Vlasi — balkanski fenomen

АнаиванГорд:
Калојан је и код папе инсистирао на царском имену, али му је папа признавао само краљевски. Царску круну је свакако наследио од својих претходника, а овима она призната од Цариграда. Мислим да су та краљевска 'крунисања', како бугарског, тако касније и српског владара само званично признавање власти од стране Запада, које је било потребно због промена на међународној сцени. До тада није имало важност, пошто је овај простор готово апсолутно био византијска сфера
У неком сличном контексту можемо посматрати и Првовенчаног; севастократор, а око 2 деценије касније и краљ.
Kliknite za proširenje...
Да, то је било време Крсташког напада на Константинопол. Папа је очито деловао да православце широм Балкана приведе римокатолицизму.
 
ИгарЈ:
Уједно њен облик иде против твојих измишљотина о метатези у свим светским језицима осим у словенским.
Kliknite za proširenje...
Šta ćeš, kad je to potvrđena pojava. Kako dođu u kontakt sa Slovenima, oni ne mogu da izgovore kao mi. Dao sam primere Mađara i Albanaca koji su došli u kontakt, nakon 9. veka, sa današnjim nazovi likvidno-metateznim oblicima slovenskih reči, pa su ih nazovi "antimetatezirali" - Ugri npr. brazda u barazda, knežija u kanjiža, šljiva u silva, a Albanci npr. gradina u gardine, dleto u dalte i sl.

Ne treba sad da se oko toga tolko jediš što sam u pravu. :aha:
 
У првим вековима османске власти на Балкану, балкански Власи су имали повлашћени положај. Из докторске тезе овог Турчина ја почињем да схватим зашто су Словени (Срби или Хрвати) настојавали да добију влашки статус.


gvLaWr3.jpg



https://www.academia.edu/7453833/Be...s_of_the_Ottoman_Balkans_15th_18th_Centuries_
 
Pravi Vlah:
У првим вековима османске власти на Балкану, балкански Власи су имали повлашћени положај. Из докторске тезе овог Турчина ја почињем да схватим зашто су Словени (Срби или Хрвати) настојавали да добију влашки статус.


gvLaWr3.jpg



https://www.academia.edu/7453833/Be...s_of_the_Ottoman_Balkans_15th_18th_Centuries_
Kliknite za proširenje...

On nije rekao ništa puno drugačije od onog što ja tebi pokušavam objasniti godinama, čak sam ti i sva ista dokumenta navodio...
 
Q. in perpetuum hibernum:
On nije rekao ništa puno drugačije od onog što ja tebi pokušavam objasniti godinama, čak sam ti i sva ista dokumenta navodio...
Kliknite za proširenje...
У праву си. Хвала ти за твој дугогодишњи допринос мом образовању о балканским нероманским власима. Захваљујем се и Мркаљу за приказ научнофантастике о овом питању.

А овај чланак је одлично поткрепљен
https://www.academia.edu/7453833/Be...s_of_the_Ottoman_Balkans_15th_18th_Centuries_
 
Pravi Vlah:
Јаааао ала ти пучкаш. Морлак нема везе са морем него се изведе из италијанског Morlacco (Млечани су дуго владали деловима Далмације) а Morlacco из грчког Μαβρο Βλαχος (Византинци су такође дуго владали на Балкану) што значи Црни Влах. Италијанци не изговарају х а кад га сусрећују у страним речима обично замењују х к-ом. Поп Дукљанин спомиња Црне Влахе (Nigri Latini). Вероватно овде црн означава север, а Црни Власи су Северни Власи.
Kliknite za proširenje...

Crni Vlah odnosno Crni Gorac, El Montenegrini
 
Уједно сада схватам зашто су ти Власи захтевали и добили специјални статут Statuta Valachorum 1630. године од хапсбуршког цара Фердинанда Другог. Било је то само продужење специјалних повлашћења још из српске средњовековне државе, повлашћења које су у првим вековима њихове власти и османлије испоштовали.
 
