Vlasi (Romani) - Starosedeoci Balkanskog poluostrva

Pravi Vlah · 07.01.2015. u 14:43

Mrkalj:
Dački, trački, ilirski i panonski jezici kao ni narodi sigurno ne postoje.

Ne znam, ali valjda tvoj brat Arber se ni bi slozio s time.

Arbër. · 07.01.2015. u 15:29

Mrkalj:
Kako jadan uradak. Brate, Šiptare, ovo su skoro sve

1. turcizmi: čorba, papuče, hajde, kafa, đon, kula, čoban, kurtalisati (tur. kurtarmak: spasiti, alb. kursej rum. cruţa)...,

2. srbizmi-slavizmi: blato, balega, grad, trg, breza, britka [alb. brisk], drvo [rum. drueta, alb. dru], briga [alb. brengë]), grob [alb. gropë, rum. groapă], kračun (klada, balvan) od srp. krak (alb. kërcu, rum. crăciun, mađ. karácsony, srp. kračun), magla (alb. mjegullë, rus. mgla, polj. mgła), vatra (alb.vatër/votër, rum. vatră, srpski vatra, bugarski vatralj, slovački vatra),

3. latinizmi: škola, kačkavalj, ceresia [višnja], ćapiti [chiappare], flutur [srp. leptir], i

4. grecizmi: magarac (alb. magar (gomar), rum. măgar od ngrč. gomári ≃ gómos: tovar, teret), mošus (alb. mushk, rum. muşcoi, mâşcoi srlat. moschus ← lat. muscus ← grč. móskhos ← perz. mušk ← skr.), ribizla (alb. kokëzë, rum. coacăză, grč. κόκκους);

koji postoje i u srpskom i u bugarskom jeziku.

Hajmo ovako: nađi jednu jedinu reč koja je zajednička reč Rumunima i Albancima a da je poreklom iz albanskog ili rumunskog jezika pa ćemo videti je li zaista tako.

PS. A šta očekivati od Mađara (Ištvan) nemačkog porekla (Šic)?

Ne bi rekao brate asimilirani "siptare" da te reci imaju nesto sa turskim ili latinskim ,vise izgleda obrnuto ..
Ali kad su starosedeoci u pitanje onda i profesionalne linguiste ignorisete i tu svaka prica zavrsava :

Pennsylvania State University.
In 3200 BC, there were many, many languages spoken besides Sumerian and Egyptian, but they weren't fortunate enough to have a writing system. These languages are just as old. To take one interesting case, the Albanian language (spoken north of Greece) was not written down until about the 15th century AD, yet Ptolemy mentions the people in the first century BC.* The linguistic and archaeological evidence suggests that Albanians were a distinct people for even longer than that. So Albanian has probably existed for several millennia, but has only been written down for 500 years. With a twist of fate, Albanian might be considered very "old" and Greek pretty "new"
.http://linguistlist.org/ask-ling/oldest.cfm

Mrkalj · 07.01.2015. u 17:53

Arbër.:
Ne bi rekao brate asimilirani "siptare" da te reci imaju nesto sa turskim ili latinskim ,vise izgleda obrnuto ..
Ali kad su starosedeoci u pitanje onda i profesionalne linguiste ignorisete i tu svaka prica zavrsava :

Pennsylvania State University.
In 3200 BC, there were many, many languages spoken besides Sumerian and Egyptian, but they weren't fortunate enough to have a writing system. These languages are just as old. To take one interesting case, the Albanian language (spoken north of Greece) was not written down until about the 15th century AD, yet Ptolemy mentions the people in the first century BC.* The linguistic and archaeological evidence suggests that Albanians were a distinct people for even longer than that. So Albanian has probably existed for several millennia, but has only been written down for 500 years. With a twist of fate, Albanian might be considered very "old" and Greek pretty "new"
.http://linguistlist.org/ask-ling/oldest.cfm

Ja verujem da tebi izgleda, ali to ne menja činjenice.

Сребрена · 07.01.2015. u 22:31

Srebrena:
Evo odakle potiče etnonim Aromuna , iz prerimljanskog jezika Sabina, Volšća,,,...jezika sličnom gaelskom i keltskom - radi se nazivu Božanstva podzemlja koje se u slovenskim jezicima zove Volos.

https://archive.org/stream/cu31924074486501#page/n351/mode/2up

Moram da se vratim na ovo, jer i u susedstvu Sabina, kod Etrašana/Etruraca, postoji sličan izraz sa istom simbolikm i značenjem:
xaru, xarun demon who guides the dead to the underworld along with Vanth (associated with a hammer) ,demon who torments the souls of the dead; guardian of the underworld.."Smasher, Cutter"
http://etruscans1.tripod.com/Language/EtruscanX.html
http://fr.wikipedia.org/wiki/Charun

Ime mu je pisano u originalu sa 4 slovna znaka:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/63/Akhilleus_Charun_Cdm_Paris_2783.jpg

