Uspomene iz mladosti

Poli46:
Pogledajte prilog 1460869
Kliknite za proširenje...
Овакав тетрапак у мојим очима постао је зло од када сам добио гадне батине.
Као клинац волео сам да скочим на исти, када га видим на улици, и он пукне. Једном узму мене моји из обданишта и кренемо на свадбу код рођака у Смедерево. Они скоцкани а мене ће да пресвуку у колима. Идемо до кола и ја видим тетрапак, ни мање ни више него литарски. Залетим се и скочим да пукне али он је неком испао из кесе, био је пун. Моје сам скроз улепио од струка до стопала а ја и нисам тако лоше прошао, јер сам скочио на њега.
Добио сам такве батине и од тог дана из револта нисам хтео млеко да пијем ако видим да се сипа из таквог тетрапака.
 
Poli46:
Pogledajte prilog 1420730
Kod zubara je uvek bilo strašno..:sad2:
Kliknite za proširenje...
Ухххх не питај.
Нисам волео зубара али сам ишао. Међутим зубари су, у мојим очима, добили једну садистичку карактерну особину када сам, као клинаџ, одгледао филм "Marathon man" из 1976, са Дастин Хофманом, када му нациста вади на живо зуб због дијаманата а овај се дере, кука, вришти. Сваки пут сам замишљао ту сцену када сам ишао код зубара.
 
RužnaKoLopov:
to je bilo vreme kad se i za cigarete pravila reklama kao da smrt ne postoji

ali je tad u to vreme tako bilo reklamirali se na sva zvona


342188834_1625061041310632_4084828558694980178_n.jpg
Kliknite za proširenje...
Јесте тачно то што кажеш али ја се сећам много људи из села који су пушили по 1-2-3 пакле дневно и то од своје 15-16-17 године и сви су доживели 70-80-90 година без неких болести или рака. Мислим да дуван, сам по себи није толики проблем него то што сада трпају много хемије у цигарете и храну. То убија.
 
Screenshot_20240503_154743_Facebook.jpg


"Dragi moj strpljivi čitaoče, jeste li u ovom opisu prepoznali stari stričev bicikl bez zadnjeg blatobrana, na kome ste po cenu mnogih padova naučili da vozite, provlačeći desnu nogu ispod rama jer ste bili isuviše mali da se popnete na sic? Eto, to je taj bicikl kojega se niste dovoljno navozali!"
Momo Kapor
:heart:
 
Studio B i emisija Fontana želja. Sestra, moja drugarica i ja smo po xyz puta nedeljno zvale da nam ispune želje.. I snimali smo na kasetama koje su uredno obeležene sa "Fontana jul. fontana avgust..."- moj perfekcionizam na delu.

Na kraju su nas pozvali u studio i pravile smo se važne, zovu nas novinari..

Radio Pingvin...pa radio Beograd 202..

Slušala sam radio, imala priliku da upoznam novinare i dan danas imam dve neispunjene želje- nisam završila žurnalistiku, nikada nisam radila na radiju..

Ostale uspomene kasnije...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

RužnaKoLopov
🍁Jesenje čorbice i čarolije iz lonca od livenog gvožđa, recepti koji greju dušu
2
Odgovora
46
Pregleda
568
bas kao
B

Back
Top