USA i Tramp otimaju Grenland od Danske!

Poenta je u tome sto Grenland ne moze ekonomski opstat ka nezavisna drzava. Nema industrije, nema turizma.

Ili da bude pod Danskom, ili Amerikom. Trece nema
Ima rudarstvo a ono daje veliku dodatnu vrednost

fish processing (mainly shrimp and Greenland halibut); Oil, gold, niobium, tantalite, uranium, iron, and diamond mining; handicrafts, hides, skins, small shipyards
 
da po ulici hodaju gladni beskućnici kao u Americi.
Да би неки лоше плаћени амерички радник имао неко достојанство, неко мора да буде испод њега.Када он види бескућнике, помисли како њему није најгоре и може да умишља да је нека средња класа.То је функција бескућника у Америци, и зато они постоје, иначе би Америка врло лако решила овај проблем.
 
Pa dobro. I Danska je to otela sebi jer je bila kolonijalna sila. Danas su SAD kolonijalna sila pa mogu to uzet Dancima, Haha Mada od toga neće biti ništa Trump samo laprda u prazno. Nastavit će 90 posto vanjske Bidenove politike. Gledajući njegov mandat od 2016 do 2020 sve će ostat manje više isto, čak će i nastavit slat oružje Ukrajincima, Jedino će Kineze p.rcat
 
Mene samo čudi da Ameri ranije nisu zjapili Grenland. Morada da su u tom vetrolendu osim arlaudže videli samo kamenjar i led a pošto genetski imaju averziju od ostrva jer su odatle pobegli zanemarili su prirodna bogatstva tog hajlanda. No došo red na eksproprijaciju Danaca.

Sizif i ostali verujući u kraj istorije ostali bez daha, ne meru dihat.
 
Poslednja izmena:
Mene samo čudi da Ameri ranije nisu zjapili Grenland. Morada da su u tom vetrolendu osim arlaudže videli samo kamenjar i led a pošto genetski imaju averziju od ostrva jer su odatle pobegli zanemarili su prirodna bogatstva tog hajlanda. No došo red na eksproprijaciju Danaca.

Sizif i ostali verujući u kraj istorije ostali bez daha, ne meru dihat.


tesko im je
 

Најскупља данска реч, или шта је Србима толико смешно око Гренланда​

Никола Танасић

07:40 13.01.2025.
2

Историја нас учи да интернет феномени у Србији никада нису тек тако вирални – српска дигитална култура је дубоко и очигледно политична, па ни ови плотуни мема и вицева на рачун Гренланда нису – како неки покушавају да их протумаче – само добра, ако и помало бизарна, шега и зајебанција​

РЕКЛАМЕ *​


https://img.****************/button-api/?text=%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%20%D0%BD%D0%B0%D1%81%20%F0%9F%8E%AC%20&emoji=%F0%9F%93%B0&slug=srbininfo&button_colour=FFDD00&font_colour=000000&font_family=Cookie&outline_colour=000000&coffee_colour=ffffff

Новогодишња најава америчког новог-старог председника Доналда Трампа о намерама да анектира Гренланд САД изазвала је – по ко зна који пут – праву експлозију креативности на српском интернету.
Срби су мајстори црног хумора и политичке сатире, а по интернет троловању су осведочено „већи Руси од Руса“, тако да је крај 2024. године по јулијанском календару обележен ватрометом вицева, песама, фазона, доскочица, мема и шала на рачун изненадног удара савезничке НАТО државе на суверенитет и територијални интегритет Данске. Ових хумористичких садржаја је само на екс-твитеру толико много, да би овај текст целом својом дужином могао бити састављена само од најбољих и најдуховитијих дојава на ову тему – и вероватно би у таквом случају публика неупоредиво више уживала у њему.

На друштвеним мрежама већ се говори о „гренландском циклусу“ српске народне књижевности (заиста, можемо видети како се мноштво народних песама кристалише и уобличава у дигиталном преношењу „с колена на колено“), али би свакако било прецизније говорити о „гренландској народној сатири“, која се, у најгрубљим цртама, може поделити на пет тематских „циклуса“ – (1) „данско-патриотски“ (који позива дански народ на збијање редова и одбрану уставног поретка Краљевине – „Весели се дански роде“, „Над Гренландом жива ватра сева“, „Ко да те отме из моје душе Гренланде“ итд.); (2) „америчко-империјалистички“ (који се у великој мери фокусира на угрожена људска права Гренланђана, белих медведа, моржева, неретко и пингвина подвргнутих „данском колонијализму и геноциду“, али и на територијалне претензије америчког председника – „немојте мислити да нећете одвести Краљевину Данску у пакао, а дански народ можда у нестанак“, „Гренланд-Канада-Огулин-Панама“, „и Отава једне ноћи Трампу ће у руке доћи“ итд. ); (3) „гренландско-шовинистички“ (који објашњава да су Гренланђани храбра нација која се уз несебичну подршку америчких савезника одупире великоданском империјализму – „Greenland Autochtonous“, „Гренланђани су Илири“, „Чујте дански добровољци бандо викинзи“ итд); (4) „миротворачки“ (који предлаже различита креативна решења за праведно регулисање гренландског питања и спречавање његовог претварања у, јелте, замрзнути конфликт – „заједница данских општина“, „план контакт-групе из Дервенте“, „план Добрице Ћосића за поделу Гренланда“; најзад, ту је убедљиво најбројнији и најкреативнији (5) „другоданскијанско-грађанистички“ циклус (који објашњава Данској да је „изгубила све ратове“ и да је „Гренланд већ независан“ – „Гренланд се не сипа у трактор“, „продао страћару у Нууку и купио стан у центру Копенхагена“, „99 одсто недавача никада није било на Гренланду“, „хоћете да вам два милиона пингвина бира премијера“ итд).
Са овим примерима је, још једном, само загребана ризница генијалног хумора који српски народ неумољиво сипа, препричава и изоштрава данима. Притом је приметан и снажан осећај за аутоиронију – приказивању гренландске епопеје Срби не приступају симплификаторски, нити се пројектују само на једну страну у сукобу.

Меме српског политичког дискурса са лакоћом се примењују на сваку од условних позиција у конфликту. Тако се Срби са лакоћом постављају и у позицију Трампа („Америко из три дела поново ћеш бити цела“), и гренландских иредентиста („друмови ће пожељет’ Данаца“), и данских легалиста („ако Гренланд није наш, зашто од нас траже да га дамо; ако је њихов, зашто га отимају“), често се духовито играјући са историјским последицама и импликацијама шале.
Ко се препознао и коме није смешно

Историја нас учи да интернет феномени у Србији никада нису тек тако вирални – српска дигитална култура је дубоко и очигледно политична, па ни ови плотуни мема и вицева на рачун Гренланда нису – како неки покушавају да их протумаче – само добра, ако и помало бизарна, шега и зајебанција.
Да је гренландско питање погодило нерв српске јавности вероватно најречитије сведоче, додуше малобројне, али веома симптоматичне реакције тзв. „другосрбијанаца“, „грађаниста“, односно „кметовске елите“. Они, истини за вољу, колективно не располажу са довољним бројем можданих ћелија да захвате „гренландски“ феномен у свој његовој комплексности (са хумором стоје још лошије – то су људи који мисле да је Зоран Кесић духовит), али непогрешиво детектују ситуације око којих се међу Србима јавља друштвени консензус и по аутоматизму дижу глас да објасне да је у питању нешто лоше и забрињавајуће.
Али како да објасне јавности, а поготово својим спонзорима, финансијерима и духовним гуруима, да је лоше што српски народ колективно демонстрира да је од речи до речи запамтио све самомрзачке, аутоколонијалне и компрадорске формуле, мантре и бајалице којим га управо они чарају и залуђују већ деценијама?
У питању је нешто што они сами понављају до изнемоглости и у шта – претпостављамо – искрено верују. У чему је, онда, проблем што просечан Србин на твитеру демонстрира да их је пажљиво слушао и све запамтио? Је ли проблем што се ти расистички обрасци примењују на – пу-пу, далеко било! – једну „уређену државу“ и „културан народ“ са Запада?! Или што понављање од речи до речи њихових политичких парола и генијалних умотворина међу њиховим сународницима уместо скрушености и покуњености изазива – урнебесан смех? Или ипак не ваља што се Срби уопште нечему смеју и радују?
Пошто нико од њих ништа од овога није могао јавно да изговори, смислили су – користећи се поменутим колективним можданим ћелијама – да је проблем у томе што су Срби злуради према Данцима који су се (неправедно и ничим изазвано!) нашли на удару завојевачког империјализма глобалног хегемона. И не само то, него Срби – рикошетирајући према Скандинавији и Северном Атлантику сву пропагандну муницију која је на њих истоваривана током XXI века – тиме „поткопавају сопствене аргументе око Косова“. И не само то, него тиме поврх свега „раде за Америку“ и, ни мање ни више, него обесмишљавају међународни правни поредак.
Заиста, невероватно да поред таквог елитног труста мозгова Србија већ није чланица НАТО-а која је поклонила сву своју муницију и војну технику Украјини. Знате већ – као Данска.
 

Back
Top