Vlasi

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
žirica:
Ма дај, пиши српски да те ,,цео свет разуме''. Ако ти наш правопис не иде најбоље - нађи неког Србина (ако их још има у Темишвару) па му ти реци шта хоћеш а он нека ти напише.
Видим да ти и енглески не иде најбоље. А онда су ту језички неспоразуми и ко ће то да одвоји од намере или нехата.
Kliknite za proširenje...

My English is good enough, Zirica, my neighbour. It is far better than my Serbian.

Немој тако, човек је лепо написао да је Влах из Румуније, што нама Србима иде у прилог.
И сам сам писао овде о томе да су Румуни асимилирали Влахе на својој страни Дунава, а сада покушавају то исто и са Власима у Србији.

Leinarius, да ли се сви Власи у Румунији осећају Румунима?
Kliknite za proširenje...

To je bilo ironicno, vlah iz Rumunije - to je rumun 100% i vlah 100%. To sto Pravi Vlah vam kaze je 100% realnost.
Vlasi severo-istocne Srbie govore rumunski 100% kako moji deda i baka. Ja razumem 100%. I tako razume ceo Rumunija...

Ovde pricate politika i nista bolje. Realnost je da su vlasi severo-istocne Srbie i rumuni iz Rumunije isti narod i govore isti jezik.
"Vlaska" muzika iz Krajne ima mnogo pesama koje se mogu pronaci i u Rumuniju.
Obicaje/ tradicjie su identicne...

"If it looks like a duck, it walks like a duck, and it quacks like a duck than it must be a duck".
 
Leinarius:
My English is good enough, Zirica, my neighbour. It is far better than my Serbian.



To je bilo ironicno, vlah iz Rumunije - to je rumun 100% i vlah 100%. To sto Pravi Vlah vam kaze je 100% realnost.
Vlasi severo-istocne Srbie govore rumunski 100% kako moji deda i baka. Ja razumem 100%. I tako razume ceo Rumunija...

Ovde pricate politika i nista bolje. Realnost je da su vlasi severo-istocne Srbie i rumuni iz Rumunije isti narod i govore isti jezik.
"Vlaska" muzika iz Krajne ima mnogo pesama koje se mogu pronaci i u Rumuniju.
Obicaje/ tradicjie su identicne...

"If it looks like a duck, it walks like a duck, and it quacks like a duck than it must be a duck".
Kliknite za proširenje...

Jezik Rumuna i Vlaha u Srbiji, nije isti!
Vlasi iz Pomoravlja trebaju dobro da se pomuce da bi razumeli Rumune!
Obicaji Rumuna i Vlaha iz Srbije NISU ISTI!
Realnost je da se 99% Vlaha iz Srbije NE IZJASNJAVA KAO RUMUNI!
 
Leinarius:
Da' tu de unde stii?
Ma ti kako to znas?

Vlajna? To znaci da razumes "vlaski", pravo?
:)
Kliknite za proširenje...

Ne, nisam Vlajna.
A odkud ti znas da si u pravu?
Slicnost jezika rumunskog i vlaskog je otprilike kao i recimo srpskog i bugarskog jezika. Obicaji su takodje slicni kako kod Bugara, tako kod Srba... I znaci sada Bugari i Srbi su jedan narod?
Po toj tvojoj nekoj logici su Bugari=Srbi i Srbi=Bugari?
 
Socrates:

да би сазнали из прве руке штоно су Фајшаријоти били и радили по Балкану.
Kliknite za proširenje...

ево из прве руке: Хиландарски рукопис где се помиње 1569 година и продаја цркава:

books
 
@Lesandar: :)
That one is funny!

But fact remains that I can talk with any native vlach that speaks his/her native language and I can understand not some, but all of what they are saying.

@Plavo Andjelce: you are so sure of yourself that it makes me wonder if you really know what you are talking about. How many vlach traditions have you observed? I grew up living most of them... And that in Romania...

There is not romanization of the vlachs/ rumunijzacia vlahe. To speak of that is like speaking of the serbianization of the Sumadia slavs... It is ridiculous.

These vlachs are citizens of Serbia who are ethnically romanian. Even if most of them chose not to be called "romanian" because that might imply political identification with Romania instead of Serbia (and they truelly feel serbian citizens, are loyal to their country) and thus prefer the term "vlah" in Serbian, they still are speakers of Romanian and have the same ethnical charateristics as the rest of the romanians.

One must be able to differentiate between ethnical identity and national loyalties. Vlachs only want the recognition of the first to be in accordance with the reality. Their national loyalties have never been questioned - only by some radical serbian parties who care to gather votes from scaring the Serbian population against minorities...
In Romania we had a similar current in the 90's directed against the magyar claims to minority rights but it is now much, much diminished and those parties are not even represented in Parliament.
 
I nemam u rukama naucni clanak --ako postoji-- koji bi objasnio Srbima evoluciju naziva Vlah i Rumun u vezi sa Rumunima a u suprotnost Srbima. To moram sam da uradim, kad budem imao vremena. Koliko znam, u rumunskoj literaturi zamisao da su Srbi vecji Vlasi od Rumuna nije razmotrena. Verujte mi, Rumunima to zvuci sasvim izopaceno, sem u smislu da Srbi smatrani Vlasima su potomci poromanjenog balkanskog stanovnistva, za vreme Rimskog Carstva (kao sto su Rumuni). Ti balkanski Vlasi vekovima su se posrbili, pohrvatili, pobugarili, pogrcili, poalbanili, itd. Naravno, u danasnjoj Rumuniji, puno Slovena (i drugih) su se porumunili. Slicni procesi se desavaju svuda, u celom svetu.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Leinarius:
@Lesandar: :)
That one is funny!

But fact remains that I can talk with any native vlach that speaks his/her native language and I can understand not some, but all of what they are saying.
Kliknite za proširenje...

Not just funny, its a painfull truth about forming the nations in Balkans.

Yes, and the fact is thay You are going to speak with some Raetoromanian on mutual language besides the fact that You are not even his neighbour nor cousin. That is product of romanisation.
 
