романског живља било доста векова уназад, велики део Влаха je, с изузетком Кључа, присутан на основу досељавања из дакорумунских крајева, дакле преко Дунава. Још крајем XVIII века део популације североисточне Србије било je влашко становништво.Оно je делом било пореклом из Алмаша, Ердеља, левог Подунавља. Нема великих разлика y језику па и другим етнографским одликама између овог живља и становништва на левој дунавској обали, док су разлике језичке, етнографске y односу на македонске Влахе огромне. Свакако да je већ постојао известан слој влашког становништва, кога je један миграциони талас Срба са Косова око 1690. године затекао и делом србизирао.

 

[Добро дошли]

Znamo dobro kakvi sve Vlasi danas postoje, uporan si sa tvrdnjama Vlasi nisu Rumuni, nema veze to dok ne skrenes i kazes nesto sto nema veze sa istorijom, ako ti tako odgovara da Vlasi nisu Rumuni, ali Vlasi jesu Dakorumuni kao i Moldavci.

Ovde treba da kazes nesto o istoriji a ne o politici nije sporno da postoje Vlasi u Srbiji i Bugarskoj koji su Dakorumuni i razlikuju se od ostalih Vlaha, Istarskih Vlaha,Meglenskih Vlaha i Makedonskih Vlaha.

Ко о чему, баба о уштипцима.
Из убеђења или по задатку?!

 

[Volcae]

Ко о чему, баба о уштипцима.
Из убеђења или по задатку?!

Из убеђења, idemo dalje ako si zainteresovan.
Nije ovo politika daj malo istorije:
Kazi mi ti nesto o Srbima i njihovom kontinuitetu u Branicevu i Timockoj krajini, evo ovako krajem XV veka (1481) sele se u Ugarsku a pojavljuju se prvi srpski doseljenici cak krajem XVII veka (1690).

Године 1481 пак, кад су кнез Павао и Змај деспот Вук превели преkо 50.000 душа у Банат ови су крајеви морали остати готово сасвим пусти. Тако је створена могућност за насељавање народом из других крајева, тим пре што су долине Мораве,. Млаве, Пека и Тимока родношћу и питомином вазда имале довољно привлачне снаге за околне становнике.

Свакако да je већ постојао известан слој влашког становништва, кога je један миграциони талас Срба са Косова око 1690. године затекао и делом србизирао.

 

[Добро дошли]

Znamo dobro kakvi sve Vlasi danas postoje, uporan si sa tvrdnjama Vlasi nisu Rumuni, nema veze to dok ne skrenes i kazes nesto sto nema veze sa istorijom, ako ti tako odgovara da Vlasi nisu Rumuni, ali Vlasi jesu Dakorumuni kao i Moldavci.
Ovde treba da kazes nesto o istoriji a ne o politici nije sporno da postoje Vlasi u Srbiji i Bugarskoj koji su Dakorumuni i razlikuju se od ostalih Vlaha, Istarskih Vlaha,Meglenskih Vlaha i Makedonskih Vlaha.

