Vlasi (Romani) - Starosedeoci Balkanskog poluostrva

ccaterpillar · 13.12.2014. u 13:10

Pravi Vlah:
Vlasi nisu Sloveni, odnosno Sloveni su u istoj meri u kojoj Sloveni su Romani (zbog vekovne asimilacije).

Термин Влах је кроз историју означавао и сточара, тј. људе који нису били везани за зељму и земљорадњу, и није био само етнички појам. Отуда и забуне око тога.

AEMILIANVS · 13.12.2014. u 15:40

ccaterpillar:
Термин Влах је кроз историју означавао и сточара, тј. људе који нису били везани за зељму и земљорадњу, и није био само етнички појам. Отуда и забуне око тога.

Uprao tako.

Primeri koje smo naveli povodom rešavanja semantike pojma Vlah u
svim navedenim jezicima, predstavljaju etnonime i svi neposredno govore u
prilog tezi da je pojam Vlah, otkada je prvi put zabeležen u istorijskim
izvorima, najpre predstavljao romanizovane Kelte i Gale, potom Italijane,
Francuze i najčešće Rumune, pokatkad i same Latine ili koje druge narode,
što veoma često zavisi i od kancelarije u kojoj je takav dokument nastao. Sa
vremenom, ovaj pojam poprima u sebe tolike semantičke vrednosti, da se
doslovno njime imenuje sve i sva, od narodnosti (etnonim) i, uopšte, termina
za svakog stranca ili stočara, seljaka, pa sve do imena svetaca koji su u vezi
sa stočarstvom, do naziva uškopljenih životinja ili do naziva zvezda ili
vojnika palih na bojnom polju ili do naziva koji predstavlja donji svet ili
germanski raj, čak i do naziva povrća, odeće, folklora i do još mnogo čega
što se imenuje pojmom Vlah.

[SUB]Slavoljub Gacović. Romanizacija i romansko stanovništvo timočke zone od I do XVI veka. Knj. 3 / - Bor : Muzej rudarstva i metalurgije, 2012, Str. 288.[/SUB]

krinka5 · 13.12.2014. u 18:31

Ko su V\vlasi ?
Termin vlasi jeste višeznačan pojam koji se u različitim rukopisima i istorijskim kontekstima odnosi na različite pojmove , ajde da pomenem neke;
- Kao ostatak romanizovanog stanovništva različitog etniciteta
- Kao socialnu i delatničku kategoriju
- Kao naziv za Srbe od strane Turaka i bosanskih muslimana (ovi drugi i dan danas Srbe nazivaju Vlajima)
- Kao naziv za Srbe od strane Austrrougara
- Kao naziv za Srbe od strane Dubrovčana , i obrnuto - kao naziv Srba (i nekih bosanskih vladara) za Dubrovčane (zanimljivo).
- Kao naziv za stanovništvo jadranskog zaleđa od strane Mlečića (Morlak).
- U savremeno doba kao naziv za nacionalnu manjinu u Srbiji, Makedoniji , Bugarskoj itd.

Dolaskm Slovena i zadnjim talasom Srba i Hrvata na Balkan krenula je slovenizacija romanizovanog stanovništva različitog porekla tako da se danas sa sigurnoću može reći da su današnji Srbi, Hrvati, Ccrnogorci, Makedonci Bošnjaci, Bugari velikim delom poreklom vlasi iako su kulturolški dominantno Sloveni. U kojoj meri današnje južnoslovensko stanovništvo ima vlaško poreklo u ovom trenutku nema konačnih preciznih odgovora pa to treba prepustiti budućnosti gg nauke.
Mit o tome kako su Srbi iz Bosne i Krajine pre XIX veka bili isključivo Vlasi jeste samo mit (naravno bilo je i Vlaha), pa postavljam jednostavno pitanje kojim jezikom su govorili ti takozvani Vlasi pre XIX veka ?

Mrkalj · 14.12.2014. u 08:14

robert v.:
Isto kao i ja. Podela na Srbe i v(V)lahe može biti zanimljiva za geneološka istraživanja, ali za nacionalni identitet nimalo.
Svi Srbi sa prostora Krajine bili su vlasi. Njihov status je regulisan Vlaškim statutima (pravnim aktom) a ne nekim romanskim dijalektom. Ustvari, jezički su definisani štokavskom ijekavicom. To je vlaški jezik

Upravo tako. Podela srbin-vlah je klasna podela unutar srpskog naroda.

Original postavio Mrkalj
U povelji Matije Ninoslava između 1232. i 1235. "ako vjeruje srbljin vlaha, da se pri pred knezem; ako vjeruje vlah srbljina, da se pri pred banom, a inomu vlahu da ne bude izma" ne radi se o dubrovačkom knezu, nego o knezu kao plemenskom starešini, nižem organu sudske vlasti. Ako bi niža klasa (vlah) tužio višu klasu (srbljina) onda da parnica ide na vrhovni sud - "pred banom", a ako srbljin tuži vlaha, mugu da se pare tj. sude pred "opštinskim sudom" - pred knezom. Razlog - da se višoj klasi obezbedi pravednije suđenje i veća zaštita od neregularnosti koje se očekuju "na lokalu", odnosno, da se za sudbinu pripadnika više klase pita ban.

U Dečanskoj hrisovulji iz 1330. se kaže da ako bi srbin oženio vlahinju, oboje postaju meropsi („srbljin da se ne ženi u vlaseh, ako li se oženi, da ju vede u merophe"). Interesantno bi od frankohistoriografije bilo čuti objašnjenje kako to neko ko je "etnički Vlah" postaje "etnički Meropah". Prema ranijoj, Svetostefanskoj hrisovulji između 1313. i 1318, („Ako li se oženi u nevest (bez znanja) igumnovu, da se ograbi i sveže i vlah ot koga se bude ženil, i da se vratii bez volje opet na otčino mesto.") srbljin bi morao protiv svoje volje ("da se ograbi i sveže") da se vrati u svoj stalež ("na otčino mesto").

Zatim u Zakonu za cetinske vlahe (znamo gde je reka Cetina) iz marta 1436. ("srblin da ne more otdati (svedočiti protiv) na vlaha, ni vlah na srblina"), što znači da se neće priznati svedok tužbe iz suprotne klase, budući da se očekuje klasna netrpeljivost koja bi ugrozila nepristrasnost svedočenja.

Svi ovi zakoni su srpski zakoni za srpski narod, potiču iz srpskih država i pisani su srpski, ćirilicom.

Original postavio Mrkalj
Ako nisi znao, u carskim habsburškim privilegijama Srbi se različito nazivaju
1. "Srbi" (po narodnom imenu i nazivu višeg staleža)
2. "Vlasi" (po staleškom imenu)
3. "Uskoci" (po lokalnom nazivu)
4. "Rašani" (po srpskoj državi Raškoj)
5. "Albanski narod" ili "Albanci" (po regiji Albaniji; Crna Gora je deo regije koja se zove Albanija; po toj regiji su i Šiptari dobili naziv).
6. "Narod bosanski" (po regiji i državi Bosni)

Ono što tebe muči, lako je razrešivo na primeru povlastice Ferdinanda I. iz godine 1538. koja objašnjava na koga se odnosi pojam "Vlah" u drugim habsburškim poveljama:

Povlastica Ferdinanda I. iz godine 1538.

"Capitaneos et Waiuodas Sruianos Seu Rascianos", u prevodu: "Kapetani i Vojvode Srbi iliti Rašani". Na ostalim mestima pominje: "Waiuodae et Capitanei Seruiani seu Rasciani" te "Capitaneo siue Waiuodae eorundem Seruianorum seu Rascianorum".

U njoj se na nekoliko mesta pominje viši stalež srpskog naroda, oficiri, pa ih nazivaju "Srbima iliti Rašanima", dok povelje koje tretiraju puk narod, u kojem je niži stalež dominantan, najčešće ga oslovljavaju klasnim vlaškim imenom, kao i regionalnim imenima. Dvorski austrijski etnografi sami objašnjavaju o čemu se radi, na primeru povlastice Ferdinanda II. iz 1627. godine:

Ferdinand II. Privilegium für die sogenannten Wlachen (Serben) vom Jahre 1627, u prevodu: Povlastica za takozvane Vlahe (Srbe) iz godine 1627.

https://archive.org/details/ethnographiedero02czoe

snouden · 14.12.2014. u 09:15

Mrkalj:
Upravo tako. Podela srbin-vlah je klasna podela unutar srpskog naroda.

bome i u kliškog kneza podela ista! ... ali se pojavljije i pojam hrvata kao klasnog sloja u njegovom gospodarstvu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Isprava pisana ćirilicom, izdao prema danas izgubljenom originalu, R. Lopašić, „Hrvatski urbari”, MHJSM V, 1894, str. 8-11.

