Pa to je baš pitanje.
Slicno bi se moglo formulisati iz ženskog ugla.
Zaista potpisujem. Dosta puta seks može biti beg od realnosti. Ta energija, taj trenutak, ta orgazmicka sila. Na kratko te isklkuči, ali slatko.
To. U fazonu bar se nešto lepo dešava...
Šta znam... Više seksa ne mora uzročno poseledično da budecjednako sreća.
Recimo ja sam imala period u ovoj sadašnjoj vezi da smo oboje forsirali taj fazon da imamo svako dan seks. Nismo imali onim danima kad je meni meca i kada je moj dragi odsutan zbog putovanja ili ako ja odputujem do moih ili slicno.
U principu nisam primetila da smo bili nešto izrazito srećniji. Jedino što nam je,oboma, zapalo za oko je da u tom periodu nismo imali onu žudnju za seksom (onaj fazon uapaljenosit a nemaš skim i bas ti sada fali).
Bilo je zaista ekstra intenzivnih orgazama i onih čuvenih osmeha na licu. Ali bilo je i trenutaka kada pomislim zasto sve ovo radimo- zašto se glupiramo. Ono situacija kao hajde da odradimo da ne prekidamo "eksperiment". Drndamo se neko vreme, pogledamo se i u fazonu je li dosta da prekinemo. A bilo je i situacija kada krenemo iz apsolutne nule a doteramo da vatrometa.
U principuviše "viiše seksa više sreće" bi mogla da kažem da je bilo negde pred kraj više škole. Tad sam nekako jednu epizodu kada mi je baš značilo svaki put kada se sa tim dečkom seksnemo. Onaj studenski fazon. Nemamo gde. Cimerke kod mene, cimeri kod njega. Kombinujemo gde ćemo. Sad kad se setim smejem se, sve nam se svodilo na traženje gde ćemo i uklapanja kada ćemo. Sad se slatko nasmejah. To je bilo vreme dvostruke sreće nađemo mesto plus imamo seks.
