Basesku po prvi put među Vlasima
Da mi je neko pre dvadeset godina rekao da će jedan rumunski predsednik kročiti na tlo istočne Srbije, makar se radilo o neformalnoj poseti, kako bi se, kako je sam Basesku rekao, susreo sa onima koje smatra pripadnicima svog – rumunskog naroda – ozbiljno bih se zabrinuo za njegovo psiho-fizičko zdravlje. Pre 7-8 godina ne bih onoga ko bi mi to rekao smatrao ludakom ali bih, svakako, mislio da preteruje.
Iako uopšte ne volim otrcane fraze o „istorijskim“ posetama, utakmicama, sednicama, sastancima itd, ne mogu da odolim a da posetu rumunskog predsednika Kladovu od 8.8.2009. ne označim kao istorijsku.
Topao doček na koji je naišao, uobičajna koreografija kada su manifestacije koje organizuju Vlasi u pitanju – uključujući i neizbežnu dodelu vlaške šubare – za koju je lično bio zadužen dr P. Balašević, predstavlja nešto na šta smo već navikli kada ljudi ovog dela Srbije mitinguju ili dočekuju važne ličnosti, počev od druga Slobe na ovamo.
Navikli smo i da rumunska strana koristi svaku priliku da Srbiji stavi do znanja da u sporu oko priznavanja Kosova može da računa na njenu punu podršku. Tu poruku su iz Kladova preneli gotovo svi mediji u Srbiji.
Ono na šta srpska javnost nije navikla, a izleda da će na to morati polako da se navikava, jeste potreba rumunskih zvaničnika da Srbiji skrenu pažnju da jedino što zauzvrat očekuju jeste da se Vlasima u severoistočnoj Srbiji, omoguće sva ona manjinska prava koja Rumunija garantuje njenim državljanima srpske nacionalnosti.
Basesku je u Kladovu to jasno podvukao, a da ga nije samo ponela atmosfera kada je to izustio, potvrdio je prilikom nedavnog obraćanja predstavnicima omladine rumunske dijaspore u Konstanci.
Za srpske „patriote“, naviknute da stalno budu na oprezu, ovo „bezobrazno“ i „neprimereno“ insistiranje Rumuna, ne znači ništa drugo do dokaz da se „iza brda, ipak, nešto valja“.
Ne biva to da nam Rumuni, „stare latinske varalice“, nude nekakvu podršku a da i sami od toga nemaju nikakvu korist. Hoće, vele, kad se mi tome najmanje nadamo, da otcepe istočnu Srbiju i prisajedine je Rumuniji pa da nakon toga, ovde i nigde drugde, omoguće Amerikancima da podignu novi Bondstil.
Neće Ameri, valjda iz inata, drugde da sagrade bazu nego baš ovde – u Timočkoj krajini ili Homolju!
Pretpostavljam da u Bugarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Rumuniji, Albaniji, Mađarskoj i da dalje ne nabrajam zemlje koje jedva čekaju da se Amerima uvuku u zadnjicu, nemaju tako pogodne lokacije za vojne baze.
Ali, ne iznenađuje mene reakcija naših vajnih „patriota“ koji svoj patriotizam obično iskazuju za kafanskim stolom ili, u poslednje vreme, u „komentarima čitalaca“ on-line izdanja dnevnih listova koje su preneli ovu vest.
Iznenađuje me odsustvo bilo kakve medijske reakcije na, moglo bi se reći, očigledno nezadovoljstvo prvog čoveka susedne nam države. Bez izuzetka, svi mediji u Srbiji preneli su da se Trajan Basesku sastao sa predstavnicima rumunske nacionalne manjine i njihovih organizacija.
Prosečno obaveštenom čoveku u Srbiji, posle ovakvog izveštavanja, ništa ne može da bude jasno.
