Da li je Tito najbolji državnik u modernoj istoriji srpskog naroda?

[Mstislav]

Bez ikakve dileme ubedljivi No.1.

 

[Will to Power]

Da li je Tito najbolji državnik u modernoj istoriji srpskog naroda? Veliki privredni i vojni uspon zemlje, demografski rast, rast kvaliteta života, porast obrazovanosti stanovništva, veliki međunarodni ugled koji je zemlja u to vreme imala, mnogo veći nego što je teritorijalno i populaciono zemlja to zasluživala, nulta tolerancija na korupciju i pljačku narodnog novca.

Da ironija bude veća po svemu sudeći ispada da je najveći državnik u modernoj istoriji srpskog naroda upravo čovek koji nije bio srpskog porekla - Josip Broz Tito.

josip je najveci zlotvor srpskog naroda u njegovoj istoriji. Vise nam je stete napravio nego Murat zajedno sa svim njegovim turcima kroz vekove.

 

[prvepruge]

Snažan rast u periodu od 1950-ih do 1970-ih:
U ovom periodu ostvaren je značajan rast industrijske proizvodnje, koji je bio jedan od najviših u svetu. (Gemini)

Jel moze link na mesto gde je gemini nasao da je SFRJ imala jedan od najvecih napredaka industrijske proizvodnje 1950-1970? Koliko i u koliko u poredjenju sa drugima.

 

[Mačevalac]

Stćramota vas što ste jedino za vreme tita živeli kao ljudi?

То можда они који примају социјалну помоћ. Ја сам радио и у иностранству чак.
И не знам што га толико уздижете кад си и ти рођен 1980.год по нику када је дотични отегао папке.

 

[Meliot]

Jel moze link na mesto gde je gemini nasao da je SFRJ imala jedan od najvecih napredaka industrijske proizvodnje 1950-1970? Koliko i u koliko u poredjenju sa drugima.

https://vreme.com/projekat/kada-i-kako-je-propala-industrija-u-srbiji/

 

[buudala]

Čak i kada se uzme u obzir da su zemlje zapadne Evrope primile američku pomoć u vrednosti od preko 12 milijardi dolara u sklopu Maršalovog plana, ta brojka bledi u odnosu na 47 milijardi dolara koje je Jugoslavija primila kao reparacije za ratnu štetu u Drugom svetskom ratu, što u vidu industrijske opreme što u monetarnom obliku. Uz to, postoje jaki dokazi1da je uloga američkih interesa predstavljenih u politici Trumana i Ajzenhauera u Jugoslaviji u periodu nakon Drugog svetskog rata bila slična onoj u zemljama zapadne Evrope. Ta uloga sastojala se u pružanju političke i ekonomske podrške režimu kao protivteži „tvrdom” socijalizmu Sovjetskog Saveza i njegovih evropskih satelita. Dakle, ne možemo znatno bržu stopu rasta zapadnoevropskih ekonomija pripisati nesrazmernoj pomoći SAD-a u odnosu na Jugoslaviju. S druge strane, Mađarska i Bugarska pokazuju sličan spor rast bruto domaćeg proizvoda kao i Jugoslavija. Osim što valja primetiti da su, za razliku od ostalih ovde prikazanih zemalja, Mađarska i Bugarska imale sličan ekonomski sistem kao i Jugoslavija, detaljnije objašnjenje razlika u brzini „dizanja iz pepela” je tema za posebnu analizu. Ako pogledamo ostale ekonomske indikatore, kao što su primanja po domaćinstvu, stopa inflacije i nezaposlenosti, ni tu situacija nije ružičasta u poslednjih deset godina Titove vladavine. Primanja strmoglavo opadaju krajem sedamdesetih uprkos pumpanju ogromnih količina stranih sredstava u zemlju. Godišnja inflacija se meri dvocifrenim brojevima, a nekoliko godina pred Titovu smrt ubrzava i dostiže 40% godišnje. Stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku preko 1.1 milion (ili 20% radne snage) Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, od 1970. do 1980. popela sa nešto ispod 7% na 12%. Takav rast nezaposlenostii stope ekonomske emigracije bi se u ekonomskoj literaturi okarakterisao kao znak dubok recesije. Dakle, jugoslovenska ekonomija je kasnih sedamdesetih bila u očajnom stanju, ali je to zamaskirano uvećanjem stranih kredita epskih proporcija u kombinaciji sa povećanjem ekonomskog iseljavanja stanovništva. Možda je vreme da revidiramo svoja uverenja o „herojskim uspesima” bivše nam domovine i priznamo da je, uprkos neprestanom rastu priliva stranih sredstava u vidu kredita bez pokrića, deviznih doznaka milionske dijaspore i politički motivisane američke ekonomske pomoći, jugoslovenska ekonomija beležila skroman rast. Ali, čak je i taj skromni rast bio neodrživ bez kontinuirane strane pomoći. Ono što se dogodilo osamdesetih i devedesetih, samo je otkrivanje stvarnog stanja jugoslovenske ekonomje. Kao kad hronični alkoholičar mora da se suoči sa realnošću svoje zavisnosti, tako smo se i mi, kad-tad, morali suočiti za realnošću nemoći jugoslovenske ekonomije da funkcioniše bez spoljnog dopinga.
https://katalaksija.com/2014/02/24/ekonomija-titove-jugoslavije-odlaganje-neminovnog-kraha/