Plavo Andjelce:
Slicnost jezika rumunskog i vlaskog je otprilike kao i recimo srpskog i bugarskog jezika.
Kliknite za proširenje...
Gresis. Uporedjenje vlaskog i rumunskog nije jednostavno, kako se to moze uraditi sa srpskim i bugarskim. A to je zato sto su srpski, bugarski i rumunski knjizevni jezici a vlaski nije. Ono sto se naziva vlaskim jezikom je grupa narecja rumunskog jezika a istovetna su 100% sa izvornim narecjima u Banatu, odnosno Olteniji.

Treba da prihvatis da ako Vlasi Ungurjani ne govore rumunski jezik, onda Rumuni Banacani (a ima ih par miliona u Rumuniji) izvorno ne govore rumunski jezik. Danas Rumuni Banacani u skoli uce knjizevni rumunski, a time njihov jezik gubi neke od svojih izvornih odlika. Ista stvar se ponavlja u vezi narecja Vlaha Carana i Oltenaca (a ima ih u milionima).
 
Poslednja izmena:
Buna treaba, bun lucru!
La astea ma refeream si eu.
Cred ca multi nu cunosc istoria romanilor aproape deloc.

Prevod:

Dobar posao!
To je ono sto sam mislio.
Mislim da mnogi ne znaju istoriju Rumuna.
 
Pravi Vlah:
Gresis. Uporedjenje vlaskog i rumunskog nije jednostavno, kako se to moze uraditi sa srpskim i bugarskim. A to je zato sto su srpski, bugarski i rumunski knjizevni jezici a vlaski nije. Ono sto se naziva vlaskim jezikom je grupa narecja rumunskog jezika a istovetna su 100% sa izvornim narecjima u Banatu, odnosno Olteniji.

Treba da prihvatis da ako Vlasi Ungurjani ne govore rumunski jezik, onda Rumuni Banacani (a ima ih par miliona u Rumuniji) izvorno ne govore rumunski jezik. Danas Rumuni Banacani u skoli uce knjizevni rumunski, a time njihov jezik gubi neke od svojih izvornih odlika. Ista stvar se ponavlja u vezi narecja Vlaha Carana i Oltenaca (a ima ih u milionima).
Kliknite za proširenje...

100% correct!
 
Leinarius:
Buna treaba, bun lucru!
La astea ma refeream si eu.
Cred ca multi nu cunosc istoria romanilor aproape deloc.

Prevod:

Dobar posao!
To je ono sto sam mislio.
Mislim da mnogi ne znaju istoriju Rumuna.
Kliknite za proširenje...
Одличан посао, објаснио нам је зашто су Мексиканци - Шпанци.
 
BEZOČNE NEISTINE VLAŠKOG NACIONALNOG SAVETA
Saopštenje za javnost Grupe građana „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“
Povodom bezočnih neistina i izmišljotina sadašnjeg, rumunizovanog, nacionalnog saveta Vlaške nacionalne manjine, predsednika Vlaške demokratske stranke Srbije i nosioca liste GG „Zajednica Vlaha Srbije“ na predstojećim izborima za Nacionalni savet Vlaha, g-dina Predraga Balaševića i povodom neistina koje širi šef sekreterijata ovog saveta g-din Dragan Demić, ja Miletić Mihajlović-Tića, nosilac liste GG „Vlasi za Srbiju-Srbija za Vlahe“, izjavljujem da pomenuta gospoda, zaslepljena njima znanim motivima ka cilju rumunizacije vlaškog življa i pretvaranja Vlaha u Rumune, zamenjuju teze, izmišljaju neistine, a čini se, zapravo, da se tresu od straha od političke konkurencije koju su dobili u opciji grupe građana „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“, koja se suprotstavlja rumunizaciji Vlaha, i zalaže se za očuvanje njihovog entiteta koji ne može biti u znaku jednakosti sa rumunskim entitetom. Nekoliko činjenica u prilog ovom treba istaći:
1.Pripadanje bilo kojoj politčkoj opciji, pa ni Socijalističkoj partiji Srbije, kojoj svakako pripadam, ne isključuje moje pravo učestvovanja na izborima za Nacionalni savet Vlaha, ako je činjenica da pripadam vlaškom etnosu. Ovo, ako Vam nije poznato, ili Vam se ne sviđa, meni i GG „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“, garantuje Ustav Republike Srbije.
2.Učestvovanje na izborima za nacionalne savete nije eksluzivno pravo stranaka sa nacionalnim predznakom.
3.Vaša zacrtana politika rumunizacije vlaškog življa na prostoru Istočne Srbije i Pomoravlja nije izraz nacionalne svesti dobre većine Vlaha.
4.Za razliku od Vas, koji smatrate da Vam je Rumunija matica zemlja, mi smatramo u ime većine Vlaha da je naša matica država Srbija.
5.Za razliku od Vas, smatramo da je maternji jezik Vlaha, vlaški jezik (jezik kojim Vlasi govore i koji razumeju), Vi smatrate da Vam je maternji jezik rumunski koji ni Vi sami ne razumete u dovoljnoj meri.
6.Takođe, zbog napred navedenog, a i izjašnjavanje Vlaha je pokazalo, smatramo da rumunski književni jezik ne može biti u školama izučavan kao maternji jezik, već samo kao strani jezik.
7.Znači, Vlasi nisu Rumuni već imaju svoju posebnost i svaki atak i negiranje njihovog entiteta i posebnosti je svojevrstan anticivilizacijski čin.
8.GG „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“, poštuje dragocenu civilizacijsku vrednost visokog saglasja i sklada vekovnog zajedničkog življenja Srba i Vlaha na našim prostorima što je osnova i razlog više za očuvanje entiteta Vlaha kao garanta naše zajedničke budućnosti u našoj državi Srbiji.
9.Rumune smatramo svojim velikim prijateljima i rođacima sa kojima želimo dobre odnose i saradnju.
10.Narvno, nikome ne osporavamo pravo da se izjasni u pogledu nacionalne pripadnosti kao Rumun, te da kao takav, ostvari sva svoja manjinska prava i zato Vas podsećamo da se istovremeno održavaju izbori i za Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine. Svi koji se osećaju kao Rumuni imaju punu slobodu da se tako izjasne i da biraju svoj Savet. Dakle, nema poterbe da sve Vlahe svojatate i pretvarate u Rumune ako već ima takvih koji to ne žele.
11.Kada je reč o, navodnom, zastrašivanju Vlaha od strane predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova koji su po nalogu Višeg tužilaštva pozivani na razgovor, reč je, kako neki od njih kažu, o sumnji da su pojedini aktivisti iz Vaše pro-rumunske opcije, a širi se i glas u narodu, falsifikovali veliki broj Zahteva za upis u poseban birački spisak. To svakako nije sfera našeg interesovanja i s tim događajem nemamo nikakve veze.
12.Jedno je sigurno, parva za sve građane su ista i proizilaze iz Ustava i Zakona koji se moraju poštovati. Svako neka radi svoj posao, a za nas, ako grupu građana jedino je važno da na političkom terenu, za koji ste mislili da je samo Vaš, ukažemo da Vlasi postoje kao poseban entitet, i da će u njihovim glavama uvek odzvanjati misao i činjenica „VLASI ZA SRBIJU-SRBIJA ZA VLAHE“!
http://www.mc.kcbor.net/2010/05/10/bezocne-neistine-vlaskog-nacionalnog-saveta-2/
 
