Vaša najstrašnija iskustva???

Ok. Druga prica.
Bila sam do kasno kod drugarice, spremale smo ispit za jun. Bilo je bas toplo.
Drugarica je na zidu imala sliku na kojoj su u raznim bojama bili oslikani dlanovi neke osobe. U pauzi u ucenju ja je pitam sta ta slika predstavlja, ona mi odgovori da joj je tu sliku poklonila jedna devojka koja je poginula. "Uzas!", pomislih, ali popijemo kafu i nastavljamo.
Negde u pola noci, vec smo zaspalr, ja cujem kako neko place u kupatilu. Probudim i nju i cuje i ona. Neko place i zapomaze. Udjemo u kupatilo obe-nigde nikog, ali kukanje se nastavlja.
Nista, nas dve se vratimo, predjemo u jedan krevet, upalimo svetla i nekako zaspimo. I...ja sanjam...kao neka baba sa prvog sprata te zgrade (koju usput, nisam nikad pre sna videla) hoce da umre, pa mi govori da joj te ruke sa slike ne daju da ode, da je guse, da ona umire i da skinem sliku sa zida kako bi ona umrla jer mora. Uzas! Trgnem se iz sna. Vec dan. Kad!!!!!! Na zidu nema slike! ja vrisnem, probudim drugaricu, vrisne i ona i tako nas dve vristimo, a slike nigde!
Kad, slika lezi na podu. Pala! Ali, kako da je nismo cule. Ja joj ispricam san. Ona mi potvrdi da ima neka baba u crnom na prvom i to je kao to... Nista, sredimo se za fax i krenemo. Kad, bas iznose sanduk! Uh, kakav uzas! Drugarica je odmah pitala ko je u sanduku. U sanduku je bila ta baba.
Prosao je ispit i jos nekoliko dana. Dosla sam kod drugarice na kafu. Hvatala me sama jeza od pomisli na njen ulaz, ali, sta cu, moram doci sebi, sta mi je? Zvonim ja na interfon da mi otvori, ona otvara, ja vrata vucem, ona se ne otvaraju, vidim neko ih drzi. Kad pogledam u ulaz, zbog dnevnog svetla slabo se sta i moglo videti, vidim ruku koja pusta vrata i ja ulazim. Kod lifta stoji baba. E, umreh tad od uzasa! Stoji i gleda me. Miran, mrtav pogled. Ja izletim napolje, udarim u nekog decka i kazem mu kako je baba-duh kod lifta, on ne poveruje i udje, kad tamo nigde nikog. I ispratio me do drugarice, a od babe ni traga.
Drugarica kaze da je i ona videla babu sa umrlice kod lifta kako stoji.
Strasno. Verujete, otisla sam na more samo da ne bih morala da idem kod drugarice jos koji put. U septembru, promenila je stan. Ali se ja babe i dalje secam.
 