„Va ime oca i sina i svetoga duha amen. Mi knez Hanž Frankapan, krčki i modruški, cetinski i kliški knez i veće, ban Dalmacije i Hrvat, damo viditi vsakomu človiku, komu se dostoji, po sem (ovom) našem otvorenu listu, da pridoše prid nas počteni i dobri muži, bivše virne i prave sluge bana Ivaniša Ivanovića (sin kneza Ivana Nelipčića), vsi dobri Vlasi: Viganj, Dubravčić, Ninoje Sanković, Tomaš Ročević, Matijaš Vukčić, Milić Ostojić, Dragic Prodanić, Blaž Kočić, Hrelja Golešević, Vukat Vojinović, Ivaniš Grobačić, Budanj Grubšić, Biloslav Dražević, Jelovac Draživojević, Radivoj Vitković, Bulat Kustražić, Ivan Poznanović i ini vsi dobri Vlasi, pitajuće i išćuće ot nas dobrih i počtenih zakonov svojih navadnih (uobičajenih), ki im su bili za njih bivšega gospodna bana Ivaniša Ivanovića i za njegova oca, kneza Ivana. I mi smislivše se i vidivše pravo i podobno iskanje i pitanje njih, prijasmo (primismo) više rečene dobre dobre muže, bivše virne sluge bana Ivaniša, sebi za sluge i svomu ostanku, i učinismo im i dasmo i potvrdismo počtene i dobre i prave njih navadne zakone, ki im su bili najpraviji i najbolji za njih bivšega gospodina bana Ivaniša i za njegova oca kneza Ivana, i kimi su zakoni njim služili oni i njih stariji; a ovo su oni dobri zakoni.

Najpri da ni nad njimi kneza posionoga (silovit). S nami se zgoravaje, knez, ki bi im mrzak, da su ga voljno prominiti.

Ki Vlah ima selo (selište, posjed), da služi s unčom (danak), a ki nima sela, taj na konji šćitom i s mačem, ali strilami i s mačem. Ki ne ide na vojsku, a zapovi mu se, šest libar plaća; ot togaj gre vojvodi Vlaškomu deseto. Da im se ne uzme konj vojnički u podsadu (zalog) ni za nijedni krivinu; a da ne vojuju ot Stipana dne do Martinja; a kada gredu na vojsku, dva dila vojnikov da gre, a treti dio da je napravlja (opskrbi) brašnom i kobilami.

I da ni nad njimi nijedan Hrvatin vojvoda, ner jedan izmeju njih da je vojvoda nad njimi, ki njim zapovida, s našim se knezem dogovaraje.

I da im je pitanje poda Vsinjem (sud pod Sinjem), a na njih pitanje da ne sida ni jedan Hrvatin, ner (nego) njih knez i suci njih. I da ima njih knez i suci dvakrat u godišću po Vlasih pojti, po vsih jedino više rečenih. I da ni meju njime oplinika zatiskom(plijenjenik na silu), ner što bi koga pravda dopitala. I ot vsakoga osuda (globa) da im se tretina ostavlja, a sucem deseto gre ot osudov, a ot našega dohotka knez deseto li (također) ot osudov. I tko bi osuda dopal, da mu se uzme ovca za libru, a krava za šest libar. I da mu se ima rok učiniti do dvadeset dana, a ako je dotle ne iskupi, da je zgiblo.

Da ima dati vsaki stan (pastirki stan, kuća) o Jurjevo (!) ovna ili ovcu, a ovna prihodnika (janje), ter sir, a tko je toli ubog, ter sira nima, a on vrvču (novac), ter podimni dukat, po njih zakonu sedamdeset i četiri bolanče (sitan novac), tko ima kljuse i trideset brav, a tko je ubožiji (siromašniji) dva dukat ali (ili) imri (vrsta novca), i jeseni o Martinjoj da imaju davati po svom zakonu ot vsakoga kljuseta dinar, dalje katunari (načelnik katuna) i dvornikov (službenik).

A u Cetini (Cetinskoj županiji) da ne daju nigdir trgovine (daća za dozvolu trgovanja). I da ni ot njih obišenika (da se nitko ne kažnjava vješanjem) ni za jednu krivinu. I da više rečeni muži, vsi dobri katunari, ot svojih ljudi pol dohodak da sebi ustavljaju dukatov, kako im je bilo za njih bivšega gospodina bana Ivaniša.

I da ne more otdati (tužiti) Vlah na Vlahasto libar, ki sam nima sto libar. I da ne more otdati najamnik (plaćenik) ni lovas (sluga, konjušar) na gospodara, i Srblin da ne more otdati na Vlaha, ni Vlah na Srblina. I da ni među njimi ku.a stav...ović (nečitljivo) ni svidok ni porotnik, ni nitkor ot njih da ni časnik; ni da je virovan mimo četire bolanče (ne može svjedočiti na sudu, ako je veća svota od 4 bolanče). I da ne daju travnine na planini, ni u zimišćih, ni indi, gdi nisu davali za bana Ivaniša, kada je (ih, akuz. množ.) je nakon sebe ostavil. I da ne drže Hrvati Vlahov mimo jednog bravara (pastir za ovce, brav).

Dalje knez Vlaški i vsi više pisani dobri muži, vsi katunari, na prijaše i zavezaše se virom i dušom svojom, da hote nam virno služiti i našemu ostanku, a mi se njim obitovasmo i na toj prijasmo našom ričju gospockom, da je hoćemo u vsih njih više pisanih zakonih tvrditi i udržati viku vičnim zakonom, nje i njih ostanak, dokle nam pravo i virno služe. I na to im dasmo taj naš otvoren list, jere vsi ovi više pisani dobro muži katunari svojom bratjom i svojimi katunami i svojimi općinami obitovaše se i prijaše i obezaše viramo i dušami svojim, da nas i naš ostanak oni i njih ostanak hote virno i pravo služiti svojimi glavami i svojim blagom i svim svojom moćju i ne ostaviti nas i naš ostanak protiv vsakomu človiku.

Pisan na Klisi, miseca marča osmi na deste dan va litih rojstva Isus Krstova 1436, lito. I na vse ovoj više rečeno prijasmo im tvrdo, dalje, što bi i njih zgovorom i š njim dobrom voljom bilo.”

Dr. Jaroslav Šidak, „Historijska čitanka za hrvatsku povijest”, Zagreb, 1952, str. 79-81.

Mrkalj · 14.12.2014. u 10:11

snouden:
bome i u kliškog kneza podela ista! ... ali se pojavljije i pojam hrvata kao klasnog sloja u njegovom gospodarstvu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Isprava pisana ćirilicom, izdao prema danas izgubljenom originalu, R. Lopašić, „Hrvatski urbari”, MHJSM V, 1894, str. 8-11.

„Va ime oca i sina i svetoga duha amen. Mi knez Hanž Frankapan, krčki i modruški, cetinski i kliški knez i veće, ban Dalmacije i Hrvat, damo viditi vsakomu človiku, komu se dostoji, po sem (ovom) našem otvorenu listu, da pridoše prid nas počteni i dobri muži, bivše virne i prave sluge bana Ivaniša Ivanovića (sin kneza Ivana Nelipčića), vsi dobri Vlasi: Viganj, Dubravčić, Ninoje Sanković, Tomaš Ročević, Matijaš Vukčić, Milić Ostojić, Dragic Prodanić, Blaž Kočić, Hrelja Golešević, Vukat Vojinović, Ivaniš Grobačić, Budanj Grubšić, Biloslav Dražević, Jelovac Draživojević, Radivoj Vitković, Bulat Kustražić, Ivan Poznanović i ini vsi dobri Vlasi, pitajuće i išćuće ot nas dobrih i počtenih zakonov svojih navadnih (uobičajenih), ki im su bili za njih bivšega gospodna bana Ivaniša Ivanovića i za njegova oca, kneza Ivana. I mi smislivše se i vidivše pravo i podobno iskanje i pitanje njih, prijasmo (primismo) više rečene dobre dobre muže, bivše virne sluge bana Ivaniša, sebi za sluge i svomu ostanku, i učinismo im i dasmo i potvrdismo počtene i dobre i prave njih navadne zakone, ki im su bili najpraviji i najbolji za njih bivšega gospodina bana Ivaniša i za njegova oca kneza Ivana, i kimi su zakoni njim služili oni i njih stariji; a ovo su oni dobri zakoni.

Najpri da ni nad njimi kneza posionoga (silovit). S nami se zgoravaje, knez, ki bi im mrzak, da su ga voljno prominiti.