Poslednja izmena:
Lesandar:
Видим, докази фришки, као хрватски, сви после рушења Берлинског зида;)
Kliknite za proširenje...

:per: :lol: :hahaha:

# Pittard, E., Les Peuples des Balkans,
Biasutti, R., APA, vol. 51, 1921, pp. 154—184.
Bielskij, P. A., RAJ, vol. 7, 1907, pp. 146—164.
Himmel, H., MAGW, vol. 18, 1888, pp. 83—84.
Lebzelter, V., Auth, vol. 45, 1935, pp. 65—69.
Pittard, E., and Doniči, A., BMSA, ser. 7, vol. 8, 1927, pp. 38—50; BSGA, vol. 3, 1927,
Hasluck, M., and Morant, G. M., Biometrika, vol. 21, 1929, pp. 322—336.
Schück, A., MAGW, vol. 43, 1914, pp. 210—234.
Bunak, V., ZFMA, vol. 30, 1932, pp. 441—503.



* * *

Kostov, Kiril (1998): Gedanken über Lehnprägungen und Lehnsyntax in A. G. Paspatis Buch Etudes sur les Tchinghianes ou Bohe'miens de l'Empire ottoman. Constanti- nople 1870. In: Grazer Linguistische Studien 50. 81-102.
Kostov, Marta / Vapordziev, Veselin (1990): Die Phraseologie der bulgarischen Sprache. Leipzig.

Lew^ndowski, Theodor (1994): Linguistisches Wörterbuch. 3 Bde. Heidelberg/Wiesbaden.

Lienau, Gay (Hrsg.) (2001): Raum strukturen und Grenzen in Südosteuropa. München.
Matesic, Josip / Petermann, Jürgen (1987): Zur Problematik der arealen Phraseologie am Beispiel des Kroatischen, Russischen und Deutschen. In: Burger, H. / Zett, R. (Hrsg.): Aktuelle Probleyne der Phraseologie. Bern. 259-265.
Miklosich, Frano (1862): Die slavischen Elemente im Rumänischen. Wien.

Nekula, Marek (2003): Sprachbund und Sprachtyp. In: Nekula, M. (Hrsg.): Prager Struk¬turalismus: Methodologische Grundlagen. Heidelberg. 79-103.
Peev, Kosta (2000): Za narodnata idiomatika vo makedonskiot jazik. In: Zbomik Matice srpske zafilologiju i lingvistiku 43. 417-421.
Petkova-Schick, Ivanka (1986): Zum osmanisch-türkischen Einfluß auf die Balkanphraseo¬logie. In: Lingua Posnaniensis 29. 23-37.
Petkova-Schick, Ivanka (1992): Osmanisch-türkische Reflexionen im Balkanslawischen unter besonderer Berücksichtigung der Phraseologie und Lexikologie. In: Linguis- tique Balkanique XXXV, 1-2. 59-66.



Reichenkron, Günter (1962): Der Typus der Balkansprachen. In: Zeitschrift für Balkario- logie 1. 91-122.
Reiter, Norbert (1994): Grundzüge der Balkanologie. Ein Schritt in die Eurolinguistik. Berlin.

Sandfeld, K. (1926): Balkanfilologien. En oversigt over dens resultater ogproblemer. Koben- havn.
Sandfeld, K. (1930): Linguistique balkanique. Problemes et resultats. Paris.
Solta, Georg Renatus (1980): Einführung in die Balkanlinguistik mit besonderer Berück¬sichtigung des Substrats und des Balkanlateinischen. Darmstadt.


Sowards, Steven W! (2004): Moderne Geschichte des Balkans. Der Balkan im Zeitalter des Nationalismus. Hamburg.
Schaller, Helmut Wilhelm (1975): Die Balkansprachen. Eine Einführung in die Balkanphilologie. Heidelberg.

Schubert, Gabriella (1999): Die Ungern in Europa. In: Reiter, Norbert (Hrsg.): Eurolinguistik. Ein Schritt in die Zukunft. Wiesbaden. 191-206.

Thomaj, J. / Lloshi, X. (1967): Parallele frazeologjike te shqipes me gjuhe te thera te Bal- kanit. In: Studi??ießlologjike 1. 97-112.
Trubetzkoy, N. S. (1930): Proposition 16. Uber den Sprachbund. In: Actes du premier con- gres international de linguistes ä la Haye, du 1C.-15 avril 1928. Leiden. 17-18.
Ulrich, Winfried (2002): Wörterbuch Linguistische Grundbegriffe. Berlin/Stuttgart.
Zamarovsky, Vojtech (1989): Junaci antickih mitova. Leksikon grcke i rimske mitologije. Zagreb.