Ima jos koja.
Ja nikad nisam bila na selu. Jer nemam nikog na selu. I ne znam seoske obicaje. Uglavnom, pozove me drug s njim na selo. Moji me puste za vikend i to jedva! Ali, zaboravio taj moj drug da je taj vikend parastos njegovom ujaku, pa kad se setio ja nisam htela da odustanem jer ko zna kad bih opet smuvala roditelje da me puste. Decko, njegov ujak, 23 godine,radio nesto na brodu, pao s broda i udavio se. Strasno. Ja za tu pricu znam od ranije, znam i kako ujak izgleda jer mi je pokaziovao slike jos dok je taj decko bio ziv... Uglavnom, mi dosli, oni meni lepu sobu, sve cisto, nemam reci, ma zaista seljacka kuca, al' pedantna, sve na svom mestu. Vode me kroz domacinstvo, sve da vidim sta imaju, valjda je to obicaj da se pokazu koliko traktora, krava, svinja, konja, zivine...itd. imaju. Ali, mene to nista ne fascinira, nego nekako sve mislim, jeste da sam u mini suknji, ali kao da neko hoce da mi se zavuce ispod suknje. I to kao neki vetar, sve mi se nesto mota po nogama. Tako neki glup osecaj.
I, nista, tako obidjem ja selo, vratimo se oko ponoci kuci, ja u svoju sobu, moj drug u sobu do mene. A soba preko puta je soba njegovog ujaka. Bilo mi vec nekako uzasno sve to. Jos njegova baba upalila svecu da gori celu noc...
Legnem ja. Nisam zaspala, ali se pravim da spavam, jer se nesto mnogo plasim, a ne znam zasto.Kad pogledam ka vratima, na vratima stoji neko. Visok, mrsav, bez majice. To nije moj drug, on je buca, a ovo... ovo je ...:shock: :shock: odmah sam znala da je to njegov ujak. Ja zatvorim oci da ubedim sebe da sam sve izmislila, ne smem ni da ih otvorim. U tom strahu, ne znam kako, nekako zaspim.
Ujutru, moj donji ves, haljinica i jedna sandala u sobi njegovog ujaka.:confused:
Sta da pomislim? Najgore, njegova baba i majka mi se izvinjavaju. Trebalo je jos jedan dan da ostanem. Ma, kakvi, zapalila sam kuci pod hitno!
 
jezivo breeeeeeeeeee........... To za sektasku babu, babu iz lifta( sve neke babuskije) i za ujaka.... JA mislim da bih dopala laze da mi se sve to izdesavalo, zvezdo tebi svaka c ast!!! Imas jos neku pricu? Ah, to za kopite pričao i meni moj drug, on je tipičan metalac, noćobdija kao tripuje da je " satanista", ali nije, kaže da je on u pola noći čuo kopite ispred kuće... I sad me strah.... Ne moguće da svi laću, kad nečega sigurno ima, toliko ljudi je doživelo nešto što se ne da objasniti.... Uf.....
 
OMG, ova prva.....o.O....
Wtf???
Baba.....cccc....
J*t sve me nesto preseklo u predelu stomaka...OMG.....
Ali, kao sto moja baba kaze (mislim da je ovo nesto sto je IKAD u zivotu pametno rekla)
"Treba da se plasis od zivih, a ne od mrtvih ljudi!"
S'o i nije neka istina :S zar ne?

Anyway, ja nemam neke te scary price, barem ne one koje su se desile meni, but imam dosta ovaj strasnih iskustva s horror filmovima....
 
Vracala se ja sa drustvom iz skole.Ja sam se malko udaljila i odjednom nisam ih cula,nisam osecala tlo pod nogama,kao da sam bila u drugoj dimenziji.Znala sam da mi nije vreme da odem na onaj svet a oko mene je sve bilo mracno.Setila sam se mojih bliznjih,srecnih trenutaka u zivotu svega lepog. odjednom cula sam glas druga
-Emilija upala u sahtu xaxaxaxxa
 
ljudi ovo shto tju da kazhem nije zezanje ... znachi 'vako se odvija pricha ...
Dosho ja kutji iz grada ... i sad ono uzeo malo da swiram .. i tako sviram , sviram , sviram , sviram ... i odjednom se upali komp ... a stolica bila na drugom kraju sobe ( stolica sa tochkitjima ) ... i ono ... ja samo gledam ... i odjenom stolica ULETI u sto od kompa i meni puklo nekolilo CD-ova ...
i sad ono kao pochnem neshto da glumim i odem u sobu i vadim komaditje CD-ova iz stolice ... i odjenom ko da me neko ShUTNUO u stomak i da me to neshto bacilo na krevet ... znachi ono ...
posle toga sam imo jednu poprilichno vetju modricu na stomaku ... a lekar je reko da su mi dva rebra bila naprsla ...
( to je inache bilo pred pochetak shkolske 2007-e ... ) .. mislim i dan danas ne znam shta se zapravo desilo kod mene u sobi ... :S:S:S:S:S:S:S ...
 
