Vlasi — balkanski fenomen

Бавио сам се мало овом темом. Постоје књиге које садрже синтезу различитих аутора још од средњег века и дају одговоре на сва питања које се овде постављају. Уопште није тако једноставно да се да одговор, јер све има нијансе.
Ја просто не верујем да се нико није бавио овом темом.
Ми говоримо овде о око 230.000 становника (у Краљевини Србији је број ишао и до 10 %) који живе на 100 км од Београда, о којима се ништа не зна међу широм јавношћу.
Мени и даље не улази у главу како су све могуће мањине добиле нека права у СФРЈ, сем у то време треће или друге по бројности мањине после Албанаца и Мађара. Овде није реч о неколико хиљада људи па да прође тако.
Једини сличан пример су прави Власи у Грчкој, али свако зна за њих а и Грчка ионако не даје ни једној мањини права. Сви остали случајеви су или неке маргиналне мањине или народи Француске.

Ово само показује да су сва питања мањина у прошлости имала за подлогу неки екстерни фактор. Значи ниједна мањина нема довољно капацитета да самостално оствари нека права ако нема подршку матичне државе. Ово је најбољи пример који то показује.

Или Румунима било у Румунији, али и у Србији, Бугарској, Украјини нешто дебело фали. Румунија ми стварно није јасна како је тако немарна била, а видим и сада, не само везано за Србију већ сам нашао и у случају Бугарске и делимично делова Украјине. Чини ми се да Румуни из Румуније нису баш способни да воде државу, а ово ми личи да су максимално егоисти и без икакве способности за емпатију јер гледају само свој лично интерес. Чудног ли народа и земље. Мада сам нашао негде да постоји архива од преко 10.000 докумената и да је ово питање постављано и за време комунизма.
Много чудно у овој причи је оно што сам нашао, а то да је уговор о мањинама између Југославије и Румуније преговаран 20 година и да је потписан тек 2002. Године. У њему се јасно признају Власи као део румунске мањине. Е сад зашто је Коштуница пристао на то, пошто је ово потписивао на федералном нивоу, као и то што се Милошевић сагласио са овим на Самиту на Криту 1996. у начелу када су и вођени преговори (добро за њега мало мање јер је одрастао у Пожаревцу и био је добро упућен, скоро сигурно је имао и пријатеље Румуне) није ми јасно, јер се одмах након потписивања одустало од примене, што не сме чак и неозбиљна држава да ради (постоји за ове уговоре механизам арбитраже и међународног суда правде). Мислим тим уговором се регулишу и питања српске мањине у Румунији, али је она већ била покривена Копенхашким критеријума за чланство, тако да не видим никакву додатну корист коју је Србија могла да има од потписивања.
Мислим да пошто постоји уговорж,90 % расправа овде су губљење времена, јер су Власи већ признати као румунска мањина 2002. године
 
Одломак из рада Пауна Ес Дурлића:

IZDAH UMIRUĆEG JEZIKA
[...]
Obračun vlasti sa nepodobnom narodnom nošnjom
Srpskoj vlasti u XIX veku Vlasi nisu smetali samo po naravi, ćudi ili karakteru, već i po izgledu. U pitanju su bili određeni delovi muške i ženske nošnje, koji su se našla na meti srpske elite još od vremena kneza Miloša. Estetska giljotina u vidu makaza u rukama žandarma kojima se ne može priznati nijedan džentlmenski manir, sjurila se na vlasnate vlaške šubare i gizdavo žensko oglavlje sa čepecom na vrhu, koje su Vlasi s ponosom nosili vekovima kao znak bogatstva i društvenog statusa, a Vlahinje i kao izraz ženske lepote. Nova vlast nije razumela ništa, a kroz naredbe joj se otelo priznanje da u obračun sa nepodobnom nošnjom ulazi zato što je smatra ružnom! „
Влахиње у Хомољу и Звижду још задржавају ону своју ружну ношњу, особито на глави
,” piše Milićević 1876. godine, i pojašnjava: „
То је она утронтана коњга (у коју се натрпа вуна уместо косе), с неком белом навезеном крпом која изгледа као каква назувица. Ту коњгу превежу још преплетом преко сред чела, те се још горе нагрде
.”
160)

https://www.academia.edu/106135397/izdah_umirućeg_jezika?email_work_card=view-paper
 
