Vaša najstrašnija iskustva???

E - strasno je al nije natprirodno.
Idem ja Palmoticevom juce ujutro i blizu raskrsnice sa Lole Ribara od izmedju kola izleti jedan crni pas pravo na mene, sve strasno lajuci i rezeci; kezeci svoje zube na mene.... A ja sam se tako nesto trgla, nisam ga uopste videla, samo je iskocio pred mene. Sreca pa se ne plasim pasa. Dobro da me nije ujeo.
 
OverLord Sagaris:
e, preneki dan dodjemo mi kod jednog mog druga u kucu, smaramo se zezamo...
i padne nam napamet da prizivamo duhove...
bilo negde oko 22h... i prenego odemo u dnevnu sobu on upali torent i startuje download igre *assassin's creed" (cini mi se...)
i odemo mi upalimo svecu, posedamo u krug... pocnemo da ponavljamo neke kletve, pesmice nzm ni sam sta jos, i kad konacno sve to zavrsimo oko 22:30 vidimo nema nista od toga...
vratimo se u njegovu sobu... i odjednom vidimo na kompu torent pausiran, a winamp3 aktiviran, i ide pesma "prey of the death"................................:eek:


niko u sobu nije ulazio, niti je iko cuo za tu pesmu ranije...
bilo mi je drago ali ja vise ne pokusavam...video sam da duhova nema...XD toliko od mene...
Kliknite za proširenje...

omg..plen mrtwix.. scary.. :eek:
 
Pozdrav svima :)
Evo i ja sam se registrovala, čitam temu od juče, vidim da je dosta popularna i da se dosta dugo ''drži u životu'' :)
Ja nemam neka strašna iskustva, nisam sanjala da ljudi umiru, da dolaze po njih pa da ubrzo potom umiru na javi, nisam viđala duhove.... Imala sam možda par puta tripove tipa neko me posmatra, prati, ja se okrenem nema nikog, ali to brzo iskuliram... nisam čula glasove... ništa strašno mi se nije dogodilo, niko nije pokušao da me ubije i slično :D Hvala Bogu!
Ponekad imam dosta čudne snove koji su zaista strašni, jedan mi je do detalja ostao urezan u sećanju i ispričaću vam drugi put pošto sad nemam puno vremena da detaljišem (detalji su najbitnija stvar dobre horor priče :D ).
Inače, pomalo verujem u duhove, pomalo ne, ima raznih ljudi šta ja znam....
Za sad samo da vas pozdravim :)
 
TombRaider:
Pozdrav svima :)
Evo i ja sam se registrovala, čitam temu od juče, vidim da je dosta popularna i da se dosta dugo ''drži u životu'' :)
Ja nemam neka strašna iskustva, nisam sanjala da ljudi umiru, da dolaze po njih pa da ubrzo potom umiru na javi, nisam viđala duhove.... Imala sam možda par puta tripove tipa neko me posmatra, prati, ja se okrenem nema nikog, ali to brzo iskuliram... nisam čula glasove... ništa strašno mi se nije dogodilo, niko nije pokušao da me ubije i slično :D Hvala Bogu!
Ponekad imam dosta čudne snove koji su zaista strašni, jedan mi je do detalja ostao urezan u sećanju i ispričaću vam drugi put pošto sad nemam puno vremena da detaljišem (detalji su najbitnija stvar dobre horor priče :D ).
Inače, pomalo verujem u duhove, pomalo ne, ima raznih ljudi šta ja znam....
Za sad samo da vas pozdravim :)
Kliknite za proširenje...

O dobrodosla! :lol:
Samo da ti kazem da uskoro ocekujes neko strasno iskustvo, posto je nepisano pravilo da ko se ovde registruje u roku od pola godine, godinu, dozivi nesto ekstra strasno!
Predlazem ti da odes na podforum Natprirodne pojave i misterije, mislim da ces tamo naci neke odgovore na pitanja koja te muce! :)

pozzz... :D
 
Sveznalo:
O dobrodosla! :lol:
Samo da ti kazem da uskoro ocekujes neko strasno iskustvo, posto je nepisano pravilo da ko se ovde registruje u roku od pola godine, godinu, dozivi nesto ekstra strasno!
Predlazem ti da odes na podforum Natprirodne pojave i misterije, mislim da ces tamo naci neke odgovore na pitanja koja te muce! :)

pozzz... :D
Kliknite za proširenje...