 

[buudala]

 

[Meliot]

Čak i kada se uzme u obzir da su zemlje zapadne Evrope primile američku pomoć u vrednosti od preko 12 milijardi dolara u sklopu Maršalovog plana, ta brojka bledi u odnosu na 47 milijardi dolara koje je Jugoslavija primila kao reparacije za ratnu štetu u Drugom svetskom ratu, što u vidu industrijske opreme što u monetarnom obliku. Uz to, postoje jaki dokazi1da je uloga američkih interesa predstavljenih u politici Trumana i Ajzenhauera u Jugoslaviji u periodu nakon Drugog svetskog rata bila slična onoj u zemljama zapadne Evrope. Ta uloga sastojala se u pružanju političke i ekonomske podrške režimu kao protivteži „tvrdom” socijalizmu Sovjetskog Saveza i njegovih evropskih satelita. Dakle, ne možemo znatno bržu stopu rasta zapadnoevropskih ekonomija pripisati nesrazmernoj pomoći SAD-a u odnosu na Jugoslaviju. S druge strane, Mađarska i Bugarska pokazuju sličan spor rast bruto domaćeg proizvoda kao i Jugoslavija. Osim što valja primetiti da su, za razliku od ostalih ovde prikazanih zemalja, Mađarska i Bugarska imale sličan ekonomski sistem kao i Jugoslavija, detaljnije objašnjenje razlika u brzini „dizanja iz pepela” je tema za posebnu analizu. Ako pogledamo ostale ekonomske indikatore, kao što su primanja po domaćinstvu, stopa inflacije i nezaposlenosti, ni tu situacija nije ružičasta u poslednjih deset godina Titove vladavine. Primanja strmoglavo opadaju krajem sedamdesetih uprkos pumpanju ogromnih količina stranih sredstava u zemlju. Godišnja inflacija se meri dvocifrenim brojevima, a nekoliko godina pred Titovu smrt ubrzava i dostiže 40% godišnje. Stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku preko 1.1 milion (ili 20% radne snage) Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, od 1970. do 1980. popela sa nešto ispod 7% na 12%. Takav rast nezaposlenostii stope ekonomske emigracije bi se u ekonomskoj literaturi okarakterisao kao znak dubok recesije. Dakle, jugoslovenska ekonomija je kasnih sedamdesetih bila u očajnom stanju, ali je to zamaskirano uvećanjem stranih kredita epskih proporcija u kombinaciji sa povećanjem ekonomskog iseljavanja stanovništva. Možda je vreme da revidiramo svoja uverenja o „herojskim uspesima” bivše nam domovine i priznamo da je, uprkos neprestanom rastu priliva stranih sredstava u vidu kredita bez pokrića, deviznih doznaka milionske dijaspore i politički motivisane američke ekonomske pomoći, jugoslovenska ekonomija beležila skroman rast. Ali, čak je i taj skromni rast bio neodrživ bez kontinuirane strane pomoći. Ono što se dogodilo osamdesetih i devedesetih, samo je otkrivanje stvarnog stanja jugoslovenske ekonomje. Kao kad hronični alkoholičar mora da se suoči sa realnošću svoje zavisnosti, tako smo se i mi, kad-tad, morali suočiti za realnošću nemoći jugoslovenske ekonomije da funkcioniše bez spoljnog dopinga.
https://katalaksija.com/2014/02/24/ekonomija-titove-jugoslavije-odlaganje-neminovnog-kraha/