VLASI NISU RUMUNI
By Miloš Zdravković
Iako im je jezik veoma sličan, Vlasi su poseban etnos u odnosu na Rumune, tvrdi čuveni negotinski profesor istorije Vojislav Stojanović
Vlasi nisu Rumuni već poseban etnos i pored činjenice da im je jezik sličan. Ja pripadam tom narodu i upravo zbog toga sam se veoma temeljno bavio istraživanjem ove tematike - kaže Vojislav Stojanović, profesor istorije koji je u negotinskom domu kulture “Stevan Mokranjac” predstavio svoju knjigu “Etnogeneza nastanka Vlaha”.
Ovaj prosvetni radnik koga su upamtile mnoge generacije negotinskih srednjoškolaca bavio se “vlaškim pitanjem” trideset godina, a kao rezultat tog rada nastala je knjiga koja će, po svemu sudeći, izazvati dosta polemika u javnosti, kako ovog dela, tako i čitave Srbije.
- Vlasi su spoj Tračana, Kelta i Južnih Slovena, dok su Rumuni spoj Dačana Dako-Geta, Kelta i Južnih Slovena, te je sasvim jasno da Vlasi nisu Rumuni već poseban etnos. Moja knjiga je nastala kao rezultat želje da se dođe do odgovora na mnoga otvorena pitanja, pošto su dosad mnogi pisali svakakve laži o narodu kome pripadam - kaže profesor Stojanović, naglašavajući da korene ovog naroda treba tražiti u simbiozi srednjobalkanskih tračkih plemena.
Promocija knjige “Etnogeneza nastanka Vlaha”, koja je nastala kao izdavački poduhvat negotinske “Estetike”, izazvala je veliko interesovanje Negotinaca, budući da je autor, po mnogima veoma hrabro, izneo niz zanimljivih istorijskih detalja, koji bi mogli da budu od velikog značaja u razjašnjenju nekih istorijskih podataka.
To smatra i istoričar Đorđe Medić, koji je napisao recenziju Stojanovićeve knjige, koji kaže da je autor pokušao da ukaže na sličnosti običaja i verovanja Kelta i Tračana s današnjim običajima i verovanjima Vlaha. Osim toga, prema njegovom mišljenju, autor veoma hrabro, ali na potpuno nov način, govori o dva poznata istorijska događaja.
- Ako se ustanovi verodostojnost analiza i dokaza koje profesor Stojanović navodi u svojoj knjizi, predstavljajući drugačije viđenje bitke na Rovinama 1395. godine, ali i pohoda Aleksandra Makedonskog protiv Tribala 335. godine, “Etnogeneza nastanka Vlaha” će postati veoma poznato i cenjeno delo u istorijskoj nauci - kaže Medić, uz napomenu da je za pohvalu što je autor obuhvatio istoriju Vlaha u rasponu od dva milenijuma, ali da možda baš zbog toga nije ravnomerno obradio sve oblasti Balkanskog poluostrva u kojima Vlasi žive.
POZNATI VLASI
U svojoj knjizi “Etnogeneza nastanka Vlaha”, Vojislav Stojanović, među poznatim Vlasima, Cincarima i Arumunima navodi i istorijske ličnosti poput Spartaka, Miloša Obilića, kapetana Miše Anastasijevića, Nikole Pašića i Majke Tereze. Prema njegovim izvorima, i u svetu literature, muzike, nauke i filma mnoštvo je onih koji su istog porekla, a najznamenitiji su Stevan Stojanović Mokranjac, Branko Radičević, Stevan Sremac, Jovan Jovanović Zmaj, Branislav Nušić, Mihajlo Pupin, Aleksandar - Saša Petrović, Aleksandar Vučo, Bata Paskaljević i Taško Načić.
ZA RUMUNIJU NEMA RAZLIKE
Kad je nedavno u Negotinu boravio Julijan German, konzul Rumunije, on je rekao da za ovu susednu državu ne postoji razlika između Vlaha i Rumuna, govoreći u kontekstu da se ta razlika neće praviti ni kad su u pitanju vize ili dobijanje dvojnog državljanstva. - I Vlasi i Rumuni govore istim jezikom, a to je sigurno jedan od pokazatelja da pripadaju istom narodu - rekao je Julijan German.
Tekst i foto: (Ž. R. D.)
www.tk-info.net/?p=19

 

[Volcae]