Kad bih se , neškolovana, bavila dešifrovanjem etrurskog pisma, ja bih ovaj prvi znak čitala kao naše slovo Č- odmah sve dobija (razumljiv nam) smisao:
xurvar "Churvar (month)"
xavex "(one who) shouts, invokes?"
xarsteriun, xarsteiun "offering of thanks"
xarontes demons of death
xurvar (plural) "fires, altars?"

jer se isti znak (kad se tumače rune) čita kao ZS, odn TCH
http://www.chicagohungarians.com/radics/Origin2e.htm
http://www.astroset.com/bireysel_gelisim/ancient/a10.htm

..a negde i ne postoji "KH" na početku :samo AR...
Aita Conjuring. A relief carved on a 2nd c BC ash urn from Perugia, in the Museo Etrusco Romano at Perugia

Etrurci su imali neki upečatljiv ritual za pokojnike, koji su Rimljani preneli u gladijatorsku arenu.
U gradu Velzna ili Velusna (danas Bolseni) je bio centar kulta (str 29 https://books.google.rs/books?id=7Q...wBTgK#v=onepage&q=charun etruscan god&f=false)
vezan za boga čije je ime značilo na etrurskom Zemlja
Etruscan deity, possible state god of the Etruscan league of Etruria, the Voltumna in the Latin expression Fanum Voltumnae, "shrine of Voltumna", which was their meeting place.. The identification is based on reconstruction of a root *velthumna from Latin Voltumna, Vertumnus and Voltumnus of literary sources, probably from Etruscan veltha, "earth" or "field." http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Etruscan_mythological_figures
i koga su latinski autori vezali za POMONU što je izuzetno slično današnjoj reči POMANA ili vlaškoj reči za "zemlju".
https://www.princeton.edu/~achaney/tmve/wiki100k/docs/Vertumnus.html

Druga sličnost je da je etrurski bog sklon preobražajima prevario trikom mladu Pomonu - ne bi li je zaveo, a sličnu priču nalazimo u kučajskom delu Srbije, gde podzemni ( Srebrni ) car otima devojku uz pomoć patuljka, , pa naknadno čini ustupak zemljanima zbog tog čina.

Сребрена · 08.01.2015. u 16:02

Srebrena:
U Sloveniji (gde može da se sumnja na migraciju u prošlosti jednog dela Hetita/Kheta, kao i razna keltska i galska plemena) pronađen šlem sa natpisom. približnog čitanja "(H)Ari-gašti" napr. ili slovenskije (H)Ari gost, kao Radgost napr.

Srebrena:
Поводом мог повезивања гаелик језика са влашким језиком, једна мапа која приказује правце античког "шврљања" између Галије и Галатије, при томе се свакако треба сетити да су Индоевропљани имали велику државу на простору данашње Анатолије- Хетитско царство, ( где је и античка Галатија) и да су се после разбијања те државе, становници раселили, вероватно у више праваца. Један траг који сам пратила, по литератури, поистовећује Хетите/Кхете са племенима која су се појавила у северној Италији и Словенији које данас третирамо као "Келте".

На румунској "Морави"- реци Мурешу, недалеко од данашњег Темишвара, Арада, као и Столног Београда (Алба Јулије), нађени су остаци насеља Булчи, поводом кога, на немачкој википедији, између осталог, пише да су на Мурешу у различита времена живели Даки и Скити , а : "auch keltische Stämme hier einzuwandern, die aber ebenfalls rasch von den Dakern assimiliert wurden.", што значи " а Келти који се ту појављују као досељеници , брзо су асимилирани у Даке", док само насеље немачки википедиста сврстава приближно у тројанска
http://de.wikipedia.org/wiki/Kastell_Bulci

Румунски археолози ту траже Птоломејев топоним ЗИРИДАВА
Recent, istoricul Sorin Forţiu, combate această ipoteză despre Pecica şi găseşte o altă locaţie şi anume locul numit ˝Cetăţuie˝ de lângă satul Ardeu (Balşa – judeţul Hunedoara). Apreciez în mod deosebit volumul impresionant de studii bibliografice ale domniei sale, legat de ˝Ziridava în context ptolemeic˝.
Îmi permit să exprim şi eu o ipoteză şi anume aceea că Ziridava ar putea să fie localizată în comuna Şiria din judeţul Arad. În acest scop, prezint următoarele argumente:
Cel mai util document istoric este cartea ˝Geographia˝ scrisă de Ptolemeu în limba greacă, prin anii 200 en, în care Ptolemeu prezintă coordonatele Ziridavei.
http://actualitateasiriana.ro/ziridavele-daciei/

..при чему, не може да не упадне у фокус да је назив "˝Cetăţuie˝ изузетно сличан називу Кхета (Хетита), или свих топонима са Цет- , како словеначки аутори цитирају, везаним за популацију која је из Мале Азије стигла у Европу.

