Moja objava vezano za Vlahe sa susedne teme.
Inače, ako je ekskurs kakvi nažalost stalno izbijaju gotov, da se vratimo negde na suštinu, vezano za Vlahe. Postoji jedan prilično ozbiljan nesporazum kada se vode ovako forumaške diskusije i koriste se relativni pojmovi, a ljudi raspravljaju o Vlasima, a da ne znaju ni šta je tema, ni šta se tvrdi, nit' šta je spor.
Niko ne dovodi u pitanje kulturu i individualitet Vlaha. Vlasi istočne Srbije su nacija u srpsku integrisana, oni se dominantno nacionalno osećaju Srbima, ali niko vlašku kulturu ne spori.
I istorijski gledano, apsolutno niko normalan ne spori šta su Vlasi. Vlasi su, ako odstranimo stanovnike primorskih gradova kao Dubrovčane, bili ostaci romanizovane ili poluromanizovane populacije koja se povukla u planinske predele i tuda živela od vremena pada rimskog limesa i uspostavljanja novog poretka. Oni su se u nizijskim područjima asimilovali, a u planinskim su uspevali da zadrže izvestan autonomni način života i da zarade i u ustavno pravnom smislu zaseban status koji je deo uobičajnog pakta između došljaka i starosedelaca koji je bio svugde prisutan na ruševinama Rimskog carstva. Vlasi se asimiluju. Ne asimiluju se svi u isto vreme, negde ranije u srednjem veku, negde kasnije. Taj proces nije bio ujednačen u svim oblastima, već je zavisio od toga o kom se kraju radi. Iz srednjeg veka znamo vrlo dobro da je postojalo dosta odredbi da se ograniči prelaz u vlaški status, zato što je običnom seljaku pogodovao taj život. Takve odredbe nastajale su upravo zato što je prelaz Srba u Vlahe, najlakše bračnim putem, ugrožavao privredni balans.
Nakon dolaska Turaka sredinom XV veka, Osmansko carstvo je po običaju preuzelo zakonsku regulativu zatečenih država. Tako su preuzeli i pravnu terminologiju i primenili je raširili. Za Tursko carstvo to nije uopšte bilo pitanje održavanja nekog drevnog zakona o dve populacije, već sredstvo nabavljanja vojnih obveznika od raje i izvršenja poreskih dužnosti. Starija istoriografija u Jugoslaviji je zato te stvari razlikovala s velikim i malim slovom. Pisala je Vlasi kada je reč o srednjovekovnim, a vlasi kada je reč o osmanskim. Za Osmansko carstvo, to je bio status koji se dodeljivao mnogim drugim populacijama, koje nikakve veze nisu imale sa Vlasima. To ne kažem ja, to kažu, listom, svi osmanisti. Svako ko je iole prouavao istoriju i demografiju Osmanskog carstva. Osmansko carstvo je koristilo uvođenje i ukidanje vlaškog statusa kao pokretačko sredstvo njihove populacione politike. Primera radi, u prvoj polovini XVI stoleća u smederevskom sandžaku je bio ukinut vlaški status i to je dovelo do velike emigracije tog stanovništva dalje. Taj emigracioni talas zabeležio je i putopisac Benedikt Kuripečiš kada je prolazio kroz Bosnu. U tom talasu, izvršena je kolonizacija Srema, Banata, Bačke i Baranje Srbima, koji u otišli iz smederevskog i kruševačkog kraja sa željom da zadrže vlaški status, da ne budu obična raja. Docnije, Srbi Vojvođani su napravili izvestan dogovor sa Porotm. Oni jesu postali raja, ali su po starom vlaškom običaju nastavili plaćati porez kao filuriju tj. bio je napravljen specifično za Vojvođane (anahronističan termin za ovo vreme, ali nema veze, razumete) jedan dogovor po kojem bi nešto od svojih vlaških privilegija zadržali, bez obzira na to što bi ipak bili svedeni na rajetinski status.
Ovo o čemu govorim su opšte poznate stvari u istoriografiji. Ne u srpskoj, neo i u turskoj, hrvatskoj i svakoj drugoj. Ono oko čega ima sporenja jeste kada se tačno odvila asimilacija etničkih Vlaha. I naravno da ima sporenja, kada nema ni vrlo jasnih izvora o tome. Neko će reći ovde u ovom veku, ovde u onom. Obično se smatra da su se Vlasi u Raškoj asimilovali do XII ili XIII stoleća, značajno ranije od onih u Hercegovini. To su neke stvari koje predstavljaju finese i koje zavise od interpretacije istoričara, jer se zasnivaju u dobroj meri na pokušajima oživljavanja prošlosti i manjku direktnijih svedočanstava.
Međutim, većina glupavih sporova ovde na Krstarici vodi se uopšte ne oko toga, već oko gluposti. Niko ne dovodi u pitanje Vlasima etnički individualitet i kulturu, pa ni najveći srpski nacionalisti. Nedavno je neko okačio šta je Vojislav Šešelj pričao o Vlasima i koliko su oni bitni, primera radi. S druge strane, kada se od XVI stoleća na dalje u izvorima pominju Vlasi, to ne znači da se uvek odnosi na etničke Vlahe. Istoričari koji govore o Srbima u tom kontekstu, ne negiraju ni na koji način vlaški etnički individualitet, već govore upravo o onoj distinkciji koju sam naveo u pređašnjoj poruci. Habzburški izvori na brojnim mestima govore i o razlici između dve vrste Vlaha, između tzv. starih Romana, s jedne strane, i srpskih Vlaha sa druge. Da li je teško utvrditi tačno granicu, raspravljati o identitetu tih ljudi bez gotovo ikakvih izvora iz same njihove skupine? Da, naravno da jeste. Ali govoriti da o osmanskim Vlasima kao o nekakvoj tobož' jasnoj etničkoj kategoriji (dakle, striktno etničkoj) koja je u XIX veku bila pretopljena u moderne nacije, Srbe i ostale, prosto, nema nikavke veze sa istorijom. To je samo jedan nacionalistički mit koji se koristio da bi se tim ljudima, naknadno, u vreme već izgrađene moderne nacionalne svesti, njima osporavao nacionalni identitet i poreklo.
Pokušao sam ukratko, ali nisam mogao u manje reči. Kada vidim ovako neke forumaške rasprave o Vlasima, primećujem da se oba sagovornika u principu preskaču preko suštine, ne polazeći od nekih osnovnih činjenica koje su dobro dokumentovane i opšte prihvaćene, a koje sam iznad naveo.