Pravi Vlah:
Уједно сада схватам зашто су ти Власи захтевали и добили специјални статут Statuta Valachorum 1630. године од хапсбуршког цара Фердинанда Другог. Било је то само продужење специјалних повлашћења још из српске средњовековне државе, повлашћења које су у првим вековима њихове власти и османлије испоштовали.
Kliknite za proširenje...

Vëlla na albanskom znaci “brat”.
 
Pravi Vlah:
Изворно Влах није био погрдан назив него је једноставно означавао Романа. У германским језицима (немачки, холандски, скандинавски, енглески) Walha , Welsche, Walloon, Welsh, Val, итд једноставно је означавао житеље Римског Царства, односно претке Француза, Италијана, Шпанаца, итд. Претпоставља се да су рани Словени преузели овај назив од Гота. Доказ је да су рани Словени под термином Влах означавали не само балканске Романе него и Италијане. И данас на пољском Италијанци су Wlosi а Италија Wlochy.
Kliknite za proširenje...
Интересује ме више како је то кренуло да се шири међу балканским народима. Тешко да је то могло до 1860 када су уједињене Влшка и Молдавија јер је до тада означавало човека из Влашке. У Румунији немају свест да то има негативно значење. Тако да тамо бројне институције садрже то име, као рецимо универзитет Таргу Жију носи назив "Валахија" или сајт са вестима www.valahianews.ro., званична титула патријарха садржи Митрополит Унгро-Влашки, итд. Да не помињем Пољаке и Мађаре (раније и Чеси, Словаци и Словенци) за које то значи Италијан. И то није неки старински назив него се активно употребљава, влашко вино, влашка мода, влашка пица, влашка ривијера, итд.
Чудно ми је како се раширило међу свим балканским народима иако означава различите ствари и то у језицима који немају везе један са другим (грчки, словенски и албански).

Pravi Vlah:
Термин Влах је постао погрдан међу Балканцима, нарочито у деветнаестом веку. Исмејавање је једна од метода присилне асимилацЗије. Ко хоће да буде влашки чобанин кад може бити српски господин?
Kliknite za proširenje...
Исто како се раширила та идеја о искључивим бављењем сточарством. Проучавао сам економију и становништво Србије у 19. веку, и тада се тачно види да су насеља настањена Румуни (како је тада пописивано) ако се гледа по броју становника више од половине живела у равницама и доминантно се бавила земљорадњом. Исто ако се гледа број пореских глава, вредност имовине сваког села, број стоке по глави становника (посебно пастува и крава музара) била у самом врху Кнежевине/Краљевине. Такође број школа и то посебно женских је био највиши, иако постоје варијације, нпр. Крајински и Кључки срез су имали највећу далеко највећу стопу писмености, док је остатак био на нивоу просека. О женској да не говорим. У остатку Србије практично и није било женских школа. Био сам благо речено шокиран када сам видео како је буџет за образовање у 19. веку и почетком 20. века био толико неравномерно распоређиван. Исто колико знам о народним ношњама у Србији, оно што сви мисле да тамошња народна ношња која одговара брдском на начину живота је и ствари ношња једног малог региона око Жагубице и
Бора, која нема везе са осталим регионима (нпр. Неготин, Кладово, Звижд, Морава)

О Аромунима нећу ни да причам да су у то време могли да се везују за сточарство, јер су били доминантно градско становништво.

Не знам да ли је неко то проучавао до сада али претпостављам да је то кренуло у другој половини 20. века, јер читајући разне документе, књиге, архиве када сам се бавио економским развитком Србије у другој половини 19.века, нигде после 1866. године нисам наилазио чак ни назив Влах, већ само Румун.
 