У другом истраживању везаном за Зири-даву, уочена је веза са Гетима ( брашовским Галатима http://www.agerpres.ro/engleza-dest...ania-galati-county-a-short-history-15-55-19):
There are 44 bone and antler objects from Ardeu, discovered both from the cultural layer and from complexes (the blacksmith’s workshop – that was partially excavated; a funerary or cultic complex).... As analogies we may mention two pieces discovered in the Getic settlements from Poiana, Galaţi Count.
http://www.academia.edu/5478397/DAC...OARA_COUNTY._DECORATED_RED_DEER_ANTLER_PLATE_

Истраживач и тумач хетитских записа широм света, Џон Кемпбел, налази везу између назива Зири-дава са хетитским поменом града Сара-ката краља Капинија

"The Lion inscription of king Kapini belongs to the ninth century B.C., but the information concerning the Hittite people, given by the Assyrian inscriptions, dates about two centuries before."
http://www.forgottenbooks.com/readb...Archaeological_Society_1892_v13_1000538881/57
О краљу Капинију нађох само да је био краљ Раса, убележен у Библији као "Рош" (Rosh), краљ земље Раше (Рашке))
Delitzsch's identification of Rosh with the mat Rasi, "land of Rash" of the Assyrian inscriptions, is the best. http://biblehub.com/topical/r/rosh.htm

У књизи о хетитским записима, Кемпбел помиње Кхетску (хетитску) Дакију и изједначује кхетско -ката из записа рашког Капинија (кућа, град) са трашким - дава (насеље):

стр 158-9
https://archive.org/stream/hittitestheirins02campiala#page/n5/mode/2up
https://archive.org/details/hittitestheirins02campiala

I nije jedini
http://www.dacia.org/history/anatol_e.html

I u tom pravcu treba istraživati i tražiti korene evropskih naroda i njihovih jezika

Srebrena:
"Cross" or Garza— possessed so much in common with the old "pagan" religion of the Getæ, Gads, Guti, Catti, Khatti or "Hitt-ites."

Briton coin with Sun-Cross
http://www.jrbooksonline.com/HTML-docs/Phoenician_Origin_ch20.htm

http://www.jrbooksonline.com/pob/pob_ch16.html
https://archive.org/details/ThePhoenicianOriginOfBritonsScotsAnglo-saxons1924-1st.Edition

Сребрена · 08.01.2015. u 21:45

AEMILIANVS:
Armãn, armãnu, rrãmãn, armân, rrâmânhttp://en.wiktionary.org/wiki/român#Romanian

armãn (third-person singular present indicative armãni/armãne, past participle armasã) I stay, remain.

... све у смислу "ми који остајемо кад испратимо " , "ми који смо претекли")) ... Страх- најмоћнији држач традиције

U jezicima Hetitskog carstva isto je " to remain" (oni koji su pretekli, ostali na zemlji, preživeli), još lepše "koji bivstvuju" za termin GAL

https://archive.org/details/hittitesandthei01condgoog

GAL kao mare, great, grande odnosno veliki- više liči na prizrensko-timočki dijalekt srpskog jezika i termin GOLEM (veliki). z;)

Neko je pomešao jezike i pisma odavno, kažu.. napravio je golemu pakost.

Još jednu reč na istoj strani GUDE- proglasiti, trebalo bi uporediti sa (velikom i malom ) rekom Gudea u današnjoj Rumuniji, levom mureškom pritokom, i sa devetovekovnim pomenom plemena Gudusca pod vođstvom Borne.http://en.wikipedia.org/wiki/Gudea_River

Сребрена · 10.01.2015. u 19:50

Sitničica

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0584-98880340097D

koja daje mogućnost pretpostavci da je etnička grupa koju zovemo Vlasi pristigla napr. sa buljukom Slovena u 7. veku na Balkan, iz neke anadolske stočarske zajednice, pa se raširila tokom 200 godina, do prve pojave zabeleženog imena, a potom, šireći jezik na starosedeoce, i ime se proširilo.
U istočnoj Makedoniji tek od 15.veka, a u centralnom "vlaškom" delu Srbije- Homolju, tek od 18.veka

Сребрена · 10.01.2015. u 21:47

Не могу да нађем Емилијанову реченицу на коју сам хтела да одговорим - оспорио је моје речи да је било много повлашеног становништа, Срба који су научили влашки, тачније да "једна Влајна повлаши цело село"- па цитирам сличну:

Pravi Vlah:
Mozda nisi upoznat cinjenicom da su im pre veka i po licna imena i prezimena promenjena iz vlaskih u srpskim? .