Прочитао сам тај рад. Као и његову књигу.
Знаш како ипак морам да кажем да си био у праву, да је главни кривац била незаинтересованост Румуније коју си помињао.
А говорим у прошлом времену, јер сам одрадио анализу на основу списка насеља које постоје на његовом сајту, тако да више о не можемо да говоримо да уопште постоји заједница.
По мом прорачуну на основу пописа у селима која се наводе има још око 75.000 становника, док би у градовима и градским насељима број био максимално 40.000 хиљада и то најоптимистичкији сценарио.
Мислим укупно становништво је у тој зони 310.000 хиљада, односно 240.000 без Пожаревца.
Једино што се види да је број оних у иностранству и потомака негде око 60.000 хиљада (и то на основу других метода, не резултата РЗС). При чему је старосна структура оних у Србији очајна (ово се односи на цео тај део).
Тако кад све сабереш (ако је 1948. референтна година) већи број је постао Аустријанци, Швајцарци, Швеђани и Данци (ове 4 земље представљају 80 % оних у иностранству; морам да приметим да је страшно мали број оних у Немачкој оданде)
него што се асимиловао у Србији (не више од 25.000)
Тако да за 20 година можемо да говоримо само о траговима. Најгоре што може да догоди је да Румунија дозволи етничко држављанство. Онда већ 2031. године би било не више 70.000 људи.
А дијалекти су већ према УНЕСКО-овој скали на степену 6, где не постоји интергенерацијско преношење језика.
Ако ти је за утеху, цела Србија стоји демографски катастрофално. Ако Србија уђе у ЕУ за наредних 10 година, 2041. број становника има да падне испод 5 милиона, док 2100. испод 2 милиона
 
1701870540331.png



1701870428819.png


1701870462931.png


Kolonijalna "elita" izbušena stranim službama...

Sram te bilo, Milomire Maksimoviću!
 
Дурмитор, Ципитор и Виситор су три од највиших планинских врхова у Црној Гори. Изгледа да су они средњовековни Срби сточарског сталежа који су их тако назвали били не само чобани него и песници.

На румунском Дурмитор, Ципитор и Виситор значе Успавани, Удремљени и Усањани. А шта значе на српском?

Има значење на језицима који су узели говор града Лација.
Можда су Перуанци ,Бразилци ,Аргентнци заправо Палеобалканци ,Илири ,Трачани ,Дачани ,Беси ,Срби , и ко зна шта још?

Анти су у изворима Анди често значи ли то да је планински врх у јужној Америци добио по њима има јер на латинском не значи ништа?
 
Крајње је цинично и смешно да народ који германи зову Волок(Келт) а Словени Влах и пеко Словена уђе и одтави писани траг у историји код Нестора Кијевског као Власи или Келти а себе зову Романи и узму име Влах што на њиховом језику не значи ништа.

Као и са Албанијом на њиховом језику република Шћипетарија на српском Албанија и само тврде да Албанија не значи ништа да је то српски назив за њих а позивају се на илирске Албаное а језик им је најсличнији румунском?

Има нека тајна веза за све људе закон крут ,њоме човек себе веже када бира неки пут...
сидро које лађу чува да не буде бури плен тоне скупа са том лађом јер је оно дио ње...
Има нека тајна веза
има нека тајна веза за све нас...🫣
 
Као прво, цитат је из шеснаестог века док су повеље из дванаестог и тринаестог. У дванаестом и тринаестом веку Ragusa је био романски град. Током следећих два века Словени су се полако инфилтрирали у Ragusu и променили га у Дубровник.

Као друго, ти си сам одлучио да кад у шеснаестом веку неки Дубровчанин пише Параш Влах то значи Параш Србин.
Evo mali prilog kao ilustracija o demografskoj strukturi Rumunije:
 
Познато је да у БИХ босански Турци све хришћане зову власима или у сјеверној Далмацији постоји тај подруљив назив власи или влаји за становнике далматинског залеђа а то су већином Срби православци а мањим бројем католици

У Швајцарској сам упознао неколико људи који су родом из Пожаревца ,имају српска имена и презимена али сачували су тај неки језик попут румунског кога користе кад причају између себе .Физичким изгледом се разликују од људи из Херцеговине ,Босне ,Лике Далмације они су јако ниски ,црнопути док су босанци ,личани херцеговци,далматинци високи и кршни људи .Менталитетом су исто пуно другачији


Ко су заправо Власи
 
Познато је да у БИХ босански Турци све хришћане зову власима или у сјеверној Далмацији постоји тај подруљив назив власи или влаји за становнике далматинског залеђа а то су већином Срби православци а мањим бројем католици

У Швајцарској сам упознао неколико људи који су родом из Пожаревца ,имају српска имена и презимена али сачували су тај неки језик попут румунског кога користе кад причају између себе .Физичким изгледом се разликују од људи из Херцеговине ,Босне ,Лике Далмације они су јако ниски ,црнопути док су босанци ,личани херцеговци,далматинци високи и кршни људи .Менталитетом су исто пуно другачији


Ко су заправо Власи
Da pitamo njih :) @Perperius @guslar1389
 
Jel, jer Izvornika mi potpuno lici na sve Krajiskinje koje sam srio

Više liči na Crnogorku nego na išta drugo.

Probrane pojedinačne slike (cherrypicked) nisu nikakav dokaz prosječno ili uobičajenog izgleda ljudi iz nekog kraja. Mnogo relavantnije su grupne slike, evo nekih grupnih slika Krajišnika preciznije dalmatinskih Srba.

