Uzalud TE budim...

Sokolica_M

Sokolica_M

Domaćin
Poruka
4.429
Neka osećanja... zaspala u nama... u nekom drugom... pod teretom vremena i događaja...
Ona... on... toliko nam bliski... i u nekom svetu gde nas ne čuju, nesnosno daleki... a mi ih zovemo... njih... da nas se sete... da razmisle... da osete... da osete ono što su zatrpali...
... ili sebe zovemo... nekim iznad-svesnim delom sebe... da se pokrenemo... da budemo hrabri... da se prepustimo životu... da ostavimo spavanje i san, ma i lep, ali besmisleniji od ružnih sećanja ili glupe sadašnjosti ili nesigurne budućnosti...
... budim ga mišlju... rečima u sebi...
... budim sebe nežnostima ne predavnim, a olako zaboravljenim...

... uzalud... ili ne...?

I prevazilaze li se ove uzaludnosti... i kako...?

P.S. Bolje od ovoga nisam mogla da napišem. :) Tj, jasnije. :D
Ma pišite, ako ne možete na mene da se nadovežete, sve što vam ova tema PROBUDI... :)
 
Uzalud je budim


Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.
 
uh.. jutros sam se jeeedva probudio.. dva casovnika su mi zvonila.. iskljucim jedan, pa drugi i samo sto nisam zaspo.. i onda se setim: ako jos samo za trenutak ne ustanem - gotovo je.. na jedvite jade se dohvatim nogu i odbauljam nekako do kupatila.. katastrofa.. tek drugi dan na posao, a vec ko dan mrmota..
 
da li vam se desilo da nekada budite nesto,nekoga,svesni da to nije potrebno..da tim budjenjem necete,ne mozete dobiti nista..ali ipak zelite da probudite....e ja to sada radim..i nije mi lepo bas...i tako...
 
e, a tako blesav kad se probudim, pa neko pocne nesto da mi prica, ja nista ne kontam.. ko onaj krusko iz nadrealista.. samo glupavo blenem i ne kontam.. tek kad sabijem duplu kafu malo mi se razbrkne.. malo sam blize mozgu ondak
 
i ondak ti se ja junacki drzim dok ne sabijem sirko i jogurt.. i mozda jos pola sata posle.. a onda mi glava sama padne na tastaturu servera.. i cujem samo kao kroz san: el video neko bundevu.. a ja se ne vidim od monitora i kucista
 
bundeva:
uh.. jutros sam se jeeedva probudio.. dva casovnika su mi zvonila.. iskljucim jedan, pa drugi i samo sto nisam zaspo.. i onda se setim: ako jos samo za trenutak ne ustanem - gotovo je.. na jedvite jade se dohvatim nogu i odbauljam nekako do kupatila.. katastrofa.. tek drugi dan na posao, a vec ko dan mrmota..
Kliknite za proširenje...

Joj, nisam očekivala da će toliko uprošćeno da bude shvaćeno... toliko bukvalno...

Ali nije da sam se ismejala... sestru probudih...
:)

Jeeeee... Bar sam nešto probudila, ja, polubudna, mnogim nevidljivim spavačima okružena... :)
 
a ja kad se najedem, meni se oma spava.. i onda ako mene neko iskopa iza servera, dodirne me blago i kaze: izvini, ne bih te budio, ali imam problema sa mrezom.. ja malo pridignem glavu i kazem mu: ma teraj se u ku..., opet si nesto sjebo.. i nastavim jos nekih desetak minuta da dremuckam.. a savest mi ne da mira.. i sta cu, odem onako bunovan do njega i kazem: turi kafu da malo dodjem sebi
 
e, a jedanput me niko nije probudio do kraja radnog vremena.. uzalud su me budili.. ma salim se.. nisu me nasli.. ili su zaboravili na mene.. ne secam se.. e, al ajde ja sto sam zaspo, nego zaspo i itja.. ja kazem:itjo, aj da dremnemo malo, jaaako mi se spava.. a itja: ja ne mogu.. i ja opet: aj, itjo, nemo da si рicka.. malkice samo.. zakljucamo kancelariju i zadzonjamo.. eto, probaj samo, videces... i jedva ja njega nekako nagovorim... i onda se ubijemo ko nemci od spavanja.. jednom se itja trgne i ko onaj u onom filmu sto se savaki put zaprepasti: ijaaaaoo, kolko je sati.. a nama proslo radno vreme odavno.. i sta cemo, iskocimo kroz prozor da nas dezurni ne vidi.. bilo nas sramota, a i svi bi nas sutra zaebavali.. a ja sam jako zarazan kad spavam.. toliko slatko spavam da svi oko mene zaspu.. valjda saljem ondak nekave pozitivne, umirujuce vibre
 
Jedno vreme sam imala tripove nocu da sam uzasno sama...I imala sam zelju da imam nekog u krevetu samo da ga mogu probuditi kad se tako osecam...da se ususkam i pomazim i nastavim da spavam...Prosla me ta faza i zao mi je zbog toga...Biti usamljen te unesrecuje ali makar znas da si ziv iznutra...
 
