Krishna
Elita
- Poruka
- 24.714
Имена влаха Угарака-Дубравчића са подручја Љубомира (Требиње) из 15-ог века: Обрад Боројевић, Јурај Боројевић, Радинко Боројевић, Каич Богавчић, Добрашин Богетић, Милош Вучић, Братуљ Радовчић, Радивој Чиркић, Милић Мусић, Кејчин Дубравчић, Радивој Дубравчић, Влатко Дубравчић, Покрајац Угарчић, Цекин Угарчић, Дубравац Угарчић, Обривоља Боројевић, Радоња Боројевић, Радоје Угарковић, Стипко Угарчић, Павлица Дубравчић, Радин Добрикијевић, Грубач Обрадовић, Групко Добрикијевић, Добровој Угарчић и син му Витас, Милорад Покрајчић, Добровој Богавчић, Вук Радосалић, Радивој, Владислав, Радич, Иваниш Павличић син Павлице Дубравчића, Радосав Радивојевић, браћа Бјелан и Вита Групковић, Радоје Прибиновић, Бољеслав, Ковач Групковић...
Извор: ДУБРАВЧИЋИ, ВЛАСИ УГАРЦИ СА ПОДРУЧЈА ЉУБОМИРА (Есад Куртовић) http://www.iib.ac.rs/assets/files/IC57(2008)-E.Kurtovic-Dubravici.VlasiUgarciSaPodrucjaLjubomira.pdf
Моји преци Угарци-Дубравчићи су били етнички Срби који су припадали влашком социјалном сталежу као и сви херцеговачки власи из касног средњег века и власи са Косова који се помињу у повељи краља Милутина манастиру Бањска. Влашка социјална каста је продукт Немањићке Србије, и нема никакве везе са Романима, Руманима, Армањима, Рамањима, Румерима и другим романофоним балканским групама који себе никад нису звали власима нити појам влах постоји у њиховим језицима.
Угарци-Дубравчићи су се у другој половини 15-ог века са матичног подручја у Љубомиру код Требиња проширили и мало западније на љубињски крај. У 16-ом веку део херцеговачких Угарака-Дубравчића је мигрирао у Крајину и Далмацију, па тако код Босанског Грахова постоји село Угарци које је добило име по њима https://sr.wikipedia.org/wiki/Угарци_(Босанско_Грахово)
Pogledajte prilog 974881
@snouden @Lanselot @Лекизан @Crnugović @Slavan
@Pravi Vlah
