Vegeterijanstvo i filozofija

[Konstantin Veliki]

I čovjek i sva žiba bića na Zemlji, pa i sama Zemlja, Čak i Sunčev sistem, su jedno biće! Što je nepotrebno - odlazi, što je potrebno - nastavlja. I tako do neke vječnosti.

I kod tog bica je najprirodnije da jedu jedni druge.

 

[Konstantin Veliki]

bezeticna inteligencija je bezvredna

O kakvoj etici prica stavi cu te u kavez, za gladnim vukovima, i onda mi nesto pricaj o etici u prirodi.

Etika postoji kod ljudi a ne kod zivotinja.

 

[fisherman1]

Ono šta mi zovemo etika je kompromis našeg kukavičluka potekao iz egzistencijalnog instikta...Društveni dogovor da se
više ne klopamo...
Vegetarijanstvo je extremni kukavičluk klopancije...

 

[fabian]

1. lose (ne-eticno/ nemoralno/ nelegitimno) je biti surov prema zivotinjama.
2. nepotrebno povredjivati i ubijati zivotinje je surovost prema njima.
3. covek sasvim lako moze da bude savrseno ziv, zdrav i jak bez da jede ubijene zivotinje.
4. samim tim (prvi zakljucak) ubijanje zivotinja za hranu je nepotrebno ubijanje.
5. samim tim (drugi zakljucak) ubijanje zivotinja za hranu je surovo.
6. samim tim (treci i poslednji zakljucak) ubijanje zivotinja za ishranu je lose (nemoralno/ eticki pogresno/ nelegitimno).

nijedna od ovih premisa niti konkluzija se ne moze oboriti, slobodno moze da proba ko hoce.

 

[fisherman1]

1. lose (ne-eticno/ nemoralno/ nelegitimno) je biti surov prema zivotinjama.
2. nepotrebno povredjivati i ubijati zivotinje je surovost prema njima.
3. covek sasvim lako moze da bude savrseno ziv, zdrav i jak bez da jede ubijene zivotinje.
4. samim tim (prvi zakljucak) ubijanje zivotinja za hranu je nepotrebno ubijanje.
5. samim tim (drugi zakljucak) ubijanje zivotinja za hranu je surovo.
6. samim tim (treci i poslednji zakljucak) ubijanje zivotinja za ishranu je lose (nemoralno/ eticki pogresno/ nelegitimno).

nijedna od ovih premisa niti konkluzija se ne moze oboriti, slobodno moze da proba ko hoce.

Da probam ja?
Čovek mora nešto da klopa da bi s.... makar i po forumu....
Ne mora da klopa životinje,mada jedna životinja zamenjuje hiljadu klica života koje nečujno vrište dok ih mlin melje u brašno! ! !
Dovoljno je što ima grešne misli o hrani-svašta bi proždero...Svežder...A uz to ne libi se da čupa ŽIVE BILJKE iz korena da bi
ih samleo zubima dok nečujno jauču,a i nije mu ništa da ubije koji drugi živi stvor da bi svoj predatorski probavni sistem napunio
manje više svarljivim stvorovima...
(Neću dalje-pripašće mi muka pa neću ni večerati)

 

[EnjoytheSilence]

Drva se pobunila, sad ce i maslachci

 

[fabian]

Da probam ja?

Ironisanje i lupetanje gluposti ne menjaju cinjenicu koju ova dedukcija pokazuje- ubijanje zivotinja za ishranu je lose (nemoralno/ eticki pogresno/ nelegitimno).

 

[EnjoytheSilence]

Ironisanje i lupetanje gluposti ne menjaju cinjenicu koju ova dedukcija pokazuje- ubijanje zivotinja za ishranu je lose (nemoralno/ eticki pogresno/ nelegitimno).

Nije to dedukcija, to je prostoprosirena recenica

 

[fabian]

To je i poenta formalne dedukcije, da ti prosto i jednostavno dokaze nesto.

 

[EnjoytheSilence]

To je i poenta formalne dedukcije, da ti prosto i jednostavno dokaze nesto.

A? I ti si tom "dedukcijom" dokazao nesto?

