![re[ ]De](/data/avatars/m/223/223033.jpg?1299370416){kind=avatar}
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
To ne postoji a i da postoji proizvodi dosta bola te je iz tog razloga treba ukinuti.
-
- Popularno:
- Da li su Hrvati normalni kada kupuju...
- Zasto se ovo desava?
- Zajednički život pre braka
- Da li će srušiti ''Jugoslaviju''?
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Zasto je Srbija dobila pokrajine, a...
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Normalna tema
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Dejt
Vecina osecanja su slabost!
- Začetnik teme re[ ]De
- Datum pokretanja
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
Tacno. Ja nisam onakav kakav sam bio pre par godina i necu biti ovakav za dve. Svako treba da tezi ka usavrsavanju bez obzira na predhodne greske. Mnogi se sapletu oko ovog, proslost ih prati ceo zivot.
- Poruka
- 29.534
Prava ljubav ne proizvodi bol.
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
Onda je dobra misao. Ako volis igracku i drugo dete ti je otme, neces da places?
- Poruka
- 29.534
necu, sto bi...
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
Onda je sve savrseno.
- Poruka
- 29.534
DramatisPersonae
Zainteresovan član
- Poruka
- 239
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
Ne bih da se spustam na nivo predatora.
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
DIRIGENT
bezimeno
Domaćin
- Poruka
- 3.032
Osecanja su deo "prirode", misao je deo "kulture". "Kultura" je kreacija coveka ali i njegov kreator. Priroda i kultura su opozicije koje stvaraju polje za "properties" sto bi onda bilo stvaralastvo (konstruktivno ili destruktivno, mada po sebi nisu ni jedno ni drugo, vec po posledicama, a i o njima moze da se diskutuje).
Sve u svemu, dobih utisak da je covek ameba koji reaguje na spoljne drazi bez svoje volje, a sa svojim znanjem o procesu reakcije.
I... uslovna ili ne - ljubav, kao i nasa misao o tome su: iluzija (lepa, ali iluzija).
Pored misli postoji ono sto stvara misli i stvara emocije i stvara impuls pokreta (akcije / reakcije)...
Sve u svemu, dobih utisak da je covek ameba koji reaguje na spoljne drazi bez svoje volje, a sa svojim znanjem o procesu reakcije.
I... uslovna ili ne - ljubav, kao i nasa misao o tome su: iluzija (lepa, ali iluzija).
Pored misli postoji ono sto stvara misli i stvara emocije i stvara impuls pokreta (akcije / reakcije)...
- Poruka
- 29.534
smeta ti nivo savrsenstva ???
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
Meni to nije savrsenstvo.
- Poruka
- 29.534
korisnik 103996
Domaćin
- Poruka
- 4.806
a za sta ce ti koji vrag misao,ako nemas sve ovo ispred sto si nabrojao?
boldovano jeste odlika slabijih,ali cak i to ima svoje zasto.
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
Za zvezdanu svest.
Svaka posledica ima svoj uzrok. Mudrost je kad poznajes i vidis vise uzrocno posledicnih veza.
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
Biti predator, loviti slabije.
- Poruka
- 29.534
a ko je rekao da jeste...
korisnik 103996
Domaćin
- Poruka
- 4.806
DramatisPersonae
Zainteresovan član
- Poruka
- 239
Kad bi Zvezda imala svest, nju bi bolelo dupe za naše shvatanje njene svesti.
re[ ]De
Aktivan član
- Poruka
- 1.743
Mozda i ima al to nisam reko.
lanavi
Aktivan član
- Poruka
- 1.908
Da li to znaci da oni koje kamen proslosti nije sapleo postaju savrseni?
Pre par godina, posle par godina - teznja usavrsavanju - bez obzira na prethodne greske (greske su za ucenje ili zaborav?) - koliko ostaje do savrsenstva?
DramatisPersonae
Zainteresovan član
- Poruka
- 239
Čovek se ne usavršava, on samo menja slike dok ono što pravi slike ostaje isto.
Život je kao reka, u kojoj se smenjuju slike, ti predmeti koje primećujemo tek kad stanemo.
I ti predmeti koje primetimo, te slike nastale iz toka, uzimamo kao odrednice, kada upoređujemo našu plovidbu sa tuđim. Odrednice onog što mi jesmo, u tom trenutku.
