Zaljubljenik sam u horor filmove i literaturu, verujem da postoje paranormalne pojave, ali ih licno nikada nisam iskusio. Bilo je prica gde su ljudi prepricavali tudje dozivljaje, ali malo je bilo uverljivih. U stvari, oni koji citaju lica vise mogu da provale da li neko laze ili ne kada je ova tema u pitanju.
Uglavnom, iako mi se licno nikada nista paranormlano nije dogodilo, u selu iz kojeg je moja majka, u Backoj, desavaju se povremeno stvari gde sami mestani kazu da je ukleto. Ovde ne mislim da se pojavljuju vampiri, duhovi, demoni i slicno, vec mislim da veliki broj tragedija koja pogadjaju jednu tako malu zajednicu u kratkim vremenskim razmacima. Dakle selo sada ima oko 3.000 ljudi, u najboljem vremenu imalo je 4.500. Za selo to je veliki broj stanovnika, dok je za nas u gradu to brojka koje ima jedno naselje.
Uglavnom u selu se cesto desavaju jezivi zlocini i nesrece (nista misteriozno, svi reseni), u kratkim vremenskim razmacima sto je previse za jedan grad a kamoli za tako jednu malu sredinu. Idem povremeno, znam dosta ljudi, ne bas sve ali dosta, tako da sam mnogim tragedijama licno pogodjen jer su se dogodile meni dragim ljudima ili ljudi sa kojima sam se upoznao.Ovo sto cu navesti dogadjalo se u periodu od nekih 7-8 godina i to je ono cega sam mogao da se setim.
Jedna moja drugarica iz sela je umrla iznenada u toku noci od izliva krvi u mozak. Naizgled zdrava, ali tek nakon smrti utvrdjeno je da je imala valjda anurizmu. IPre toga jedan drugar mog brata je oboleo i za kratko vreme umro od leukemije. Covek koji je bio veterinar i koji je i nama cesto kontrolisao meso ubio se jer je jednom prilikom pogresno dao pecat za meso zarazeno trihinelom. U selu su bila u kratokm razmaku jos dva samoubistva ljudi koje ja licno ne znam, ali sto je bio sok za porodice. Nedavno se ubio i od mog tece rodjeni brat sa kojim je zajedno ziveo u dvoristu. Razlog zaista ne postoji, makar ne ozbiljan. Covek je tezak kada popije, na nekom slavlju se potukao, ali nista strasno. Dosao kuci, ostavio pismo da ne zeli vise da sramoti porodicu i obesio se u pomocnim prostorijama. Iza sebe ostavio zenu, dvoje dece i petoro unucadi, svi su ga voleli.Mene je posebno potreslo kada se jedan nas drugar obesio u obliznjoj sumici, dan posle srpske nove godine. NIsta, ali bas nista nije ukazivalo da ce tako nesto da se dogodi. Za srpsku novu se zezao, lepo provodio. Zivi tesko, koliko i vecina ljudi u selu, mozda da bude smoren, ali ne da se ubije.
Kada su u pitanju tragedije, ovde cu napisati samo onoga cega se setim. Od moje snaje neka drugarica, bila je u sedmom mesecu trudnoce kada ju je ubila struja dok je kuvala rucak. Iza sebe ostavila muza i dvogodisnju cerkicu. Mog dobrog drugara ubio je njegov brat (ne rodjeni) kolima ispred diskoteke u selu. Zaleteo se bez razloga kolima, deo puta je neosvetljen i nije ni video kada je odbacio naseg drugara u vazduh. Preminuo je nakon par minuta. Jos jedan moj drugar je zajedno sa njegovom sestrom tragicno nastradao kada ih je iz kalasnjikova izresetao sestrin muz koga je ona napustila. Napustila ga je tako sto se vratila roditeljima koji zive par ulica dalje, ne dalje od 300 metara. Dosao u dvoriste pucao u nju, nas dugar se bacio daje zastiti, izresetao i njega i posle pucao sebi u glavu. Ostao je samo mali sin koji je tada imao manje od dve godine. Nas drugar je pred Bozic isao da sece Badnjak u obliznju sumu sa velikim drustvim Obicno se nosi rakije, petarde, oruzje ko ima. Nas drugar je radio u zandarmeriji, nosio sluzbeni pistolj, pa se tradicionalni senlucilo.U jednom trenutku se metak zaglavio u cevi, on je pokusao da odglavi, okrenuo kratko cev ka sebi, pistolj opalio metak ga pogodio u glavu. Preminio pred ocevim ocima i drugarima.
