VAŠ ŽIVOTNI PROBLEM BROJ 1

[Ines1864]

Ma, znam ja to, kad kažu ''razmisliću'', to onda znači ništa od toga. :-)

A ja odoh da nastavim da štrebam sad, jer ću u suprotnom sutra imati šta da kažem na ovoj temi.

 

[shaddow]

Ajde, pa sutra da slavimo.

PS: Mislim kada položiš.

 

[Betty]

hu..
novac :?

 

[Ines1864]

Ajde, pa sutra da slavimo.

PS: Mislim kada položiš.

A sada još 2 problema i još 2 poluproblema i uživancija!!!!!

 

[shaddow]

 

[shaddow]

hu..
novac :?

Ma to se podrazumeva. To je svima problem.

 

[hello_world]

ponovo se gojim

 

[Betty]

Ma to se podrazumeva. To je svima problem.

q je svima samo meni!!

 

[Struja]

kad joj je lepo samo je njoj lepo.kada nema kintu samo ona zna koje su to muke! plez

 

[hanchi]

prijemniiiiiiiiiiiiii...............brate() koji manjak samopouzdanja
"To je dobro,
vise nemam problema.
Ne osjecam nista...
Samo se secam."

i tako dalje
ma lep je ovaj zivot

 

[SamanthaJones]

Moj trenutni PROBLEM je neki matori ludak sa kojim sam na žalost bila, ispostavilo se da je MANIJAK i KRETEN ali bukvalno....UH kako sam se uzjebala sad!!!!
AAAAAAAAAAAsdjkcy c vsdvljgrkv vflbgnvjxdvhsdgvxd vxd vsdgvdfvie sebgldsg vdfdfbdjfbsd fcsfhsdfbsdbfvdbfvdvs :mad:

 

[blpd_girl]

moj problem je trenutno moj DEBILNI kolega. toliku količinu frustracije, kompleksa, nekooperativnosti, nezrelosti,..... i svega ostalog teško da možete naći u jednoj osobi. a ja sam baš te sreće da radim sa njim. grrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr! dođe mi da ga zgazim kao bubu!!!!!!!!!!!

 

[Ines1864]

Ne umem da se pomirim sa konačnošću ljudskog života....teško mi je da prihvatim da neko koga toliko volim više neće biti uz mene, neće me pitati kako idu ispiti, neću ga više zagrliti, više nikada videti...Slabić sam veliki jer me duša boli toliko da jako teško obavljam svakodnevne aktivnosti, ne mogu ni o čemu da razmišljam, samo plačem....Znam da je smrt neminovna, pogotovo za nekog ko ima već 85 godina, ali to nimalo ne umanjuje moju bol Sad mi je užasno teško, jer je deda daleko od mene, u bolnici, polusvestan, i ne puštaju posete (to mi uoopšte nije jasno, pitanje je sata kad će umreti, a oni ne daju da ga vidimo....mada, ko zna, možda i bolje...:-( ), i žao mi je što će umreti sam, niko neće biti uz njega da ga drži za ruku i što se već toliko namučio da je od njega ostala samo senka ....a ja tu ne mogu ništa.

 

[gost 36952]

Jao, izgleda da me ipak muci hipohondrija
Jedna moja rodjaka se ozbiljno razbolela i vec me uhvatila frka da moze i meni i da se desi...:shock:
Ne volim sebe kad sam ovakva :?.

 

[Struja]

ines mora to tako.na zalost.
harmoni moja sestra od tetke je bila otpisana.rak jajnika,materice i dela debelog creva.a ima 30 godina i dvoje male dece.
isla je na zracenja.proces je stao.ima snage i volje onoliko.sve se to desavalo u poslednjih par meseci.jos uvek traje,jos se ne zna sta ce biti.
podrzavaj je i ne daj da vidi da vam je tesko.samo cete joj otezati stanje.a time ces i sebe opustiti.
misli,dobre misli su lekovite.

 

[blpd_girl]

Ines, to stvarno, nažalst, mora tako. ali, ti nemoj misliti da je njemu strašno, misli kako je ipak doživeo finu starost, seti se u čemu je sve uživao u životu, šta je sve lepo doživeo, koliko se radovao... i pomisli da je to sve ipak zajedno jedan lep život.

 

[Ines1864]

Hvala na utešnim rečima, i ja pokušavam sa sobom tako.....nekad ide dobro, nekad me uhvati kriza i bol da mislim da ću se pocepati na dva dela, ali dobro, držim se....U ovom momentu sam svesna neminovnosti rastanka i donekle mi je lakše.

 

[Struja]

pa ici ces iz savladavanja bola do ocaja.mora tako.ja se posle toliko godina od smrti mog dede sada samo grohotom smejem kada se setim njegovih izvala.samo ce promeniti oblik,napustice telo.vi koji ga volite nemojte da ga zaboravite. tako ce da zivi.