* * *

F. RACKI, Documenta historiae chroaticae periodum antiquam illustrantia, Zagreb 1877, 88; usp. P. SKOK, \ fo pyiuyncKe jimepaiype o oajiKancKHM BjiacHMa,

Glasnik skopskog naucnog drustva, sv. 3, Skopje 1927-1928, 607; usp. M. SUIC, Glose

«Slavenstvo i romanstvo na jadranskim otocima» Petra Skoka. Iz toponomastike otoka Paga, Radovi zavoda za povijesne
znanosti u Zadru JAZU, sv. 31, Zadar 1989, 12.

N. KLAIC, Diskusija na simpozijumu: Vlasi u XV i XVI vijeku, Radovi ANU BiH, knj. 73, Odjeljenje drustvenih nauka, sv. 22, Sarajevo 1983, 173.

F. RACKI, Hrvatska prije XII. vieka glede na zemljisni opseg i narod, Rad JAZU, knj. 57, Zagreb 1881, 138-149. -
 
Poslednja izmena:
Šta žele stranke nacionalnih manjina
Zaječar – Od početka raspada SFRJ, prvih godina poslednje decenije prošlog veka, počinju rasprave i sporenja i o "vlaškom pitanju". Ipak, nema još pravih naučnih odgovora o tome ko su, u stvari, Vlasi. Podeljena su mišljenja o njihovom poreklu, o tome koliko ih stvarno ima i da li su i koliko ekonomski, politički i kulturno obespravljeni. Umnožavaju se proizvoljna tumačenja lidera novoosnovanih političkih stranaka, naročito uoči izbora, a posebno je "zbunjujući" bio dvodnevni Međunarodni simpozijum o Vlasima – Rumunima na Balkanu (za okruglim stolom o pravima nacionalnih manjina u Jugoslaviji, Rumuniji i Bugarskoj). Skup je održan u Zaječaru 6. i 7. aprila 2002. godine, neposredno uoči popisa stanovništva u SRJ.
Konačno, osnovan je i Nacionalni savet Vlaha (zvanično registrovan 31. jula ove godine), ali sporenja među liderima sedam vlaških stranaka u Boru, Zaječaru, Negotinu, Kučevu i Petrovcu na Mlavi ne prestaju. Otuda nema ni jedinstva u Nacionalnom savetu. Najžustrija su upravo sporenja o poreklu ove etničke zajednice i čestim manipulacijama u "tumačenju" ove teme. Još na pomenutom simpozijumu u Zaječaru (sazvale su ga nevladine organizacije Srbije, Rumunije i Bugarske, a među učesnicima je bio i jedan rumunski akademik) usvojen je zaključak da Vlasi naučno ne postoje. Postoje, navodno, samo Rumuni i Arumuni, a u pozdravnom telegramu ovom skupu Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, upozorila je da se "najozbiljnije ističe vlaški problem" i da bi lako moglo doći do "radikalizacije, etničke mobilizacije i sukoba".
Žuti leci i crkveni skandal
Ali, ma koliko da se trude, ni predstavnici najmaštovitijih stranaka i nevladinih organizacija ne mogu da ubede ovdašnji vlaški živalj da je on rumunskog porekla i da je zato navodno normalno da se u popisima stanovništva svaki Vlah izjasni kao Rumun. U agitaciji za ovakvo opredeljenje tribunima takvih stranaka zdušno su pomagali i emisari iz Rumunije, i oni zvanični, iz rumunske ambasade u Beogradu i Rumunske pravoslavne crkve iz Vršca. Kružili su masovno 2002. godine i žuti leci kojima su Vlasi pozivani da budu Rumuni.
Došlo je ubrzo i do međupravoslavnog crkvenog skandala kada je, 4. decembra 2004. godine, u negotinskom selu Malajnica episkop rumunske eparhije iz Vršca Danijel osveštao novopodignuti seoski hram, obavljajući obred na rumunskom jeziku. Oštro je reagovao vladika timočki Justin, pozivajući se na sporazum pravoslavnih crkava po kome se nepozvani ne mogu mešati u poslove druge eparhije. Umešali su se i lokalni političari iz Negotina koji su zatražili da se hram sruši, a zatim su rumunski zvaničnici, preko rumunskog Ministarstva kulture i vera, upozorili "srpske rušitelje" da ne ruše rumunski hram.