VLASI NISU RUMUNI
By Miloš Zdravković
Iako im je jezik veoma sličan, Vlasi su poseban etnos u odnosu na Rumune, tvrdi čuveni negotinski profesor istorije Vojislav Stojanović
Vlasi nisu Rumuni već poseban etnos i pored činjenice da im je jezik sličan. Ja pripadam tom narodu i upravo zbog toga sam se veoma temeljno bavio istraživanjem ove tematike - kaže Vojislav Stojanović, profesor istorije koji je u negotinskom domu kulture “Stevan Mokranjac” predstavio svoju knjigu “Etnogeneza nastanka Vlaha”.
Ovaj prosvetni radnik koga su upamtile mnoge generacije negotinskih srednjoškolaca bavio se “vlaškim pitanjem” trideset godina, a kao rezultat tog rada nastala je knjiga koja će, po svemu sudeći, izazvati dosta polemika u javnosti, kako ovog dela, tako i čitave Srbije.
- Vlasi su spoj Tračana, Kelta i Južnih Slovena, dok su Rumuni spoj Dačana Dako-Geta, Kelta i Južnih Slovena, te je sasvim jasno da Vlasi nisu Rumuni već poseban etnos. Moja knjiga je nastala kao rezultat želje da se dođe do odgovora na mnoga otvorena pitanja, pošto su dosad mnogi pisali svakakve laži o narodu kome pripadam - kaže profesor Stojanović, naglašavajući da korene ovog naroda treba tražiti u simbiozi srednjobalkanskih tračkih plemena.
Promocija knjige “Etnogeneza nastanka Vlaha”, koja je nastala kao izdavački poduhvat negotinske “Estetike”, izazvala je veliko interesovanje Negotinaca, budući da je autor, po mnogima veoma hrabro, izneo niz zanimljivih istorijskih detalja, koji bi mogli da budu od velikog značaja u razjašnjenju nekih istorijskih podataka.
To smatra i istoričar Đorđe Medić, koji je napisao recenziju Stojanovićeve knjige, koji kaže da je autor pokušao da ukaže na sličnosti običaja i verovanja Kelta i Tračana s današnjim običajima i verovanjima Vlaha. Osim toga, prema njegovom mišljenju, autor veoma hrabro, ali na potpuno nov način, govori o dva poznata istorijska događaja.
- Ako se ustanovi verodostojnost analiza i dokaza koje profesor Stojanović navodi u svojoj knjizi, predstavljajući drugačije viđenje bitke na Rovinama 1395. godine, ali i pohoda Aleksandra Makedonskog protiv Tribala 335. godine, “Etnogeneza nastanka Vlaha” će postati veoma poznato i cenjeno delo u istorijskoj nauci - kaže Medić, uz napomenu da je za pohvalu što je autor obuhvatio istoriju Vlaha u rasponu od dva milenijuma, ali da možda baš zbog toga nije ravnomerno obradio sve oblasti Balkanskog poluostrva u kojima Vlasi žive.
POZNATI VLASI
U svojoj knjizi “Etnogeneza nastanka Vlaha”, Vojislav Stojanović, među poznatim Vlasima, Cincarima i Arumunima navodi i istorijske ličnosti poput Spartaka, Miloša Obilića, kapetana Miše Anastasijevića, Nikole Pašića i Majke Tereze. Prema njegovim izvorima, i u svetu literature, muzike, nauke i filma mnoštvo je onih koji su istog porekla, a najznamenitiji su Stevan Stojanović Mokranjac, Branko Radičević, Stevan Sremac, Jovan Jovanović Zmaj, Branislav Nušić, Mihajlo Pupin, Aleksandar - Saša Petrović, Aleksandar Vučo, Bata Paskaljević i Taško Načić.

Etnogeneza nastanka Vlaha - Vlasi i balkanski narodi - Vojislav Stojanović
Vlasi kroz vekove - Bratislav Paunović
Ova dvojica ili imaju neke probleme ili rade za nekoga protiv svog naroda, to sto pisu prevazilazi zdrav razum.