Kojih 47 milijardi evra ratne odštete? Tito je sklopio dogovor za Zapadnom Nemačkom da mu u ime ratne štete Nemci daju mašine za industriju i da podunavskim Nemcima ZN nadokandi nacionalizovanu imovinu. Možda su nešto malo platili ali to je daleko od 47 milijardi evra. Pa Jugoslavija je 1989. imala jedva negativan spoljnotrgovinski deficit, a to je već period krize:

• Извоз: 13,1 милијарди долара (фоб, 1988); роба — сировине и полупроизводи 50%, роба широке потрошње 31%, капитална добра и опрема 19%; партнери — ЕЗ 30%, ЦЕМА 45%, мање развијене земље 14%, САД 5%, остало 6%
• Увоз: 13,8 милијарди долара (cif, 1988); роба — сировине и полупроизводи 79%, капитална добра и опрема 15%, роба широке потрошње 6%; партнери — ЕЗ 30%, ЦЕМА 45%, мање развијене земље 14%, САД 5%, остало 6%
• Спољни дуг: 17,0 милијарди долара, средњорочни и дугорочни (1989)

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Economy_of_the_Socialist_Federal_Republic_of_Yugoslavia

 

[buudala]

 

[DarkMoon]

Tu je petokraka

Pitaj @MajorTom gdje mu nesto bravar iz avatara!

 

[buudala]

 

[2ličan]

Pogledajte prilog 1779893

Tako je to bilo 1951 god......17 godina poslije u bratskom zagrljaju je izgledalo ovako

 

[Alter_Ego_]

Da li je Tito najbolji državnik u modernoj istoriji srpskog naroda? Veliki privredni i vojni uspon zemlje, demografski rast, rast kvaliteta života, porast obrazovanosti stanovništva,

Буквално се све наведено дешавало у буквално свим цивилизованим земљама у то време. Ко год да је био, било би исто, као и свуда.

 

[Jugoslav Čvarak]

Umjesto da mi iskaču Titine slike, meni iskaču reklame za ovog govnara.

 

[Troubleshooter]

Da li je Tito najbolji državnik u modernoj istoriji srpskog naroda? Veliki privredni i vojni uspon zemlje, demografski rast, rast kvaliteta života, porast obrazovanosti stanovništva, veliki međunarodni ugled koji je zemlja u to vreme imala, mnogo veći nego što je teritorijalno i populaciono zemlja to zasluživala, nulta tolerancija na korupciju i pljačku narodnog novca.

Da ironija bude veća po svemu sudeći ispada da je najveći državnik u modernoj istoriji srpskog naroda upravo čovek koji nije bio srpskog porekla - Josip Broz Tito.

Броз је дефинитивно био велики државник, скоро цео свет му је то признао, али то нема везе са српским народом! Од Великог рата до скоро самог свог физичког краја све је радио на његову штету. Систематски, уз саслужење српских комуниста. Устав из хиљадудеветстоседамдесет и четврте је унаказио Србију и припремио терен за оцепљење осталих "република". Јаке "републике" све губитници два светска рата. Једини добитник је БЈРМ јер је опстала као Вардарска Македонија, док се о Егејској и Пиринској више и не прича. Све су прогутали Грци и Бугари.

 

[homo-heidelbergensis]

Da li je Tito najbolji državnik u modernoj istoriji srpskog naroda? Veliki privredni i vojni uspon zemlje, demografski rast, rast kvaliteta života, porast obrazovanosti stanovništva, veliki međunarodni ugled koji je zemlja u to vreme imala, mnogo veći nego što je teritorijalno i populaciono zemlja to zasluživala, nulta tolerancija na korupciju i pljačku narodnog novca.