И обратно: да су српска презимена повлашена

Становништво Хомоља

Пожаревачким миром (21. јула 1718. године) Аустрија је добила област северне Србије, од ушћа Тимока до ушћа Дрине (области у сливу Пека, Млаве и Велике Мораве), као и крајеве северно од Западне Мораве. Хомоље се тако нашло под влашћу Аустрије..
Нешто касније (1723 – 1725) по налогу принца Еугена Савојског израђена је карта за потребе аустријске војске. . У поменутом попису и карти нема села Суви До, мада се касније у овом селу помиње Јелинска Мала у којој су живели Срби староседеоци.
Аустријска власт је успела да за нешто више од десет година владавине попуни празан простор настао исељавањем становништва...из различитих крајева...Досељеници се асимилују са староседеоцима, "Јелинима". Били су високог раста, што се може потврдити на основу нађених скелета.[16] По свему судећи, становништво Хомоља, које су досељеници затекли и назвали Јелинима, припадало је т. з. в. браничевско-тимочком становништву и живело је на овим просторима још у средњем веку. По доласку Турака почиње њихово постепено исељавање у крајеве преко Дунава, али и у горње токове река Велике Мораве и Млаве.[17]...
Јелинске фамилије су присутне и у селима где је преовладало влашко становништво. Пре свега треба рећи да у Осаници постоји део села Jелинска Mала у којој живе потомци староседелаца. То су Срби који су временом примили влашки језик и културу. По А. Лазићу то је данашња фамилија Петрусешће (некада Бацоњи, Gјорgоњи, Tомешће и Луpшоњи) који славе Св. Арханђела. У Сигама су такође неки Јелини претопљени у влашке породице: Dамјанешће, Ђошоње и Gјорgјешће. Они данас славе Св. Ђорђа.[20]

Косовско-меtохијска сtруја српског становништва се углавном насељава у Хомоље крајем XVII и током читавог XVIII века. ..Њихов утицај се осећа у Жагубици, Милатовцу, Вуковцу, Јошаници...у крајевима у којима се населило изградило такозвани косовско-ресавски gовор који припада екавском dијалекtу. За њих становништво које користи јекавицу (Херцеговци, Црногорци, Сјеничани) каже да су Шијаци (Шијац). .. У Хомољу се мешао са другим српским, али и влашким говорима. Косовско-ресавски говор је препознатљив по добро очуваној сtарошtокавској акценtуацији..

До Хомоља допире и dинарска сtруја српског становништва. .. највероватније сели из Херцеговине или из Сјеничког краја. По томе је за њих уобичајен назив Ере (Ера), Херци, али ми ћемо их у овом раду по већ устаљеној традицији називати Сјеничани. Као што смо већ напоменули, њихове сеобе нису морале да буду директне, већ су биле метанастазичке, јер се становништво на путу до коначног одредишта сели из једног краја у други. Они су избегавали отворене долине као што је Звижд, а бирали области природно заштићене, попут Хомоља. ... населили су Крупају, Близнак и делом Крепољин, као и села Суви До, Изварицу и део Рибара и Жагубице у изворишном делу Млаве.
Сјеничани су заједно са сродним становништвом изградили исtочно-херцеgовачки gовор...Велика група Сјеничана долази у Хомоље после Карађорђевог похода на Рашку (1809). ...нова насеља. Изварица, Близнак, Крупаја, Милановац, Сиге, Брезница и Јасиково.

Досељавање Влаха у Хомоље одвија се углавном током XVIII и XIX века. .. (Неки сматрају да су трачког порекла и да су током Велике сеобе народа (IV-IX век) прешли преко Дунава, како би избегли пустошења. По другима они су илирског порекла. Анализом језика се може закључити да припадају разним етничким групама које су настањивале Балкан у предримском периоду.)..Досељавања унгурјанског становништва пада у време аустријске окупације када је забележен пораст становништва у читавом Хомољу..

Царани (taran – земљорадник, сељак) долазе.. из Влашке и Молдавије. Населили су ... Лазницу. Ово насеље образује засеоке који су добили имена по влашким породицама (Журжоњи, Pанљевоњи, Фујкоњи, Шћеpоњи, Риђоњи, Gочоњи); ..а и Крепољин (код Срба "Јелина")..и Жагубицу...
Традиција бележи и многе породице Срба које су претрпеле влашки утицај (Близнак, Селиште, Влаоле).

У Хомоље се, за време док трају сеобе српског и влашког становништва, насељавају Цинцари...Њихове сеобе су проузроковане тешким злоупотребама турских власти, нарочито Али-паше Јањинског...Од својих националних обележја, најбрже су игубили оно што је најважније, језик.. Морали су да приме српски језик којим су се вешто користили приликом склапања трговачких послова. У сваком случају, и они, као и многе друге етничке групе и заједнице, постају део српске нације. Трговачке породице цинцарског порекла дале су велики допринос развоју српске културе. Тако је и један од њих, Ламбра Ђорђевић, саградио припрату Тршке цркве..

У време аустријске окупације долазе заједно са влашким становништвом (Каравлашки Цигани). Дужи заједнички живот са Власима довео је до прихватања влашког
језика.