Ako nisu isti etnos to ne znaci da Vlasi Srbije i Bugarske nisu Dakorumuni, pojam Dakorumuni je isto kao kada bi neko za Srbe,Hrvate,Crnogorce i Bosnjake rekao da su Srbo-Hrvati i da govore svi srpsko-hrvatskim ili hrvatsko-srpskim jezikom.
Ti mozda neznas ali ta knjiga Vojislava Stanojevica je samo pola knjige morali su dobar deo da cenzurisu, mozes da zamislis koje je sve gluposti jos imao da nam plasira.
A trebao bi i sa ostalim Vlasima da se pozabavi, rekao je da nije imao vremena ili tako nesto, bice i toga jednog dana, pa ce da uvredi i Makedonske Vlahe, Meglenske Vlahe i Istarske Vlahe.
To je vec uradio donekle kada ih je sve izjednacio, ali ocekujemo prosireno izdanje.

iz knjige:
Kud se dedoše Rumuni Tihomira Đorđevića : kritički osvrt na knjigu Tihomira R. Đorđevića "Istina u pogledu Rumuna u Srbiji" - Slavoljub Gacović

Vojislav Stojanović, profesor istorije u Negotinu, objavio je 2006. godine knjigu Etnogeneza nastanka Vlaha - Vlasi i balkanski narodi, u kojoj se, na primer, iznosi nova teorija da su Vlasi severoistočne Srbije poreklom Kelti, koji nemaju ništa zajedničkog sa Rumunima.

Zanimljivo je navesti da knjiga Vojislava Stojanovića ima 273 numerisane strane, od kojih su 100 strana preuzetih karata i fotografija bez navođenja izvora otkuda su preuzete.Pored toga, i karte i fotografije nisu u korelaciji sa tekstom knjige.

Kako bi autor dokazao teoriju po kojoj su Vlasi severoistočne Srbije direktni potomci romanizovanih Kelta, donosi na 46-47 strani tabelu vlaških - keltskih - francuskih reči i izraza, gde između ostalih nabraja: colin - kulmja - brdo - koljindă - stalno hodati (za stadima ovaca...) da bi nakon nekoliko redova iste reči naveo na sledeći način: colin - coljindă - stalno hodati (brdo) ili urs - urs - medved i opet malo dalje na istoj strani l'aurs - urs - medved ili recimo pule - puj - pile ili miel - mnjerja - med; vash - vaka - krava; large - larg - širok; soleie - suarje - sunce; magie - magija - magija; entre - ăntră noj - između; prouniers - prun - drvo šljive; lac - lak - stajaća voda itd.Svako ko iole zna latinski jezik, zna da su sve navedene reči iz latinskog vokabulara sa ponekom francuskom, koja je loše napisana, osim reči magie - magija - magija, koje potiču iz persijskog jezika.

Zatim je npr. pri dnu 47. strane i na celoj 48 naveo neke tračke reči, kao npr. Đerdap - đer dă apă - hladno je zbog vode; gutui - dunja; gura - usta; trăndăfir - ruža (Makedonci preuzeli od Vlaha Cincara); grău - pšenica; sapa - motika; gajina - kokoška; nunta - svadba; berbjek - ovan; năkaz - muka; sat - selo; itd. Sve navedene reči takođe potiču iz latinskog osim reči Đerdap,năkaz i trăndăfir koje potiču iz turskog vokabulara.

Na 82-83. strani naveo je zajedničke rumunsko-južnoslovenske reči kao dokaz zajedničkog života i uzajamne asimilacije, kao npr. bogat - bogat; mačină - mlesti; roade - rađa, rađati; sărak - siromašan; drumul - drum, put; satele - sela; sălaşe - salaš; livada - livada; mănăstiri - manastir; haiduci - hajduci; ctitor - ktitor; duşmani - dušmani itd, među kojima takođe ima dosta latinskih, grčkih, turskih i mađarskih reči koje su preuzete kako u jezike južnih Slovena tako i u rumunski jezik.