 

[fisherman1]

Nerko mi izgazio cveće...MA POJO MI GA ! ! !

 

[fabian]

A? I ti si tom "dedukcijom" dokazao nesto?

Da. Sta ti nije jasno?

 

[oziman]

1. lose (ne-eticno/ nemoralno/ nelegitimno) je biti surov prema zivotinjama. 4. samim tim (prvi zakljucak) ubijanje zivotinja za hranu je nepotrebno ubijanje.

Овај суд износиш као аксиом из кога ћеш изводити закључке. Проблем је што то није никакав аксиом него проблематичан суд о коме се може расправљати а не узети се као априори истинит. Па тако, једно је бити суров према животињама суровости ради, а друго када се оне убијају за храну. То не можеш изједначавати. Проблем са овим првим је што онај ко би уживао у мучењу животиња тиме разоткрио свој садистички карактер пред собом и другима, а који би се тако испољио суровошћу и према људима.
А када се животиње убијају за храну то није суровост јер при томе није циљ суровост сама него храна.

3. covek sasvim lako moze da bude savrseno ziv, zdrav i jak bez da jede ubijene zivotinje.

Ово је такође више него проблематично а ти га узимаш као нешто што се подразумева. Човек је сваштојед што значи да су његови органи за варење прилагођени како биљној тако и исхрани месом.

 

[fisherman1]

Ne.Samo si dokazao da jedeš i ubijaš jednu vrstu živih bića,dok drugu pošteđuješ...
Kad dokažeš da biljke nisu živa bića-dedukcija će ti biti tačna.

 

[fisherman1]

Uskoro će ljudi početi s proizvodnjom "Mane",tako da ova rasprava skoro da je iz istorije...

 

[EnjoytheSilence]

Da. Sta ti nije jasno?

Ironisanje i lupetanje gluposti ne menjaju cinjenicu koju ova dedukcija pokazuje- ubijanje zivotinja za ishranu je lose (nemoralno/ eticki pogresno/ nelegitimno).

Evo spomenuo ti je fisherman, npr tvoja "dedukcija" iz drugog ugla - ubijanje biljaka za ishranu je lose. Nego, nije to bitno, sta je u tvojoj "dedukciji" opste a sta pojedinacno?

 

[fabian]

Овај суд износиш као аксиом из кога ћеш изводити закључке. Проблем је што то није никакав аксиом него проблематичан суд о коме се може расправљати а не узети се као априори истинит.

Isto vazi i svaku izjavu ikada iznesenu. Ako cemo da pricamo o etici raspravljajuci o dedukcijama na tu temu trebalo bi da se podrazumeva da imamo u donekle razvijen intelekt, a onda uz to i pojam o nekakvim vrednostima, makar najosnovnijim kakva je humanost. A ti ako mislis da je u redu biti surov prema zivotinjama, nemamo sta dalje da pricamo, jedina prica moze da se desi ako slucajno naidjem dok mucis neku zivotinju, a i ta prica ce biti neverbalna.

Па тако, једно је бити суров према животињама суровости ради, а друго када се оне убијају за храну.

Dakle, zelis da osporis validnost premise pod brojem 2? Smatras da nije surovo nepotrebno nanositi bol ili ubijati zivotinje?

Ово је такође више него проблематично а ти га узимаш као нешто што се подразумева. Човек је сваштојед што значи да су његови органи за варење прилагођени како биљној тако и исхрани месом.

Prva stvar- covek moze da bude svastojed i bez da jede meso ubijenih zivotinja, moze da konzumira neoplodjena jaja i mleko.

Drugo, unutrasnji organi za varenje svakog biljojeda su prilagodjeni i za ishranu mesom, i vecina biljojeda moze da vari meso, konkretno svi sisari, jer moraju kao mladi da budu sposobni za varenje majcinog mleka.

Trece, covek je daleko blizi biljojedima nego mesojedima, to je najociglednije po celjustima i kandzama.