Из пописа се не може донети закључак о бројном стању једне и друге етничке групе пошто су се Власи до 1971. године изјашњавали као Срби па је тако по попису 1971. године пописано свега 259 Влаха а 1981. године 2.850. Међутим, према величини и броју насеља која настањују може се закључити да је број Срба и Влаха приближно подједнак.. То се може закључити и из податка да се 1981. године 7.187 становника изјаснило да им је матерњи језик влашки. Тако се 1981. године у изразито влашком селу, Лазници, од 3.282 становника, Власима изјаснило само 10 особа.[59]

Опширније:
https://www.scribd.com/doc/252250464/Порекло-и-Размештај-Хомољског-Становништва

vučko · 11.01.2015. u 09:55

HanibalBarka666 · 11.01.2015. u 11:58

vučko:
Malo sam pretraživao grčke toponime. Znate li da po čitavoj grčkoj - čak i na ostrvima - postoje toponimi vezani za ime VLAHA:
Selo AGIOS VLASIOS:
https://www.google.si/maps/place/Ag...2!3m1!1s0x14a71395d1be5601:0xa91274d268fce8b3
Selo ANO i KATO LECHONIA:
https://www.google.si/maps/place/Ka...2!3m1!1s0x14a7137d420744e3:0xe8a718977f3ac5bc
Selo LECHOVO:
https://www.google.rs/maps/place/Le...2!3m1!1s0x13576731d3313a31:0x0400bd2ce2b9add0
Selo LECHAIO:
https://www.google.rs/maps/place/Le...2!3m1!1s0x14a0118759f73e49:0x2704e468e28d1030
Ostrvo VALAXA: https://www.google.com/maps/place/A...2!3m1!1s0x14a1bd1f067043f1:0x2736354576668ddd
Selo VELESTINO:
https://www.google.si/maps/place/Ve...2!3m1!1s0x14a76699fb40ff95:0xc137b3919d0fa428
Selo VLACHERNA:
https://www.google.rs/maps/place/Vl...2!3m1!1s0x135c04f6b1e9e7ff:0x0400bd2ce2b99670
Selo VLACHOGIANNI:
https://www.google.com/maps/place/V...2!3m1!1s0x1358f7c90dba4875:0xe904a682383976c1
Selo VLASTI:
https://www.google.com/maps/place/V...2!3m1!1s0x1359deb6b140244f:0x0400bd2ce2b9a9d0
Selo VLOCHOS:
https://www.google.si/maps/place/Vl...2!3m1!1s0x1358e8d464220417:0x156f8b44e44face7
Selo VOLISSOS: https://www.google.com/maps/place/V...2!3m1!1s0x14bb448561e8448b:0x0500bd2ce2baef10
Grad VOLOS:
https://www.google.si/maps/@39.3718031,22.8766311,12z
Selo PARAVOLA:
https://www.google.rs/maps/place/Pa...2!3m1!1s0x135ef57a0eee03c9:0xcbebb025def25d1a
Selo NEO PERIVOLI:
https://www.google.si/maps/place/Ne...2!3m1!1s0x13589d45c3e07dab:0xa45d1f7bf5efa525
Selo PERIVOLI:
https://www.google.si/maps/place/Pe...2!3m1!1s0x135f3453f96ab681:0x2ee131c3fa0206dc

Da ne pričam koliko toponima vezane za VLAHE ima po Sloveniji. Neka se naprimer nalaze u predelima Slovenije, gde osvajačka noga ni kročila nije; naprimer LAŠKI ROVT: https://www.google.si/maps/place/La...2!3m1!1s0x477af2dfc268c581:0xf70c9b8ab7bbc1a5

Znači imamo toponime vezane za VLAHE po čitavom Balkanskom poluostrvu - što znači da su VLASI, ili ako hoćete ljudi koji su verovali u božanstvo VOLOSA/VELESA, nekada živeli na tom području. I baš sve te "VLASE" zamenili su Sloveni?

To sto toponimi tebi zvuce slicno ne znaci da su etimoloski isti

vučko · 11.01.2015. u 14:05

HanibalBarka666:
To sto toponimi tebi zvuce slicno ne znaci da su etimoloski isti

Nije da meni zvuče slično, nego zvuče isto - i to ne meni - to jeste činjenica: VLASIOS, VELESTINO, VLACHERNA, VLACHOGIANNI, VOLOS, a oni ostali jesu slični i upučuju na VLAHE.

Ovo je veoma zanimljivo:
- kako mogu neki uporno da tvrde da naprimer grad VOLOS ili VELESTINO (u Grčkoj) nema veze sa ljudima koji su slavili boga VOLOSA/VELESA?
- kako mogu neki uporno da tvrde da naprimer toponimi VLASIOS, VLACHERNA, VLACHOGIANNI (toponimi u Grčkoj) nemaju veze sa VLASIMA?

Reci mi onda ko je dao ime tim krajevima i zašto?

ps.
Kako tebi zvuče ti toponimi?

HanibalBarka666 · 11.01.2015. u 18:02

vučko:
Nije da meni zvuče slično, nego zvuče isto - i to ne meni - to jeste činjenica: VLASIOS, VELESTINO, VLACHERNA, VLACHOGIANNI, VOLOS, a oni ostali jesu slični i upučuju na VLAHE.

