Интересује ме више како је то кренуло да се шири међу балканским народима. Тешко да је то могло до 1860 када су уједињене Влшка и Молдавија јер је до тада означавало човека из Влашке. У Румунији немају свест да то има негативно значење. Тако да тамо бројне институције садрже то име, као рецимо универзитет Таргу Жију носи назив "Валахија" или сајт са вестима
www.valahianews.ro., званична титула патријарха садржи Митрополит Унгро-Влашки, итд. Да не помињем Пољаке и Мађаре (раније и Чеси, Словаци и Словенци) за које то значи Италијан. И то није неки старински назив него се активно употребљава, влашко вино, влашка мода, влашка пица, влашка ривијера, итд.
Чудно ми је како се раширило међу свим балканским народима иако означава различите ствари и то у језицима који немају везе један са другим (грчки, словенски и албански).
Исто како се раширила та идеја о искључивим бављењем сточарством. Проучавао сам економију и становништво Србије у 19. веку, и тада се тачно види да су насеља настањена Румуни (како је тада пописивано) ако се гледа по броју становника више од половине живела у равницама и доминантно се бавила земљорадњом. Исто ако се гледа број пореских глава, вредност имовине сваког села, број стоке по глави становника (посебно пастува и крава музара) била у самом врху Кнежевине/Краљевине. Такође број школа и то посебно женских је био највиши, иако постоје варијације, нпр. Крајински и Кључки срез су имали највећу далеко највећу стопу писмености, док је остатак био на нивоу просека. О женској да не говорим. У остатку Србије практично и није било женских школа. Био сам благо речено шокиран када сам видео како је буџет за образовање у 19. веку и почетком 20. века био толико неравномерно распоређиван. Исто колико знам о народним ношњама у Србији, оно што сви мисле да тамошња народна ношња која одговара брдском на начину живота је и ствари ношња једног малог региона око Жагубице и
Бора, која нема везе са осталим регионима (нпр. Неготин, Кладово, Звижд, Морава)
О Аромунима нећу ни да причам да су у то време могли да се везују за сточарство, јер су били доминантно градско становништво.
Не знам да ли је неко то проучавао до сада али претпостављам да је то кренуло у другој половини 20. века, јер читајући разне документе, књиге, архиве када сам се бавио економским развитком Србије у другој половини 19.века, нигде после 1866. године нисам наилазио чак ни назив Влах, већ само Румун.