Hvala na dobrodošlici :)
Volim paranormalna dešavanja, gledala sam dosta emisija na tu temu, čitala sam dosta priča, dosta iskustava drugih ljudi, u nešto verujem, u nešto ne... :manikir:
Ufff, nadam se da mi se ništa strašno neće desiti, ne bih volela da vidim svašta :eek:
 
BaGatela:
Evo imam i ja jednu pricu koju sam cuo od moje babe. Kada je bila mala kod nje u porodici kada god se rodi musko dete nikada nije moglo da prezivi. Njena majka koja je imala tri cerke pored toga je rodila petoro muske dece od kojih ni jedno nije zivelo duze od godinu dana. Posto im je to bilo cudno obratili su se jednoj vracari iz sela...Btw ona je iz Bojica selo par kilometara udaljeno od Sapca. I vracara je rekla da ima nekog u familiji ko ne voli musku decu a bavi se crnom magijom...Saznali su da je to bila neka zena iz familije koja ih je posecivala samo kada se rodi musko dete. Kada je rodjeno cetvrto dete moja baba je primetila kako je ta zena dosla da ga vidi, ali nikome nije dala da udje u kucu dok ga ona gleda. I tako je moja baba krisom ostala u kuci da vidi sta se desava. I primetila je kako zena tri puta pomazila dete po preponama i sutradan to dete je umrlo. Posle nekoliko godina kada se baba udala i rodila prvo dete koje je bilo musko svi iz kuce su pazili da se ova zena iz familije opet ne vrati. Ali jednog dana kada su otisli svi na njivu dete je ostalo samo kuci, kada su se vratili videli su nju na kapiji kako odlazi od kuce i nije htela da se javi uopste. Posle tri dana dete je se razbolelo i dobilo visoku temperaturu i nije mu bilo spasa. Sedeli su svi u sobi i cekali trenutak kada ce da umre. Nekoliko minuta nakon njegove smrti na tavanu od kuce se cula jaka buka i galop konja, koji kao da su vukli neke lance za sobom, u tom trenutku nisu obracali paznju na dete. Kada se sve to smirilo dete je golo lezalo mrtvo pored kolevke u kojoj je spavalo.
Kliknite za proširenje...

Dobra prica...a slicna stvar se desavala nekim mojim poznanicima...samo, nisam siguran zbog cega su kod njih uvek umirali muskarci...mada znam da nisu umirali uvek kao deca, ali su umirali mladi...a fora je to sto je to imanje na kom zive, ukleto...mislim da sam vec pricao oko tog imanja, pa da se sad ne ponavljam...

Inace, najstrasnije mi je kad se mala deca spomenu u nekoj horor prici...valjda zbog onog filma "Groblje kucnih ljubimaca" pa kad ono malo dete kolje...:lol:
 
Snickers!:
Dobra prica...a slicna stvar se desavala nekim mojim poznanicima...samo, nisam siguran zbog cega su kod njih uvek umirali muskarci...mada znam da nisu umirali uvek kao deca, ali su umirali mladi...a fora je to sto je to imanje na kom zive, ukleto...mislim da sam vec pricao oko tog imanja, pa da se sad ne ponavljam...

Inace, najstrasnije mi je kad se mala deca spomenu u nekoj horor prici...valjda zbog onog filma "Groblje kucnih ljubimaca" pa kad ono malo dete kolje...:lol:
Kliknite za proširenje...

auuuu, strasan horor... ebte, mada sam ga gledao pre nekih desetak godina otprilike... :lol: :D
 
Evo da i ja napokon ispričam svoj sablasni san... Sanjala sam ga pre jedno 2 godine... Nalazim se u dvorištu stare švapske kuće u Futogu, došla sam sa tatom i mlađom sestrom da pogledamo kuću koju smo trebali da kupimo i živimo u njoj. Sestra i ja presretne - velika prostrana kuća sa milion soba ''Napokon će svaka imati svoju sobu'' reče moja sestra presrećna. Inače, oduvek smo delile sobu, bili smo godinama podstanari, seljakali se po Futogu i nikad nismo imele svaka svoju sobu, to nam je oduvek bila želja! Čak i sad, živimo u jednoiposobnom stanu i naravno, delimo sobu... Nas dve presrećne, jedva čekamo da uđemo u kuću i da odabere svaka svoju sobu. Tata je u dvorištu, priča sa vlasnicom kuće, ugovaraju detalje oko kupovine. Sestra i ja ulećemo u kuću, njih dvoje ostaju napolju... Čim smo ušle u kuću, osetile smo nemir, ali smo mislile da je to od uzbuđenja, bio je nekako neobičan osećaj, i prepisale smo ga neverici da nam se dešava nešto tako lepo :) Čim smo otvorile ulazna vrata, nalazimo se u maloj prostoriji, ne može se nazvati ni hodničićem jer je bilo 2 sa 2 i bila su vrata direktno ispred nas, jedna sa leve strane i još jedna sa naše desne strane. Slegle smo ramenima i ušle kroz vrata sa naše leve strane. Odjednom, nalazimo se u ogromnom hodniku, dugačak dokle nam pogled dopire ali izuzetno uzak, širine oko 1,5-2m. Čini mi se da je bilo 1000 vrata, i sa leve i desne strane.... Išle smo hodnikom i nasumično otvarale vrata i razgledale sobe, tu smo se i pogubile, više nismo bile zajedno, svaka je ulazila u drugu sobu. I ulazim ja u prvu sobu - sobica mala do zla Boga, taman toliko da stane bračni krevet i neki omanji plakarčić koji su se tu nalazili. Bacam pogled na zid sobe, vidim 2, 3 rama međutim, nema slika u njima, sam, go ram. Razmišljam u sebi ''Kakvi kreteni, ne mogu da verujem, tako velika kuća, a prostorije jedva se okreneš u njima! Ko je još toliko glup da izvadi slike iz ramova i vrati ih nazad na zid?!'' Otvaram plakar i vidim gomilu foto-albuma u njemu... Nasumično odaberem jedan, otvorim - od korice do korice PRAZAN! Uzimam drugi, treći, peti - ista priča! '' O Bože kakvi retardi'', pomišljam i izlazim iz sobe. Ulazim u drugu sobu - omanji prozorčić, krevet, mali noćni stočić i prazni ramovi po zidovima... Toliko su me intrigirali ti prazni ramovi da sam išla od sobe do sobe i gledala da li ih ima u svakoj sobi... i zaista ih je bilo - u svakoj sobi barem po jedan! Sad sam već besna i skeptična prema kući, izlazim iz poslednje sobe na kraju hodnika koja se nalazila sa leve strane. Rešim da uđem u sobu preko puta te - poslednja vrata na kraju hodnika sa desne strane tj. vrata preko puta sobe iz koje sam upravo izašla i ... TOTALNI KONTRAST! Izrazito mračna prostorija, širok hodnik koji se na sredini spušta malo niže, ima par stepenika... pre stepenika nalaze se samo jedna vrata sa leve i jedna sa desne strane. Ulazim u prostoriju levo. Odjednom, kao da sam ušla u prostoriju za tuširanje neke sportke sale, velika prostorija sa tuševima. Vrata levo i vrata desno. ''Dokle više sa prokletim vratima - koliko ih ima dođavola?!'' pomislila sam. Uđem u prostoriju desno. Totalni mrak! Prostoriju je obasjalo onoliko svetla koliko sam ja otvorila vrata - prostorija zapušena, dim se mogao seći nožem, gomila ljudi sedi za dugačkim ovalnim stolom, kao da su na sastanku. Međutim, svi su mi crni, prepoznajem samo konture muškaraca i čujem glas svog tate kako me ljubazno moli ''******(odazva me po imenu), molim te, zatvori vrata, imamo sastanak, raspravljamo o vrlo važnim stvarima'' Izašla sam polako bez pogovora, zatvaram vrata u čudu ''WTF, kako se on ''teleportovao'' iz dvorišta ovamo?'' Vraćam se nazad u hodnik i ostajem skamenjena.... Oko 10ak staraca i 10ak mladih devojaka se nalazilo u dnu sobe - starci su bili izrazito visoki, dugih sedih kosa i dugih belih brada (kao čarobnjak iz Gospodara prstenova) u dugim belim haljinama, a devojke takođe izrazito visoke, dugih, ravnih crnih kosa u dugim prljavo belim haljinama. Kretali su se u krugu i devojke, kad su me ugledale, pošle su ka meni. kretale su se oko mene zaprepašćene i skamenjene od straha, obišle me 2, 3 puta i vratile se starcima. Nešto su pojili, na srpskom u stilu popova je bilo ali se reči tačno ne mogu setiti... Videla sam neku klupicu uz zid, sela - tačnije šćućurila se na nju, skupila se kao klupko i naslonila glavu na zid... pored njihovog pojanja, čula sam još jedan glas kroz zid. Napregla sam se malo jače i čula sam tačno glas čoveka kako, takođe poji, ali poziva u pomoć.... tu sam se probudila.
Ne znam kako se vama čini ali ja sam se prepala... Eto prošlo je dosta vremena, a ja se i dalje sećam tog sna i mislim da ga zaista nikad neću zaboraviti...
Kako vam se čini? :)
 