Da ironija bude veća po svemu sudeći ispada da je najveći državnik u modernoj istoriji srpskog naroda upravo čovek koji nije bio srpskog porekla - Josip Broz Tito.

Po mom mišljenju najveći državnik je Knez Pavle.

 

[prvepruge]

https://vreme.com/projekat/kada-i-kako-je-propala-industrija-u-srbiji/

Ovaj clanak NE govori o stepenu razvoja srpske industrije 1950-1989 nego o tome kako je srpska industrija bila samo na 38,4% od industrijske proizvodnje 1989. No ne govori se u cemu je srpska industrija toliko pala te 2012-te u odnosu na onu iz 1989, spominje se samo broj industrijskih radnika. Posto znamo da je neefikasnost srpske/SFRJ industrije iz 1989-te bila elekstremna po zapadnim merilima a 2012 su prezivele samo privatizovane, dakle tad vec privatne industrijske kompanije i efikasnost je drasticno skocila u odnosu na onu iz doba SFRJ - sledi da je sa 3 puta manje ljudi Srbija priblizno isto izvozila 2012 u odnosu na 1989.

Dakle, daj ti nama clanak gde ce biti crno na belo ono sto si tvrdio, da je stepen razvoja SFRJ u periodu 1950-1970-ta bio medju najvecima na svetu. Ovaj clanak iz petparackih novina/magazina nista ne dokazuje, samo pisu o tome kako je u pocivsoj SFRJ mnogo vise ljudi radilo u industriji nego 2012-te. Ne govori ono sto ti tvrdis.

 

[prvepruge]

Da,jedino sto mozemo reci je da su Jugo i Stojadin nasi,kao i da su to najbolji automobili na svetu

Yugo je preradjeni Fiat 127 a stojadin Fiat 128. Znaci, dobili su ceo projekat od Italijana i malo preuredili dizajn karoserije ali sve ostalo je kao u originalnim italijanskim projektima za ova dva modela.

 

[prvepruge]

Kojih 47 milijardi evra ratne odštete? Tito je sklopio dogovor za Zapadnom Nemačkom da mu u ime ratne štete Nemci daju mašine za industriju i da podunavskim Nemcima ZN nadokandi nacionalizovanu imovinu. Možda su nešto malo platili ali to je daleko od 47 milijardi evra. Pa Jugoslavija je 1989. imala jedva negativan spoljnotrgovinski deficit, a to je već period krize:

• Извоз: 13,1 милијарди долара (фоб, 1988); роба — сировине и полупроизводи 50%, роба широке потрошње 31%, капитална добра и опрема 19%; партнери — ЕЗ 30%, ЦЕМА 45%, мање развијене земље 14%, САД 5%, остало 6%
• Увоз: 13,8 милијарди долара (cif, 1988); роба — сировине и полупроизводи 79%, капитална добра и опрема 15%, роба широке потрошње 6%; партнери — ЕЗ 30%, ЦЕМА 45%, мање развијене земље 14%, САД 5%, остало 6%
• Спољни дуг: 17,0 милијарди долара, средњорочни и дугорочни (1989)

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Economy_of_the_Socialist_Federal_Republic_of_Yugoslavia

Ta wikipedija informacija je upitna, tamo pise ko hoce i ko sta hoce a "informisanje" sa tog sajta spada u gluplju vrstu saznavanja informacija.
Zanimljivo je da je 1979-te godine, zadnje godine koje je diktator J.Broz ziveo i godina, bar po prici, starijih (recimo generacije mojih roditelja) kada je u SFRJ tekao "med i mleko", situacija bila drasticno drugacija:
- izvoz SFRJ je bio 130 milijardi ondasnjih dinara
- uvoz je bio 189 milijardi dinara
- deficit SFRJ je bio 60 milijardi ondasnjih dinara (sto je bilo oko 3,2 milijarde ondasnjih us$) ili oko 10% drustvenog proizvoda SFRJ ( koji je bio oko 32 milijarde us$)
<--- LINK LINK

Onda su dosle '80-te, period kao sto su voleli da kazu "stabilizacije", drasticnog rezanja privrednih aktivnosti pogotovo uvoza, negativan rast privrede itd.
pa posto sam ja osetio i te kasne 70-te a bogami zavrsio skolu i poceo da radim u SFRJ krajem 80-tih mogu da kazem da je ta nostalgija za SFRJ samo cisto sranje i "zal za mladost". Ddanas se u bivsim drzavama SFRJ zivi bolje nego '80-tih, pogotovo u ovim koje su u EU, zivi se bolje cak i u Srbiji iako neki imaju perspektivu da je danas u Srbiji losije nego ikad.