Sve što se u ovoj knjizi moglo pogrešno napisati, napisano je pogrešno, a tek hronologija u izlaganju istorijskih činjenica pa i same istorijske činjenice su s brda s dola kao i literatura ili izvori, koje autor nije znao navesti, jer se osnovano sumnja da je malo šta od literature ili izvora uopšte koristio de visu.Pre će biti da je sa preuzetim tekstovima preuzeo i literaturu, kao što je i pojedine navode između navodnika naveo kako mu odgovara.To je galimatijas od knjige koju nikome ne bih preporučio.Zbog pogrešnih informacija, kojih, nažalost, ima na pretek, ova knjiga zaslužuje ozbiljan kritički osvrt.

Sto ponavljas iste poruke i stalno iznosis politiku?

 

[Сребрена]

Kazi mi ti nesto o Srbima i njihovom kontinuitetu u Branicevu i Timockoj krajini, evo ovako krajem XV veka (1481) sele se u Ugarsku a pojavljuju se prvi srpski doseljenici cak krajem XVII veka (1690).

O Timocanima (i o Bodricima i o Kučevljanima) ima zapisa, pod tim direktnim plemenskim imenima od početka 9.veka, na prostoru o kome pricas..BRANICEVO...velika oblast od Morave..preko Timoka i jos više reka dve do reke Jantre (današnja Bugarska)..duž Dunava a i severno od Stare planine.
Na istom prostoru vekovima rimski i istočnoromejski okupatori crtaju i upisuju i opisuju Tribale odnosno Srbe. Kako su pomenuti Timočani Srbi ,odnosno Tribali, njihov bi se kontinuitet postojanja mogao vezati na istom prostoru do mnogo daljih vekova u starom veku.

Logikom etnologa i vezano za način gradnje kuća, nosnji, ishrane i starih Bogova.. i kako nema ni usmenih ni pisanih predanja i zapisa o bilo kakvom "dolasku" vec samo o starosedelaštvu, trebalo bi za nepristrasne istrazivace biti lako da shvate da kontinuitet Timočana traje od lepeničkih naselja Vinče i Lepenskog Vira, cca osam milenijuma na istom geografsko-istorijskom prostoru.

 

[Добро дошли]

Etnogeneza nastanka Vlaha - Vlasi i balkanski narodi - Vojislav Stojanović
Vlasi kroz vekove - Bratislav Paunović
Ova dvojica ili imaju neke probleme ili rade za nekoga protiv svog naroda, to sto pisu prevazilazi zdrav razum.
......................................
......................................

Болтована реченица може да се односи и на поједине форумаше. Јер скоро је несхватљиво да се толико подупире теза: Власи=Румуни. Ако неко изнесе другачија сазнања, одмах се већ познате душе обруше и на изнешено и на човека. А има вас (мало ,,в'') доста који то радите ,,из убеђења''. Па наставите, можда вам се исплати.

 

[Volcae]

Болтована реченица може да се односи и на поједине форумаше. Јер скоро је несхватљиво да се толико подупире теза: Власи=Румуни. Ако неко изнесе другачија сазнања, одмах се већ познате душе обруше и на изнешено и на човека. А има вас (мало ,,в'') доста који то радите ,,из убеђења''. Па наставите, можда вам се исплати.

NASTAVICEMO
Moldavci nisu Rumuni

Savremena Rumunija je nastala kada su se države Moldavija i Vlaška ujedinile 1859. i postale nezavisne 1877. Država je proširena nakon Prvog svetskog rata kada su Transilvanija, Bukovina i Besarabija pripojene Rumuniji.

Delovi Rumunije su pripojeni Sovjetskom Savezu 1940 godine. Ove teritorije su danas većinom deo nezavisne Moldavije, dok mali deo pomenutih teritorija danas pripada Ukrajini. Nakon Drugog svetskog rata, Rumunija je postala socijalistička država pod nadzorom Sovjetskog Saveza

Nakon dugih decenija, vlast predsednika Nikolaja Čaušeskua (Nicolae Ceauşescu) se završila ustankom krajem 1989. godine, iako se bivši komunisti, kao reformisani socijal-demokrati, i danas nalaze u demokratski izabranim vladama.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Rumunija

Timeline of the borders of Romania between 1859 and 2010.