I pored nastojanja srpske države da pomogne u rešavanju položaja nacionalnih manjina, i posle osnivanja Nacionalnog saveta Vlaha, sporenja se nastavljaju. U zaječarskom mesečniku "Timočanin" (pod naslovom "Vapaj ugnjetenih ili vlaški ekstremizam") n a ovu temu upravo su se ovih dana oštro suočili dr Slavoljub Gacović, koji je pre šest godina osnovao nevladinu organizaciju Ariadnea filum (u prevodu sa rumunskog "Arijadnina nit"), Dragoslav Zajkesković, predsednik stranke Demokratska zajednica srbijanskih Vlaha, i Dimitrije Kračunović, predsednik Demokratskog pokreta Rumuna Srbije. Gacović je izjavio kako "pojedini Srbi i te kako ugnjetavaju njegove sunarodnike Rumune" (ne Vlahe). On je, veli, organizovao rasturanje 8.000 onih žutih letaka, uoči popisa 2000. godine, ali nije mnogo vredelo. Popisi su, veli Gacović, bili namešteni, pa se Vlasima (Rumunima) izjasnilo "samo" 46.000 stanovnika istočne Srbije. A njegovih sunarodnika, tvrdi on, u ovom kraju ima oko 350.000. I svi su oni Rumuni, bez obzira na što su se izjasnili kao Vlasi. Sa njegovim procenama očigledno se ne slaže Dimitrije Kračunović, koji kaže da u istočnoj Srbiji "nas Rumuna ima 740.000".
Zagonetne donacije
– Vlasi ne potiču od Rumuna, oni su autohtoni narod – kategoričan je Dragoslav Zajkesković. – Ideje koje propagiraju Dragomir Dragić (osnivač Foruma za kulturu Vlaha, 1992. godine) i Dimitrije Kračunović sputavaju Vlahe da razmišljaju kao svoj narod i teraju ih da prihvate Rumuniju kao zemlju maticu.
Zajkesković je optužio nevladine organizacije "koje navijaju za Rumune" da dobijaju novac iz Rumunije. Tvrdi kako je nedavno Ariadnea filum "od Rumunije dobila 70.000 evra radi očuvanja rumunskog jezika i rumunske kulture". Koji rumunski jezik, pita Zajkesković, toga ovde nema...
Suprotno Zajkeskoviću, Kračunović kaže:
– Mi smo Rumuni. Vlasi ne postoje. To je pogrdan naziv za nas. Kao kada Rome nazivate Cigani. A kada već govorimo o Ciganima, da kažem da oni imaju veća prava od nas.
Zvanična statistika je, ipak, neumoljiva. Ljubaznošću Milinke Milojević, zamenika načelnika Odeljenja Republičkog zavoda za statistiku u Zaječaru, zvanično smo obavešteni o tome koliko ima Vlaha i Rumuna u Timočkoj krajini prema popisu iz 2002. godine.
Zvanično, dakle, u četiri opštine Borskog okruga (Bor, Majdanpek, Negotin i Kladovo) živeo je tada 146.551 stanovnik, a među njima je bilo 16.449 Vlaha i 659 Rumuna. Te popisne godine susedni Zaječarski okrug (Zaječar, Boljevac, Knjaževac i Sokobanja) imao je 137.560 stanovnika. Među njima Vlaha je bilo 7.155, a Rumuna 309. Izvesno je, veli gospođa Milojević, da onih koji govore vlaškim jezikom ima i više, ali većina, po tradiciji, sebe smatra Srbima. Svako se, veli, slobodno opredeljuje, bez ikakvih pritisaka, decenijama, i tu nikakve agitacije mnogo ne pomažu. Bar za sada...
--------------------------------------------------------------------------
Nastavak rumunizacije
Da se proces rumunizacije timočkih Vlaha nastavlja – svedoče i dve najnovije provokacije, koje tradicionalne Vlahe i mnoge Timočane nimalo ne ostavljaju ravnodušnim. Najpre je 22. septembra ove godine, odlukom većine u Nacionalnom savetu Vlaha, a na žestoko protivljenje ostalih, doneta odluka da se ubuduće sve sednice ovog foruma održavaju samo na rumunskom književnom jeziku.
Timočka javnost zatečena je, takođe, nedavnim otvaranjem Centralnog biroa za istočnu Srbiju Zajednice Rumuna Srbije. Već pominjani "Timočanin" navodi kako je ova kancelarija, u Zaječaru, otvorena "poluilegalno". Šta će Vlasima kancelarija Zajednice Rumuna, otkuda tu opet ataše za kulturu ambasade Rumunije u Beogradu i zašto na taj "zagonetni skup", osim novinara lokalne televizije, nisu pozvani predstavnici iz svih ostalih medija.
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/SHta-zele-stranke-nacionalnih-manjina/t51925.lt.html
 
