Урош Милутин, краљ Бугарске и Албаније

[Сребрена]

У италијанском граду Барију, у цркви Св.Николе, запамћен је сребрни олтар који је даровао краљ Милутин Немањић. Помиње се негде да је Милутин послао 600 кг сребра, а негде и 900 кг сребра, за израду олтара.

Према сачуваним списима из 14. века, мермерни олтар био је обложен сребрним плочама и фигурама светитеља, а осветљавало га је 18 богато декорисаних кандила.
Олтар је прављен на лицу места, а капела од плоча од сребра и злата, мешавине која се производила само у средњовековној Србији.
У средини је био гроб Светог Николе под часном трпезом коју су красили рељефи библијских представа. У старим списима назива се „Бесмртни споменик“.
Олтар није сачуван.
Сребрни олтар намењен за базилику Светог Николе у Барију и капела нису дуго потрајали јер је током 15. века краљ Напуља, Фердинанд I претопио део Милутинове капеле како би својим војницима дао новац који је дуговао. ...Затим католички свештеници су још 1676. године претопили сребрне фигуре са старог олтара и од њих начинили нове, по укусу који је барок тражио, са много анђела и шара у рељефу које представљају чуда Св.Николе.

ЧАК ЈЕ НЕСТАО И СТАРИ НАТПИС МОЋНОГ СРПСКОГ ВЛАДАРА.
Уништено је дело старих српских мајстора. Ипак, нешто је и остало. У трезору цркве има једна икона коју они зову „Урошева икона“.

Историчар и уједно кардинал Доменико Бартолини записао је средином 19.века како је на једној великој сребрној плочи био изведен натпис:

“Године господње 1319. месеца јуна, Урош, краљ Рашке и Диоклеције, Албаније, Бугарске и целе приморске земље од залива адријатијског, од мора све до реке Дунава великог, дао је начинити ово дело олтара…“

Дела Доменика Бартолинија доступна су на нету
https://it.wikipedia.org/wiki/Domenico_Bartolini_(cardinale)
http://onlinebooks.library.upenn.ed...?key=Bartolini, Domenico, Cardinal, 1813-1887

а наведени цитат налази се у Su l'antica basilica di S. Nicola in Bari nella Puglia. Osservazioni storiche, artistiche ed archeologiche, esposte alla Pontificia Accademia Romana di Archeologia, 15 marzo e 19 apr. 1855. (Roma, 1882)

https://catalog.hathitrust.org/Record/100381156
отворите FULL VIEW

Иако је изузетно занимљиво које је територије и насеља имао краљ Милутин у данашњој Албанији (приписује му се изградња главног храма у Берату/арнаутском Белграду). волела бих да се на овој теми посветимо територијама које је Милутин као "самодржац" држао на бугарском тлу, а да албансе територије претресемо на засебној теми, ако има заинтересованих.
Да ли је као краљ Бугарске владао само до његове задужбине у Средецу и Банској (област данашње Софије) или само до Извора (као у време Немање), да ли обухвата Ловеч и Тетевен, Бдин и стари Видин?
Колико источно, колико северно, колико јужно?

 

[Pumpaj Dinstanović]

У италијанском граду Барију, у цркви Св.Николе, запамћен је сребрни олтар који је даровао краљ Милутин Немањић. Помиње се негде да је Милутин послао 600 кг сребра, а негде и 900 кг сребра, за израду олтара.

Према сачуваним списима из 14. века, мермерни олтар био је обложен сребрним плочама и фигурама светитеља, а осветљавало га је 18 богато декорисаних кандила.
Олтар је прављен на лицу места, а капела од плоча од сребра и злата, мешавине која се производила само у средњовековној Србији.
У средини је био гроб Светог Николе под часном трпезом коју су красили рељефи библијских представа. У старим списима назива се „Бесмртни споменик“.
Олтар није сачуван.
Сребрни олтар намењен за базилику Светог Николе у Барију и капела нису дуго потрајали јер је током 15. века краљ Напуља, Фердинанд I претопио део Милутинове капеле како би својим војницима дао новац који је дуговао. ...Затим католички свештеници су још 1676. године претопили сребрне фигуре са старог олтара и од њих начинили нове, по укусу који је барок тражио, са много анђела и шара у рељефу које представљају чуда Св.Николе.

