Sloveni su preuzeli taj naziv od Germana i promenili izgovor u Vlaha, Voloha, itd.
Ne mogu da tvrdim za Slovene, ali Srbi nisu uzeli svoju reč od Germana.Da je bilo tako, onda bi i o ve reči uzeli od onmipotent Germana:
Vlačar..onaj koji vlači vunu ali i vlasnik vlačare
Vlača.. uži pojas zemlje obradive..koliko se odjedanput zahvati drljačom..oko 5-6 brazdi uzoranih ralom
Vlača, vlačalo..brana, alatka za oranje..nekad motikom, a nekad zavlače vlačom, koja je oleptena prućem
Vlačak..konopac kojim se vezuje navijak sena kad se vuče
Vlačeg..jak gvozdeni lanac koji služi za vučenje..služi i za kočenje kola na nizbrdici i vezivanje teških predmeta za volovski jaram
Vlačeg..niz živih riba nanizanih na konop pa se ta ogrlica drži u vodi dok pecaroš peca dalje..
Vlačenica..tovarna lađa bez sopstvenog pogona-šlep
Vlačevina..kad se tek poseje njiva i „ovlači“..ako se posle oranja suče paučina po vlačevinii..računa se da će biti roda
VLAČENJE
imenica od glagola vlačiti ..grebenanje vune
otmica devojke (dogovorena kad devojka nema miraz)
Vlačidba..drljanje, poravnavanje uzorane zemlje..(vlačilje je isto)
Vlačila..deo razboja za tkanje
Vlačilac
1.onaj koji vlači njivu
2.onaj koji vlači, grebena vunu
3.vlačilje..moba sazvana za ređenje lana..isto je i vlačidba
Vlačine..mesto gde ima mnogo naslaganih dovučenih greda, trupaca
Vlačiti kao glagol
(imp.vlači;pr.sad.vlačeći;imperf.vlačah;aor.vl ači; trp.vlačen)
1.branati=vlačati ( „Sebi oreš, sebi siješ,sebi vlačiš, sebi ćeš i žnjeti“)
2.razdvajati duže vlasi od kratkih(vunu), grebenati (mašinom ili ručno=grebenima) „Vlačulja= vuna se vlači ili na grebenima, ili na gargašima, ili na oboma“
3. vući „Razigrani volovi vlačahu plug po razgrejanoj zemlji“, „Zmija se putem vlači“, Naprćeni mrežom ribari se vlače“..
Vlačica..vrsta saonica kojima se vuku drva
Vlačnica.. bakarna tabla sa većim ili manjim rupicama kroz koje se vuku srebrni iskovani štapići kad kujundžije hoće da dobiji srebrnu žicu)
Vlačuga..
1.naprava za kočenje kola, kočnica
2.drvena naprava koja se kliže pod teretom na zemlji..i tako zateže osnovu pri njenom navijanju na vratilo razboja..na razboju račvasto drvo kao male saonice..na vlačugu se metne kamen da zategne..
3.gvozdeni deo na dnu raonika pluga
Vlaš
koji nije zbijen, buhav, rastresit ( kao raščešljan)
Vlaše..mek, rastresit konac
Vlasenka
1.vrsta pregače (kecelje) od vune, sačinjena iz dve polovine, aleve=crvene boje, sa ornamentima u obliku rombova i kuka na crvenom polju..zovu je još i ćilimarka..Timok.Stara planina)
Vlasje...zbirna imenica od vlas “počupaju i poslednje vlasje korova“(kad se plevi..)
Vlasište..deo glave na kome raste vlas, kosa (isto kao vlasnik)
Vlasno = vlas To je runska vuna,što se striže o Duhovima pa izgrebena odvaja (u pirotskom kraju)
Vlasov= čovek u odrpanom, iscepanom odelu
Vlasija ili Vlasen
1. Obredni kolač (okrudli mešen hleb) koji je obmotan bojadisanom vunom..nosi se mladencima na dar.
2.=vlasen..kad se iz sredine obrednog slavskog kolača izvuče komadić, tanak kao vlas i izmeša sa vinom-služi za „pričest“.Izgovara se „ Da uzmemo vlasije, da je vlasno i krasno polje i berićet“.
Vlasenica
1.haljina od kostreti..kostretnjača.. u koju se odevaju mrtvi kaluđeri
Vlasinka-vrsta narodnog kola (obredne tradivvionalne igre u krug)
Vlasinjci- kad se dlaka zakovrči izavrti u oko..pa inficira..zove se i badlja
Vlasica..
1.najfinija kudelja
2.najtanji krvni sud= kapilar
3.busenjača (biljka)
4.papratka ( biljka )
Vlasast,vlasat (kao pridev)
koji je u obliku vlasi, tanak kao vlas (dlaka)
koji se sastoji od dugih vlakana, duge dlake,čupav
koji je obrastao dugom kosom, gusto obrastao dlakom
„vlasasta kabanica“
Ovca ima dugačku, vlasatu vunu..
„vlasača“-ona koja je vlasata (dlakava)
Vlasatost..
1.obilje dlaka, maljavost, dlakavost, rutavost
Vlasić- naziv u Dubrovniku za pravoslavnog Srbina
Vlasen..
1.vlasulja (livadska biljka)
2.treslica (vrsta baštenskog bilja)
3.končasta žabokrečina na vodi
Vlas..
1.vlakno kose na glavi, dlaka
2.kosa (na glavi)
3.pramen (brade, dlaka na telu)
4.najbolja vuna
5.najbolji deo prediva (vune,lajna, konoplje)..“vlas je ona vuna što se pri grebenanju najpre izvuče, kao najbolja..Kaže se i vlasica, vlasno takodje.
6.brada na kukuruznom klipu
7.kao prilog..za vlas=za dlaku=malo =umalo =malko; ni za vlas= nimalo =ni za dlaku;
8.konac („visiti na vlasu“= visiti na koncu=biti u krajnjoj opasnosti)
U to doba naziv Vlah je oznacavao sve Romane, odnosno zitelje Rimskog Carstva,
.
I to ne može da bude, kao što si i sam primetio unekom svom tekstu, jer se sigurno neko bavio i zanatstvom, trgovinom, a neko je vodio volove sa plugom.
Osim toga, kao je zabeleženo VALAH (u jednini, što je u srpskom govornom jeziku VLA, bez h i bez s) u 9.veku od strane Germana, a Sloveni su , kažu došli sa svih strana i preplavili prazan prostor u vreme cara Iraklija 626,g,, nisu mogli da zovu neku grupu imenom za koje će se znati tek 200 i nešto godina kasnije Isto tako, Rimljana je bilo malo- čak i vladarisu im bili Ne-rimljani, a svi ukupno su nestali padom Carstva 496. godine. ZNači, ni u 7. ni u ). veku nije bilo Romana.