Da ne zaboravim... ajmo malo o Vlasima iz Dusanovog Zakonika.

Ko su to bili?

Da li su bili Srbi?

Zasto je Srbinu bilo zabranjeno da se zeni u Vlahe?

Da li je tacno --kako se to cesto trvrdi, proguglajte-- da su Vlasi u srednjovekovnoj Srbiji bili na jednom od najnizijih drustvenih stepena?

Sta se desilo sa tim Vlasima u docnijim vremenina?
 
žirica:
BEZOČNE NEISTINE VLAŠKOG NACIONALNOG SAVETA
Saopštenje za javnost Grupe građana „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“
Povodom bezočnih neistina i izmišljotina sadašnjeg, rumunizovanog, nacionalnog saveta Vlaške nacionalne manjine, predsednika Vlaške demokratske stranke Srbije i nosioca liste GG „Zajednica Vlaha Srbije“ na predstojećim izborima za Nacionalni savet Vlaha, g-dina Predraga Balaševića i povodom neistina koje širi šef sekreterijata ovog saveta g-din Dragan Demić, ja Miletić Mihajlović-Tića, nosilac liste GG „Vlasi za Srbiju-Srbija za Vlahe“, izjavljujem da pomenuta gospoda, zaslepljena njima znanim motivima ka cilju rumunizacije vlaškog življa i pretvaranja Vlaha u Rumune, zamenjuju teze, izmišljaju neistine, a čini se, zapravo, da se tresu od straha od političke konkurencije koju su dobili u opciji grupe građana „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“, koja se suprotstavlja rumunizaciji Vlaha, i zalaže se za očuvanje njihovog entiteta koji ne može biti u znaku jednakosti sa rumunskim entitetom. Nekoliko činjenica u prilog ovom treba istaći:
1.Pripadanje bilo kojoj politčkoj opciji, pa ni Socijalističkoj partiji Srbije, kojoj svakako pripadam, ne isključuje moje pravo učestvovanja na izborima za Nacionalni savet Vlaha, ako je činjenica da pripadam vlaškom etnosu. Ovo, ako Vam nije poznato, ili Vam se ne sviđa, meni i GG „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“, garantuje Ustav Republike Srbije.
2.Učestvovanje na izborima za nacionalne savete nije eksluzivno pravo stranaka sa nacionalnim predznakom.
3.Vaša zacrtana politika rumunizacije vlaškog življa na prostoru Istočne Srbije i Pomoravlja nije izraz nacionalne svesti dobre većine Vlaha.
4.Za razliku od Vas, koji smatrate da Vam je Rumunija matica zemlja, mi smatramo u ime većine Vlaha da je naša matica država Srbija.
5.Za razliku od Vas, smatramo da je maternji jezik Vlaha, vlaški jezik (jezik kojim Vlasi govore i koji razumeju), Vi smatrate da Vam je maternji jezik rumunski koji ni Vi sami ne razumete u dovoljnoj meri.
6.Takođe, zbog napred navedenog, a i izjašnjavanje Vlaha je pokazalo, smatramo da rumunski književni jezik ne može biti u školama izučavan kao maternji jezik, već samo kao strani jezik.
7.Znači, Vlasi nisu Rumuni već imaju svoju posebnost i svaki atak i negiranje njihovog entiteta i posebnosti je svojevrstan anticivilizacijski čin.
8.GG „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“, poštuje dragocenu civilizacijsku vrednost visokog saglasja i sklada vekovnog zajedničkog življenja Srba i Vlaha na našim prostorima što je osnova i razlog više za očuvanje entiteta Vlaha kao garanta naše zajedničke budućnosti u našoj državi Srbiji.
9.Rumune smatramo svojim velikim prijateljima i rođacima sa kojima želimo dobre odnose i saradnju.
10.Narvno, nikome ne osporavamo pravo da se izjasni u pogledu nacionalne pripadnosti kao Rumun, te da kao takav, ostvari sva svoja manjinska prava i zato Vas podsećamo da se istovremeno održavaju izbori i za Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine. Svi koji se osećaju kao Rumuni imaju punu slobodu da se tako izjasne i da biraju svoj Savet. Dakle, nema poterbe da sve Vlahe svojatate i pretvarate u Rumune ako već ima takvih koji to ne žele.
11.Kada je reč o, navodnom, zastrašivanju Vlaha od strane predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova koji su po nalogu Višeg tužilaštva pozivani na razgovor, reč je, kako neki od njih kažu, o sumnji da su pojedini aktivisti iz Vaše pro-rumunske opcije, a širi se i glas u narodu, falsifikovali veliki broj Zahteva za upis u poseban birački spisak. To svakako nije sfera našeg interesovanja i s tim događajem nemamo nikakve veze.
12.Jedno je sigurno, parva za sve građane su ista i proizilaze iz Ustava i Zakona koji se moraju poštovati. Svako neka radi svoj posao, a za nas, ako grupu građana jedino je važno da na političkom terenu, za koji ste mislili da je samo Vaš, ukažemo da Vlasi postoje kao poseban entitet, i da će u njihovim glavama uvek odzvanjati misao i činjenica „VLASI ZA SRBIJU-SRBIJA ZA VLAHE“!
http://www.mc.kcbor.net/2010/05/10/bezocne-neistine-vlaskog-nacionalnog-saveta-2/
Kliknite za proširenje...

Jedino mi smeta sto su na toj listi izvorno svi aktivni clanovi partija koji vec imaju silne funkcije i vec su u "interesu"
Samo jos da otkrijemo sta im je interes po pitanju Vlaha, za one prve smo vec ustvrdili da su "strani placenici" da vidimo zasto su se SPS-ovci iz krajine setili Vlaha .
 
Socrates:
:per: :lol: :hahaha:

# Pittard, E., Les Peuples des Balkans,
Biasutti, R., APA, vol. 51, 1921, pp. 154—184.
Bielskij, P. A., RAJ, vol. 7, 1907, pp. 146—164.
Himmel, H., MAGW, vol. 18, 1888, pp. 83—84.
Lebzelter, V., Auth, vol. 45, 1935, pp. 65—69.
Pittard, E., and Doniči, A., BMSA, ser. 7, vol. 8, 1927, pp. 38—50; BSGA, vol. 3, 1927,
Hasluck, M., and Morant, G. M., Biometrika, vol. 21, 1929, pp. 322—336.
Schück, A., MAGW, vol. 43, 1914, pp. 210—234.
Bunak, V., ZFMA, vol. 30, 1932, pp. 441—503.



* * *

Kostov, Kiril (1998): Gedanken über Lehnprägungen und Lehnsyntax in A. G. Paspatis Buch Etudes sur les Tchinghianes ou Bohe'miens de l'Empire ottoman. Constanti- nople 1870. In: Grazer Linguistische Studien 50. 81-102.
Kostov, Marta / Vapordziev, Veselin (1990): Die Phraseologie der bulgarischen Sprache. Leipzig.

Lew^ndowski, Theodor (1994): Linguistisches Wörterbuch. 3 Bde. Heidelberg/Wiesbaden.

Lienau, Gay (Hrsg.) (2001): Raum strukturen und Grenzen in Südosteuropa. München.
Matesic, Josip / Petermann, Jürgen (1987): Zur Problematik der arealen Phraseologie am Beispiel des Kroatischen, Russischen und Deutschen. In: Burger, H. / Zett, R. (Hrsg.): Aktuelle Probleyne der Phraseologie. Bern. 259-265.
Miklosich, Frano (1862): Die slavischen Elemente im Rumänischen. Wien.

Nekula, Marek (2003): Sprachbund und Sprachtyp. In: Nekula, M. (Hrsg.): Prager Struk¬turalismus: Methodologische Grundlagen. Heidelberg. 79-103.
Peev, Kosta (2000): Za narodnata idiomatika vo makedonskiot jazik. In: Zbomik Matice srpske zafilologiju i lingvistiku 43. 417-421.
Petkova-Schick, Ivanka (1986): Zum osmanisch-türkischen Einfluß auf die Balkanphraseo¬logie. In: Lingua Posnaniensis 29. 23-37.
Petkova-Schick, Ivanka (1992): Osmanisch-türkische Reflexionen im Balkanslawischen unter besonderer Berücksichtigung der Phraseologie und Lexikologie. In: Linguis- tique Balkanique XXXV, 1-2. 59-66.



Reichenkron, Günter (1962): Der Typus der Balkansprachen. In: Zeitschrift für Balkario- logie 1. 91-122.
Reiter, Norbert (1994): Grundzüge der Balkanologie. Ein Schritt in die Eurolinguistik. Berlin.

Sandfeld, K. (1926): Balkanfilologien. En oversigt over dens resultater ogproblemer. Koben- havn.
Sandfeld, K. (1930): Linguistique balkanique. Problemes et resultats. Paris.
Solta, Georg Renatus (1980): Einführung in die Balkanlinguistik mit besonderer Berück¬sichtigung des Substrats und des Balkanlateinischen. Darmstadt.


