More, Velja je jedini pozitivan lik na našoj političkoj sceni, a u isto vreme paradigma cele te scene. Zbunjen je i ne boji se to da pokaže (ili ne ume), dok drugi, čija se politika takođe menja od trenutka do trenutka, i sa ne tako manjom učestanošću nego Veljine 'promene raspoloženja', tvrde da je njihova politika oduvek bila ista, da se njihovi stavovi nisu menjali otkad su se rodili i da su sve što smatraju danas, smatrali i pre 10 godina. Hoćete primer? Bacite kamen. Velja je zbunjen, ne razume i/ili ne poznaje ljude oko sebe, nije baš siguran kuda bi Srbija trebalo da ide, niti zna šta bi on tačno trebalo da radi i koje stavove da zastupa, i ne boji se da to pokaže/prikaže. Srbija je u ideološkoj i svakoj drugoj konfuziji, levo je desno, a desno je levo i Velja je samo deo toga. Kao Džoker iz 'Full Metal Jacket'-a. 'Born to kill' na šlemu, 'peace' na reveru... Sklon je afektivnom delovanju i žestokom ispoljavanju emocija, što govori o njegovoj iskrenosti. Nije on prevrtljiv, već samo ima problema da jasno formuliše svoje stavove, pa ih zato, sa prilivom novih informacija često menja, što govori o tome da nije zadrt i ubeđen u svoju nepogrešivost kao pregršt autoritarnih ličnosti iz ostalih stranaka. Iz tih razloga, ljudima je često dopadljiv i lako se sa njim identifikuju, jedini problem je što svoje stavove jasno izražava, onakve kakvi su u datom trenutku, te se često nalazi u kontradikciji sa samim sobom, kao i dobar deo življa u modernom društvu. A možda svojim likom i delom samo želi da izrazi 'Jungian duality of man'? Nešto kao Vorhol i potrošačko društvo/svet_slavnih?
tkacio:
