Pre nego što te je rodila kao odgvorna žena je morala znati da će imati roditeljsku dužnost da te i...nahrani, zar ne ?
Pre nego što me je rodila, kao žena koja je verovala u Boga, tj. verovala u Ljubav, znala je da me želi u naručju, pre nego što je znala da treba da me nahrani.
Raduje me što nisi odgojen u smislu ...pod staklenim zvonom...
Šta Ti podrazumevaš pod staklenim zvonom, u tom smislu u kome diskutujemo?
Da nisi malo preterao u vezi sa ...kosim krovovima solitera u tvom bloku...A kada si to radio, gde je bila mama... Ona bila na poslu a ti se pentrao po kosim krovovima solitera u tvom bloku. Ne verujem da si tada bio dete od 2 do 3 godine a na koji uzrast se odnosi ono simbolično pljeskanje po dupetu što bi ti nazvao fizičkom silom.
Pa po krovoviam sam počeo a se pentram sa 7 godina, naravno, to je tada bilo vrlo oprezno i polako, a sa 12 godina sam trčao po tim istim krovovima i igrao se jure. A po guzici sam dobijao i sa 7 i sa 12, kakve to veze ima?
A više sam dobijao po goozici od mangupa, nego od svojih roditelja, a je l' to treba da znači da sam naučen tim batinama, od magupa? ili oni nisu znali za drugačiji način komunikacije, ili su njih njihovi roditelji ubijali od batina, a oni to isto radili drugima?
Poznavao sam jednog mangupa, kada sam bio u osnovnoj školi, i taj me je tukao par puta, a kasnije me je jurio isto sa željom a me tuče, ali sam uvek bio brži, pa je ostajao kratak za batine. Ne znam ni sam kako, ali vremenom, taj mangup i ja smo postali jako dobri drugari. I upoznao sam se sa njegovim načinom života, i to je bilo strašno, kada posmatram iz ove perspektive. Njegovi roditelji su bili bezosećajni, i otac ga je lemao često, i majka takođe, i mislim da je i on zato lemao mene, jer, jednostavno, tako su njega učili njegovi roditelji. taj čovek se nije izvukao, kasnije je zaglavio i u zatvor, jednostavno, bio je izgubljen, nije naučio šta je požrtvovanje zarad Ljubavi, jer njegovi roditelji se nisu žrtvovali za njega, pa tako i on nije naučio da se žrtvuje za Ljubav, već kada bi nešto želeo, to bi išlo linijom manjeg otpora, a to znači kriminal. Brate, zlo je zlo, i to je zakon, a to znači da je nasilje nasilje, bez obzira u kom obliku, a nasilje je zlo i to je zakon.
Biće ti veoma jasno da češ ponekad ali retko, morati da ...''primeniš silu'' kako bi ti rekao. Ja prodavajući kokice vidjam mnogo mladih roditelja sa decom na ovdašjem gradskom trgu koji se...druže sa svojom malom decom...
Da, druže se sa decom, a to je ono što Ti vidiš na trgu, a zato su oni i izašli na trg, da ih svi vide, kako su dobri i pažljivi roditelji, a kada dete odvedu kući, onda ne vidiš šta se dešava. To, kako roditelji ovde, kod nas, odgajaju i koliko brinu o svojoj deci, moćeš da vidiš tako što ćeš da listaš crnu hroniku, ali ne samo onu u dnevnoj štampi, jer to je samo deseti deo istin, a često ima tu i neistine, tj. nameštenih stvari, već mislim na onu crnu hroniku iz prve ruke, onu koju Ti svojim očima vidiš svaki dan, čak i onda kada se praviš da ne vidiš.
Ja sam sasvim slučajno i otac nekom. I deda isto tako. Dalje bi mnorao da crtam a valjda nije potrebno.
To nema ama baš ikakve veze. To što si deklarisani otac i deda, i to je forma, to je jedno, a kakav si otac i deda, to je nešto sasvim drugo, i to je suština. Dalje bi morao da crtam, a valjda nije potrebno.
Strašno je koliko ti protivrečiš samom sebi. U početku posta si napisao da je tvoja mama morala da radi da bi te nahranaila. A sada filozofiraš bez veze. Dete ne može da se odgaji samo na ljubavi. Dete može i da umre od gladi a da bude voljeno do beskraja. I opet ti kažem. Zastani nekada. Razmisli malo. Nemoj samo štancovati neke floskule.
Da, morala je da radi za koru hleba. Ali njeno dete, i tada, ikada nije bilo usamljeno, već se ona pobrinula da dete uvek, u svakom momentu, bude sa nekim, ko će o njemu da vodi računa. A to nije postizala pomoću novca, jer ga za te stvari nije imala. A to je uspela zato što je verovala u Ljubav, i verovala u sebe i kome ostavlja dete i verovala je da Bog, tj. Ljubav čuva dete. A šta se danas dešava? Roditelji su toliko u strahu, da se ne zna za koga se više plaše, za sebe ili za dete. A nema ikakve razlike između onda i danas, sve je isto brate moj, sve, i ljudi su jednako zli i pogani onda, kao i danas, samo što je danas informacija lakše dostupna i više rasprostranjena i brže putuje, pa se zato čini da je danas više zla. Ali nije, isto je to potpuno, i ranije su se dešavala $sanja, samo se manje o tome pričalo, sporije je putovala informacija.
Meni je tako nešta neprihvatljivo. Ne mogu da zamislim mogućim, da neka žena može da mi prečuti neku istinu a da pri tom poverujem u bilo šta to bi mi slatkorečivo rekla. A što se lekara tiče i to mi je neprihvatljivo jer njihovo lažno i utešno predočavanje dijagnoza u današnje vreme biva nemogućim samim po sebi. Ako bi me daleko bilo dohvatio neki ''rakić''ne verujem da bi me bilo koji lekar mogao slagati da to ustvari nije to i tako to.
Ovakve stvari, dragi moj, mene ne mogu da izbace iz ravnoteže, no:
