Прво, дакле било је завјера. Није тешко претпоставити да их и сада има, бар понекад и бар понека.
Друго, који МИ? Ти ниси у стању разликовати нпр. полулудог лика који трабуња о којечему па и вакцинама од некога ко се уредно цијепио док му одједном нису потурени неиспитани препарати. Теби су сви ОНИ, сви су исти, дијелиш људе на оће цијепи – неће цијепи. Да то није помало завјеренички?
Треће, кад нешто овако смрди као ова прича с короном, кад је све препуно очигледних званичних лажи, више него логично је претпоставити да се иза званичних лажи крије нешто друго. А кад се иза званичне верзије крије нешто друго, па шта је то ако није завјера? Каква? Не знам, као ни многи који примјећују лажи али такође не знају праву истину. И шта је чудно кад се тако у мору лажи појављује и море претпоставки, од прилично логичних па све до потпуно суманутих?
Четврто, зар не мислиш да се истина најбоље сакрива тако што се производи хрпа полуистина, а ако неко случајно и напипа праву истину, онда се нађе неспорни лудак да то јавно изнесе јер ко ће лудом вјеровати? Шта је од свега што се чује истина, шта полуистина, а шта потпуна бесмислица, мора човјек процијенити сам.
И пето, није лако у оваквим околностима остати „нормалан”, али треба покушати. Оштро се окомити на неку теорију која смрдуцка, а слијепо вјеровати у другу која заудара није баш најмудрије.