Ki Vlah ima selo (selište, posjed), da služi s unčom (danak), a ki nima sela, taj na konji šćitom i s mačem, ali strilami i s mačem. Ki ne ide na vojsku, a zapovi mu se, šest libar plaća; ot togaj gre vojvodi Vlaškomu deseto. Da im se ne uzme konj vojnički u podsadu (zalog) ni za nijedni krivinu; a da ne vojuju ot Stipana dne do Martinja; a kada gredu na vojsku, dva dila vojnikov da gre, a treti dio da je napravlja (opskrbi) brašnom i kobilami.

I da ni nad njimi nijedan Hrvatin vojvoda, ner jedan izmeju njih da je vojvoda nad njimi, ki njim zapovida, s našim se knezem dogovaraje.

I da im je pitanje poda Vsinjem (sud pod Sinjem), a na njih pitanje da ne sida ni jedan Hrvatin, ner (nego) njih knez i suci njih. I da ima njih knez i suci dvakrat u godišću po Vlasih pojti, po vsih jedino više rečenih. I da ni meju njime oplinika zatiskom(plijenjenik na silu), ner što bi koga pravda dopitala. I ot vsakoga osuda (globa) da im se tretina ostavlja, a sucem deseto gre ot osudov, a ot našega dohotka knez deseto li (također) ot osudov. I tko bi osuda dopal, da mu se uzme ovca za libru, a krava za šest libar. I da mu se ima rok učiniti do dvadeset dana, a ako je dotle ne iskupi, da je zgiblo.

Da ima dati vsaki stan (pastirki stan, kuća) o Jurjevo (!) ovna ili ovcu, a ovna prihodnika (janje), ter sir, a tko je toli ubog, ter sira nima, a on vrvču (novac), ter podimni dukat, po njih zakonu sedamdeset i četiri bolanče (sitan novac), tko ima kljuse i trideset brav, a tko je ubožiji (siromašniji) dva dukat ali (ili) imri (vrsta novca), i jeseni o Martinjoj da imaju davati po svom zakonu ot vsakoga kljuseta dinar, dalje katunari (načelnik katuna) i dvornikov (službenik).

A u Cetini (Cetinskoj županiji) da ne daju nigdir trgovine (daća za dozvolu trgovanja). I da ni ot njih obišenika (da se nitko ne kažnjava vješanjem) ni za jednu krivinu. I da više rečeni muži, vsi dobri katunari, ot svojih ljudi pol dohodak da sebi ustavljaju dukatov, kako im je bilo za njih bivšega gospodina bana Ivaniša.

I da ne more otdati (tužiti) Vlah na Vlahasto libar, ki sam nima sto libar. I da ne more otdati najamnik (plaćenik) ni lovas (sluga, konjušar) na gospodara, i Srblin da ne more otdati na Vlaha, ni Vlah na Srblina. I da ni među njimi ku.a stav...ović (nečitljivo) ni svidok ni porotnik, ni nitkor ot njih da ni časnik; ni da je virovan mimo četire bolanče (ne može svjedočiti na sudu, ako je veća svota od 4 bolanče). I da ne daju travnine na planini, ni u zimišćih, ni indi, gdi nisu davali za bana Ivaniša, kada je (ih, akuz. množ.) je nakon sebe ostavil. I da ne drže Hrvati Vlahov mimo jednog bravara (pastir za ovce, brav).

Dalje knez Vlaški i vsi više pisani dobri muži, vsi katunari, na prijaše i zavezaše se virom i dušom svojom, da hote nam virno služiti i našemu ostanku, a mi se njim obitovasmo i na toj prijasmo našom ričju gospockom, da je hoćemo u vsih njih više pisanih zakonih tvrditi i udržati viku vičnim zakonom, nje i njih ostanak, dokle nam pravo i virno služe. I na to im dasmo taj naš otvoren list, jere vsi ovi više pisani dobro muži katunari svojom bratjom i svojimi katunami i svojimi općinami obitovaše se i prijaše i obezaše viramo i dušami svojim, da nas i naš ostanak oni i njih ostanak hote virno i pravo služiti svojimi glavami i svojim blagom i svim svojom moćju i ne ostaviti nas i naš ostanak protiv vsakomu človiku.

Pisan na Klisi, miseca marča osmi na deste dan va litih rojstva Isus Krstova 1436, lito. I na vse ovoj više rečeno prijasmo im tvrdo, dalje, što bi i njih zgovorom i š njim dobrom voljom bilo.”

Dr. Jaroslav Šidak, „Historijska čitanka za hrvatsku povijest”, Zagreb, 1952, str. 79-81.

Da, taj sam primer dao u prvom citatu, treći pasus. Srbi (klasno: srblji i vlasi) koji su doseljeni na Cetinu, najverovatnije su preci današnjih Bunjevaca.

Islam ZA Vlahe · 14.12.2014. u 10:25

Dacani i tracani(Rununi, Vlasi) su preuzimali latinski jezik i pismo.

A ima i druga teorija de se kaze, da su rimljani od nas Valahi/Rumuni preuzimali jezik i pismo...........

A ovako Vlasi bi pricali dacanski/ tracanski jezik.

Vlasi bi pricali danas slicni jezik kao Albanci.

Do dan danas ima mnogi reci sta su na albanski i na vlaski isto.

Naravno jer je to jedna Familija!

P.s.
Ima jos jedna druga teorija - sta 100% je, da su Vlasi/Rumuni i Albanci jedna familija - to se vidi po pogledu a i u ponosanje i u jeziku ................. druga teorija je da su Albanci od nas Valahi(Vlasi) postao pa onda dalje su otisli za jug u danasnju albaniju.

snouden · 14.12.2014. u 10:37

Mrkalj:
Da, taj sam primer dao u prvom citatu, treći pasus. Srbi (klasno: srblji i vlasi) koji su doseljeni na Cetinu, najverovatnije su preci današnjih Bunjevaca.

dodao sam ceo citat zbog pojave pojma hrvata.

kliški knez Hans Frankapan sebe smatra hrvatom. je li hrvat takodje klasna kategorija unutar istog naroda?

vlah - stocar
serblin - seljak, ratar
horvat? - vlastelin, imaoc, upravnik

gledajući pojam hrvata iz ugla Hansa Frankapana hrvat ne označava etničko rzvrstavanje koja se odnosii na pučanstvo. vec samo staleško imenovanje. pripadništvo vlasteli. pravo na gospodarstvo.

ideologem horvat je najverovatnije imao prvotno značenje isto kao žu-pan.

upravo tako je zapisan je na prstenu osnivača velike bugarske: hor-bat (visoki baton, visoki župan). pa bi, glede novih saznanja, bilo zanimljivo videti kako porfirogent u DAI piše imena koja se danas prevode sa srbi i hrvati. tj. koje značenje su za njega imali ti ideologemi. ali, nažalost, ovi što su "čitali" porfirogenta baš to ne znaju da nam pokažu.

Mrkalj · 14.12.2014. u 16:34

snouden:
dodao sam ceo citat zbog pojave pojma hrvata.

kliški knez Hans Frankapan sebe smatra hrvatom. je li hrvat takodje klasna kategorija unutar istog naroda?

vlah - stocar
serblin - seljak, ratar
horvat? - vlastelin, imaoc, upravnik

gledajući pojam hrvata iz ugla Hansa Frankapana hrvat ne označava etničko rzvrstavanje koja se odnosii na pučanstvo. vec samo staleško imenovanje. pripadništvo vlasteli. pravo na gospodarstvo.

ideologem horvat je najverovatnije imao prvotno značenje isto kao žu-pan.

upravo tako je zapisan je na prstenu osnivača velike bugarske: hor-bat (visoki baton, visoki župan). pa bi, glede novih saznanja, bilo zanimljivo videti kako porfirogent u DAI piše imena koja se danas prevode sa srbi i hrvati. tj. koje značenje su za njega imali ti ideologemi. ali, nažalost, ovi što su "čitali" porfirogenta baš to ne znaju da nam pokažu.

Upravo tako. S razlikom što je srblin - narodni knez ili župan koji potiče iz jednog naroda, srpskog, iz kojeg i niži (najčešće stočarski) stalež - vlasi, a prvi ličko-krbavski Hrvati nisu narodno plemstvo, nego su ugarsko plemstvo, verovatno od turkijskog plemena Horvati, koje je sastavnica ugarske (i bugarske?) etnogeneze.

Islam ZA Vlahe · 14.12.2014. u 16:35

snouden:
. [/B] Vlah je nešto treće.Tako su primorci zvali čobane zaledja. Tako danas taj identitet uzima etnička manjina u istočnoj srbiji.

Ne, nije tako Snouden.
Termin "Valah(Vlah)" je nazim za "Rimljanin"!
Termin "Roman" je nazim za "Rimljanin"!