93380022_3909588299058879_5701315682369536000_o.jpg

150953338_7926843354000000_3702854994775639679_o.jpg

28947241_138333210333199_4788248296237391649_o.jpg

10847669_916352425064181_6381120478576402943_o.jpg

1553162_922339871132103_6409115439308433912_o (3).jpg

10926284_908619749170782_33924072693900953_o (2).jpg

33766227_183476835818836_2693843624520581120_n (1).jpg

13775869_1128594603871359_2210530535160008592_n.jpg

16298638_1319822471415237_8733055513510739311_n.jpg
 
Više liči na Crnogorku nego na išta drugo.

Probrane pojedinačne slike (cherrypicked) nisu nikakav dokaz prosječno ili uobičajenog izgleda ljudi iz nekog kraja. Mnogo relavantnije su grupne slike, evo nekih grupnih slika Krajišnika preciznije dalmatinskih Srba.

Pogledajte prilog 1489905
Pogledajte prilog 1489906
Pogledajte prilog 1489908
Pogledajte prilog 1489909
Pogledajte prilog 1489910
Pogledajte prilog 1489911
Pogledajte prilog 1489912
Pogledajte prilog 1489913
Pogledajte prilog 1489914
@guslar1389
Čojek na četvrtoj slici ljevo sa beretkom i cigarom je tipičan Dalmatinac, pravi Dinarac zapadne varijacije. Na njegovom licu se vidi ponos/gordost, čast, poštenje i nesalomivost slična kamenu na kome je rođen. Na toj slici su inače Srbi iz Obrovca uslikati na padinama Velebita.
 
@guslar1389
Čojek na četvrtoj slici ljevo sa beretkom i cigarom je tipičan Dalmatinac, pravi Dinarac zapadne varijacije. Na njegovom licu se vidi ponos/gordost, čast, poštenje i nesalomivost slična kamenu na kome je rođen. Na toj slici su inače Srbi iz Obrovca uslikati na padinama Velebita.
Na slici je Ilija Pavasović iz Bićina (Skradin) u vrličkoj narodnoj nošnji, i na njegovom licu se vide sve gore navedene osobine. Pavasovići su čuvena srpska uskočka porodica iz okoline Skradina koja je davala serdare Skradinskoj Krajini tokom mletačke vladavine tim krajem. Pavasovići su se značajno istakli u izgonu Turaka iz dalmatinskog zaleđa krajem 17-og vjeka, zato su ih Mlečani i postavili da upravljaju Skradinskom Krajinom.

10394006_910991478933609_6308321461804749857_n.jpg


@guslar1389 @Perperius @Pravi Vlah
 
@guslar1389
Čojek na četvrtoj slici ljevo sa beretkom i cigarom je tipičan Dalmatinac, pravi Dinarac zapadne varijacije. Na njegovom licu se vidi ponos/gordost, čast, poštenje i nesalomivost slična kamenu na kome je rođen. Na toj slici su inače Srbi iz Obrovca uslikati na padinama Velebita.


Овај човјек је што сједи исти ка мој покојни ђед са мајчине стране иначе је био из Гламоча
Ове капе су сличне као црногорске и носили су их стари свуда по босанској Крајини Грахово,Гламоч,Дравр. Шипово ,Мркоњић,Петровац

Босански крајишници,далматинци,личани су скоро исти ка црнопгорци а скоро ништа немају заједничко са овим из Пожаревца које сам ја упознао
 
Овај човјек је што сједи исти ка мој покојни ђед са мајчине стране иначе је био из Гламоча
Ове капе су сличне као црногорске и носили су их стари свуда по босанској Крајини Грахово,Гламоч,Дравр. Шипово ,Мркоњић,Петровац
Pa da, tipičan Krajišnik. :)
Pod Krajišnicima mislim na Srbe Dalmatince, Ličane, Kordunaše, Banijce i bosanske Krajišnike.

Босански крајишници,далматинци,личани су скоро исти ка црнопгорци а скоро ништа немају заједничко са овим из Пожаревца које сам ја упознао
Mi Krajišnici imamo dosta sličnosti sa Hercegovcima i Starohercegovcima, a sa Brđanima i Starocrnogorcima manje.
 
Tipičan sam za kraj odakle sam. Kad sam bio u CG u Septembru prošle godine neki čojek iz zapadne Srbije koga sam slučajno upoznao i pričao s njim mi je rekao da se vidi da sam Krajišnik, kaže vi ste tako robusni i visoki.
Па да. Сматраш и себе и неког Нишлије Србима упркос томе што не личите један на другог. Генетска хетерогеност није ништа необично у савременим народима. Ја ћу ти лако саставити групу од неког Мађара, неког Румуна, неког Бугарина, неког Србина, неког Хрвата а ти нећеш моћи погодити ко је шта по националности.
 

Back
Top