Najubedljiva cinjenica koja pokazuje da covek ne treba da jede meso je duzina naseg trakta za varenje. Svi mesojedi imaju kratak probavni trakt, najvise tri puta duzi od duzine tela, da bi brzo izbacili meso, a biljojedi imaju 6, 7 i vise puta duzi probavni trakt od tela. Ljudski probavni trakt je oko 5 puta duzi od nase visine.

Zasto je to bitno? Zato sto meso krece da truli da posle par sati, i onda postaje nejestivo i otrovno i kako vreme odmice, sve vise i vise toksicno i infektivno. Zbog duzine probavnog trakta, ljudima se meso zadrzava u organizmu minimum 20ak sati, a ako se radi o zilavim i crvenim mesima cak i do 70 sati. Jedenje mesa, koje uvek satima i satima truli u ljudskom organizmu, je izvor najveceg broja zdravstvenih problema koje ljudi imaju.

Kad dokažeš da biljke nisu živa bića-dedukcija će ti biti tačna.

Zivotinje su ziva bica koja osecaju bol i imaju svest, samim tim i rudimentarnu volju/ zelju/ instikt za zivotom i neosecanjem bola.

Biljke nemaju nervni sistem niti ista slicno nervnom sistemu, pa samim tim nemaju ni centar nervnog sistema, tako da ne samo da nemogu da osecaju bol, nego nemogu da imaju ikakvu svest, volju ili zelje za zivotom ili neosecanjem bola.

Evo spomenuo ti je fisherman, npr tvoja "dedukcija" iz drugog ugla - ubijanje biljaka za ishranu je lose.

To nije moja dedukcija iz drugog ugla, to je logicka greska sa nazivom lazna analogija, iznad sam objasnio iz kog razloga.

Nego, nije to bitno, sta je u tvojoj "dedukciji" opste a sta pojedinacno?

Sta je u mojoj dedukciji nevalidno- koja primesa ili konkluzija, i zasto?

 

[krinka5]

Овај суд износиш као аксиом из кога ћеш изводити закључке. Проблем је што то није никакав аксиом него проблематичан суд о коме се може расправљати а не узети се као априори истинит. Па тако, једно је бити суров према животињама суровости ради, а друго када се оне убијају за храну. То не можеш изједначавати. Проблем са овим првим је што онај ко би уживао у мучењу животиња тиме разоткрио свој садистички карактер пред собом и другима, а који би се тако испољио суровошћу и према људима.
А када се животиње убијају за храну то није суровост јер при томе није циљ суровост сама него храна.



Ово је такође више него проблематично а ти га узимаш као нешто што се подразумева. Човек је сваштојед што значи да су његови органи за варење прилагођени како биљној тако и исхрани месом.

Kakvi sad organi za varenje ? To što ti nazivaš organima za varenje jeste slika u tvojoj svesti nečega što je sasvim drugačije a što sigurno nije želudac, creva i prkno.
Ozi zabrinjavaš me , gde je tvoj onoliki idealistički zanos ?


Inače slažem se , ubijanje životinje radi hrane je neophodno , mada jeste surovo, ja to nikada ne bih mogao a opet volim da jedem mesište (stari licemur )

 

[fabian]

ubijanje životinje radi hrane je neophodno

Argumentuj. Koju to nutritivnu supstancu covek ne moze lako da unese u vise nego potrebnim kolicinama hraneci se bez mesa?

 

[EnjoytheSilence]

To nije moja dedukcija iz drugog ugla, to je logicka greska sa nazivom lazna analogija, iznad sam objasnio iz kog razloga.

Nisi ti nista objasnio, objasnices kada odgovoris sta je opste a sta pojedinacno u tvojoj logici

Sta je u mojoj dedukciji nevalidno- koja primesa ili konkluzija, i zasto?

Imas pitanje i kada odgovoris na njega sam ces sebi odgovoriti i na ovo pitanje. Dakle sta je opste a sta pojedinacno u tvojoj "dedukciji"?

I ne smaraj, nego odgovori

 

[krinka5]

Argumentuj. Koju to nutritivnu supstancu covek ne moze lako da unese u vise nego potrebnim kolicinama hraneci se bez mesa?