To nije 100% sigurno, da su Valahi(Vlasi)/Rumuni romanizirani!

Tu ima 2 teorije:

1.) Da, Valahi(Vlasi)/Rumuni------------>Dacani/Tracani jesu rimonizirani!
2.) Ne Valahi(Vlasi) nisu rimonizirani, nego su Rimljani od Dacani/Tracani(Vlasi) postali!

To svugde pise tako da je to nije sigurno!

Sloveni su dosli tek u 6 vekom iz rusije/ukraini, znace srbi nisu ni postali na balkanu.

Pogledajte prilog 343344

Сребрена · 14.12.2014. u 17:55

Ниједан етнички Вла' неће да себе и свој народ упореди са Ромљанима

Islam ZA Vlahe:
Ne, nije tako Snouden.
Termin "Valah(Vlah)" je nazim za "Rimljanin"!
Termin "Roman" je nazim za "Rimljanin"!

snouden · 14.12.2014. u 18:55

Islam ZA Vlahe:
Ne, nije tako Snouden.
Termin "Valah(Vlah)" je nazim za "Rimljanin"!
Termin "Roman" je nazim za "Rimljanin"!

To nije 100% sigurno, da su Valahi(Vlasi)/Rumuni romanizirani!

Tu ima 2 teorije:

šta nije tako? ti misliš da su rimljani jedan etnikum?
--------------------------------------------------------------------------

već sam ti rekao da mi i rumuni imamo dosta zajedničkoga. a albanci i rumuni slabo.

albancima i rumunima zajednička je rimska čizma :eek:

koja vam je uticala na jezik. a kako ste pre romanizacije govorili to Bogo i ekipa oko njega samo znaju.

sličnost po čizmi je jedno a srodnost nešto drugo....evo ti genetika pa se uveri koliko ste rodovski slični:

Marker ......I2a ....R1a
Srbija....... 33% ...16% = .... 49%
Rumunija ..26%....17.5% = ..43.5%
Kosovo .....2.5%... 4.5% = ..7%

Vidiš ti I2a i R1a dominiraju u slovena. Pogledaj procenat u srba i rumuna, a potom u kosovara.
http://www.eupedia.com/europe/european_y-dna_haplogroups.shtml

AEMILIANVS · 15.12.2014. u 00:56

Srebrena:
Ниједан етнички Вла' неће да себе и свој народ упореди са Ромљанима

Gresis, srp. Vlah na vlaskom Rumân je od latinskog Romanus.
Vlasi su svesni romanskog porekla odnosno kojoj grupi naroda pripadaju.

ccaterpillar · 15.12.2014. u 09:28

AEMILIANVS:
Gresis, srp. Vlah na vlaskom Rumân je od latinskog Romanus.
Vlasi su svesni romanskog porekla odnosno kojoj grupi naroda pripadaju.

Бити ромaнског пореклa и бити Румун су две рaзличите ствaри.

AEMILIANVS · 15.12.2014. u 10:24

ccaterpillar:
Бити ромaнског пореклa и бити Румун су две рaзличите ствaри.

Tacno.

Takodje i sam naziv Vlah/vlah vremenom je dobio mnogobrojna znacenja.

Primeri koje smo naveli povodom rešavanja semantike pojma Vlah u svim navedenim jezicima, predstavljaju etnonime i svi neposredno govore u prilog tezi da je pojam Vlah, otkada je prvi put zabeležen u istorijskim izvorima, najpre predstavljao romanizovane Kelte i Gale, potom Italijane, Francuze i najčešće Rumune, pokatkad i same Latine ili Koje druge narode, što veoma često zavisi i od kancelarije u kojoj je takav dokument nastao. Sa vremenom, ovaj pojam poprima u sebe tolike semantičke vrednosti, da se doslovno njime imenuje sve i sva, od narodnosti (etnonim) i, uopšte, termina za svakog stranca ili stočara, seljaka, pa sve do imena svetaca koji su u vezi sa stočarstvom, do naziva uškopljenih životinja ili do naziva zvezda ili vojnika palih na bojnom polju ili do naziva koji predstavlja donji svet ili germanski raj, čak i do naziva povrća, odeće, folklora i do još mnogo čega što se imenuje pojmom Vlah.

[SUP]Slavoljub Gacović. Romanizacija i romansko stanovništvo timočke zone od I do XVI veka. Knj. 3 / - Bor : Muzej rudarstva i metalurgije, 2012, Str. 288.[/SUP]

Сребрена · 15.12.2014. u 15:00

AEMILIANVS:
Primeri koje smo naveli povodom rešavanja semantike pojma Vlah u svim navedenim jezicima, predstavljaju etnonime i svi neposredno govore u prilog tezi da je pojam Vlah, otkada je prvi put zabeležen u istorijskim izvorima, najpre predstavljao romanizovane Kelte i Gale, potom Italijane, Francuze i najčešće Rumune, pokatkad i same Latine ili Koje druge narode, što veoma često zavisi i od kancelarije u kojoj je takav dokument nastao. Sa vremenom, ovaj pojam poprima u sebe tolike semantičke vrednosti, da se doslovno njime imenuje sve i sva, od narodnosti (etnonim) i, uopšte, termina za svakog stranca ili stočara, seljaka, pa sve do imena svetaca koji su u vezi sa stočarstvom, do naziva uškopljenih životinja ili do naziva zvezda ili vojnika palih na bojnom polju ili do naziva koji predstavlja donji svet ili germanski raj, čak i do naziva povrća, odeće, folklora i do još mnogo čega što se imenuje pojmom Vlah.

[SUP]Slavoljub Gacović. Romanizacija i romsko stanovništvo timočke zone od I do XVI veka. Knj. 3 / - Bor : Muzej rudarstva i metalurgije, 2012, Str. 288.[/SUP]

I semantički i ontološki, pojam Vlasi proishodi iz imena srpskog ( i opšte slovenskog) božanstva Vlas/Vlos/Veles itd.. uvek sa VLS.
Prvi put termin "Vlasi" koji se odnosi na grupu naroda na Helmskom polustrvu beše u 10. veku, koliko pamtim, a Kelti i Gali u to doba poodavno su već , u ontološkom i eshatološkom jedinstvu sa, poodavno istrulelim , Rimljanima.

AEMILIANVS:
Gresis, srp. Vlah na vlaskom Rumân je od latinskog Romanus.
.

Grešiš ti na štetu vlaškog identiteta : Armun je davno ime koje nema veze sa gomilicom imigranata koji su silovali Sabinjanke, radi se o mnogo zanimljivijem i značajnijem pojmu.

AEMILIANVS · 15.12.2014. u 16:24

Srebrena:
I semantički i ontološki, pojam Vlasi proishodi iz imena srpskog ( i opšte slovenskog) božanstva Vlas/Vlos/Veles itd.. uvek sa VLS.
Prvi put termin "Vlasi" koji se odnosi na grupu naroda na Helmskom polustrvu beše u 10. veku, koliko pamtim, a Kelti i Gali u to doba poodavno su već , u ontološkom i eshatološkom jedinstvu sa, poodavno istrulelim , Rimljanima.