Alex212:
Интересује ме више како је то кренуло да се шири међу балканским народима. Тешко да је то могло до 1860 када су уједињене Влшка и Молдавија јер је до тада означавало човека из Влашке. У Румунији немају свест да то има негативно значење. Тако да тамо бројне институције садрже то име, као рецимо универзитет Таргу Жију носи назив "Валахија" или сајт са вестима www.valahianews.ro., званична титула патријарха садржи Митрополит Унгро-Влашки, итд. Да не помињем Пољаке и Мађаре (раније и Чеси, Словаци и Словенци) за које то значи Италијан. И то није неки старински назив него се активно употребљава, влашко вино, влашка мода, влашка пица, влашка ривијера, итд.
Чудно ми је како се раширило међу свим балканским народима иако означава различите ствари и то у језицима који немају везе један са другим (грчки, словенски и албански).


Исто како се раширила та идеја о искључивим бављењем сточарством. Проучавао сам економију и становништво Србије у 19. веку, и тада се тачно види да су насеља настањена Румуни (како је тада пописивано) ако се гледа по броју становника више од половине живела у равницама и доминантно се бавила земљорадњом. Исто ако се гледа број пореских глава, вредност имовине сваког села, број стоке по глави становника (посебно пастува и крава музара) била у самом врху Кнежевине/Краљевине. Такође број школа и то посебно женских је био највиши, иако постоје варијације, нпр. Крајински и Кључки срез су имали највећу далеко највећу стопу писмености, док је остатак био на нивоу просека. О женској да не говорим. У остатку Србије практично и није било женских школа. Био сам благо речено шокиран када сам видео како је буџет за образовање у 19. веку и почетком 20. века био толико неравномерно распоређиван. Исто колико знам о народним ношњама у Србији, оно што сви мисле да тамошња народна ношња која одговара брдском на начину живота је и ствари ношња једног малог региона око Жагубице и
Бора, која нема везе са осталим регионима (нпр. Неготин, Кладово, Звижд, Морава)

О Аромунима нећу ни да причам да су у то време могли да се везују за сточарство, јер су били доминантно градско становништво.

Не знам да ли је неко то проучавао до сада али претпостављам да је то кренуло у другој половини 20. века, јер читајући разне документе, књиге, архиве када сам се бавио економским развитком Србије у другој половини 19.века, нигде после 1866. године нисам наилазио чак ни назив Влах, већ само Румун.
Kliknite za proširenje...
Твоје запаске су одличне а одговори на твоја питања биће много краћи него што она залужују.

Укратко после Првог Светског Рата када је Војводина ушла у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словена (касније Југославија) у Србији је било два типа Румуна: банатских (на северној страни Дунава) и србијанских. Због историјских разлога Југославија је признала банатске Румуне као мањину и била принуђена да им пружа односно допуштава основно образовање, медије и богослужје на румунском језику. По договору са Југославијом Румунија је такође признала Србе као мањину и пружила им основно образовање, медије и богослужје на српском. Српска Православна Црква је слободна да делује самостално на територији целе Румуније.

Прича србијанских Румуна је сасвим различита. Махом они су потомци досељеника са територија данашње Румуније. Као што је био случај са свим Румунима на свом језику они су себе називали Румунима док им је егзоним био Власи. Крајем деветнаестог века краљевина Србија је била знатно мања а ови србијански Румуни сачињавали су 7% становништва. У Србији били су под Српском Православном Црквом и током века и по живота у српској држави махом добили су српска презимена и лична имена. Нису примили основно образовање сем на српском.

После Првог Светског Рата југословенска држава прогласила је србијанске Румуне Власима. Овим је постигла неколико предности: 1) Власи нису могли бити национална мањина јер нису имали матичну државу сем Србије; 2) Србија није била дужна да им обезбеди осново образовање, медије и богослужје на матерњем језику; 3) у јавном српском мњењу замутила се разлика између ових Румуна и средњовековних балканских Влаха споменутим током историје; 4) пошто у српском јавном мњењу средњовековни спрски народ је био сачињен од двеју сталежа: земљорадника себара и сточара влаха, ови Власи уствари су етнички Срби; 5) према томе Румунској Православној Цркви није допуштена делатност на јужној страни Дунава јер тамо нема Румуна него Срба.