 

[shaddow]

Hvala .....nekad ide dobro, nekad me uhvati kriza i bol da mislim da ću se pocepati na dva dela, ali dobro, držim se....

Tako mora da bude. To jednostavno ne možeš izmeniti.

Već sam ti spomenuo da sam bio u istoj situaciji pre godinuipo dana.
Jedina razlika je ta što je moj deda umro u kući. Svi smo bili oko njega i drago mi je zbog toga..... ALI, mislim da tu sliku i taj trenutak NIKADA neću zaboraviti. Zaista je veoma teško. Ta slika me dugo posle toga proganjala, a i mislim da se to i danas dešava.

Posle toga sam bio u potpunom rasulu. Svi ostali problemi su mi delovali potpuno smešno. Krene gužva, jurnjava, mnogo ljudi... nekako radiš ono što moraš. Ubrzo se vratiš na posao, svojim svakodnevnim obavezama i nekako u trenutku shvatiš da SVE IDE DALJE........ Deca i dalje idu u školu, ljudi na posao, političari se prepucavaju na televiziji....... ali njega nema i bol koji postoji u meni uopšte NIJE MOGUĆE opisati.

Noćima nisam mogao da spavam, samo su mi se vraćale slike. Vremenom sam pokušavao da ne mislim o tome. Znam da potiskivanje nije baš najbolje rešenje, ali nekada je jedino moguće.

Kao što rekoh, život teče dalje, obaveze su tu, na trenutak zaboraviš...... A onda te iznenada nešto seti i sruši ti se čitav svet u sekundi.

Jedino što me drži to je saznanje da je TAKO MORALO DA BUDE, DA VIŠE NISAM MOGAO NIŠTA DA UČINIM, DA SVE NAS TO ČEKA JEDNOG DANA.
Upravo prisustvo jednom takvom događaju, susret sa smrću, čini da čovek počne drugačije da gleda na život. Moj deda je imao svoj život i proživeo ga je najbolje što je mogao. Bilo je teško, ali bilo je i lepo. Sada je na meni da svoj život PROŽIVIM NAJBOLJE ŠTO MOGU I DA GA ISKORISTIM NA PRAVI NAČIN. To najpre dugujem sebi, a zatim i njemu.

A bol?.... Bol je još uvek tu i čini mi se da nije ni malo manji. Mislim da nikada neće prestati da boli. Razlika je samo u tome što čovek vremenom nauči DA ŽIVI SA TIM.

ŽIVOT IDE DALJE, TAKO MORA DA BUDE....

 

[Jacqueline]

# stan #

 

[blpd_girl]

Hvala na utešnim rečima, i ja pokušavam sa sobom tako.....nekad ide dobro, nekad me uhvati kriza i bol da mislim da ću se pocepati na dva dela, ali dobro, držim se....U ovom momentu sam svesna neminovnosti rastanka i donekle mi je lakše.

shvati da je deka srećan što je toliko doživeo, i da si i ti srećna što je bio s tobom tako dugo. moj omiljeni deka je umro pre nego što je napunio 60, ja sam bila jako mala, i jako mi je teško palo. mnoge stvari je propustio da vidi i doživi. a tata od mog dragog je umro još dobro pre nego je uopšte i mogao postati deka, zamisli šta je on sve propustio... ne želim uopšte da ti sad guram druge slučajeve pred nos, već da te utešim i da ti pokažem da treba da ti bude drago što je tvoj deka uopšte i doživeo te godine i uživao u raznim lepim stvarima...

 

[Ines1864]

Svima hvala na podršci. To Shaddow što kažeš da ti svi ostali problemi izgledaju smešno, tako je i meni. Sve drugo deluje bezvezno. Ali dobro.... Ljudi su preživeli i gore stvari, tragedije svojih bližnjih i sve to vreme nekako ublaži....Meni su već umrli jedan deda i baba, kad sam imala 10, odnosno 13 godina....Ali, nekako kao da me nije tako bolelo kao ovo sad. Verovatno nisam bila svesna tada konačnosti koju smrt donosi, ali i nisam imala vremena da se toliko vežem za njih kao za mog deku. I danas se sećam babe i dede sa radošću i mnogih naših zajedničkih doživljaja, uhvati me neka seta, sanjam ih često....No , neću više o ovom. Što Shaddow reče, lakše mi je kada ne razmišljam, kada potisnem...Još jednom hvala.

 

[Betty]

aaaa....strahujem.

 

[shaddow]

aaaa....strahujem.

Zašto?

 

[shaddow]

Koji biste problem označili kao trenutno najznačajniji u vašem životu?

Ja imam problm sa nedostatkom vremena. Ne znam da li je to zato što mnogo hoću, ili je to u današnje vreme jednostavno normalno, ali mnogo mi je kratak dan.

PS: Problemi sa parama se podrazumevaju. Svima bi nam dobro došlo više para.

Vrućina? Ma neeee, vrućina nije nikakav problem. Ili možda jeste....