Neposredni pomen Vlaha nalazi se u Anonimus-a, notara ugarskog kralja Bele, koji u vojsci vojvode Glada u Banatu protiv Ugara pominje i Vlahe. Isti autor na drugom mestu kaže da su Ugri u Panoniji naišli i na „Vlahe, odnosno pastire Rimljana" (Blachii ac pastores Romanorum). Anonymus pominje još jednog „vojvodu Vlaha” (ducem Blacorum), po imenu „neki Gelou Vlah” (Gelou quidam Blacus), čije je vojvodstvo smešteno u severozapadnom Erdelju i naseljeno je „Vlasima i Slovenima” (Blasii et Sclaui).
Takođe, u jednom pasusu Geografije jermenskog pisca Mojseja Horenskog pominje se jedna „nepoznata zemlja, koja se naziva Valahija (Balake)” i prostire se na celokupnom prostoru između planine Zaghure, tj. Hemusa, „koja je (zemlja) Bugara” i planine Rivbia, tj. Karpata. To je zemlja koja se u Oguzname, prvoj turskoj hronici iz prve polovine XI veka, naziva Ulak ili Blökumannaland u skandinavskim izvorima, a krajem XI veka na obalama Dunava i Save, uslovno rečeno na svekolikom prostoru između Zagore (Haemus) i Karpata, Kekaumenos pominje „narod Vlaha (Βλάχων γένος)”.
Na istom prostoru krajem XII veka Nikita Honijat (Nichita Choniates) smešta „varvare sa planine Haemus, koji su se ranije nazivali Misieni, a sada se nazivaju Vlasi”, a Teodor Skutariotes smešta „varvare sa Haemus-a, koji su se ranije nazivali Misieni, a sada se nazivaju Vlasi i Bugari”. Nemački hroničar Ansbertus piše o vojsci od preko 60.000 ratnika s kraja XII veka (1189) u službi Fridriha I Barbarose (= Riđobradi), sastavljenoj od Srba i Vlaha (Exercitum auxiliariorum Servorum et Blacorum ultra sexaginta millia) sa prostora Braničeva, i da su u „bugarskoj šumi (silva Bulgariae)” napali „na zaštitnicu i komoru (krstaške vojske) vizantijski najamnici”, među kojima i „Vlasi sa otrovnim strelama” po zapovesti braničevskog duksa.
Komentar dela Dionizija Perijegeta (Dionisios Periegetas), koji je sačinio Eustatije (Eustathios), mitropolit Tesalonike (1125-1198?), u kojem se kaže „da i južno od Istra ima Dačana”, oslanja se na Kekaumenosov podatak o „narodu Vlaha” na obalama Dunava i Save i na znanja koja iznosi Anna Comnena o Dačanima, koji su živeli na severnim obroncima Hemusa sve do obale Dunava. To je zapravo zemlja Vlaha, koju u drugoj polovini XIII veka Manuel Holobolos naziva „neomeđena zemlja Dačana” (Δακών άσπετος αία).
Na neomeđenoj zemlji Dačana između Haemus mons-a i Ripaei montes-a (= ‘Ριπαία όρε), tj. Karpata (Καρπάτης όρος), Gervazije Tilburijski (Gervaius de Tilbury) u svom delu Otia imperialia, koje je nastalo 1211. godine, pominje „Braničevo kraj Dunava” (Brandiz super Danubium) i „zemlju Vlaha” (terra Blacti), koju smešta između „mesta Ravno i mesta Niš” (vicus Ravana et vicus Nifa). Mesto vicus Ravana, koje se i u drugim latinskim izvorima pominje pod imenom civitas ili oppidum Rabinel, jeste srednjovekovni grad Ravno, blizu današnje Ćuprije na Moravi, a vicus Nifa je iskvareni oblik grafije Nissa ili Nisse, koja potiče od antičkog naziva Naissus (Niš).

[SUP]Slavoljub Gacović. Romanizacija i romansko stanovništvo timočke zone od I do XVI veka. Knj. 3 / - Bor : Muzej rudarstva i metalurgije, 2012, Str. 285-287. [/SUP]

Srebrena:
Grešiš ti na štetu vlaškog identiteta : Armun je davno ime koje nema veze sa gomilicom imigranata koji su silovali Sabinjanke, radi se o mnogo zanimljivijem i značajnijem pojmu.

Naziv Rumunj dolazi od starijeg rumunjskog rumîn, od latinskoga rōmānus. Tu je rumunjski jery, pisan î ili â, zamijenjen našim najbližim velarnim samoglasnikom u. Cincarski oblik aromîn, gdje a stoji po zakonu cincarske fonetike pred r (uporedi turski Urus za Rus, Urum za Roma u grčkom izgovoru), nije uopće ušao u naš narodni govor.

[SUP]Jezik: časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika, Vol.2 No.2 Ožujak 1953. P. Skok. Da li Rumun ili Rumunj, Talijan ili Italijan? Str. 60.[/SUP]
http://hrcak.srce.hr/51314

Islam ZA Vlahe · 15.12.2014. u 17:04

Snouden, ako te interesuje stvarno istina onda kontaktiraj vlaskog etnikologa Paun Es Durlic, jer on to jos bolje zna da objanzni ili vlasko Popa Bojan Aleksandorovic i sve bice uredu.
Do kad hoces sam sebi da nalazis?
Znam i zasto nezelis istinu?! Jer se stidis da kazes da su Rumuni i Vlasi sve isto, to je jedini raslog - bili bi Rumuni prvak sveta onda bi trcao kao .......... samo da kazes da je to sve jedno Rumun i Valah!
Zasto siris laznu propagandu?
Vuk Karadzic sam zove rumuniju sa imenom"Vlaska"!

Rec "Vlah" dodje od keltiski rec "Welsch" ili Walcha". I onda preko germnanski i tako stigao na balkanu i znaci "Rimljanin"!
Rec "Roman" isto znaci "Rimljanin"!

Naravno da nema nikavi cist Valaha kao i da nema nikavi cist srbina, hrvata, .........jer na balkanu su bili tracani, dacani, iliri, awari, mongoli, sloveni, turci, ,........

snouden · 15.12.2014. u 17:42

genetika je pokazala da kod rumuna prevladava slovensko poreklo. tako sad imamo potvrdu da smo mi, rumuni i vlasi i rodovski bliski.

Сребрена · 15.12.2014. u 22:51

Će da vidimo sada dokaz da i u književnom rumunskom postoji etno/egzonim Vlaha suprotno dosadašnjim tvrđenjima

Islam ZA Vlahe:
_Jo sunt Valah(Vlah)!Da će ještc tu?

AEMILIANVS:
Neposredni pomen Vlaha nalazi se u Anonimus-a, notara ugarskog kralja Bele, koji u vojsci vojvode Glada u Banatu protiv Ugara pominje i Vlahe. Isti autor na drugom mestu kaže da su Ugri u Panoniji naišli i na „Vlahe, odnosno pastire Rimljana" (Blachii ac pastores Romanorum). Anonymus pominje još jednog „vojvodu Vlaha” (ducem Blacorum), po imenu „neki Gelou Vlah” (Gelou quidam Blacus), čije je vojvodstvo smešteno u severozapadnom Erdelju i naseljeno je „Vlasima i Slovenima” (Blasii et Sclaui).
Takođe, . iz prve polovine XI veka, naziva Ulak ili Blökumannaland u skandinavskim izvorima, a krajem XI veka .. krajem XII veka Nikita Honijat ... nastalo 1211. godine, pominje „Braničevo kraj Dunava” (Brandiz super Danubium) i „zemlju Vlaha” (terra Blacti), koju smešta između „mesta Ravno i mesta Niš” (vicus Ravana et vicus Nifa). Mesto vicus Ravana, koje se i u drugim latinskim izvorima pominje pod imenom civitas ili oppidum Rabinel, jeste srednjovekovni grad Ravno, blizu današnje Ćuprije na Moravi, a vicus Nifa je iskvareni oblik grafije Nissa ili Nisse, koja potiče od antičkog naziva Naissus (Niš).[SUP]Slavoljub Gacović. . [/SUP]

S.Gacović (dotiran od stane Francuske za "prorumunsku"stvar i sa nesrbizovanim srpskim prezimenom) ne navodi u ovom citatu iz kog je perioda zapis o Blakima koji čuvaju ovce u Banatu za romejske novce.. (što ne znači da su Rimljani, samo rade za romejske novce , zaposleni su u romejskoj firmi, nije im citatom odredjena ni boja kože, ni dijalekt jezika ni nošnja, ni vera, ni preci ni areal stanovanja... samo je naveden status, odnosno stalež, trenutno zaposlenje pomenuto.."Ducem Blacorum" = upravitelj Vlaške (pošto je -orum uvek sufiks koji određuje teritoriju. a ne pleme ili narod) isto ne ukazuje da je on vođa zasebne etničke grupe banatskih Vlaja, nego da je starešina stpčara u stočarskom predelu.
I sve to, kod urednog i sistematičnog Gacovića, poređano je po hronološkom redu, znači otprilike u X veku, kao što rekoh (jer slede citati iz 11,12 itd veka)

Usput, još sam podvukla da je Braničevo supra (super) Danubium, jer se ne piše o požarevačkom današnjem kraju, nego o Braničevu iznad Dunava kod reke Olte. koje se nalazi na putu iz Ugarske (Ugarsko-Vlaške federacije) do Nissa, gde se misli na dunavski prelaz kod današnjeg bugarskog Belena (Tuna Belgrad) i Nissopolis- najkraći put prema Istoku. A"Ravno" postoji kod današnjeg Temišvara, selo krašovanskih Srba-Ravnik/Rafnik;" Хроничари крсташких похода из XII века такође помињу Равно. Арнолд из Либека у свом опису пута војводе Хајнриха Лава 1172. године, наводи да у њему живе Срби, које назива Белијаловим синовима, додајући да они само формално признају власт грчког краља тј. византијског цара.."

PRVI POMEN "Vlaja" bio je 976.godine kod romejskih autora koji opisuju ubistvo koje su počinili "Vlasi putnici" odn.karavanlije , između Kostura i Prespe , i koji su u službi romejskih vlasti tu, kao čuvari (tačnije izviđači i doušnici) Ignjatijevog druma.