ЧАК ЈЕ НЕСТАО И СТАРИ НАТПИС МОЋНОГ СРПСКОГ ВЛАДАРА.
Уништено је дело старих српских мајстора. Ипак, нешто је и остало. У трезору цркве има једна икона коју они зову „Урошева икона“.

Историчар и уједно кардинал Доменико Бартолини записао је средином 19.века како је на једној великој сребрној плочи био изведен натпис:

“Године господње 1319. месеца јуна, Урош, краљ Рашке и Диоклеције, Албаније, Бугарске и целе приморске земље од залива адријатијског, од мора све до реке Дунава великог, дао је начинити ово дело олтара…“

Дела Доменика Бартолинија доступна су на нету
https://it.wikipedia.org/wiki/Domenico_Bartolini_(cardinale)
http://onlinebooks.library.upenn.edu/webbin/book/lookupname?key=Bartolini, Domenico, Cardinal, 1813-1887

а наведени цитат налази се у Su l'antica basilica di S. Nicola in Bari nella Puglia. Osservazioni storiche, artistiche ed archeologiche, esposte alla Pontificia Accademia Romana di Archeologia, 15 marzo e 19 apr. 1855. (Roma, 1882)
Pogledajte prilog 1258886

Pogledajte prilog 1258888

Pogledajte prilog 1258889
https://catalog.hathitrust.org/Record/100381156
отворите FULL VIEW

Иако је изузетно занимљиво које је територије и насеља имао краљ Милутин у данашњој Албанији (приписује му се изградња главног храма у Берату/арнаутском Белграду). волела бих да се на овој теми посветимо територијама које је Милутин као "самодржац" држао на бугарском тлу, а да албансе територије претресемо на засебној теми, ако има заинтересованих.
Да ли је као краљ Бугарске владао само до његове задужбине у Средецу и Банској (област данашње Софије) или само до Извора (као у време Немање), да ли обухвата Ловеч и Тетевен, Бдин и стари Видин?
Колико источно, колико северно, колико јужно?

Mnogo pre tog Italijana, natpis je prvi objavio još 1601. godine Mavro Orbini u čuvenom Kraljevstvu Slovena. Str. 255:

Spojler

ANNO DOMINI MILLESIMO TRECENTESIMO DECIMO NONO MENSE IVNII SECVNDA INDICTIONE VROSIVS REX RASSIE ET DIOCLIE ALBANIE BVLGARIE ET TOTIVS MARITIME DE GVLFO ADRIATICO A MARI VSQVE AD FLVMEN DANVBII MAGNI PRESENS OPVS ALTARIS YCONAM MAGNAM ARGENTEAM COOPERTVRAM TRIBVNALEM SVPRA HOC ALTARE DE ARGENTO LAMPADES ET CANDELABRA MAGNA DE ARGENTO FIERI FECIT AD HONOREM DEI AC BEATISSIMI NICOLAI EIVS OBRADO ADSTANTE DE CATARA FILIO DESISLAVE FIDELI ET EXPERTO A PREDICTO REGE SVPER DICTO OPERE DEPVTATO ET NOS ROGERIVS DE INVIDIA PROTOMAGISTER ET ROBERTVS DE BARVLO MAGISTER IN OMNIBVS PREFATIS OPVS DE PREDICTO MENSE IVNII INCEPIMVS ET PER TOTVM MENSEM MARTII ANNI SEQVENTIS TERTIA INDICTIONE CHRISTO FAVENTE FIDELITER COMPLEVIMVS​

Hrvatski prevod (Snježana Husić):

Godine Gospodnje 1319., mjeseca lipnja šeste indikcije, Uroš kralj Raške i Duklje, Albanije, Bugarske i cijeloga Jadranskog primorja, od mora do velike rijeke Dunava, dao je da se izrade sadašnji oltar, velika srebrna ikona, svjetiljke i veliki svjećnjaci od srebra na čast Božju i preblaženoga Nikole, u nazočnosti njegova nasljednika iz Kotora sina Desislava, vjernog i iskusnog izaslanika rečenoga kralja. A mi, Ruđer iz Invilije kao protomajstor i Robert iz Barlette kao majstor u svemu prije navedenom, posao smo započeli spomenutoga mjeseca lipnja i vjerno ga Kristovom naklonošću isticajem mjeseca ožujka sljedeće godine dovršili.​

