Покрајинска аутономија и локална самоуправа
Појам
Члан 176.
Грађани имају право на покрајинску аутономију и локалну самоуправу, које остварују непосредно или преко својих слободно изабраних представника.
Аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе имају статус правних лица.
Скупштина аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе
Члан 180.
Скупштина је највиши орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Скупштину аутономне покрајине чине посланици, а скупштину јединице локалне самоуправе одборници.
Посланици и одборници бирају се на период од четири године, на непосредним изборима тајним гласањем, и то посланици у складу са одлуком скупштине аутономне покрајине, а одборници, у складу са законом.
У аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у којима живи становништво мешовитог националног састава, омогућује се сразмерна заступљеност националних мањина у скупштинама, у складу са законом.
Сарадња аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе
Члан 181.
Аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе сарађују са одговарајућим територијалним заједницама и јединицама локалне самоуправе других држава, у оквиру спољне политике Републике Србије, уз поштовање територијалног јединства и правног поретка Републике Србије.
2. Аутономне покрајине
Појам, оснивање и територија аутономне покрајине
Члан 182.
Аутономне покрајине су аутономне територијалне заједнице основане Уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију.
Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.
Нове аутономне покрајине могу се оснивати, а већ основане укидати или спајати по поступку предвиђеном за промену Устава. Предлог за оснивање нових или укидање, односно спајање постојећих аутономних покрајина утврђују грађани на референдуму, у складу са законом.
Територијa аутономних покрајина и услови под којима се може променити граница између аутономних покрајина одређује се законом. Територија аутономних покрајина не може се мењати без сагласности њених грађана изражене на референдуму, у складу са законом.
Аутономне покрајине, у складу са Уставом и својим статутом, уређују надлежност, избор, организацију и рад органа и служби које оснивају.
Аутономне покрајине, у складу са законом, уређују питања од покрајинског значаја у области:
1. просторног планирања и развоја,
2. пољопривреде, водопривреде, шумарства, лова, риболова, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, заштите животне средине, индустрије и занатства, друмског, речног и железничког саобраћаја и уређивања путева, приређивања сајмова и других привредних манифестација,
3. просвете, спорта, културе, здравствене и социјалне заштите и јавног информисања на покрајинском нивоу.
Аутономне покрајине се старају о остваривању људских и мањинских права, у складу са законом.
Аутономне покрајине утврђују симболе покрајине и начин њиховог коришћења.
Аутономне покрајине управљају покрајинском имовином на начин предвиђен законом.
Аутономне покрајине, у складу са Уставом и законом, имају изворне приходе, обезбеђују средства јединицама локалне самоуправе за обављање поверених послова, доносе свој буџет и завршни рачун.
Правни акти аутономне покрајине
Члан 185.
Највиши правни акт аутономне покрајине је статут.
Статут аутономне покрајине доноси њена скупштина, уз претходну сагласност Народне скупштине.
О питањима из своје надлежности аутономна покрајина доноси одлуке и друга општа акта.
Ako se ne varam, zapošljavanje u javnom sektoru ne bi trebalo da zavisi od broja osvojenih glasova u normalnim zemljama, pa tako, što se mene tiče, direktor javnog preduzeća može biti i neko iz opozicione stranke, ukoliko bi valjano obavljao svoj posao.