 

[Meliot]

Ovaj clanak NE govori o stepenu razvoja srpske industrije 1950-1989 nego o tome kako je srpska industrija bila samo na 38,4% od industrijske proizvodnje 1989. No ne govori se u cemu je srpska industrija toliko pala te 2012-te u odnosu na onu iz 1989, spominje se samo broj industrijskih radnika. Posto znamo da je neefikasnost srpske/SFRJ industrije iz 1989-te bila elekstremna po zapadnim merilima a 2012 su prezivele samo privatizovane, dakle tad vec privatne industrijske kompanije i efikasnost je drasticno skocila u odnosu na onu iz doba SFRJ - sledi da je sa 3 puta manje ljudi Srbija priblizno isto izvozila 2012 u odnosu na 1989.

Dakle, daj ti nama clanak gde ce biti crno na belo ono sto si tvrdio, da je stepen razvoja SFRJ u periodu 1950-1970-ta bio medju najvecima na svetu. Ovaj clanak iz petparackih novina/magazina nista ne dokazuje, samo pisu o tome kako je u pocivsoj SFRJ mnogo vise ljudi radilo u industriji nego 2012-te. Ne govori ono sto ti tvrdis.

Pa da bi nešto palo moralo je pre toga biti veliko. 2023. Srbija je imala spoljnotrgovinski deficit preko 8 milijardi evra a 1988. godine:

• Извоз: 13,1 милијарди долара (фоб, 1988); роба — сировине и полупроизводи 50%, роба широке потрошње 31%, капитална добра и опрема 19%; партнери — ЕЗ 30%, ЦЕМА 45%, мање развијене земље 14%, САД 5%, остало 6%
• Увоз: 13,8 милијарди долара (cif, 1988); роба — сировине и полупроизводи 79%, капитална добра и опрема 15%, роба широке потрошње 6%; партнери — ЕЗ 30%, ЦЕМА 45%, мање развијене земље 14%, САД 5%, остало 6%
• Спољни дуг: 17,0 милијарди долара, средњорочни и дугорочни (1989)

 

[prvepruge]

Pa da bi nešto palo moralo je pre toga biti veliko. 2023. Srbija je imala spoljnotrgovinski deficit preko 8 milijardi evra a 1988. godine:

• Извоз: 13,1 милијарди долара (фоб, 1988); роба — сировине и полупроизводи 50%, роба широке потрошње 31%, капитална добра и опрема 19%; партнери — ЕЗ 30%, ЦЕМА 45%, мање развијене земље 14%, САД 5%, остало 6%
• Увоз: 13,8 милијарди долара (cif, 1988); роба — сировине и полупроизводи 79%, капитална добра и опрема 15%, роба широке потрошње 6%; партнери — ЕЗ 30%, ЦЕМА 45%, мање развијене земље 14%, САД 5%, остало 6%
• Спољни дуг: 17,0 милијарди долара, средњорочни и дугорочни (1989)

Alo jarane, izvoz od 13.1 milijardu i uvoz od 13.8 milijardi us$ 1989 se odnosi na CELU SFRJ a ne na Srbiju. Mesas razlicite dzrave. Prvo se dogovori sa sobom o cemu pises, o Srbiji ili SFRJ. A onda nadji relevantniji izvor od wikipedije, Vremena i slicnih mesta (iams na interMetu gomilu izvsetaja o SFRJ, od OECD publikacija pa do godisnjih statistickih knjiga saveznog Zavoda za statistiku ex SFRJ).