Čovek večno biva, nikad zaista ne bude.
U tome je lepota i čar života, jer sve ono što mi mislimo da jesmo je samo iluzija nastala upoređivanjem našeg protoka kroz reku života, sa drugim, referentnim telima.
Verovatno me niko neće razumeti šta sam pričao
Život je kao reka, u kojoj se smenjuju slike, ti predmeti koje primećujemo tek kad stanemo.
I ti predmeti koje primetimo, te slike nastale iz toka, uzimamo kao odrednice, kada upoređujemo našu plovidbu sa tuđim. Odrednice onog što mi jesmo, u tom trenutku.
Čovek večno biva, nikad zaista ne bude.
U tome je lepota i čar života, jer sve ono što mi mislimo da jesmo je samo iluzija nastala upoređivanjem našeg protoka kroz reku života, sa drugim, referentnim telima.
Verovatno me niko neće razumeti šta sam pričao
lanavi
Aktivan član
- Poruka
- 1.908
Ako je ucenje usavrsavanje onda se moze uzeti da na svom zivotnom putu zaista i skuplja mrvice mudrosti te nema razloga da se oseti tako gladnim...mada ne ni sitim...osim sitosti svega pa i zivota.
Zastanes pri umoru, i fizickom, i psihickom i onom pravom - umoru tela, umiranju ako imas (ne)srecu da se nadjes na toj tacki kada podvlacis crtu i udaras zavrsni pecat svoje svesnosti svega. Samo to zastajkivanje nije dovoljno za objektivnost, bas zbog zastoja tj. umora...zivot se "hvata" u cilosti iako ni tada objektivizam nije zagarantovan.
Cove bude - tek kada prodje, tek tada ima smisla staviti mu etiketu. Dotle se mozda i na laziranje prodavao.
Iluziju i ne treba razumeti...samo je treba prihvatiti kao takvu.
DramatisPersonae
Zainteresovan član
- Poruka
- 239
Umor je stvoren upravo tom potrebom da zastanemo.
Jer, pogledaj, tokom života se smeni toliko hiljade nas, tj naša shvatanja nas samih, koliko se smeni i stvari za koje se uhvatimo da nam daju smisao.
Ako zaista staneš, i uporediš sebe kao dete, sebe kao adolescenta, sebe kao zrelu odgovornu osobu, shvatićeš da se stvari nisu uopšte promenile. Oni nagoni koji su postojali prema stvarima u svim tim dobima, postoje i dalje u svim tim dobima. Čovek ne stari, čoveka stare stvari koje prolaze u njegovom životu, čoveka stari shvatanje stvari koje prolaze u njegovom životu.
Tu, tek u stvarima se čovek umori, i tek u stvarima čovek pronalazi svoj umor.
Trudimo se da postignemo nešto, i na kraju ne postignemo ništa ili tek malo u odnosu na druge, ali poenta je da smo mi stavili kraj tom trudu, da smo ga završili, i da je taj nametnuti kraj u stvari ono što određuje sudbinu svog truda.
Nije bitan rezultat, bitno je htenje.
Nije bitan cilj, bitno je kretanje.
To kretanje je u stvari život.
Jer, pogledaj, tokom života se smeni toliko hiljade nas, tj naša shvatanja nas samih, koliko se smeni i stvari za koje se uhvatimo da nam daju smisao.
Ako zaista staneš, i uporediš sebe kao dete, sebe kao adolescenta, sebe kao zrelu odgovornu osobu, shvatićeš da se stvari nisu uopšte promenile. Oni nagoni koji su postojali prema stvarima u svim tim dobima, postoje i dalje u svim tim dobima. Čovek ne stari, čoveka stare stvari koje prolaze u njegovom životu, čoveka stari shvatanje stvari koje prolaze u njegovom životu.
Tu, tek u stvarima se čovek umori, i tek u stvarima čovek pronalazi svoj umor.
Trudimo se da postignemo nešto, i na kraju ne postignemo ništa ili tek malo u odnosu na druge, ali poenta je da smo mi stavili kraj tom trudu, da smo ga završili, i da je taj nametnuti kraj u stvari ono što određuje sudbinu svog truda.
Nije bitan rezultat, bitno je htenje.
Nije bitan cilj, bitno je kretanje.
To kretanje je u stvari život.