ŠTO SE TIČE POMENA VLAHA KOD UGRA
Zanimljiva je evolucija vlaškog imena u ugarskim latinskim ispravama. Poznato je, naime, da je tradicionalno ime za Vlahe u Mađarskoj oláh. Ovaj se naziv, kao i olasz u mađarskom jeziku odnosi na Talijane. To se ime po prvi put, koliko se do sada zna, spominje 1283. godine kao Olahteluk. Na osnovi latinskih isprava ima pet tipova i nekoliko podtipova tog imena.
1. Blaci, Blacci, Blachi. Taj tip karakterističan je za papinske isprave iz 1222. i 1223.-1224. godine. Kasnije se javlja samo jednom, i to u saksonskoj ispravi 1366. godine, kao Blaccorum, Blacci, Blaccorum, iako se smatra da je to pogrešno.

... Misli se da su te varijante Olachi-Volachi stvorene od naroda i adaptirane zahtjevima eufonije mađarskog jezika. Prvi spomen tih naziva iz godine je 1247., dakle nakon invazije Mongola 1241.-1242. godine. Uostalom slavenski vlachъ, koji se možda izgovarao ụlah, u mađarskom daje *vulah, a ne *valach, a zatim uláh, oláh, odnosno voláh.
Ipak, varijanta Olachus, plural Olachi, pridjev Olachalis, potvrđena je sredinom XIV. stoljeća. U svakom slučaju to je najrasprostranjeniji oblik. Međutim, u pismu pape Klementa VI. (1342.-1352.), poslanom 1345. godine Ludoviku I, ugarskom kralju, stoji “quod Olachi Romani”. To je jedini slučaj da se uz Olachus spominje i pridjev Romanus.
Oko riječi “Romanus” u ovome pismu postoje dva suprotna mišljenja. Prema jednima papa je htio time upozoriti na rimsko podrijetlo Olacha, tj. Vlaha, a drugi misle da je time papa navodno htio upozoriti na razliku između Rumunja i neplemića, pošto je u Valahiji pojam român dugo bio naziv za robove u siromašnim provincijama

Albanski Vla' , pouzdaniji je izvor nego prorumunski Gacović.
https://www.scribd.com/doc/234822483/Vlasi-polinomičan-Narod
,

Naziv Rumunj dolazi od starijeg rumunjskog rumîn, od latinskoga rōmānus. Tu je rumunjski jery, pisan î ili â, zamijenjen našim najbližim velarnim samoglasnikom u. Cincarski oblik aromîn, gdje a stoji po zakonu cincarske fonetike pred r (uporedi turski Urus za Rus, Urum za Roma u grčkom izgovoru), nije uopće ušao u naš narodni govor.

Ne postoji stariji rumunski- postoji samo vlaški jezik od koga je nastao , u austrijskoj kuhinji 19.veka, "rumunski" jezik. dodavanjem latinštine svake vrste.
.Ne postoji "rumunski jeri" nego su Vlasi u Vlaškoj i Vlasi u Olteniji i Vlasi u Ugarsko-vlaškoj zemlji, i Vlasi u Bogdanovoj i Karabogdanovoj zemlji pisali staroslovenskim jezikom i staroslovenskom bukvicom, , koja ima jeri :evil:

Iz Vajgandove knjige čuvam isečak naziva, nisam zabeležila tačno u kojoj grupi Vlaja je sačuvan, približno mislim da se radi o južnobalkanskim Vlasima.

Ako imaš vremena, listaj, ima dva dela
https://www.scribd.com/doc/236845179/Pesme-i-jezik-Vlaha-prvi-deo
https://www.scribd.com/doc/236874250/Pesme-i-jezik-Vlaha-Vajgand-drugi-deo

AEMILIANVS · 15.12.2014. u 23:32

Srebrena:
Albanski Vla' , pouzdaniji je izvor nego prorumunski Gacović.
https://www.scribd.com/doc/234822483/Vlasi-polinomičan-Narod

Istina je, naime, da je Srpska svetosavska pravoslavna crkva, crkveno, Vlahe "posrbila",[SUP]206[/SUP] polazeći od činjenice da je pravoslavlje osnovni politički i državni temelj svakoga pravoslavnoga vjernika. Ali, njihovu formam mentis, tj. njihov mentalitet, njihov duh, nije uspjela promijeniti.[SUP]207[/SUP]
Po mentalitetu, koji je ne samo odraz duhovnog ustroja svakoga naroda nego i mišljenja i djelovanja, oni su i nadalje ostali Vlasi, tj. zadržali su karakterističan etnički mentalitet. To treba zahvaliti kršćanstvu općenito, koje im je, za razliku od islama, sačuvalo tradiciju. A zna se da je tradicija korijen svakog etnokulturnog identiteta. Jer, kako s pravom konstatira F. Braudel: Običaji, tradicija, svagdje igraju ulogu: to su stara nasljedstva kojih se nitko ne oslobađa.[SUP]208[/SUP] S takvom konstatacijom srpska se historiografija teško može pomiriti.

[SUP]Zef MIRDITA, Vlasi u historiografiji, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2004., Str. 179.[/SUP]

Сребрена · 16.12.2014. u 01:04

AEMILIANVS:
Istina je, naime, da je Srpska svetosavska pravoslavna crkva, crkveno, Vlahe "posrbila",... S takvom konstatacijom srpska se historiografija teško može pomiriti.[SUP]Zef MIRDITA, Vlasi u historiografiji,.[/SUP]

Crkve "ne srbe" niti "grče", samo jedna doduše "romanizuje"

Ima pravoslavaca u Japanu, počelo je tako što je samuraj Тakuma Savabe upoznao ruskog sveštenika Nikolaja Kasatkina- da li je samuraj postao Rus, porušeni Japanac?
Uzeo je ime Pavle

https://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/03/savabe.jpg?w=529

Nažalost, po mom mišljenju ,srpska istoriografija se najmanje bavi Srbima.
Kako stoji stvar sa drugim historiografijama i asimilacijom Srba u Ne-Srbe?

У источном, планинском делу Баната, у Румунији, у долини реке Караша налази се седам села код града Решице у којима живе Срби католици, познатији под именом Крашовани.
Затворена етничка група која живи у селима Клокотић, Јабанче, Карашево, Лупак, Нермет (Нермић), Рафних (Равник) и Водник одавно је привукла пажњу научника етнолога и лингвиста ради одгонетања њиховог порекла. Крашевци, етничка група, посебно је занимљива због одржања језика и обичаја у етничком окружењу Румуна. /…/

Према расположивој архивској грађи, Крашевци потичу из источне Србије. Доселили су се из црноречког краја код Зајечара после косовске битке, када су турске ордије узнемиравале становништво на широком простору од Косова до Црног мора јужно од Дунава. Продор турских пљачкашких чета натерао је становништво на сеобу у Влашку и Угарску, те су Срби Црноречани прешли у Банат и населили се у Рекашу, Липови, Лугошу и Карансебешу 1393.

Налазећи се у саставу темишварског пашалука, крашевски крај је дочекао устанак Срба у Банату 1594. када је овај опустошен од турско-арбанашких ордија, вође устанка живе одране и спаљене, .. пљачке и одвођења у ропство нарочито је погодило Српску православну цркву. Цркве и манастири били су попаљени а свештенство и монаштво побијено. .
...Недостатак свештенства искористили су босански фрањевци који су се размилели по целом турском царству

http://srbin.info/2014/12/05/jedna-zaboravljena-srpska-grupa-krasovani/
Napomena uz tekst: U vreme zbega Srba sa srpske Crne reke , preko Dunava, na vlaško rečje Karaša, godine 1389. Crnorečje je bilo u centralnoj Srbiji, a Istočnom Srbijom je 1389-1393.g. možda zaista nazivana istočna oblast teritorije nastanjene Srbima, samo je to bilo mnogo istočnije.
Ibid. Def Srebrenita: Serbski vremeplov, Krstarica forum-Istorija, str.23, # 575, 2014.g.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/432630-Сербски-времеплов/page23

Naučni radovi, objavljeni poslednjih godina, uključuju bez izuzetka karaševski govor u srpske dijalekte. Neki smatraju da su kosovsko-resavskog tipa (Petrovici, 18) a drugi ih priključuju timočko-lužičkom dijalektu (Ivić, 320; Malecki, 13-16).
Prilikom terenskih istraživanja koja smo vršili u ovim naseljima, prikupili smo sva prezimena (210), sva imena za muškarce (57) i za žene (49), sve nadimke (1172), toponime (239) i se entropske reči (216) što ukupno predstavlja 1997 oblika.
Godine 1968. bilo je 6423 Karaševca i to: u Karaševu 2519, u Klokotiću 1023, u Jabalči 287, u Lupaku 810, u Nermetu 617, u Rafniku 696 i u Vodniku 461.
Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih apelativa:

B é l a c < shr. belac (Rj. JAZU, I, 228-229)

G é r l i c a < shr. grlica (Rj. JAZU, III, 444)

G l u v á k < shr. gluhak (Rj. JAZU, III, 205)

G r ó m o v < shr. grom > gromov adj. (Rj. JAZU, III, 461)

G u b á n < shr. guban adj (Rj. JAZU, III, 485; v. i rum. Coban, Cuba, DOR, 76)

G ú š k a < shr. guša (Rj. JAZU, III, 513; v. i rum. Guša, DOR, 290)

K u b á n < shr. kuba (Rj. JAZU, V, 714; v. i Gubán)

K ú n j a < shr. kunja (Rj. JAZU, V, 788)

M a r j a n ó v < shr. Marjanov prid. (Rj. JAZU, VI, 481; v. i rum. Marian, DOR, 103)

P o z d é r k a < shr. pozderka (Rj. JAZU, XI, 305)

R ó m a k < shr. roma "kaluđer iz Serbije" (Rj. JAZU, XIV, 150)

S r n k a < shr. srnka (Rj. JAZU, XVI, 313)

Š é r a < shr. šera (Rj. JAZU, XVII, 542)

Š v é n a k < shr. švenak (Rj. JAZU, XVII, 918)

U d o v í c a < shr. udovica (Vuk, 770)

U j k í c a < shr. ujko (Vuk, 776, v. i rum. Uica, DOR, 465)

Z u j á k < shr. zujak (Vuk, 314)

5.1. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih apelativa, prezimena ili toponima:

J a g ú c a < shr. jaguc; Jagica (Rj. JAZU, IV, 407, 416)

K ú r j a k < shr. kurjak; Kurjak (Rj. JAZU, V, 814)

J á n k o v < shr. Jankov (Rj. JAZU, IV, 453-454; v. i rum. Iancu, DOR, 77)

5.2. Prezimena Karaševaca izvedenih od srpskih imena:

B o s í l j k a < shr. Bosiljka i.ž. (Rj. JAZU, I, 558)

D u m í t a r < shr. Dumitar i.m. (Rj. JAZU, II, 886; v. i rum. Dimitru, Dumitru, DOR, 42)

Đ' u r á s a < shr. Đura, Đuras i.m. (Rj. JAZU, III, 13)

Đ' u r k í c a < shr. Đurka, Đurica i.m. (Rj. JAZU, III, 16; v. i rum. Giurgita, DOR, 67)

G é r g o v i ć' < shr. Gerga, Gergovica, i.m. (Rj. JAZU, III, 129; v. i rum. Gerga, DOR, 65)

M a t é j i n < shr. Matejev (Rj. JAZU, VI, 518; v. i rum. Matei, DOR, 103)

M í j a t < shr. Mijat i.m. (Rj. JAZU)

M í l o j a < shr. Miloj, Miloje i.m. (Rj. JAZU, VI 679; v. i rum. Miloiu, DOR, 109)

M r š a < shr. Mrša i.m. (Rj. JAZU, VII, 81; v. i rum. Mersa, Mirsa, DOR, 111)

V á k a, V é k a < shr. Vaka, Vako (< Vasilije) i.m. (Vuk, 56)

Z r n k a < shr. Zrnka i.ž. (Vuk, 314; v. i rum. Zîrna, Zarna, DOR, 415)

5.2.1. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih imena i prezimena:

M í l o š < Miloš (Rj. JAZU, VI, 695; v. i rum. Milos, DOR, 109)

S á m a k < shr. Samac (Rj. JAZU, XVI, 553)

5.2.2. Prezimena Karaševaca izvedena od srpskih prezimena ili toponima:

Í f k a < shr. Ivka (Rj. JAZU, IV, 105; v. i rum. Jifco, DOR, 305)

5.3. Sledeća prezimena Karaševaca susreću se kod Srba i Hrvata:

B á b i ć' < shr. Babić (Rj. JAZU, I, 182; v. i rum. Babici, DOR, 185)

B o k š á n < shr. Bokšan (Rj JAZU, I, 522; v. i rum. Bocsa, DOR, 206)

F i l í p o v i ć < shr. Filipović (Rj. JAZU, III, 54)

J a n o š é v < shr. Janošević (Rj. JAZU, IV, 454; v. i rum. Ianos < mađ. János, DOR, 84)

K á t i ć' < shr. Katić (Rj. JAZU, IV, 897)

L ú k i ć' < shr. Lukić (Rj. JAZU, VI, 212)

M á g d i ć' < shr. Magdić (Rj. JAZU, VI, 384)

M á t i ć' < shr. Matić (Rj. JAZU, VI, 582)

P á p e š < shr. Papeš (Rj. JAZU, IX, 627)

P é i ć < shr. Pejić (Rj. JAZU, IX, 759)

R a d á n < shr. Radan (Rj. JAZU, XII, 868)

R a s p ó t i ć' < shr. Raspović (Rj. JAZU, XIII, 207; v. i shr. rasputica, Rj. JAZU, XIII, 251)

R í b a r < shr. Ribar (Rj. JAZU, XIII, 929)

S ó k a ć' < shr. Sokač (Rj. JAZU, XV, 886)

S t o j á n o v i ć' < shr. Stojanović (Rj. JAZU, XVI, 604)

T r á j a < shr. Traja (Rj. JAZU, XVIII, 518)

V l á š i ć' < shr. Vlašić (Vuk, 68)

Na osnovu prikazanog materijala možemo izvući nekoliko zaključaka u vezi s prezimenima Srba - Karaševaca:
Najveći broj Srba-Karaševaca nose sledeća prezimena: Fílka (325), Béca (165), Hacegán (152), Bírta (144), Míloš (137), Véka, Váka (123), Ćíinkul (120), Vatáv (117), Ocil (111), Vlášić (110), Gérlica (107), Bának (105, Béul (101), Míta (92), Láckić' (91), Kúrjak (90), Láuš (82), Hóca (80), Logožán, Lugožán (79), Domanjánc (78), Tódor (76) itd.

Srbi -Karaševci imaju 33 prezimena rumunskog porekla (odnosno 15,90%) a posredstvom rumunskog jezika primili su drugih 74 prezimena (mađarskog, nemačkog, turskog i srpskog porekla) što predstavlja 35,25% od svih zabeleženih prezimena. Ova prezimena imaju 2519 Karaševaca (donosno 39%) a prezimena rumunskog porekla nose 1408 lica. To znači da prezimena Karaševaca rumunskog porekla, kao i ona koja su primili posredstvom rumunskog jezika, predstavljaju preko 51% od svih zabeleženih prezimena koja nose preko 60% Srba-Karaševaca.

Zabeležili smo 54 prezimena srpskog porekla (što predstavlja 25,71 %) koja nose 1484 Srbina-Karaševaca (odnosno 21,1%). Posredstvom srpskohrvatskog jezika, Karaševci su primili 17 stranih prezimena (rumunskog, nemačkog, mađarskog i turskog porekla) što predstavlja 8,09%. Ova prezimena imaju 519 Karaševaca (odnosno 8,08%). To znači da prezimena srpskog porekla kao i ona primljena posredstvom srpskohrvatskog jezika predstavljaju 33,8 % od svih zabeleženih prezimena. Ova prezimena imaju 29,18 % Srba-Karaševaca.

Karaševci su preuzeli šest prezimena neposredno od Mađara. Ova prezimena imaju 162 Karaševca. Osam prezimena preuzeli su, takođe neposredno, od Nemaca. Ova prezimena nosi 25 Karaševaca.
Deset prezimena susreću se i kod Rumuna i kod Srba i Hrvata pa je, prema tome, teško precizirati poreklo ovih prezimena koja nose 87 Srba-Karaševaca.
I na kraju, treba napomenuti da smo zabeležili kod Srba-Karaševaca 11 prezimena nejasnog porekla. Većina ovih oblika izvedeni su od nadimaka.

Imajući u vidu da su preko 51% od prezimena Srba-Karaševaca rumunskog porekla i da preko 60% ovog stanovništva nose takva prezimena, možemo zaključiti da je rumunski elemenat bio vrlo jak u ovim naseljima. Pošto kod ostalih Srba i Hrvata u Rumuniji nema rumunskih prezimena u takvim proporcijama, možemo smatrati da su se Sloveni, preci današnjih Karaševaca i Rumuni sreli pre no što su Karaševci primili katoličku veru. Inače ne možemo objasniti kako je bilo moguće tako jako zbližavanje između Rumuna - pravoslavaca i jednog slovenskog stanovništva katoličke vere. Prema našem mišljenju, današnji Srbi-Karaševci nisu čisto slovenskog porekla. Oni su rezultat smese između Rumuna, starosedelaca i slovenskog stanovništva, južnoslovenskog tipa a pre svega Srba. U stvari, na takav zaključak navodi nas analiza prezimena Srba-Karaševaca, koju smo pokušali dati u ovom prilogu.