 

[Meliot]

Alo jarane, izvoz od 13.1 milijardu i uvoz od 13.8 milijardi us$ 1989 se odnosi na CELU SFRJ a ne na Srbiju. Mesas razlicite dzrave. Prvo se dogovori sa sobom o cemu pises, o Srbiji ili SFRJ. A onda nadji relevantniji izvor od wikipedije, Vremena i slicnih mesta (iams na interMetu gomilu izvsetaja o SFRJ, od OECD publikacija pa do godisnjih statistickih knjiga saveznog Zavoda za statistiku ex SFRJ).

Nema veze, i privreda SR Srbije je bila razvijena u doba SFRJ. To ti je isto. Teško je naći podatke na internetu jer su banderaši sve sklonili i samo se mogu naći negativni podaci i komentari.

 

[prvepruge]

Ah da, mase se time da je spoljno trgovinski deficit SFRJ bio mali u % a zaboravlja se da je uvozs svega bio ogranicen, nisi mogao privatno a slobodno da uvezes nista u SFRJ, bio je ogranicen uvoz svih potrosnih dobara radi zastite domacih proizvodjaca i zbog odliva deviza. Pa tako mi sa duzim secanjem se se "rado" secamo cekanja u redovima za benzin, secer, ulje, deterdzente, kafu, juzno voce (ovo su samo neophodne svakodnevne potrepstine), secamo se i restrikcija elektiricne energije, raspada energetskog sistema zbog izvoza iste, ogranicenja iznosa deviza iz drzave, lupanje takse na svaki izlaz iz drzave itd.

U zvanicne statistike ne ulazi recimo uvoz goriva iz Rusije, Libije, Iraka ili Angole - celokupan uvoz nafte u SFRJ je isao iz tih drzava ali ih drzava nije placala novcem no radovima nasih gradjevinaca po tim drzavama. U statistike je ulazilo ono sto su gradjevinari unosili u keshovini ali nije ulazio uvoz nafte jer je SFRJ "prebijala" sa tim drzavama vrednost izvrsenih gradjevinskih radova - dobijala je deo u celokupnim godisnjim potrebama nafte a deo su gradjevinske firme dobijale u novcu (odnos je bio 40% u vrednosti nafte a 60% u novcu).

 

[Meliot]

U zvanicne statistike ne ulazi recimo uvoz goriva iz Rusije, Libije, Iraka ili Angole - celokupan uvoz nafte u SFRJ je isao iz tih drzava ali ih drzava nije placala novcem no radovima nasih gradjevinaca po tim drzavama

Pa i da je to tačno izvezene su usluge i uvezena roba za tu vrednost.

Ah da, mase se time da je spoljno trgovinski deficit SFRJ bio mali u % a zaboravlja se da je uvozs svega bio ogranicen, nisi mogao privatno a slobodno da uvezes nista u SFRJ, bio je ogranicen uvoz svih potrosnih dobara radi zastite domacih proizvodjaca i zbog odliva deviza.

Pa protekcionistička politika je osnov ekonomske politike svake zemlje. Globalisti se neće složiti sa tim ali jednostavno je tako.

Trebalo je proizvesti robu i usluge za preko 13 milijardi dolara 1988. koju će neko u inostranstvu kupiti. Niko ne daje pare "na lepe oči".

 

[prvepruge]

Nema veze, i privreda SR Srbije je bila razvijena u doba SFRJ. To ti je isto. Teško je naći podatke na internetu jer su banderaši sve sklonili i samo se mogu naći negativni podaci i komentari.

Ima veze, ne mozes u jednom slucaju da racunas drzavu od 23 miliona ljudi a u drugom od 7 miliona ljudi. Kad uporedjujes, uporedjujes istu drzavu. Znaci nekadasnju uzu Srbiju plus AP Vojvodinu. Ne mozes da mesas babe i zabe, ni u cemu u zivotu, pa ni u statistici.

Za primer, prosle godine Srbija je izvezla oko 31 milijardu us$ a 1989 kao sto volis da nam poturas cela SFRJ je izvezla 13 milijardi us$. ( kumulativna inflacija us$ za 34 godine je da je 1$ iz 1989 vredeo 2,60 iz 2024-te). Pa ispada da je celokupni izvoz SFRJ iz 1989-te vredeo preracunatih 2024-te 33,8 milijardi us$. Ili nesto vise od samo srpskog izvoza prosle godine. A dje su ostale ex-SFRJ drzave...