Posebno jeziv period u selu je bio negde 2002. godine, ako se ne varam, kada su se u selu desavala teska prebijanja. Niko ne zna ni kako ni zasto, ali nekoliko ljudi je pretuceno skoro na smrt u nocnim satima (ali ne dalje od 22 uvece), maltene ispred sopstvenih dvorista. Selo je klasicno vojvodjansko, usoreno, kuce jedna pored druge, ali slabo osvetljeno. U selu je mesecima vladala histerija, jedno 7-8 ljudi je proslo sa teskim telesnim povredama a ne zna niko ni ko, ni zasto ih je napao. Secam se da su policajci iz mog sela (koji zive tu), kada nisu bili na smeni, setali uvece kroz selo ne bi li namamili nasilnike i uhapsili. ALi tada ih niko nije napao. Ovo je bilo i u mnogim novinama. Jedni su sumnjali na Madjare, jer su okolo neka madjarska sela, ali Madjari su jako miroljubivi tamo i nisu uopste u tom fazonu. Drugi smatraju da je sekta Crna ruza koja snazno deluje u Vojvodini, treci smatraju da su to lokalni klinci koji iz obesti rade te stvari. Stvar je prosla sama od sebe, bez ikakvog odgovora ili hapsenja.
Ja imam teoriju da je selo ukleto, ne u onom horor smislu,vec u nekom fazonu karme. Selo je nekada bilo nemacko, nakon Drugog svetskog rata naseljeno je nasim ljudima sa juga Srbije, Crne Gore i Bosne. Nemci su normalno proterani, jer je vecina porodica imala svoje ljude u zloglasnoj Princ Eugen diviziji i drugim nacistickim jedinicama. Ipak, u selu je negde krajem 70-ih ili pocetkom 80-ih godina sruseno Svapsko groblje, gde su vekovima sahranjivani ljudi koji su ranijih generacija ziveli tu. Po mom misljenju groblje je sruseno iz ciste obesti i na tom mestu je izgradjen fudbalski teren za lokalni klub. Selo je moglo da izgradi klub bukvalno gde je zelelo, ali eto, odluceno je da je najbolje srusiti groblje i izgraditi teren.. Jos mali deo sa nekoliko desetina grobnica ostao je iza nekog brdasca i sav je zarastao u korov. MOj brat od tetke mi je pricao kada su bili klinci da su mnogi mangupi sami razbijali grobnice i uzimali svasta sa cime su pokojnici sahranjivani. Veliki greh je pocinjen. Nije mi zao svaba koji su proterani, ali grobovi se ne rusei ne pljackaju.
Sa druge strane, u selo su dosli ljudi koji su postajali clanovi komunisticke partije. Oni svoju decu (nase roditelje) nisu krstili. Selo je prvu pravoslavnu crkvu dobilo tek 90-ih godina, a do tada je u selu postojala (postoji i danas) samo napustena katolicka crkva koja se nalazi u centru sela.
Kada sam pricao sa drugarom koji je bio pop u tom selu (poslat je na sluzbu dalje u CG), on kaze da je problem jer citave generacije nisu krstene. On kaze da su nasi ljudi koji su ovde naseljavani izgubili vezu sa crkvom, ali doneli su razna sujeverja. Tako se u selu znalo ko su vracare i gatare, uvek se suskalo ko ti radi o glavi.
Da je selo ukleto pisalo je i u famoznom "Trecem oku", ali to smece od casopisa je pominjalo neke druge razloge, legende i sta ti ja znam sta sve ne. Selo sam uvek zvao Tvin piks, jer ono sto sam naveo su samo neke tragedije koje su se tu dogadjale (a i dalje se dogadjaju). Ima naravno i prica o duhovima, utvarama i slicno sto mnogi tvrde da su doziveli, ali u cije price i nisam bas uveren, ali o tome nekom drugom prilikom.
Obozavam ovu temu i mogao bi citati i pricati o njoj satima,takodje znam mnogo prica meni su se par od njih desile a ako bude bilo ljudi koje interesuje i dalje ova tema,posto vidim da je zadnji post napisan pre 2,3 meseca sve cu ih i ispricati.Za sada jedna malo kraca ali istinita u potpunosti desila se mojoj baki u njenom detinjstvu.I danas kad je podsetim da se secam sta mi je pricala vidim joj cudan strah u ocima i veliku nervozu ako mora ponovo da je ponovi,a morace jer uskoro planiram knjigu da napisem o tim"stvarima"
. Naime jedan moj drugar Milos ima babu koja zivi na selu udaljenom od grada nekih 40 km na samoj granici Srbije i MNE. Ona je jedina preostala ziteljka sela i vecinu vremena provodi sama gore osim leti .Leti se odrzava veliki tunir u fudbalu na kojem dolazi mnostvo ekipa i ljudi i tada i u njenoj kuci bude mnogo gostiju,to leto smo gosti bili celo nase drustvo zajedno sa Milosem.Selo je stvarno idilicno stare kuce od kamenja livade cak ni signala nema osim na jednom mestu u kuci gde svi ostave telefone,ma prosto milina.Tog leta je dosao i Milosev burazer koji studira u Crnoj Gori opsednut pricama o prizivanju duhova,ne zna covek drugu temu pa to ti je.ubedjuje on nas da probamo kaze naucio i reci koje trebaju i nacin prizvanja a mi kao klinci od 14,15 godina svi jos u nekoj neverici.Na kraju ubedio nas je uostalom bio je i medju starijima pa se postovalo sve sto kaze 