Ne radi se toliko o vrsti supstance koliko o kvalitetu i kvantitetu iste supstance kao i o njenoj dostupnosti. Ni jedna biljka nema toliku količinu proteina kao mesište. Nijedna biljka nema toliku količinu masti kao mesište. Šta da radi neko ko živi na krajnjem severu , recimo blizu Artika , da gaji biljke ? Šta da radi neko ko živi u pustinji , džungli ? ne žive svi u gradovima i nemaju svi mogućnost da se hrane u dovoljnoj količini, da biraju hranu i vode računa o ishrani.

 

[fabian]

@EnjoytheSilence
Sta je u mojoj dedukciji nevalidno- koja primesa ili konkluzija, i zasto?
Imas pitanje i ne smaraj, nego odgovori.

Ne radi se toliko o vrsti supstance koliko o kvalitetu i kvantitetu iste supstance kao i o njenoj dostupnosti. Ni jedna biljka nema toliku količinu proteina kao mesište.

Evo ja kad vezbam jedem seitan, koji ima 75g proteina po 100g, ne postoji nista sto ima, koliko ja znam. Takodje, sam cesto klijam zito, a zito kada isklija 3 dana ima vise proteina i od belog mesa. Belanca, mleko, soja i ovas, imaju kompletan protein.

Nijedna biljka nema toliku količinu masti kao mesište.

Zasicene masti su potpuno nepotrebne u ishrani, a cakstavise su i stetne, imajuci u vidu da dekompozicija zasicenih masnih kiselina ima najvecu ulogu u truljenju mesa.

Šta da radi neko ko živi na krajnjem severu , recimo blizu Artika , da gaji biljke ? Šta da radi neko ko živi u pustinji , džungli ?

To su stvari koje su bile pitanje pre par hiljada godina, a sa pripitomljavanjem konja i magaraca, pa izumom kocija, pa sada globalnog transporta, nemaju vise vaznost. Ali shvatam sta hoces da kazes.

Sta da radi neko ko je na camcu gde nema ni mesa ni biljaka, nego samo ljudi, da li da ih ubije i jede sirove ili da improvizuje vatru? Etika je kategorija koja se tice civilizovanog zivota, ne odnosi se na ovakve takozvane "rubne situacije". Kada se izgubim u dzungli ubicu i zivotinju i tebe da bi preziveo, ali me to ne opravdava da u okvirima civilizovanog zivljenja ubijem zivotinju ili tebe i da vas pojedem.

 

[EnjoytheSilence]

@EnjoytheSilence
Sta je u mojoj dedukciji nevalidno- koja primesa ili konkluzija, i zasto?
Imas pitanje i ne smaraj, nego odgovori.

Prvo, ne znas odgovoriti na pitanje pa odgovaras protupitanjem koje je takodje jezicki "kratko". Drugo, ono nije dedukcija vec prostoprosirena recenica u kojoj si izneo svoj zakljucak. Ako mislis da si pametniji zato sto baratas pojmovima koje ne razumes - nisi, veruj mi. U tvojoj prostoprosirenoj recenici nevalidan je zakljucak , a "primesu" si dodao kako bi "konkluzija" izgledala samodopadno - sta je to primesa u tvom skromnom zakljucku? I nauci sta je dedukcija, indukcija etc.

 

[krinka5]

@EnjoytheSilence
Sta je u mojoj dedukciji nevalidno- koja primesa ili konkluzija, i zasto?
Imas pitanje i ne smaraj, nego odgovori.


Evo ja kad vezbam jedem seitan, koji ima 75g proteina po 100g, ne postoji nista sto ima, koliko ja znam. Takodje, sam cesto klijam zito, a zito kada isklija 3 dana ima vise proteina i od belog mesa. Belanca, mleko, soja i ovas, imaju kompletan protein.


Zasicene masti su potpuno nepotrebne u ishrani, a cakstavise su i stetne, imajuci u vidu da dekompozicija zasicenih masnih kiselina ima najvecu ulogu u truljenju mesa.


To su stvari koje su bile pitanje pre par hiljada godina, a sa pripitomljavanjem konja i magaraca, pa izumom kocija, pa sada globalnog transporta, nemaju vise vaznost. Ali shvatam sta hoces da kazes.