Ovo je veoma zanimljivo:
- kako mogu neki uporno da tvrde da naprimer grad VOLOS ili VELESTINO (u Grčkoj) nema veze sa ljudima koji su slavili boga VOLOSA/VELESA?
- kako mogu neki uporno da tvrde da naprimer toponimi VLASIOS, VLACHERNA, VLACHOGIANNI (toponimi u Grčkoj) nemaju veze sa VLASIMA?

Reci mi onda ko je dao ime tim krajevima i zašto?

ps.
Kako tebi zvuče ti toponimi?

Nije bitno kako zvuce vec koja je etimoloska osnova tih toponima, a to moze da uradi jedino osoba koja je odlicno lingvisticki potkovana. Mozda je vec uradjena lingvisticka analiza nekih gore pomenutih toponima ali verovatno su i ti radovi pisani na grckom.

vučko · 11.01.2015. u 19:08

HanibalBarka666:
Nije bitno kako zvuce vec koja je etimoloska osnova tih toponima, a to moze da uradi jedino osoba koja je odlicno lingvisticki potkovana. Mozda je vec uradjena lingvisticka analiza nekih gore pomenutih toponima ali verovatno su i ti radovi pisani na grckom.

Neću da budem arogantan, ali da li tebi treba da budeš "dobro lingvistički potkovan" da pročitaš ime grada VOLOS: i to uporediš sa božanstvom VOLOSOM?

Ako bi ovaj Forum imao zakon/pravilo da ovde mogu da učestvuju samo školovani istoričari, lingvisti ili arheolozi, onda bi mogli da to diskutuju "školovani" između sebe; ali pošto to nije mi "laici" iznosimo neke činjenice. A činjenica jeste da se jedan grad u Grčkoj zove VOLOS (https://www.google.si/maps/@39.3718031,22.8766311,12z) i jedno selo VELESTINO (https://www.google.si/maps/place/Vel...37b3919d0fa428); i činjenica jeste da je jedno od slovenskih božanstava bog/božanstvo VOLOS, odnosno VELES.

Ako imaš neki argumenat zašto ne bi mogli/smeli povezati grad/selo VOLOS/VELESTINO sa božanstvom VOLOSOM/VELESOM napiši; a ne samo da pišeš "...moraš da budeš odlično lingvistički podkovan...".

Ovo dvoje mi baš ne ide skupa z:hm:

HanibalBarka666:
To sto toponimi tebi zvuce slicno ne znaci da su etimoloski isti..

HanibalBarka666:
Nije bitno kako zvuce vec koja je etimoloska osnova tih toponima..

HanibalBarka666 · 12.01.2015. u 11:26

Nisam ni mislio da u raspravi treba da ucestvuju samo strucnjaci. Samo sam napomenuo da posto toponimi zvuce slicno ili isto ne mora da znaci da su istog etimoloskog porekla. Mozda i jesu, nisam lingvista, a jos manje poznajem grcki jezik, pa onda shvati moj post kao sugestiju.

Koje znacenje imaju reci Βόλο-, Βελε- i druge koje si naveo u grckom jeziku ili da li postoje reci slicnog ili istog oblika u grckom sa drugim znacenjem? Koliko u nazad moze da se prati ime tih toponima? Do antike ili srednjeg veka ili mozda do par vekova u nazad? Da li se ime tih mesta menjalo?

Mozda banalan primer ali recimo ime jednog potoka u Bosni glasi Budim. I on nema veze sa istoimenim gradom u madjarskoj vec sa oblikom slovenskog glagola bdjeti (budeti) ili licnim imenom Budim-ir. *(D. Vujicic, Hidronimi u lijevom slivu Drine, str 135)

Dakle mozda si u pravu za toponime, ali kao sto sam napomenuo gore postoji isto tako mogucnost da nisi.
Moj post = info za razmisljanje.
Moj post ≠ apsolutno negiranje svega sto si napisao.

Nadam se da si zadovoljan odgovorom

vučko:
Ovo dvoje mi baš ne ide skupa

Da ide skupa

vučko · 12.01.2015. u 21:05

HanibalBarka666:
Nisam ni mislio da u raspravi treba da ucestvuju samo strucnjaci. Samo sam napomenuo da posto toponimi zvuce slicno ili isto ne mora da znaci da su istog etimoloskog porekla. Mozda i jesu, nisam lingvista, a jos manje poznajem grcki jezik, pa onda shvati moj post kao sugestiju.

Koje znacenje imaju reci Βόλο-, Βελε- i druge koje si naveo u grckom jeziku ili da li postoje reci slicnog ili istog oblika u grckom sa drugim znacenjem? Koliko u nazad moze da se prati ime tih toponima? Do antike ili srednjeg veka ili mozda do par vekova u nazad? Da li se ime tih mesta menjalo?