Akt o ujedinjenju Demokratske Republike Moldavije i Kraljevine Rumunije (27.mart 1918. god.)

Movement for the unification of Romania and Moldova

Map of a proposed unified Romanian-Moldovan state: the so-called
"Belkovski proposal" (a Romanian-Moldovan political union excluding
Transnistria).

Map of a proposed reunified Romanian-Moldovan state as
advocated by the Unionist Movement.

Distribution of ethnic Romanians, Vlachs or
Moldavians in and around Romania and Moldova

 

[Добро дошли]

NASTAVICEMO
Moldavci nisu Rumuni

Savremena Rumunija je nastala kada su se države Moldavija i Vlaška ujedinile 1859. i postale nezavisne 1877. Država je proširena nakon Prvog svetskog rata kada su Transilvanija, Bukovina i Besarabija pripojene Rumuniji.
(...)

Какве везе Молдавија има са темом Власи, појма немам?
Али итекако је јасно да је Прорумунима већ тескобно на Балкану па кренули на исток. Извесно време нећу бити ту, па ми јавите када стигну до Урала!

 

[Volcae]

Какве везе Молдавија има са темом Власи, појма немам?
Али итекако је јасно да је Прорумунима већ тескобно на Балкану па кренули на исток. Извесно време нећу бити ту, па ми јавите када стигну до Урала!

U Rep.Moldaviji sluzbeni jezik je rumunski knjizevni jezik koji nazivaju (Limba Noastră ) nas jezik a narodni moldavski je narecje rumunskog jezika.
U Srbiji i Bugarskoj narodni govori Vlaha su Banatska narecja rumunskog jezika i Oltensko narecje rumunskog jezika a rumunski knjizevni jezik je prihvacen za maternji jezik koji se naziva Vlaski jezik.
Vlasi u Bugarskoj uce rumunski jezik fakultativno kao strani jezik a u Srbiji jos nije pocela nastava na rumunskom jeziku kao maternjem jeziku Vlaha.

Обрасци за упис у Посебан бирачки списак:

српско-влашки

zakljucak:
Rumunski jezik je maternji jezik Rumuna, Moldavaca i Vlaha koji se u Rumuniji zove rumunski jezik u Moldaviji nas jezik a u Srbiji i Bugarskoj vlaski jezik.
____________________________________________________________________________________________________________

Ovo je zadnji put da odgovaram na tvoje politicke provokacije i tvoja skretanja sa Istorije u Politiku, ubuduce ako nastavis sa politickim provokacijama, od mene nemoj da ocekujes odgovor.Politika me smara, nema veze sa Istorijom a nije joj mesto ovde, bavi se politikom na pravom mestu.

 

[Istocni Vetar]

Rumuni poseduju najveci procenat Haplogroup J2 .

http://en.wikipedia.org/wiki/Haplogroup_J2_(Y-DNA)

Sesklo narod je doselio u Zapadnu Makedoniju i Tesaliju pre 7000 godina.
Rumuni-Vlasi-Cincari su njihovi potomci.

http://en.wikipedia.org/wiki/Sesklo

http://en.wikipedia.org/wiki/Cardium_Pottery

Na dijagramu migracija u Evropi -migracija Sesklo-a je obiljezena crvenom bojom.

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Neolithic_expansion.svg

Cetvrtina danasnjih Rumuna su potomci Sesklo-a dok je ostatak rumanizovani Iliri-Kelti-Tracani-Dacani..

 

[Volcae]

Istocni Vetar ...

Hvala za informaciju, a za I Halpogrupu neki misle da je od znacaja Epi Gravettian Culture
http://en.wikipedia.org/wiki/Haplogroup_I_(Y-DNA)