potpisujem xD
odlicne vestine opisivanja :D sta ja znam, mozda mi i uradis neki sastav neki put :per:
haha sad ozbiljno xD
ne deluje strasno, ali bi mi delovalo da sam ja to sanjao xD, svejedno sanjao sam i gore i imao jedno iskustvo zbog kog ceo dan nisam smeo da udjem u kucu, napisao sam ga ovde. radi se o smejanju jedne devojcice, ako si procitala celu temu to sigurno nisi propustila ;)
 
TombRaider:
Evo da i ja napokon ispričam svoj sablasni san... Sanjala sam ga pre jedno 2 godine... Nalazim se u dvorištu stare švapske kuće u Futogu, došla sam sa tatom i mlađom sestrom da pogledamo kuću koju smo trebali da kupimo i živimo u njoj. Sestra i ja presretne - velika prostrana kuća sa milion soba ''Napokon će svaka imati svoju sobu'' reče moja sestra presrećna. Inače, oduvek smo delile sobu, bili smo godinama podstanari, seljakali se po Futogu i nikad nismo imele svaka svoju sobu, to nam je oduvek bila želja! Čak i sad, živimo u jednoiposobnom stanu i naravno, delimo sobu... Nas dve presrećne, jedva čekamo da uđemo u kuću i da odabere svaka svoju sobu. Tata je u dvorištu, priča sa vlasnicom kuće, ugovaraju detalje oko kupovine. Sestra i ja ulećemo u kuću, njih dvoje ostaju napolju... Čim smo ušle u kuću, osetile smo nemir, ali smo mislile da je to od uzbuđenja, bio je nekako neobičan osećaj, i prepisale smo ga neverici da nam se dešava nešto tako lepo :) Čim smo otvorile ulazna vrata, nalazimo se u maloj prostoriji, ne može se nazvati ni hodničićem jer je bilo 2 sa 2 i bila su vrata direktno ispred nas, jedna sa leve strane i još jedna sa naše desne strane. Slegle smo ramenima i ušle kroz vrata sa naše leve strane. Odjednom, nalazimo se u ogromnom hodniku, dugačak dokle nam pogled dopire ali izuzetno uzak, širine oko 1,5-2m. Čini mi se da je bilo 1000 vrata, i sa leve i desne strane.... Išle smo hodnikom i nasumično otvarale vrata i razgledale sobe, tu smo se i pogubile, više nismo bile zajedno, svaka je ulazila u drugu sobu. I ulazim ja u prvu sobu - sobica mala do zla Boga, taman toliko da stane bračni krevet i neki omanji plakarčić koji su se tu nalazili. Bacam pogled na zid sobe, vidim 2, 3 rama međutim, nema slika u njima, sam, go ram. Razmišljam u sebi ''Kakvi kreteni, ne mogu da verujem, tako velika kuća, a prostorije jedva se okreneš u njima! Ko je još toliko glup da izvadi slike iz ramova i vrati ih nazad na zid?!'' Otvaram plakar i vidim gomilu foto-albuma u njemu... Nasumično odaberem jedan, otvorim - od korice do korice PRAZAN! Uzimam drugi, treći, peti - ista priča! '' O Bože kakvi retardi'', pomišljam i izlazim iz sobe. Ulazim u drugu sobu - omanji prozorčić, krevet, mali noćni stočić i prazni ramovi po zidovima... Toliko su me intrigirali ti prazni ramovi da sam išla od sobe do sobe i gledala da li ih ima u svakoj sobi... i zaista ih je bilo - u svakoj sobi barem po jedan! Sad sam već besna i skeptična prema kući, izlazim iz poslednje sobe na kraju hodnika koja se nalazila sa leve strane. Rešim da uđem u sobu preko puta te - poslednja vrata na kraju hodnika sa desne strane tj. vrata preko puta sobe iz koje sam upravo izašla i ... TOTALNI KONTRAST! Izrazito mračna prostorija, širok hodnik koji se na sredini spušta malo niže, ima par stepenika... pre stepenika nalaze se samo jedna vrata sa leve i jedna sa desne strane. Ulazim u prostoriju levo. Odjednom, kao da sam ušla u prostoriju za tuširanje neke sportke sale, velika prostorija sa tuševima. Vrata levo i vrata desno. ''Dokle više sa prokletim vratima - koliko ih ima dođavola?!'' pomislila sam. Uđem u prostoriju desno. Totalni mrak! Prostoriju je obasjalo onoliko svetla koliko sam ja otvorila vrata - prostorija zapušena, dim se mogao seći nožem, gomila ljudi sedi za dugačkim ovalnim stolom, kao da su na sastanku. Međutim, svi su mi crni, prepoznajem samo konture muškaraca i čujem glas svog tate kako me ljubazno moli ''******(odazva me po imenu), molim te, zatvori vrata, imamo sastanak, raspravljamo o vrlo važnim stvarima'' Izašla sam polako bez pogovora, zatvaram vrata u čudu ''WTF, kako se on ''teleportovao'' iz dvorišta ovamo?'' Vraćam se nazad u hodnik i ostajem skamenjena.... Oko 10ak staraca i 10ak mladih devojaka se nalazilo u dnu sobe - starci su bili izrazito visoki, dugih sedih kosa i dugih belih brada (kao čarobnjak iz Gospodara prstenova) u dugim belim haljinama, a devojke takođe izrazito visoke, dugih, ravnih crnih kosa u dugim prljavo belim haljinama. Kretali su se u krugu i devojke, kad su me ugledale, pošle su ka meni. kretale su se oko mene zaprepašćene i skamenjene od straha, obišle me 2, 3 puta i vratile se starcima. Nešto su pojili, na srpskom u stilu popova je bilo ali se reči tačno ne mogu setiti... Videla sam neku klupicu uz zid, sela - tačnije šćućurila se na nju, skupila se kao klupko i naslonila glavu na zid... pored njihovog pojanja, čula sam još jedan glas kroz zid. Napregla sam se malo jače i čula sam tačno glas čoveka kako, takođe poji, ali poziva u pomoć.... tu sam se probudila.
Ne znam kako se vama čini ali ja sam se prepala... Eto prošlo je dosta vremena, a ja se i dalje sećam tog sna i mislim da ga zaista nikad neću zaboraviti...
Kako vam se čini? :)
Kliknite za proširenje...