Sowards, Steven W! (2004): Moderne Geschichte des Balkans. Der Balkan im Zeitalter des Nationalismus. Hamburg.
Schaller, Helmut Wilhelm (1975): Die Balkansprachen. Eine Einführung in die Balkanphilologie. Heidelberg.

Schubert, Gabriella (1999): Die Ungern in Europa. In: Reiter, Norbert (Hrsg.): Eurolinguistik. Ein Schritt in die Zukunft. Wiesbaden. 191-206.

Thomaj, J. / Lloshi, X. (1967): Parallele frazeologjike te shqipes me gjuhe te thera te Bal- kanit. In: Studi??ießlologjike 1. 97-112.
Trubetzkoy, N. S. (1930): Proposition 16. Uber den Sprachbund. In: Actes du premier con- gres international de linguistes ä la Haye, du 1C.-15 avril 1928. Leiden. 17-18.
Ulrich, Winfried (2002): Wörterbuch Linguistische Grundbegriffe. Berlin/Stuttgart.
Zamarovsky, Vojtech (1989): Junaci antickih mitova. Leksikon grcke i rimske mitologije. Zagreb.

* * *

F. RACKI, Documenta historiae chroaticae periodum antiquam illustrantia, Zagreb 1877, 88; usp. P. SKOK, \ fo pyiuyncKe jimepaiype o oajiKancKHM BjiacHMa,

Glasnik skopskog naucnog drustva, sv. 3, Skopje 1927-1928, 607; usp. M. SUIC, Glose

«Slavenstvo i romanstvo na jadranskim otocima» Petra Skoka. Iz toponomastike otoka Paga, Radovi zavoda za povijesne
znanosti u Zadru JAZU, sv. 31, Zadar 1989, 12.

N. KLAIC, Diskusija na simpozijumu: Vlasi u XV i XVI vijeku, Radovi ANU BiH, knj. 73, Odjeljenje drustvenih nauka, sv. 22, Sarajevo 1983, 173.

F. RACKI, Hrvatska prije XII. vieka glede na zemljisni opseg i narod, Rad JAZU, knj. 57, Zagreb 1881, 138-149. -
Kliknite za proširenje...

Odlicno! Skidam kapu!
 
Rumunija uručila protesnu notu Srbiji zbog Rumuna (i Vlaha) u Timočkoj krajini
mbasador Rumunije u Srbiji Jon Makovej u utorak je u Beogradu uručio protestnu notu zbog, kako se navodi, “nejednakog tretmana rumunske nacionalne manjine u Banatu i Timočkoj Krajini”, saznaju “Novosti”.
U Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu u utorak su nam potvrdili da su dobili rumunsku notu.
Zvaničan protest Bukurešta Beogradu je usledio posle posete delegacija partija i organizacija Rumuna u Srbiji i organizacija Vlaha u Krajini Bukureštu, 21. aprila, koju je primio i šef države Trajan Basesku. Predsednik Rumunije je tada izjavio, kako su javile agencije, da je “upoznat da srpsko zakonodavstvo na različite načine tretira Rumune koji žive u raznim krajevima Srbije”, i da će “morati, zajedno sa predsednikom Tadićem, da vidi šta može da se uradi na očuvanju jezika, kulture i vere svih Rumuna Srbije”.
Reakcija Bukurešta usledila je pošto napori Rumunije, pa i njene ambasade u Beogradu, nisu urodili plodom.
U delegaciji koja je posetila Bukurešt, bili su, kako su javili rumunski mediji, potpredsednik Nacionalnog saveta Rumuna u Srbiji Predrag Balašević, sveštenik iz Malajnice Bojan Aleksandrović, direktor škole “Olga Petrov” iz Vršca Jonel Buga, predsednik Zajednice Rumuna u Srbiji Dimitrije Kraćunović, predsednik Demokratskog pokreta Rumuna u Srbiji Nikolae Gaica, kao i predsednik Federacije Rumuna u Srbiji Dušan Prvulović. Svi njihovi visoki sagovornici u Bukureštu pružili su “punu podršku očuvanju identiteta Rumuna u Srbiji” i, ukolio bude potrebno, obećali pokretanje pitanja pred evropskim institucijama.
VLASI IH NISU HTELIU pripremama za izbor za Nacionalna veća nacionalnih manjina, koji su sada u toku u Srbiji, namera da se Vlasi iz Timočke Krajine privuku da se izjasne kao Rumuni, doživela je potpuni neuspeh. Glasove Vlaha zadobile su parlamentarne partije u Srbiji – pre svega DS, SNS i SRS.
Izvor: Novosti http://www.mc.kcbor.net/2010/05/05/...iji-zbog-rumuna-i-vlaha-u-timockoj-krajini-4/
 