Као последица ове лажне слике историје, србијански Румуни, односни власи са малим в-ом, морали су бити приказивани као сточари, јер у средњовековној Србији власи су били Срби који су се бавили сточарством.

Што се тиче Аромуна у Грчкој и њихов историјски егзоним Власи их није разликовао од Румуна. У савременој Грчкој сви држављани су Грци -- држава не признаје етничке мањине. Погрдни назив Βλαχοι (Власи) служи да кажњава и врши притисак на релативно малобројне Аромуне који тврдоглаво инзистирају на своју посебност.
 
Mrkalj:
Штошта. На пример, да су Власи источне Србије пореклом из Румуније. То си измислио само да би их окрстио "Румунима".
Kliknite za proširenje...
Итекако махом Власи Србије су пореклом из Румуније. Скоро половина су из румунског Баната и Трансилваније а називају се Унгурјанима. У то време Мађарска је владала Банатом и Трансилванијом. Велики вал је био након сељачке буне крајем осамнаестог века. Друга половина доселила се из Мале Влашке (Олтеније) почетком осамнаестог века у периоду након рата Аустрије против Османског Царства. У то време Аустрија је владала и Малом Влашком и територијом данашње северне Србије. Ови се називају Царанима (Земљацима) јер је румунски назив Влашке Цара Румуњаска (Румунска Земља). Трећа велика група су Буфани који су се доселили из источних банатских Карпата. Међу Унгурјанима постоји подела на Мунћане (Брђани) и Ваљене (Низијци).

У периоду досељавања Унгурјана, Румуни Баната и из Трансилваније, то јест Румуни из Аустроугарског Царства били су под Српском Карловачком Патријаршијом. А и у Влашкој и Молдавији богослужје се вековима вршило на црквенословенском. Због тога досељеницима из Румуније није им било чудно да слушају богослужје на црквенословенском.
 
Pravi Vlah:
После Првог Светског Рата југословенска држава прогласила је србијанске Румуне Власима. Овим је постигла неколико предности:1) Власи нису могли бити национална мањина јер нису имали матичну државу сем Србије; 2) Србија није била дужна да им обезбеди осново образовање, медије и богослужје на матерњем језику; 3) у јавном српском мњењу замутила се разлика између ових Румуна и средњовековних балканских Влаха споменутим током историје; 4) пошто у српском јавном мњењу средњовековни спрски народ је био сачињен од двеју сталежа: земљорадника себара и сточара влаха, ови Власи уствари су етнички Срби; 5) према томе Румунској Православној Цркви није допуштена делатност на јужној страни Дунава јер тамо нема Румуна него Срб
Као последица ове лажне слике историје, србијански Румуни, односни власи са малим в-ом, морали су бити приказивани као сточари, јер у средњовековној Србији власи су били Срби који су се бавили сточарством.
Kliknite za proširenje...
Хвала ти на овом приказу, али верујем да стварање негативне слике није могло да крене тек тако. Мора да је постојао мало дубљи разлог. Генерално динарски крајеви су сточарски па нема неког стереотипа везаног за сточарство.
А што се тиче осталог: 1. Ја сам сигуран да сам видео по попису из 1921 и 1931.године, неки огроман број Румуна. Постоји категорија Румуни и Цинцари нема никаквих Влаха. 2. Систем мањинских права није био универзалан до 1945. већ је зависио од државе. 3. Како није кад је СПЦ задржала Епископију у Темишвару после 1921. Зар није било реципроцитета?
Мораћу да истражим па ти јављам шта сам нашао.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
83
Pregleda
1.124
Frontiersman
Frontiersman
Mrkalj
KO KRIJE DRAZIN GROB? Diskusija o Drazinoj smrti, zlocini komunista su se desavali bez prestanka
2
Odgovora
31
Pregleda
589
Mrkalj
Mrkalj
Nina
Kako su migracije Slovena oblikovale Evropu
Odgovora
4
Pregleda
218
Nina
Nina

Back
Top