Mozda banalan primer ali recimo ime jednog potoka u Bosni glasi Budim. I on nema veze sa istoimenim gradom u madjarskoj vec sa oblikom slovenskog glagola bdjeti (budeti) ili licnim imenom Budim-ir. *(D. Vujicic, Hidronimi u lijevom slivu Drine, str 135)

Dakle mozda si u pravu za toponime, ali kao sto sam napomenuo gore postoji isto tako mogucnost da nisi.
Moj post = info za razmisljanje.
Moj post ≠ apsolutno negiranje svega sto si napisao.

Nadam se da si zadovoljan odgovorom

Nisam zadovoljan

Jer ne možeš da upoređuješ toponime koji se vezuju za Vlahe i kojih ima po Balkanskom poluostrvu koliko hoćeš sa recimo Budimom koji je jedan.
Znam ja šta ti hoćeš da kažeš - potrebno je istraživanje. Slažem se sa time; ali ovde je problem što to niko ne istražuje.
Nisam ja rekao da sam 100 posto u pravu; možda i jesam a možda i nisam. Ali interesantno je - ako mogu tako da kažem - da postoji veliki broj toponima u Grčkoj koju upučuje na VLAHE.

Možda ti imaš neki odgovor na postavljena pitanja: Koje znacenje imaju reci Βόλο-, Βελε- i druge koje si naveo u grckom jeziku ili da li postoje reci slicnog ili istog oblika u grckom sa drugim znacenjem? Koliko u nazad moze da se prati ime tih toponima? Do antike ili srednjeg veka ili mozda do par vekova u nazad? Da li se ime tih mesta menjalo?

HanibalBarka666:
Da ide skupa

Ne ide.

Prvo kažeš "...tebi zvuče slično...", a onda "...nije bitno kako zvuče...".

Сребрена · 12.01.2015. u 21:51

HanibalBarka666:
Koje znacenje imaju reci Βόλο-, Βελε- i druge koje si naveo u grckom jeziku ili da li postoje reci slicnog ili istog oblika u grckom sa drugim znacenjem?
Mozda banalan primer ali recimo ime jednog potoka u Bosni glasi Budim. I on nema veze sa istoimenim gradom u madjarskoj vec sa oblikom slovenskog glagola bdjeti (budeti) ili licnim imenom Budim-ir. *(D. Vujicic, Hidronimi u lijevom slivu Drine, str 135)

Име Буди+мир (као Влади+мир; Слави+мир, Бого+мир), пре него је Будим+ир, обично сви скрате на Буда.
Према подацима из 1715. године, напр... у Будиму је било 1538 кућа, од којих је 769 припадало Јужним Словенима (већином Србима), 701 је била немачка, а (само) 68 је било мађарско.

Колико име дунавског насеља има везе са будимским Србима, вреди претражити :
https://www.google.rs/search?q=будимски+срби&ie=utf-8&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=0jK0VK-IJsz7UovvgMgD

За тесалијски Волос Грци кажу да је име словенског порекла.
На википедији се помиње неки глас- Golos као основа, можда има везе са Галима, колико и галски са влашким језиком..
A posle su Golosi postali Volosi, jer u srednjem veku na istom terenu nastaje Velika Vlaška

Great Wallachia or Great Vlachia (Greek: Μεγάλη Βλαχία, Megáli Vlachía) was a district in Thessaly in the 12th and 13th centuries.
The name derives from the Aromanians or Vlachs http://upload.wikimedia.org/wikiped...65.svg/1708px-ByzantinischesReich1265.svg.png

S obzirom da "Vlasi" zovu sebe Aromunima, a ovo nije Velika Armunija, nego Velika Vlaška, naziv je došao iz srpskog, odnosno slovenskih, jezika.

Evo fotke iz 1969.grčkih "Vlaha", gde se vidi slovenski običaj koledara.Pod navodnice stavljam, jer vidim razliku izmedju srpskog načina obreda i načina srpskih Vlaha.Ovi na slici , maskirani su, na isti način kako se na Kosovu i u kosovskom Pomoravljju maskiraju koledari (prepoznatljiva je "trudnica"- simbol plodnosti, a ovde je menja gabaritni učesnik), a da su Vlasi - ne bi bilo odraslih muškaraca (niti maskiranih) nego samo deca sa specifično našaranim štapom u vatri.

http://xsaitis.blogspot.com/2013_06_01_archive.html

I evo još jednog tipičnog koledara za Srbe, koji je grčki Vlah..Praporci na njemu i maska na licu- to je tipično za stari srpski običaj , a nije za današnje govornike vlaškog u Srbiji

Napr. n a brzinu:
..oblače se u praznična odela, navlače rukavice, a na njih prišivaju praporce... Koledari obilaze ..http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/02/article-8.html
Vesele, razuzdane povorke koledara krstarile su Srbijom nekada u božićnoj sezoni, do Bogojavljenja. Smatralo se da se u prerušenim i nagaravljenim ljudima, lica prekrivenih životinjskim maskama, reinkarniraju preci. ..Odeveni u ovčje kože, sa životinjskom obrazinom na licu i zvonima o pojasu, naoružani drvenim sabljama i buzdovanima, išli su koledari od kuće do kuće.
- Oglašavali su se larmom, zvonjavom, jahali su trlice (tronožac za lupanje kudelje), zamahivali sabljama, močugama, vikali - uuu! Udarali su se tobolcima, skakali jedan prema drugom - izvodili simboličnu borbu, valjali se po snegu, igrali kolo. ..http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/172359/Vesna-Marjanovic-Zima-se-boji-buke--i-graje-pa-bezi

I Lužički Srbi imaju ostatke koledarskog običaja sa praporcima (klepetušama)- zovu ga "Zapust".