žirica:
BEZOČNE NEISTINE VLAŠKOG NACIONALNOG SAVETA
Saopštenje za javnost Grupe građana „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“
Povodom bezočnih neistina i izmišljotina sadašnjeg, rumunizovanog, nacionalnog saveta Vlaške nacionalne manjine, predsednika Vlaške demokratske stranke Srbije i nosioca liste GG „Zajednica Vlaha Srbije“ na predstojećim izborima za Nacionalni savet Vlaha, g-dina Predraga Balaševića i povodom neistina koje širi šef sekreterijata ovog saveta g-din Dragan Demić, ja Miletić Mihajlović-Tića, nosilac liste GG „Vlasi za Srbiju-Srbija za Vlahe“, izjavljujem da pomenuta gospoda, zaslepljena njima znanim motivima ka cilju rumunizacije vlaškog življa i pretvaranja Vlaha u Rumune, zamenjuju teze, izmišljaju neistine, a čini se, zapravo, da se tresu od straha od političke konkurencije koju su dobili u opciji grupe građana „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“, koja se suprotstavlja rumunizaciji Vlaha, i zalaže se za očuvanje njihovog entiteta koji ne može biti u znaku jednakosti sa rumunskim entitetom. Nekoliko činjenica u prilog ovom treba istaći:
1.Pripadanje bilo kojoj politčkoj opciji, pa ni Socijalističkoj partiji Srbije, kojoj svakako pripadam, ne isključuje moje pravo učestvovanja na izborima za Nacionalni savet Vlaha, ako je činjenica da pripadam vlaškom etnosu. Ovo, ako Vam nije poznato, ili Vam se ne sviđa, meni i GG „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“, garantuje Ustav Republike Srbije.
2.Učestvovanje na izborima za nacionalne savete nije eksluzivno pravo stranaka sa nacionalnim predznakom.
3.Vaša zacrtana politika rumunizacije vlaškog življa na prostoru Istočne Srbije i Pomoravlja nije izraz nacionalne svesti dobre većine Vlaha.
4.Za razliku od Vas, koji smatrate da Vam je Rumunija matica zemlja, mi smatramo u ime većine Vlaha da je naša matica država Srbija.
5.Za razliku od Vas, smatramo da je maternji jezik Vlaha, vlaški jezik (jezik kojim Vlasi govore i koji razumeju), Vi smatrate da Vam je maternji jezik rumunski koji ni Vi sami ne razumete u dovoljnoj meri.
6.Takođe, zbog napred navedenog, a i izjašnjavanje Vlaha je pokazalo, smatramo da rumunski književni jezik ne može biti u školama izučavan kao maternji jezik, već samo kao strani jezik.
7.Znači, Vlasi nisu Rumuni već imaju svoju posebnost i svaki atak i negiranje njihovog entiteta i posebnosti je svojevrstan anticivilizacijski čin.
8.GG „Vlasi za Srbiju – Srbija za Vlahe“, poštuje dragocenu civilizacijsku vrednost visokog saglasja i sklada vekovnog zajedničkog življenja Srba i Vlaha na našim prostorima što je osnova i razlog više za očuvanje entiteta Vlaha kao garanta naše zajedničke budućnosti u našoj državi Srbiji.
9.Rumune smatramo svojim velikim prijateljima i rođacima sa kojima želimo dobre odnose i saradnju.
10.Narvno, nikome ne osporavamo pravo da se izjasni u pogledu nacionalne pripadnosti kao Rumun, te da kao takav, ostvari sva svoja manjinska prava i zato Vas podsećamo da se istovremeno održavaju izbori i za Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine. Svi koji se osećaju kao Rumuni imaju punu slobodu da se tako izjasne i da biraju svoj Savet. Dakle, nema poterbe da sve Vlahe svojatate i pretvarate u Rumune ako već ima takvih koji to ne žele.
11.Kada je reč o, navodnom, zastrašivanju Vlaha od strane predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova koji su po nalogu Višeg tužilaštva pozivani na razgovor, reč je, kako neki od njih kažu, o sumnji da su pojedini aktivisti iz Vaše pro-rumunske opcije, a širi se i glas u narodu, falsifikovali veliki broj Zahteva za upis u poseban birački spisak. To svakako nije sfera našeg interesovanja i s tim događajem nemamo nikakve veze.
12.Jedno je sigurno, parva za sve građane su ista i proizilaze iz Ustava i Zakona koji se moraju poštovati. Svako neka radi svoj posao, a za nas, ako grupu građana jedino je važno da na političkom terenu, za koji ste mislili da je samo Vaš, ukažemo da Vlasi postoje kao poseban entitet, i da će u njihovim glavama uvek odzvanjati misao i činjenica „VLASI ZA SRBIJU-SRBIJA ZA VLAHE“!
http://www.mc.kcbor.net/2010/05/10/bezocne-neistine-vlaskog-nacionalnog-saveta-2/
Kliknite za proširenje...

Pitanje moderatoru

Ako ovo gornje i slicni clanci ostanu ovde, da li to znaci da je prihvatljivo da se ovde stave i javni odgovori gornje spomenutih ljudi i organizacija? Naravno, oni postoje. Proguglajte.

A ako je ovakav nacin govora neprihvatljiv, molim vas da izbrisite gornji prilog i one koje slede u istom stilu. Hvala.
 
Pravi Vlah:
Pitanje moderatoru

Ako ovo gornje i slicni clanci ostanu ovde, da li to znaci da je prihvatljivo da se ovde stave i javni odgovori gornje spomenutih ljudi i organizacija? Naravno, oni postoje. Proguglajte.

A ako je ovakav nacin govora neprihvatljiv, molim vas da izbrisite gornji prilog i one koje slede u istom stilu. Hvala.
Kliknite za proširenje...

Једино ако те нешто лично не погађа па постави свој одговор. Иначе је на Крстарици забрањена пропаганда политичких организација:per: а није забрањено копирање извештаја из медија.

Цела ова тема је пропаганда у том смислу, пројектована да се Власима приближи "осећај румунства" али ,као што се види пропала, тема или да се затвори, или да се пребаци на "Политику".
 
Pravi Vlah:
Pitanje moderatoru
Ako ovo gornje i slicni clanci ostanu ovde, da li to znaci da je prihvatljivo da se ovde stave i javni odgovori gornje spomenutih ljudi i organizacija? Naravno, oni postoje. Proguglajte.
A ako je ovakav nacin govora neprihvatljiv, molim vas da izbrisite gornji prilog i one koje slede u istom stilu. Hvala.
Kliknite za proširenje...

И ово је део историје Влаха који се дешава данас. И сваки чланак има свој линк за разлику од историје Румуна коју бесомучно презентирате на овом ПДФ без линкова. Знам и зашто без линкова: може неко да завири у извор и пронађе фалсификат или додатак који мења суштину ствари, као нпр.ова:
Међутим, на страни 11 исте књиге неко је признао (а морао је) да су ,,вршене прћутне интервенције....''. ,,Најзначајније измене ( значи биле су и друге!) вршене су око података показаних у статистичким табелама.....''.

И на крају,зар не схватате да је тема:Власи а не Румуни, које све време протежирате у намери да ,,нешто докажете''.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top