Mile Tomić , ANTROPONIMIJA KARAŠEVACA, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, poseban otisak, knj. XV/2, str. 213-227

Сребрена · 16.12.2014. u 04:39

AEMILIANVS:
Istina je, naime, da je Srpska svetosavska pravoslavna crkva, crkveno, Vlahe "posrbila",[SUP]206[/SUP] polazeći od činjenice da je pravoslavlje osnovni politički i državni temelj svakoga pravoslavnoga vjernika.

U srednjem veku SPC je bila jedina zaštita i uteha stanovnika vlaških (današnjih rumunskih) teritorija pod Ugrima:

Stvaranje duhovnog jedinstva srpskog naroda severno i južno od Dunava i Save na tradicijama Svetosavske pravoslavne crkve imalo je presudan značaj za opstanak Srba na ovim prostorima. U tom smislu, izuzetan značaj imao je sporazum koji je arhiepiskop Sava Nemanjić 1220. godine postigao sa ugarskim kraljem Andrašom II o ingerenciji Srpske pravoslavne crkve i na području Ugarske - tamo gde je živelo srpsko stanovništvo. Podizanje četiri pravoslavna manastira na području južne Ugarske od kojih dva - Bazjaš i Zlatica - na teritoriji današnje Rumunije, oko 1225. godine, potvrdilo je uspešnost misije arhiepiskopa Save Nemanjića na Ugarskom dvoru.

..da ne pominjem 55 srpskih crkvi u današnjem Temišvaru i 5 srpskih manastira

Ali, što se brojeva tiče, Srbi na tlu Vlaške/potonje Rumunije, asimilovani su u velikom broju.

Izrečene konstatacije potvrđuju konkretni podaci popisa srpskog stanovništva na tlu današnje Rumunije za poslednjih vek i po. Broj Srba na teritoriji današnje Rumunije 1854. je iznosio oko 62.000; 1905. pao je na 53.000; 1938. godine smanjio se na oko 45.500 stanovnika, a 1992. u Rumuniji je živelo nešto više od 29.000 pripadnika srpske nacionalnosti.

Još su drastičnije brojke vezane za Srbe Karašovane, koje je otuđila i promena vere

Prema popisu iz 1847. godine u rumunskom Banatu živelo je preko 10.000 Karaševaka. Njihov broj je 1896. iznosio oko 7.500, koliko je i 1940, da bi se 1992. smanjio na oko 6.500 stanovnika.

Mrkalj · 16.12.2014. u 08:08

AEMILIANVS:
[SUP]Zef MIRDITA, Vlasi u historiografiji, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2004., Str. 179.[/SUP]

Meni je čovek koji se upoznao s Mirditom, istoričar iz Zagreba, katolik, rekao da se radi o bolesnom čoveku, patološkom srbomrscu.

AEMILIANVS · 16.12.2014. u 09:18

Usprkos tome, većina Arumunja, odnosno Vlaha, Rumunje drži braćom, a Rumunjsku svojom domovinom. Budući da su po jeziku slični, Rumunji balkanske Arumunje, odnosno, Vlahe nazivaju Makeda- Rumunjima.
Između 30- ih i 40- ih godina XIX. stoljeća Makedo- Rumunji koji su živjeli u Rumunjskoj i u inozemstvu nastojali su pomoći svojoj braći pod turskom vlašću, i to pri otvaranju škola i osnivanju nacionalne Crkve. Međutim, tome su se protivile novostvorene balkanske države, Bugarska, Grčka i Srbija.
Ipak treba istaknuti da je ta podrška rumunjske države Arumunjima bila podređena državnoj imperijalističkoj politici za stjecanje teritorija na Balkanu. To se očitovalo i za vrijeme Drugoga balkanskog rata.[SUP]56 [/SUP]
Nakon Lausanneskoga ugovora kojim je okončan grčko - turski rat u grčkoj Makedoniji, nastalo je veliko komešanje stanovništva izazvano zamjenom teritorija i stanovnika. U razdoblju od 1923. - 1924. 800.000 grčkih izbjeglica iz Male Azije naselilo se u sela i gradove Makedonije, a mnogo Arumunja preselilo se u Dobrudžu. Na to područje doselilo se i mnogo Arumunja 70 - ih godina XIX. stoljeća iz sjevernih dijelova Grčke i južne Makedonije, a osobito iz bugarskog dijela Dobrudže nakon Prvog svjetskog rata.[SUP]57[/SUP] Tako Dobrudža postaje glavno područje Arumunja u Rumunjskoj, ima ih najviše u Cobadinu, Ovidiu, M. Kogalniceanu, i to su uglavnom Farșeriota, te dalje
î na sjeveru, u okolici Bukurešta i na području Banata.[SUP]58[/SUP] Oni govore makedo-rumunjski, a malen dio onih koji se doselio tijekom ovoga razdoblja govori megleno-rumunjski.[SUP]59[/SUP]
Arumunji su kao etnička grupa preživjeli u Rumunjskoj ponajviše zbog njihova pastoralnog načina života i zbog njihova imigriranja iz različitih dijelova Balkana na područje Dobrudže. Oni su u Rumunjskoj, iako od nje nisu dobili pomoć kao Vlasi, odnosno Arumunji u Grčkoj, ipak zadržali svoj jezik, koji je zajamčen i državnim zakonom.[SUP]60[/SUP]
Arumunji su, iako se u Rumunjskoj drže Rumunjima, u velikoj većini zadržali svoja specifična obilježja po kojim se ne samo kulturno nego i etnički razlikuju od drugih. Premda ih ondje živi oko 50.000, ipak nisu priznati kao nacionalna manjina, nego samo kao kulturna grupa, važna za lingviste u svezi s proučavanjem rumunjskih dijalekata.[SUP]61[/SUP]

[SUP]Zef MIRDITA, Vlasi u historiografiji, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2004, Str. 385-386[/SUP]

Očekivalo bi se, i to s pravom, da se ukratko zadržim i na samoj arumunjskoj historiografiji, iako sam rabio djela pojedinih autora vlaškog odnosno arumunjskog podrijetla.
Međutim, iako postoje njihovi lingvistički i etnografski magistralni radovi, istine radi, treba reći da još uvijek ne postoji sveobuhvatna sinteza arumunjske historiografije napravljena od samih Arumunja.
Ovdje ću, ukratko, spomenuti samo nekoliko vrlo važnih problema o kojima su raspravljali znanstvenici vlaškog, odnosno, arumunjskog podrijetla. Prema njima Arumunji, odnosno, Vlasi su narod polinomičan, a sami sebe oni nazivaju ar(u)mâni, rămănu, ar(u)mănu, odnosno rămănu, rumăn, što nema nikakve veze s grčkim Rhomaioi, kao što mnogi misle.
Naime Romani(> Rhomaioi) se u Bizantinaca odnosi samo na rimske građane, bez obzira na njihov jezik. "Romanus" dolazi od Romana tako se naziva čovjek koji još uvijek govori jezik Rimljana.
Još od najstarijih vremena susjedni narodi nazivaju ih Vlasi, a tim se imenom zovu i Rumunji sjeverno od Dunava. Zasigurno je to stara keltska riječ koja je posredovanjem Slavena prešla na Balkan.
Naziv "Vlah" javlja se u XI. stoljeću za narod na Balkanu koji je jasno različit od Slavena, Grka i Albanca. Taj će se naziv češće pojavljivati u različitim izvorima. Susjedni narodi Arumunje nazivaju i mnogim drugim imenima.

[SUP]Zef MIRDITA, Vlasi u historiografiji, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2004, Str. 393[/SUP]

- - - - - - - - - -

Mrkalj:
Meni je čovek koji se upoznao s Mirditom, istoričar iz Zagreba, katolik, rekao da se radi o bolesnom čoveku, patološkom srbomrscu.

To nisam znao, sada prvi put cujem, ne bi se mucio sa ovim tekstovima.

Vlasi (Romani) - Starosedeoci Balkanskog poluostrva

Legenda

Obećava

Buduća legenda

Buduća legenda

Elita

Buduća legenda

Početnik

Elita

Buduća legenda

Početnik

Poznat

Elita

Obećava

Legenda

Obećava

Poznat

Obećava

Početnik

Elita

Poznat

Obećava

Poznat

Poznat

Buduća legenda

Obećava