Сребрена · 18.01.2015. u 02:02

Srebrena:
Ko su mogući potomci Dakijaca? Dagonaca, bolje reći..

Od Dagona= Daki jer " sluzase idolu Dagonu sva Srpska ", pamtiš to?

Von Dagon die Dagonians und Daker erhielten ihre Namen; Von Ser, alle Serben. "Und" Unter den vielen anderen, die er [Licinius] verfolgte die Heiligen und Märtyrer Jermil und Stratonik, der in Dagonia waren, in der Nähe des Ister ( Donau ) ".

Сребрена · 24.01.2015. u 00:57

Mrkalj:
Inače, kopile je, čudna mi čuda, srpska reč koja potiče od (ja)ko+pile (koje može da bude podmetnuto drugoj kvočki) (jako na starosrpskom znači kao, poput).

prasl. *pilę (rus. piljúk, bug. pile), latv. pile: patka mladunče kokoši (rjeđe drugih ptica)

Na nekoj od prethodnih stranica ove teme ja sam tumacila "kopile"" kao nuzprodukt pilenja.. piljevinu, manji iver ...pa zbog toga "vanbracno", "slucajno".
Medjutim, rec i glagol postojie u srpskom jeziku, koristili su se u srpskim stocarskim zajednicama i oznacavale mladunce nedorasle zhenke, dok je sama ta, po godinama nesazrela "porodiljä", koja radja prerano, kad joj vreme nije- kopiljara , kopilica i sl.

Na 41 str ovog filoloskog ogleda o jeziku krivovirskih stocara:
http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitst...erminologijaKrivovirskogTimoka.pdf?sequence=1

Prerano sklapanje braka i prvi porodjaj u mladim godnama jeste odlika vlashkih zajednica u Srbiji, gde mushkarac cesto ima unuke vec u 35oj godini zhivota, a praunuke posle 50e.

Napr:
Motivima i uzrocima sklapanja maloletničkih brakova prvi se bavio Savatije Grbić i u svome radu ističe značajnu ulogu roditelja pri ženidbi ili udadbi: “…mnogi roditelji i ne čekaju da momak navrši sedamnaest i po godina,..
..Budući da se u ovom kraju odnos prema braku slobodnije posmatra, da je česta pojava predbračnih odnosa i česta laka promena parnera, naročito kod mlađih osoba, prerana i vanbračna trudnoća nije bila retkost,
... Kao razlog može se uzeti i specifično seksualno vaspitanje kroz razgovore udatih žena sa devojčicama, kada im one opisuju brak u lepom svetlu, pripremajući ih time još od dvanaeste godine za brak. ..Čak se mogla čuti i narodna izreka: “da je devojka spremna za udaju čim pesnica može da joj stane u čarapu”
http://www.tmg.org.rs/v290110.htm
http://scindeks.ceon.rs/article.asp...sort=8&stype=0&backurl=/issue.aspx?issue=3288

Negotin- rekorder po broju maloletnih trudnica
Rano materinstvo, međutim, u Krajini tradicija je i kod Vlaha, pa se u ovom kraju izraz „vlaška baba“, ne bez razloga, koristi za ženu od nepunih tridesetak godina. Jer devojčicu koja se porodila sa 14 godina, gotovo sigurno majka je rodila u istom uzrastu, pa tako i postala baka sa samo 28.
U Negotinskoj Krajini, tako, nije teško naći familije sa po pet živih generacija. Iako je broj maloletničkih brakova, po kojima je Negotinska Krajina nekada bila karakteristična, sada gotovo zanemarljiv (pet do šest godišnje), tradicija ranog materinstva nije prekinuta.
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/244128/Postaju----majke-sa-12-godina/print

Vlasi (Romani) - Starosedeoci Balkanskog poluostrva

Pravi Vlah

Iskusan

Arbër.

Primećen član

Mrkalj

Buduća legenda

Сребрена

Poznat

Сребрена

Poznat

Сребрена

Poznat

Сребрена

Poznat

Сребрена

Poznat

vučko

Ističe se

HanibalBarka666

Aktivan član

vučko

Ističe se

HanibalBarka666

Aktivan član

vučko

Ističe se

HanibalBarka666

Aktivan član

vučko

Ističe se

Сребрена

Poznat

Сребрена

Poznat

Сребрена

Poznat