Alex212
Početnik
- Poruka
- 8
Бавио сам се мало овом темом. Постоје књиге које садрже синтезу различитих аутора још од средњег века и дају одговоре на сва питања које се овде постављају. Уопште није тако једноставно да се да одговор, јер све има нијансе.
Ја просто не верујем да се нико није бавио овом темом.
Ми говоримо овде о око 230.000 становника (у Краљевини Србији је број ишао и до 10 %) који живе на 100 км од Београда, о којима се ништа не зна међу широм јавношћу.
Мени и даље не улази у главу како су све могуће мањине добиле нека права у СФРЈ, сем у то време треће или друге по бројности мањине после Албанаца и Мађара. Овде није реч о неколико хиљада људи па да прође тако.
Једини сличан пример су прави Власи у Грчкој, али свако зна за њих а и Грчка ионако не даје ни једној мањини права. Сви остали случајеви су или неке маргиналне мањине или народи Француске.
Ово само показује да су сва питања мањина у прошлости имала за подлогу неки екстерни фактор. Значи ниједна мањина нема довољно капацитета да самостално оствари нека права ако нема подршку матичне државе. Ово је најбољи пример који то показује.
Или Румунима било у Румунији, али и у Србији, Бугарској, Украјини нешто дебело фали. Румунија ми стварно није јасна како је тако немарна била, а видим и сада, не само везано за Србију већ сам нашао и у случају Бугарске и делимично делова Украјине. Чини ми се да Румуни из Румуније нису баш способни да воде државу, а ово ми личи да су максимално егоисти и без икакве способности за емпатију јер гледају само свој лично интерес. Чудног ли народа и земље. Мада сам нашао негде да постоји архива од преко 10.000 докумената и да је ово питање постављано и за време комунизма.
Много чудно у овој причи је оно што сам нашао, а то да је уговор о мањинама између Југославије и Румуније преговаран 20 година и да је потписан тек 2002. Године. У њему се јасно признају Власи као део румунске мањине. Е сад зашто је Коштуница пристао на то, пошто је ово потписивао на федералном нивоу, као и то што се Милошевић сагласио са овим на Самиту на Криту 1996. у начелу када су и вођени преговори (добро за њега мало мање јер је одрастао у Пожаревцу и био је добро упућен, скоро сигурно је имао и пријатеље Румуне) није ми јасно, јер се одмах након потписивања одустало од примене, што не сме чак и неозбиљна држава да ради (постоји за ове уговоре механизам арбитраже и међународног суда правде). Мислим тим уговором се регулишу и питања српске мањине у Румунији, али је она већ била покривена Копенхашким критеријума за чланство, тако да не видим никакву додатну корист коју је Србија могла да има од потписивања.
Мислим да пошто постоји уговорж,90 % расправа овде су губљење времена, јер су Власи већ признати као румунска мањина 2002. године
Ја просто не верујем да се нико није бавио овом темом.
Ми говоримо овде о око 230.000 становника (у Краљевини Србији је број ишао и до 10 %) који живе на 100 км од Београда, о којима се ништа не зна међу широм јавношћу.
Мени и даље не улази у главу како су све могуће мањине добиле нека права у СФРЈ, сем у то време треће или друге по бројности мањине после Албанаца и Мађара. Овде није реч о неколико хиљада људи па да прође тако.
Једини сличан пример су прави Власи у Грчкој, али свако зна за њих а и Грчка ионако не даје ни једној мањини права. Сви остали случајеви су или неке маргиналне мањине или народи Француске.
Ово само показује да су сва питања мањина у прошлости имала за подлогу неки екстерни фактор. Значи ниједна мањина нема довољно капацитета да самостално оствари нека права ако нема подршку матичне државе. Ово је најбољи пример који то показује.
Или Румунима било у Румунији, али и у Србији, Бугарској, Украјини нешто дебело фали. Румунија ми стварно није јасна како је тако немарна била, а видим и сада, не само везано за Србију већ сам нашао и у случају Бугарске и делимично делова Украјине. Чини ми се да Румуни из Румуније нису баш способни да воде државу, а ово ми личи да су максимално егоисти и без икакве способности за емпатију јер гледају само свој лично интерес. Чудног ли народа и земље. Мада сам нашао негде да постоји архива од преко 10.000 докумената и да је ово питање постављано и за време комунизма.
Много чудно у овој причи је оно што сам нашао, а то да је уговор о мањинама између Југославије и Румуније преговаран 20 година и да је потписан тек 2002. Године. У њему се јасно признају Власи као део румунске мањине. Е сад зашто је Коштуница пристао на то, пошто је ово потписивао на федералном нивоу, као и то што се Милошевић сагласио са овим на Самиту на Криту 1996. у начелу када су и вођени преговори (добро за њега мало мање јер је одрастао у Пожаревцу и био је добро упућен, скоро сигурно је имао и пријатеље Румуне) није ми јасно, јер се одмах након потписивања одустало од примене, што не сме чак и неозбиљна држава да ради (постоји за ове уговоре механизам арбитраже и међународног суда правде). Мислим тим уговором се регулишу и питања српске мањине у Румунији, али је она већ била покривена Копенхашким критеријума за чланство, тако да не видим никакву додатну корист коју је Србија могла да има од потписивања.
Мислим да пошто постоји уговорж,90 % расправа овде су губљење времена, јер су Власи већ признати као румунска мањина 2002. године
