aristokrata,
nisi razumeo sta sam hteo da kazem. pokusacu opet.
da bi mogao bilo sta da promenis moras da izdominiras: nemas drugog nacina.
dakle, moras da nadjes nacin kojim ces da sacuvas teritoriju koju si osvojio (kao i da osvojis novu, kako bi mogao sto duze da trajes kroz vekove.)
postoji bezbroj nacina na koji covek moze da izdominira.
mozes da izdominiras uz pomoc atomske bombe -- to je jedan nacin.
drugi nacin je ovo sto ti radis: zbunjivanjem protivnika uz pomoc lazi, s tim sto je problem to sto si ti NESVESTAN svojih lazi (dakle, ti si los igrac, ne zato sto lazes vec zato sto, da bi zbunio protivnika, moras prvo da zbunis sebe.)
a mozes da izdominiras na jos jedan nacin, a to je recimo ako shvatis da tvoj protivnik igra losu igru koja, uz to, tebi ide na stetu pa pokusas da mu ukazes na greske (to je ono sto ja radim.)
itd itd itd.
pravilo svakog dobrog igraca: sva sredstva su dozvoljena ako se njima mogu postignuti ciljevi.
i jos jedno: sto siri asortiman poteza, to bolja igra.
tvoj problem lezi u tome sto si ti los igrac -- ti mrzis odredjena sredstva, mislis da nisu "fer", da su "nepravedna" itd itd itd.
dobar igrac ne mrzi sredstva vec za svaki napad trazi adekvatni protiv-napad.
da li se razumemo?
recimo, los igrac u sahu moze da omrzne kraljicu jer nema adekvatne protiv-napade na njene poteze i da zbog toga prestane da je koristi lol.
time, medjutim, on smanjuje kompleksnost igre -- prelazi sa saha na mini-sah -- i jedino sto postize nije da postane bolji igrac vec da sakrije od sebe cinjenicu da je los igrac.
u najboljem slucaju, ono sto moze da postigne je da ubedi veliki deo sahista da je mini-sah zapravo, iz nekih totalno izmisljenih razloga, bolja igra (i na taj nacin konacno pocne da dominira, jer je to njegov teren.)
(nemoguce kad je u pitanju sah, moguce kad je u pitanju zivot lol.)
to je ono sto se desava sa ljudima kao sto si ti.
ti ne polazis od trajnosti naroda vec od cinjenice da ne podnosis odredjene poteze u zivotu (ubistva i slicno) i sve podredjujes tome: da eliminises odredjena sredstva PO SVAKU CENU.
ali dobar igrac nema potrebu da izbegava kraljicu PO SVAKU CENU.
on je koristi u situacijama kada je ona korisna i izbegava kada nije korisna.
ako mogu da matiram igraca bez kraljice onda cu to i uciniti.
ako sam prisiljen da koristim kraljicu onda cu to i uciniti.
mislim, ja ne volim da budem porobljen, ali to sad ne znaci da ja trebam da zabranim sebi to sredstvo lol.
sve sto trebam da uradim je da nadjem protiv-napad i da umrem ako treba, sve samo ne samozavaravanje.
Све је ово тачно што си рекао, слажем се свакако. То би могло да буде оно што се зове Теорија игара. Међутим, једно је играње шаха на табли који је безопасан, а друго је играња шаха на карти света. Данашња ситуација је много опасна. Право је чудо што Хладни рат није постао глобални нуклеарни сукоб. Зато спровођење шаха на карти света је веома лоша игра и потез, то је врста самоубиства. Ја на тебе бацим атомку, ти на мене, резултат је да ћемо обојица страдати. И која корист од тога? Никаква. Ако се лепо договоримо, помиримо и сложимо, сви вуци сити, све овце на броју.
Вратио бих се још једном на Затвореникову дилему да би боље разумео. Не знам јел ти познато то, али ајде нацртаћу ти:
Имаш два затвореника оптужених за неки злочин. Ако обојица ћуте и сарађују, добиће по годину дана затвора. Ако један проговори, а други ћути, овај што је проговорио ће бити пуштен, а овај што је ћутао осуђен на 20 година затвора. Овај први ће да би спасао себе, пошто више воли своју гузицу и боља му је слобода него 1 година затвора, ће оцинкарити овог другог. Међутим, исто то ће да уради овај други који ће оцинкарити овог првог. На крају обојица добијају по 5 година затвора. Извукли су дебљи крај, да су сарађивали добили би по једну годину. То ти је замка сопственог разума, доказ да те разум може веома добро преварити.
Шта је овде поента? 1) Два затвореника немају поверења један у другог, себични су и плаше се. Дакле, сумња, себичност и страх их води. Због тога ће обојица страдати. 2) Два затвореника су лојални један другом, више воле другог него себе, сарађују, неће да издају један другог. Вера, љубав и лојалност. Због тога ће обојица проћи боље него у првом случају. Закључак: Боље је сарађивати, него гледати своје дупе у Затворениковој дилеми. Можда патетично, али љубав и вера у овом случају побеђују себичност и сумњу. 1:1 и 5:5, шта је боље? Свакако 1:1, али је и боље 0:20. Али ово овако привлачно ће довести до тога да буде 5:5 јер их је разум одвукао у клопку а не поверење.
Примени ово на карту света. САД и Русија. Ако обе земље сарађују, буду у миру, све ок. Ако САД почне да развија нуклеарни програм и пошаље атомку на Русију, САД ће извући корист, а Русија ће постати контаминирана зона. Међутим, због неповерења то исто ће урадити и Русија како би претворила Северну Америку у контаминирану зону. Шта на крају имамо: Обе ће послати једна на другу атомке и постаће контаминиране зоне. Да су биле у сарадњи, то се не би десило, сви би били срећни и задовољни и живи, а не мртви.
Зато данас имамо људска права, УН, настали су после два страшна рата. Прво је било Друштво народа које се распало са Другим светским, а данас УН. Однос више земаља је оно што Хобс у Левијатану зове природним стањем, где је човек човеку вук, само овде се то може дефинисати као држава је држави вук. Да би такво стање било укинуто, мора да се склопи замишљени друштвени уговор и створи држава која ће бити гарант мира и безбедности, јер сваки човек жели да живи што више може, а не да умре. Због тога стално чујеш: глобализација, светска влада, светска држава, једна држава, стотину народа и слично. Да би САД и Русија живели, морају да склопе уговор и створе светску државу која ће бити гарант мира и сигурности. Најбољи пример тога можеш видети у ЕУ. Европа је вековима била крвава земља, где су мале државе убијале једне друге и поробљавале. Данас имамо ЕУ, унију скоро свих тих земаља. Природно стање између Немачке, Француске и Британије је укинуто иако су вековима уназад били љути непријатељи. Створили су неки уговор и унију и сада све три уживају уместо да се убијају, а могу. ЕУ управо доказује ово што хоћу да кажем.
da tvoji preci nisu bili "psihopate", "sadiste", "potajne serijske ubice" i "sataniste" ti sad ne bi pisao na ovom forumu (:
ne bi uopste postojao.
sva ta "zlodela" koju su cinili, cinili su upravo zato da bi TI danas mogao da zivis tako kako zivis.
nego, reci mi, jesu li lavovi psihopate?
i zasto je ubijanje zivotinja dozvoljeno dok ubijanje ljudi nije?
sta mislis?
Једно је убијање ради одбране, а друго убијање из жеље за убијањем, из страсти за тим, из страсти за доминацијом. На ово друго сам мислио, мада и прво убијање је у суштини лоше, јер свако убијање је зло, али ако мора, онда мора. Уопште нисам против одбрамбеног рата. Међутим, бољи је мир него било какав рат.
Опет ти наводим пример Европе. Тек до пре 60 година су престали сукоби у истој, а пре тога откад постоје људи у Европи рат је био свакодневница. Нигде се није толико ратовало као на тлу Европе. Данас је ситуација таква да све те земље не ратују већ су у сарадњи, чак стварају неку врсту једне државе, једне заједнице.
Лавови су животиње, нису људи, њих воде нагони а не разум.
А убијање животиња је дозвољено јер смо ми тако одредили, да буде дозвољено. Ми креирамо законе шта ћемо и како ћемо. Можда за пар година то постане историја, ево сад излазе некаква права животиња. Људи ће за хиљаду година можда бити вегетаријанци.
to bi onda znacilo da je odredjena vrsta coveka potpuno izdominirala, najverovatnije zombi vrsta.
ali zasto bi iko hteo da se ukine ropstvo? zar ti ne bi hteo da ti drugi kuva, pere, pegla, cisti, sprema?
naravno, sa svojim prijateljima bi bio ravnopravan/jednak/dobar ali ne i sa robovima.
kakve veze ima da li su ti robovi ljudi/masine/zivotinje/vanzemaljci?
zasto je to bitno?
(ja znam odgovor, ali pitam tebe.)
Није издоминирала зомби врста него је људски дух толико еволуирао да му није потребна доминација човека над човеком.
Робови су изумрли одавно, не знам о чему причаш.
Такође, овде говорим о престанку доминације човека над човеком, а не над човеком, животињом, машином, ванземаљцем. Свакако да ће неке доминације остати, над машинама сигурно, али пре свега говорим о престанку доминације човека над човеком.
Мада, искрен да будем и сам сумњам у ово и у неким случајевима се слажем са тобом, да је доминације свуда око нас, али постоје могућности да људски дух еволуира до те тачке где нам неће бити потребна доминације. Опет кажем сумњам, јер сматрам да је човек мешанац доброг и злог, па га ово зло копка и зеза. Због тога постоји рецимо религија који говори да човек треба да угуши то своје зло, то примитивно, животињско, материјално и окрене се духу и љубави према ближњима.
