Velika Tartarija najveći falsifikat u istoriji čovečanstva?

[Scott Isle]

On ju je razvio, ali mislim da je to pokupio samo od Fomenka.

Nije. Tartarija se pominje u srednjevjekovnim talijanskim spisima na primjer. Pominje se Car Tartarije. Ne znam je li se zove "Velika," ne sjecam se.
Dakle nije ni ovaj ni Fomenko izmislio, bila je Carevina.

A ti lupetas po obicaju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije. Tartarija se pominje u srednjevjekovnim talijanskim spisima na primjer. Pominje se Car Tartarije. Ne znam je li se zove "Velika," ne sjecam se.
Dakle nije ni ovaj ni Fomenko izmislio, bila je Carevina.

A ti lupetas po obicaju.

Govorimo o alternativnoj tezi koju je neki pojedinac oformio; o svetskoj sili koja je postojala, navodno, sve do XIX veka. Ne o tome da li neko negde pominje ikakvu Tartariju.

Ako je neko uspostavio teoriju o Velikoj Tartariji pre Fomjenka, ti ga slobodno citiraj i opovrgni me.

 

[dulesrbenda]

Govorimo o alternativnoj tezi koju je neki pojedinac oformio; o svetskoj sili koja je postojala, navodno, sve do XIX veka. Ne o tome da li neko negde pominje ikakvu Tartariju.

Ako je neko uspostavio teoriju o Velikoj Tartariji pre Fomjenka, ti ga slobodno citiraj i opovrgni me.

Једно питање, пошто признајем нисам упознат до краја- по тој веома занимљивој теорији, који народ је владао Великом Тартаријом? Татари?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Једно питање, пошто признајем нисам упознат до краја- по тој веома занимљивој теорији, који народ је владао Великом Тартаријом? Татари?

Kompleksan je odgovor, zato što zavisi koga pitaš. Nije jedinstveno.

Zapravo, to je rekao bih jedina tačka oko koje se ne slažu.

 

[Khal Drogo]

Једно питање, пошто признајем нисам упознат до краја- по тој веома занимљивој теорији, који народ је владао Великом Тартаријом? Татари?

Пази Дуле, простор Тартарије (или Татарије) која би се појављивала у западноевропским изворима у картографији од XIII до XIX вијека, осим у једном моменту половином XIII вијека, није био јединствен политички простор под доминацијом једне нације. Већ би у различитим временима обујватаоп читав низ, некад и конгломерат политичклих творевина, гдје би различити (монголско-татарски, кинески, туркијски, тунгуско-манџзрски, касније и словенски) народи успоставили политичку доминацију на простору којим би овладали. Неке политичке творевине би потрајале дуже, неке краће, некад би биле ограничене на ужи простор своје политичке творевине, државе, некад би до били шири простори.

Већ сам се осврнуо да је током експанзије Монгола најмоћнија држава на том простору који називају Тартаријом (Татаријом) била Златна Хорда

На простору којим су овладали Монголи током експанзије, постојао је читав низ држава од XIII до XIX вијека, неке су потрајале краће неке дуже.
Темуџин је подијелио империју на четири улуса, гдје је сваки законити син добио свој улус. Како се Монголска империја након Темуџинове смрти највише ширила на сјевер и запад, улус који је добио најстарији син Јочи (или Џучи) и његови насљедници Бату, Берке и каснији канови, временом би обухватао и највећи простор под влашћу Монгола. Та држава остала је упамћена као Златна Хорда.
Златна Хорда се распала половином XV вијека а на простору који је обухватала на развалинама Златне Хорде, успоставно је више држава, Астракхански канат, Велика Хорда, Kазањски канат, Kазахшки канат, Kасимски канат, Kримски канат, Ногајска Хорда, Сибирски канат, Узбечки канат,
Неки од поменутих каната су бивали у неком времену и доминантниом силом на том простору, највећи територијално (нешто шири простор данашњег Казахстана) и који је најдуже потрајао (од 1465. до око 1847.године) бјеше Казахшки канат.

Но и та држава која је обухватала само део простора који се у картографији накад називао Та(р)таријом се распала половином XV вијека на читав низ политичких творевина, држава.

Ипак већ сам се и објави осврнуо, заиста јесте на том приостору (Тартарије или Татарије) у два наврата постојала једна политичка цјелина, оквирно тим простором је владао један народ, односно политичка елита тог народа,

Први пута током VI вијеко, оквирно 570их године током експанзије Турака (или ГокТурака предвођених кланом Ашин из неке алтајске недођије) када је успостављен тзв први Турски каганат који се простирао на огромном простору од Каспијског језера до Пацифика, империја каква није никад прије у историји постојала која је уздрмала сва три велика царства тог времена, Кинеско, Персијско и Ромејско.

Други пута се то десило половином XIII вијек, током експанзије до тада потпуно безначајног народа Монгола (који су заправо постали моћни јер су током експанзије и освајања интегрисали бројне степске монглоско-туркијске народе) када је успостављена огромна империја. Која као јединствена политичка цјелина неће дуго потрајати већ ће бити расцепјкана на неколико политичких творевина.

Када је у питању етноним Татари, ту имамо (као што смо имали кроз историју у случају рецимо Турака, Скита, Гота и иних) кроз историју Татаре у ужем и Татаре у ширем смислу. У списима их помињу Арапи још у Х вијеку, но и у тим списима то би било чепће уопштено и обједињено име за насроде који су настањивали централноазијске степе, са репутацијом ипасних и сурових разтника.
Још више је то уопштено током експанзије Монгола, када се Татаери јављају као синоним за Монголе, но често би ту били ибухваћени под збирним именом сви степски монголско-туркијски народи који су настањивали ту политички творевину, канат.

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]