Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.476
Да мало покушам разјаснити не помињање Влаха у рукопису Константина Порфирогенита ДАИ и помињање Романа.
Тачно јесте да Константин не помиње Влахе, у грчким рукописима сечешће покављују послије X вијека, односно послије Порфирогенитог времена,већ Кекавмен их описује, не баш афиратовно.
Константин помиње Романе, рецимо у поглављу 29 (овдје стр. 122-123)
Када пише да их је цар Диоклецијан, који бјеше по њему заљубљен у Далмацију, довео из Рима са породицама, и да се територија коју су посједовали простирала чак до Дунава, а повремено су и прелазили ријеку. Овдје је из излагања очигледно да се Романи односи на римске колонисте (у правилу војне ветеране легионаре који би у колонијама добијали земљу као накнаду за године војне службе, они јесу у вријеме Римске републике били углавном из Италије, но у времену принципата и домината, значи за Диоклецијанова времена већину легионара су чинили они регрутовани ван Италије и овје је "Рим" прилично растегљив појам), администрацију и римске легије смјештене дуж лимеса, односно. Романи су, равнајући се према данашњим стандардима, етницитет, народносна одредница, за разлику од термина Ромеји који се у раном средњем вијеку, и у Константиновом рукопису и иним, користи као политичка одредница, односно тако се означавају поданици царства.
То је доста добро објаснио румуњски историчар Овидију Печикан у свом дјелу Историја Румуна, на стр.66 пише;
Такође, све више се, како написах у грчким рукописима послије Х вијека (иако се први пута термин Власи, појављују у VIII вијеку, прије Х вијека га баш и нема у грчким рукописима), значи након Константиновог времена, за латинофоне, романизоване становнике (који говоре латински) царства користи термин Власи.
И ту међу историчарима нема спора, Власи су назив за оне романизоване становнике Византије код којих се хеленизација није "примила" и који су зборили латинским, тачније вулгарним латинским из којег ће се развити и данашњи румуњски и други романски језици.
Тачно јесте да Константин не помиње Влахе, у грчким рукописима сечешће покављују послије X вијека, односно послије Порфирогенитог времена,већ Кекавмен их описује, не баш афиратовно.
Константин помиње Романе, рецимо у поглављу 29 (овдје стр. 122-123)
Када пише да их је цар Диоклецијан, који бјеше по њему заљубљен у Далмацију, довео из Рима са породицама, и да се територија коју су посједовали простирала чак до Дунава, а повремено су и прелазили ријеку. Овдје је из излагања очигледно да се Романи односи на римске колонисте (у правилу војне ветеране легионаре који би у колонијама добијали земљу као накнаду за године војне службе, они јесу у вријеме Римске републике били углавном из Италије, но у времену принципата и домината, значи за Диоклецијанова времена већину легионара су чинили они регрутовани ван Италије и овје је "Рим" прилично растегљив појам), администрацију и римске легије смјештене дуж лимеса, односно. Романи су, равнајући се према данашњим стандардима, етницитет, народносна одредница, за разлику од термина Ромеји који се у раном средњем вијеку, и у Константиновом рукопису и иним, користи као политичка одредница, односно тако се означавају поданици царства.
То је доста добро објаснио румуњски историчар Овидију Печикан у свом дјелу Историја Румуна, на стр.66 пише;
Такође, све више се, како написах у грчким рукописима послије Х вијека (иако се први пута термин Власи, појављују у VIII вијеку, прије Х вијека га баш и нема у грчким рукописима), значи након Константиновог времена, за латинофоне, романизоване становнике (који говоре латински) царства користи термин Власи.
И ту међу историчарима нема спора, Власи су назив за оне романизоване становнике Византије код којих се хеленизација није "примила" и који су зборили латинским, тачније вулгарним латинским из којег ће се развити и данашњи румуњски и други романски језици.
су учестовали у етногенези Цинцара.