opasnije bi bilo da si izostavila deo u kome se navodi da je sve san, odnosno prva i zadnja recenica! :mrgreen: :hahaha:
inace, staran san, trebala si ga pokusati razumeti, odnosno analizirati, verujem da je imao dobru poruku cim se toliko dobro secas detalja, zelja i osecanja iz snova... :)
 
maki3655:
E ovako ljudi moje najstrasnije iskustvo desilo se prosle godine,kraj leta.Inace zivim u selu ,bila sam u poseti kod drugarice,bilo je oko 23h,mama naravno napravila frku paniku gde sam ,kad cu kuci.Pozdravila sam se sa drugaricom i sela u kola ,posto imam neobjasniv strah od mraka i da negde sama putujem (frasovi iz detinjstva ,brat me stalno plasio),odma sam nazvala decka kako se nebi bas toliko bojala...bacili smo se u pricu sta je ko radio danas,prolazila sam kroz sumu koja vodi do mog sela,putevi krivudavi,nige ni jedne lampe ma strasnooo,kako sam polazila kroz prasumu :) poceo da se gubi signal i ugasi se tel,dobro cesto mi se to desava kad je krs od telefona tako da se nisam zabrinula,slabo sam videla i reko aj da upalim duga svetla kad ono BOOOM odjednom na desnoj strani puta ugledam babu obucena u plavo,duga seda kosa,gleda pravo u mene i okrece onako polako zamnom glavu sva sam se presekla ..ajoj dala sam gas i juris kuci dobro sam ziva stigla,uletela u garazu nesmem da gledam nigde uzas letim kroz kucu dolazim do sobe otvaram vrata ,mrakcina ,pokusavam da zatvorim vrata ma nema sanse ko da ih neko drzi ,neda da se zatvore ,ma vristim urlam ,dolazi baba pali svetlo kad ono papuca se zaglavila izmedju vrata i ona nije dala da se zatvore,mozda jeste smesno al ja sam umrla od straha,posle kad sam babi pricala ona mi rekla da je to neka luda zena koja se seta nocu po ulicama ..nije nesto nadprirodno al meni je iskreno nesto najgore sto mi se desilo
Kliknite za proširenje...