Cairne,vec u tvoju pricu ne mogu da povjerujem :)

Evo od mene nesto ,niej natprirodno ali vod tad vjerujem u "slike pred smrt"

Bio sa drugom na Moracu ispod Vezirovog mosta,i ima skakaonica zove se "kucice" i visoka je oko 14m. I odlucim ja sa drugom da skocim po prvi put u zivotu odatle ,mislim se,mislim se i kako sam skocio , pogled mi je bio put vode non stop . Valjda mi je malo mrknula svijest i ja se samo sjecam 2-3 slike sa mojim djedom ,jos iz mojih mladjih dana, a onda izranjanje iz vode . Tih slika se sjecam kao da sam ih juce vidio :)
 
Mi imamo kucu na moru i veliko drustvo koje znamo od kad znamo za sebe. Tu uvek ima simpatija i svakakvih dogodovstina, ali moja sestra bliznakinja i ja u celom drustvu oduvek smo nekako bile centar sveta. (Nije hvalisanje, nego bitno za poentu price).
Uglavnom, iako smo jednojajacane, izbor simpatije uvek je bio razlicit. Nikada nam se nije dopao istio decko, tako da imamo srece po tom pitanju.
Te godine, nesem drugu u goste dosao je jedan decko koji se meni mnogo dopao. Bukvalno, ja kojoj se retko kad neko dopadne sam odlepila na njega.
Medjutim sestra je imala nesto protiv. Kao da je imala neki osecaj. Cak mi je i rekla da misli da ce se njemu nesto strasno desiti i da ne zna zasto to misli. Ja sam se na nju naljutila i nisa, htela da slusam "gluposti"...
Nista, da ne duzim romansu, nego ispricam horor, on i ja se odvojimo od drustva to vece i odemo kao da setamo. A krenemo putem ka nekoj cvrkvici. On decko ne znaprvi put je tu, ali ja tu sto godina dolazim i znam da se tu nocu vidjaju neke zene u crnom koje kako kazu nemaju noge, nego lebde 5cm u vazduhu, jako se brzo krecu i ko ih poslednji vidi, zalepe se za njega i taj ubrzo umre.
Setam se sa prelepim deckom, a jeza me obuzima. Pricamo neke gluposti, ali meni nije dobro ni malo. Decko ukapira da nesto nije ok i pita sta se desava i ja mu tada ispricam za te zene. Iskreno ja ih do tada videla nisam, ali ako svi mestani istu pricu pricaju ko sam ja da verujem suprotno.
Mene vec strah ubija, a on se decko smeje! 'Ladno!
E, tu se ja naljutim, okrenem se da odem, kad, necete verovati!!!!!:shock::shock::shock:
Zene u crnom iza nas!
Ja pocnem da vristim, ali, ljudi, ne zezam, nigde glasa, sve iz mene neko tupo skicanje izlazi, kao da me neko stegao za grlo. Inace sam grlata kao niko.
Ja se okrenem ka njemu, uhvatim ga za ruku da pobegnemo, ali on stoji nepomican.
E, tada sam uradila nesto stvarno ruzno. Jeste da je bio mrak, jeste da sam mozda halucinirala, mozda... ali on je ostao nepomican.
Ja, verujete potrcim uzbrdo kroz siprazje ka kuci jedne drugarice i pobegnem, a njega ostavim. Verujete, usla sam u kucu , drugarica nije bila tu, vec sa drustvom na plazi, njeni roditelji su me primili sa uzasom i otpratili do kuce. Nakon toga sva deca su otiskla kuci, jer su ih zbog mene roditelji pojurili sa plaze, jer sam ja slagala da sam umesto tih zena u crnom sto lebde videla 100 Siptara i da se plasim da nesto ne urade i da sam pobegla glavom bez obzira. Cak su i policiju alarmirali. Eto koju sam zbrku napravila.
Ali... osvanulo je jutro.
Dan na plazi tekao je lagano i lepo kao i uvek. Sve je bilo u skladu sa situacijom, nista van konteksta.
Iznenada, nas drug dotrcava na plazu (gde se svi znamo, jer je to vrlo malo mesto i vrlo mala plaza) i kaze da su krenuli na gradsku plazu njih nekoliko i da je auto udario onog decka sa kojim sam bila vece pre toga i da je taj divni decko ostao na mestu mrtav.
Svi smo pojurili na mesto tragedije. Niko nije verovao. Ja najmanje. Decko je poginuo tacno ispod te crkvice oko koje se okupljaju zene u crnom .
To letovanje ostavilo je strah da nikada vise tim putem ne idem. Strah koji traje...
Zao mi je lepog decka i naravno nikada nisam saznala sta se sa njim desilo kada sam ja kukavicki i stramno pobegla. Jer to jutro, on je bio ziv, a ja sam ga vece pre toga ostavila samog sa neobjasnjivim uzasom.
Neka mi i On i Bog oproste sto sam toliko bila slaba.:cry::cry::cry:......
 