Sokolica_M:
Neka osećanja... zaspala u nama... u nekom drugom... pod teretom vremena i događaja...
Ona... on... toliko nam bliski... i u nekom svetu gde nas ne čuju, nesnosno daleki... a mi ih zovemo... njih... da nas se sete... da razmisle... da osete... da osete ono što su zatrpali...
... ili sebe zovemo... nekim iznad-svesnim delom sebe... da se pokrenemo... da budemo hrabri... da se prepustimo životu... da ostavimo spavanje i san, ma i lep, ali besmisleniji od ružnih sećanja ili glupe sadašnjosti ili nesigurne budućnosti...
... budim ga mišlju... rečima u sebi...
... budim sebe nežnostima ne predavnim, a olako zaboravljenim...

... uzalud... ili ne...?

I prevazilaze li se ove uzaludnosti... i kako...?

P.S. Bolje od ovoga nisam mogla da napišem. :) Tj, jasnije. :D
Ma pišite, ako ne možete na mene da se nadovežete, sve što vam ova tema PROBUDI... :)
Kliknite za proširenje...
Sokolice, pod hitno da šegrtuješ kod nekog aVtomehaničara, da ti produva te baršunaste i svilenkaste dizne, zna se već čime ;) Pretera ga, brate... Postaćeš pokretni set metafora i mistike :D
 
®:
Sokolice, pod hitno da šegrtuješ kod nekog aVtomehaničara, da ti produva te baršunaste i svilenkaste dizne, zna se već čime ;) Pretera ga, brate... Postaćeš pokretni set metafora i mistike :D
Kliknite za proširenje...

Mmmm... metafora i mistika... koliko to sexy zvuči... :)
Neodoljiva sam sama sebi kad me ti opišeš... Nastavi, molim te... ;)

Neću kod aVtomehaničara, umalo da poginem pre neki dan zbog loše nameštenog točka, neću da čujem reč ''auto'' (''aVto'') do... petka uveče.... :) Ahhhh... pa to je sutra... :( Kratko je trajalo, kao sve što je LIJEPO... Brate moj... :)

''Produvana'' sam ja... vetrovima raznim... sad samo šmrčem nos... od prehlade... :)
Treba mi samo malo tople reči nezaborava... 24 grama na jedan kvadratni santimentar moje kože... :)
 
Sokolica_M:
Mmmm... metafora i mistika... koliko to sexy zvuči... :)
Neodoljiva sam sama sebi kad me ti opišeš... Nastavi, molim te... ;)

Neću kod aVtomehaničara, umalo da poginem pre neki dan zbog loše nameštenog točka, neću da čujem reč ''auto'' (''aVto'') do... petka uveče.... :) Ahhhh... pa to je sutra... :( Kratko je trajalo, kao sve što je LIJEPO... Brate moj... :)

''Produvana'' sam ja... vetrovima raznim... sad samo šmrčem nos... od prehlade... :)
Treba mi samo malo tople reči nezaborava... 24 grama na jedan kvadratni santimentar moje kože... :)
Kliknite za proširenje...
Ih, nastavi, nastavi...
Ja nastavlj'o, čak epikom (naručenom) ziditj poziđiv'o... pa mi pajser u točkove metali... nema više... kućerine... (pr)oduvano, razidano...

I lijepo je ljepše kao lepo, pojma ti neJmaš ;)

A da bi nekog budio, mora prvo da zaspi. Ne razumA se mnogo naNIŠanjenih u te tvoje uspavanke, šine šokole... Pa đe, grdan, ja, da probam... da se uspavkam...
 
Sokolica_M:
Neka osećanja... zaspala u nama... u nekom drugom... pod teretom vremena i događaja...
Ona... on... toliko nam bliski... i u nekom svetu gde nas ne čuju, nesnosno daleki... a mi ih zovemo... njih... da nas se sete... da razmisle... da osete... da osete ono što su zatrpali...
... ili sebe zovemo... nekim iznad-svesnim delom sebe... da se pokrenemo... da budemo hrabri... da se prepustimo životu... da ostavimo spavanje i san, ma i lep, ali besmisleniji od ružnih sećanja ili glupe sadašnjosti ili nesigurne budućnosti...
... budim ga mišlju... rečima u sebi...
... budim sebe nežnostima ne predavnim, a olako zaboravljenim...

... uzalud... ili ne...?

I prevazilaze li se ove uzaludnosti... i kako...?

P.S. Bolje od ovoga nisam mogla da napišem. :) Tj, jasnije. :D
Ma pišite, ako ne možete na mene da se nadovežete, sve što vam ova tema PROBUDI... :)
Kliknite za proširenje...

a nasa draga sokolica se zaljubila,:D:D:D...navijam za tebe da ti nova ljubav potraje do kraja zivota
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Bosiljka
budimo realni
2 3
Odgovora
60
Pregleda
1.125
Cro_čvarak
C
Sensei
Jel ti žao što nisi varao kad te već optužuje?
Odgovora
19
Pregleda
338
bernardo
bernardo
~sweet girl~
Da li je sloboda kada volimo, ali mozemo bez te osobe?
Odgovora
13
Pregleda
333
ivan_andj
ivan_andj

Back
Top