​

Ma nije toliko smesno, a setanje nocu po pustim mestima oslobadja strah kod nekih osoba, dok neke zavrse u Topolnici:D:D:D
 
Ova tema definitivno pripada pdf-u Natprirodne pojave, ali da je malo reda u njemu mogla bi se prebaciti, a da se ne uništi...

Evo da i ja kopiram svoje iskustvo iz teme slične ovoj, koja je nastala na NPIM-u kao bezuspešan pokušaj kopiranja ove...

Mislim da ova mora imati više priča i više diskusije, stoga ću ja preneti jedno svoje vrlo čudno i mogu reći pomalo strašno iskustvo...

Ja odmalena verujem u ono što ne može da se objasni, u reptile, iluminate, vanzemaljce npr. ne, zato što nisu dokazani, ali mnogo puta dokazani slučajevi ˝onostranog¨ su me naterali da verujem i da to ne shvatam zdravo za gotovo...

Pre dve godine, na Veliku subotu, sve je bilo lepo, praznična atmosfera u mojoj kući, mama spremila sve, još se samo fil kuvao...:mrgreen: Jaja su ofarbana još na Veliki petak, kako i valja, a otac je bio zauzet pripremanjem ˝glavnog jela˝ - jagnjetine na ražnju. :mrgreen:

No, pošto ja imam jednog brata deset godina starijeg od mene koji živi sa verenicom, ja sam sa mamom i ocem sam u kući... :mrgreen:

Legao sam da spavam rano da bih rano ujutru otišao na jutarnju Vaskršnju liturgiju, ali, avaj, nešto mi nije dalo mira snu.

Čim bih utonuo u blagi san, nešto bi me počelo gušiti, kao dobijam astmatični napad, osećao sam se da ću umreti, nisam i po 5 minuta vazduh mogao uzeti, borio sam se za njega, osećao sam se kao da me je nešto čvrsto zgrabilo za vrat i nije puštalo, a kada bih primakao ruke vratu to bi popustilo.

Tako bude jednom, ja se vratim da spavam, i ništa. Ali se to ponavljalo još 3 puta, da ne ponavljam koliko i kako, ali stvar koja me je uplašila kao nikad u životu je bila sledeća: tačno u ponoć, počeo je Vaskrs, ali mene nisu probudila zvona, nego sada najjači napad koji sam imao, kao da me je sada nešto duplo jačom snagom zgrabilo i nije htelo pustiti, to me je držalo možda čak i pola sata. Ne znam kako sam to preživeo...

Ujutru sam se probudio sa otežanim disanjem, mislio sam da sam dobio upalu pluća, jedva sam disao, gušio sam se i dalje, ali sam smogao snage da odem rano ujutru u 6h na liturgiju u Hram Svetog Save.

Čim sam ušao u Hram, osetio sam takvo olakšanje, takvo nekakvo smirenje, da je to neverovatno. Čini mi se da sam disao punim plućima, više i bolje nego ikad.

To se više nije ponovilo, ali odtad ja posvećujem mnogo više pažnje natprirodnom, ali i Bogu.
Kliknite za proširenje...