O Bogo... Nemoj sebe da kriviš nisi ti kriva, jednostavno to je taj ljudski nagon da spasi sebe.... Ionako nisi mogla nista da ucinis, možda bi i tebe zadesila takva sudba ne daj Bože.... Cairne, ni ja bas nisam ubedjena u tovju pricu... Au Zvezdo, ti puna nekih dogadjaja, bas ti swe puno toga izdogadjalo, imas jos nesto... Ah, danas se ja vracala iz skole sa drugaricom i prolazimo pored neke bakice i ja se slucajno okrenem, a ta baba me zlobno gleda... Ali vi ne možete da zamislite kakve su to urokljive zelene oci... Nista, ja se samo pocesem za dupe i nastavim... fuj, koje grozne urokljive oci.... Inace zvezdo, kad su tebi pocele da se desavaju te cudne stvari, jesi li isla kod d+nekog da ti kaže sta je ili kod neke "vracare" sta ti ja znam... Sto je mnogo mnogo je...
 
evo objasnjenje za prico morske zvezde o onim zenama u crnom...
posto kad se plasisi i usmislis nesto to mozes i da vidis...(npr duhovi,utvare itd)
i sad ti si ih umislila,a taj decko nije nis video i konta kako si ti pobegla od njega....
i sutra seta se on tim putem i zgazi ga nesto....cista slucajnost...
a ima i druga teorija....
tvoji drugarice i drugovi su znali da se ti i decko tu setate,pa se obukli ko te zene i prolazili tuda da vas uplase....
ti pobegla (onaj decko je znao za tu namestaljku),pa je ostao....
i sutra ga bog kaznio sto te uplasio :D.....
sad vi izaberite koja vam se verzija vise svidja :D :D :D
 
evo i mene ovde,nesto da podelim sa vama...


ja sam kao mala ostala bez roditelja,i zivim sa bakom,i deka mi je sad vec pokojni...ali ima nesto interesantno sto se desilo...

pre par godina,sedim sminkam se,spremam se za skolu,sva srecna,treba da se prijavim za exkurziju,matursku,i spremam se ja tako,i zavrsim sa sminkanjem,vratim ogledalo na mesto,i tako je bas stajalo da se video odraz sobe,a ne mene,i nesto sam bez vezze pogledala u ogledala,i videla sam lik moje majke u ogledalu,kako me tuzno gleda,i samo je pognula glavu...ja gledam,ne verujem....ledam i ne trepcem...u tom trenutku u sobu je usla moja baka(oceva mama)i sama je sebi prekinula misao...kad je videla slabasan oblak dima u sobi...
ceo dan sam bila izgubljena...i u skoli saznam da,da bih dobila vizu,trebaju mi umrlice roditelja...nemam pojma sto je to trebalo...uglavnom,dobila sam ja te umrlice,i tek sam onda saznala da su moji roditelji bili razvedeni...
onda sam obavila par razgovora sa mojim bliznjima,i svi su rekli isto,da se moja majka jako pokajala posle razvoda...:cry:


ima jos stvai,ali o tome drugi put...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top