Evo i zbog čega:
1.Svi dobro znamo da Rumuni, kojih zvanično ima u Vojvodini, uživaju sva manjinska prava u Srbiji (Rumuna u severoistočnoj Srbiji nema još od 1921. godine kada se u popisima pojavljuju Vlasi).
Zašto bi Basesku bio nezadovoljan njihovim statusom? Šta to fali Banaćanima Rumunima?
2.Ispada da Basesku slabo poznaje geografiju.
Ukoliko je želeo da se sastane sa predstavnicima rumunske zajednice koja živi u Srbiji, zašto je morao doći u Kladovo? Zašto ne Vršac ili Bela Crkva?
Nema sumnje da su mediji u Srbiji bili prilično iznenađeni nastupom Trajana Baseskua. Nisu računali sa tim da Basesku bude do kraja jasan i nedvosmislen. Da bi ublažili „štetu“ koju je pričinio „nesmotreni“ Basesku, odlučili su se da se pristupi strategiji „mi nismo odavde“.
Oni bolje obavešteni, uključujući i one koji su od Triglava do Đevđelije branili „ugroženo“ Srpstvo, znaju da je Basesku došao u Kladovo da bi se sreo sa predstavnicima vlaške nacionalne manjine i da njima, ali i zvaničnom Beogradu stavi do znanja da Rumunija nije zaboravila Vlahe. Njegovo nezadovoljstvo odnosilo se isključivo na položaj vlaške nacionalne manjine!
Zvanični Beograd je vrlo osetljiv na „vlaško pitanje“. O stavu SPC ne treba da govorimo.
Da se broj onih koji su već priznali Kosovo iz dana u dan ne povećava, sigurno je da bi Basesku, zbog „svojatanja naših Vlaha“, poput njegovih diplomata koji su posećivali istočnu Srbiju, bio izložen medijskom linču kakav „oni koji komadaju Srbiju“ zaslužuju. Ovako, ispalo bi zaista bez veze čoveku koji nam već obećava pomoć oko Kosova, pripisivati zle namere.
Time što je auditorijumu objašnjeno da se Basesku u Kladovu sreo sa Rumunima i, onako „neobavešten“, bio nezadovoljan pravima Rumuna (valjda u Banatu!?), nađeno je rešenje koje će zasititi vuka a da nam koze ostanu na broju.
Basesku je, dakle, senilan, umoran i neobavešten (nešto kao V. Koštunica), a Rumunima u Srbiji, to svi znaju, ništa ne fali!
Vlasi su nešto drugo i takođe im ništa im ne fali!
Oni su, ako ne Srbi koji su odlazili u Rumuniju i tamo doživeli kolektivnu amneziju, onda Kelti! Dokaz za to su, po Vojislavu Stojanoviću, piscu „Etnogeneze nastanka Vlaha“ neke „keltske reči“ u vlaškom jeziku, za koje svaki gimnazijalac ili učenik srednje medicinske škole zna da potiču iz latinskog.
Umesto da se pristupi rešavanju problema, on je, po ko zna koji put, gurnut pod tepih.
Valjda u iščekivanju da Rumuni, kada im dojadi da ih njihov „prijatelj“ Tadić pod*ebava i vuče za nos, dignu ruke od svega.
A šta ako se Rumuni zainate i ne odustanu od namere da „svojataju naše Vlahe“?
Hoće li se spisku „vekovnih neprijatelja“ srpskog naroda dodati i Rumuni? Isti oni Rumuni koji – jedini od srpskih suseda – čak ni 1941. godine nisu hteli da okupiraju delove Srbije u kojima živi njihovo stanovništvo.
Vladan Nikolić | Pošalji email autoru | Svi tekstovi koje je napisao Vladan Nikolić | Kategorija: Aktuelno, Izdvojeno, Kladovo, Vlaško pitanje | Tagovi: Vlaško pitanje
http://www.e-stav.rs/2009/09/basesku-po-prvi-put-medu-vlasima/
Твој компањон Хипи се провео ко бос по трњу.
).