Ova tema bi morala biti aktivnija kao pre, siguran sam da ima materijala za to, samo neki nemaju hrabrosti... :)
 
кад ме један одвратни гузичасти гуштер распео на крсту подигао из гроба и опиздио нуклеарном бомбом

после сам мислио, можда је хтео да каже да ме воли, ваљда то гуштери тако раде
 
Poslednja izmena:
AHA!!! do sad sam imao svakakve mnogo strasne dogadjaje, ali uvek sam prozivljavao sa drugovima... ali jutros se desilo nesx mnogo strasnije... a jos gore sxo sam bio sam... izlazim napolje, i krecem ulicom, ulica prava... kisa lagano rosi... ja idem...
posle nekih 20-ak minuta dolzim do racvanja ulice, skrecem levo, i dolazim ispred stare zgrade, podseca kao neka opstinska (starinska) ili sudska zgrada... ulazlim, nema nigde nikog, ni glas, koracam kroz dugacak hodnik, i zaticem u poslednjoj prostoriji neke ljude, pitam ih sxo nema nikog, oni ni ne obracaju paznju, nego pricaju nesx izmedju sebe...
ja se okrenem izadjem i sednem na stepenik... bio sam kao u transu, nista mi nije bilo strasno, nista nije bilo ni vazno... nista nije bilo jasno, ali brt, ovo se stvarno desava, nema zive duse... i tako sam razmisljao...
i odjednom trgne me drug iz razmisljanja i pita "kad si doso?" ja ga gledam zabezeknuto... i rasvestim se da sam poso na ono rasporedjivanje ucenika u sr.skolama, ceo taj dan mi je proso nekako odjednom, i dalje nmg da razumem sta mi se to desavalo jutros... dal sam ja to nesx istripovao pa nisam ni primecivao nikog ili nesx drugo?

sad pokusavam da razumem to sto je bilo, ali nista mi ne pada napamet...
mislim da sam zbog svog tog pritiska, izgubio osecaj za vreme te da sam verovatno izaso u cik zore... X( ima li neko bolje objasnjenje ili teoriju?:eek:
 
OverLord Sagaris:
AHA!!! do sad sam imao svakakve mnogo strasne dogadjaje, ali uvek sam prozivljavao sa drugovima... ali jutros se desilo nesx mnogo strasnije... a jos gore sxo sam bio sam... izlazim napolje, i krecem ulicom, ulica prava... kisa lagano rosi... ja idem...
posle nekih 20-ak minuta dolzim do racvanja ulice, skrecem levo, i dolazim ispred stare zgrade, podseca kao neka opstinska (starinska) ili sudska zgrada... ulazlim, nema nigde nikog, ni glas, koracam kroz dugacak hodnik, i zaticem u poslednjoj prostoriji neke ljude, pitam ih sxo nema nikog, oni ni ne obracaju paznju, nego pricaju nesx izmedju sebe...
ja se okrenem izadjem i sednem na stepenik... bio sam kao u transu, nista mi nije bilo strasno, nista nije bilo ni vazno... nista nije bilo jasno, ali brt, ovo se stvarno desava, nema zive duse... i tako sam razmisljao...
i odjednom trgne me drug iz razmisljanja i pita "kad si doso?" ja ga gledam zabezeknuto... i rasvestim se da sam poso na ono rasporedjivanje ucenika u sr.skolama, ceo taj dan mi je proso nekako odjednom, i dalje nmg da razumem sta mi se to desavalo jutros... dal sam ja to nesx istripovao pa nisam ni primecivao nikog ili nesx drugo?

sad pokusavam da razumem to sto je bilo, ali nista mi ne pada napamet...
mislim da sam zbog svog tog pritiska, izgubio osecaj za vreme te da sam verovatno izaso u cik zore... X( ima li neko bolje objasnjenje ili teoriju?:eek:
Kliknite za proširenje...

cudno, ovako nesto jos nisam cuo... :think:
ebem li ga... mozda si imao neku AP ili VTI... probaj da ovo napises na temi astralne projekcije, mozda si se nesvesno projektovao, a telo ti ostalo na istom mestu... :confused:
 
Ja ne:eek:
Cula sam to jos od jednog klinca koji je isao u 6-u Bg. gimnaziju.
Koji je prosetao kroz celu skolu i nigde nikoga:eek:
Kada je izasao napolje i seo da se dozove pameti ili cemu vec...
Prilazi mu drug i pita zasto nije na casu:confused:
Inace decko nije nikada imao problema u skoli i bio je dobar decko...
Dok mi je cera prepricavala sta mu se desilo razmisljala sam ahhha:whistling:
Medjutim kada mi je i on sam ispricao sav potresen i zbunjen :eek:
Trazeci od mene odgovor ili savet .Nisam znala sta da mu kazem:think:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top