Sta da radi neko ko je na camcu gde nema ni mesa ni biljaka, nego samo ljudi, da li da ih ubije i jede sirove ili da improvizuje vatru? Etika je kategorija koja se tice civilizovanog zivota, ne odnosi se na ovakve takozvane "rubne situacije". Kada se izgubim u dzungli ubicu i zivotinju i tebe da bi preziveo, ali me to ne opravdava da u okvirima civilizovanog zivljenja ubijem zivotinju ili tebe i da vas pojedem.

Ne , ne radi se tu o rubnim situacijama pogledaj malo statistiku koliko ljudi gladuje danas u svetu, zatim ljudi koji žive u džungli, pustinji, na ostrvima i krajnjem severu nisu tu zalutali, već tu žive hiljadama godina. Ekonomski je neizdrživo i nemoguće da neko ko živi u tim područjima na primer u severnom pojasu uvozi hranu čitav život umesto da gaji i lovi živorinje (irvase , foke ). To ne važi samo za ova područja već i za područja sa umerenom klimom , hrane iovako nema dovoljno a to za šta se ti zalažeš je čista utopija - postavljanje vlastitih etičkih svetonazora iznad realnosti, iznad realnih potreba .

 

[fisherman1]

Ironisanje i lupetanje gluposti ne menjaju cinjenicu koju ova dedukcija pokazuje- ubijanje zivotinja za ishranu je lose (nemoralno/ eticki pogresno/ nelegitimno).

A ovo ti traži ES:
Силогизам
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага

Силогизам je тројство из судова од којих трећи (конклузија) следује из признате исправности других двају судова (премисе „maior“ и „minor“). Ha пример: човек је умом обдарена животиња; Сократ је човек; Сократ је, дакле, умом обдарена животиња.

Структура силогизма личи на став по којем две ствари које су једнаке некој трећој морају и међу собом бити једнаке; ако je A = В, и С = А, онда је С = В. Као што je y математичком случају конклузија била постигнута брисањем заједничкога знака A y обема премисама, тако и y силогизму долазимо до конклузије брисањем заједничкога појма „човек“ и комбиновањем онога што је остало. Као што су наглашавали логичари од Пирона до Стјуарта Мила, главна тешкоћа лежи y томе што горња премиса силогизма као утврђено претпоставља баш оно што тек треба да буде доказано: — јер ако Сократ није умом обдарен (а он је неоспорно човек), онда није y ошптем смислу истина да је човек умом обдарена животиња. Аристотело би одговорио: ако једно биће има већи број обележја која су карактеристична за једну класу („Сократ је човек“), онда ће то биће с највећом вероватношћу имати и друга карактеристична обележја те класе („умну обдареност“). Али, очигледно је да је силогизам одређен више за разјашњење излагања и мисли него ли за проналажење истине.

Најкарактеристичнији и најоригиналнији прилог што га je Аристотел филозофији дао је његово учење о силогизму.
Осам општих правила силогизма

М мора бити раздељен у бар једној од премиса.
Крајњи термини који нису раздељени у премисама не могу бити раздељени ни у конклузији.
Барем једна премиса мора бити афирмативна јер из две негативне не следи ништа.
Барем једна премиса мора бити универзална јер из две партикуларне не следи ништа.
Ако је прва премиса партикуларна друга не сме бити негативна.
Ако су обе премисе афирмативне и конклузија је афирмативна.
Ако је једна премиса партикуларна и конклузија је партикуларна.
Ако је једна премиса негативна и конклузија је негативна.
---------------------------------------------------------
Važna napomena i deveto pravilo koje Aristotel zaboravio napomenuti:Ako je jedna premisa lažna-ceo iskaz je lažan zajedno s konkluzijom...
Problem je s deduktivnom logikom što ni jedna reč nije bez primese laži o onom o črmu govori...
Pazi ,kad se o ovom vodile veoma važne jezičke rasprave...
L.Witgenstein je čak ustvrdio da i nije moguće reči istinit sud...Još ga nisu demantovali...