Natpis je dobro poznat i više puta objavljivan; nije nam od značaja ovde Domeniko Bartolini koji je 1882. godine objavio tekst iz prepisa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Natpis je objavio i Šibeničanin Ivan Tomko Mrnavić u Rimu 1630. godine u svojoj kolekciji biografija svetaca ilirske kraljevske krvi. Tekst se nalazi u 14. odeljku njegovog životopisa Sv. Save; na str. 295:

Anno Domini millesimo trecentesimo decimo nono, mense Iunii, secunda Indictione. Uroscius rex Rasсiae et Diocleae, Albaniae, Bulgariae, actotius Маritimae de Culio Andriano a mari usque ad flumen Danubii magni, praesens opus altaris, iconiam magnаm argenteam, lampades et canđelabra magna de argento fieri fecit, ad honorem Dei, et beatissimi Nicolai eius, Obrado adstante de Catara, filio Desislava, fideli et experto, a praedicto rege super dicto opere deputato, et nos Rogerius de finvidia protomagister, et Robertus de Barolo magister in omnibus praefatis, opus de praedicto mense lunio incepimus, et per totum mensem Martium anni sequentis, fertia indictione, fideliter complevimus.​

Prevod koji je priredio Veselin Čajkanović:

Godine hiljadu tri stotine devetnaeste, meseca juna, drugoga indiktiona, Uroš, kralj Raške i Duklje, Albanije, Bugarske i celoga primorja, od jadranskoga zaliva i od mora do velike reke Dunava, ovaj oltar, veliku srebrnu ikonu, kandila i velike čirake dao je da se izrade od srebra, u slavu Boga, i presvetog njegovog Nikolaja, uz pomoć Obrada iz Kotora, sina Desislavovog, vernog i iskusnog, od gore imenovanog kralja za spomenuti posao određenog; i mi, Rođer de Invidija, protomajstor, i Robert de Barolo, majstor za sve stvari o kojima je bila reč, posao od gore imenovanog poveren meseca juna smo započeli, i u toku celoga meseca marta iduće godine, trećega indiktiona, pošteno smo ga dovršili.​

Spojler

 

[Kole11]

Иако је изузетно занимљиво које је територије и насеља имао краљ Милутин у данашњој Албанији (приписује му се изградња главног храма у Берату/арнаутском Белграду). волела бих да се на овој теми посветимо територијама које је Милутин као "самодржац" држао на бугарском тлу, а да албансе територије претресемо на засебној теми, ако има заинтересованих.

Prema Marinu Barletiju

Barleti je podrazumevao Makedoniju do reke Strume, ali teritoriju Rumelije nije precizirao.....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bugarska se u srpskoj vladarskoj tituli tada javila, tako da treba gledati šta se radi dogodilo.

U istoriografiji se obično smatra da ima veze sa Braničevom i Kučevom; oko 1290. Dragutin i Milutin su porazili bugarske velikaše Drmana i Kudelina i anektirali njihovu državicu.

Bugarska je u tituli označavala širenje na to područje, severozapadne obronke Bugarske, ali i tu bila po mišljenju nekih pokušaj suzbijanja uticaja vidinskog gospodara, Šišmana.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nešto opširnija istorijska karta:

Dakle, reč je o širenjima na teritoriju južno od Dunava, između Velike Morave i Porečke reke, ugrubo govoreći, te suzbijajući utican bugarskog velikaša koji je stolovao u Vidinu.

 

[Сребрена]

Prema Marinu Barletiju

Pogledajte prilog 1259092

Barleti je podrazumevao Makedoniju do reke Strume, ali teritoriju Rumelije nije precizirao.....

Две Мезије? Интересантно. Она друга Мезија тзв.ДОЊА обухватала је данашњу северну Бугарску са Добруџом и део Украјине.

Македонија до Струме, а Румелија од Струме до Једрена (одн.Црног мора) на истоку,а на југу ? Вероватно до Кавале

 

[Pumpaj Dinstanović]

Две Мезије? Интересантно. Она друга Мезија тзв.ДОЊА обухватала је данашњу северну Бугарску са Добруџом и део Украјине.

Pa neće biti da je to bilo poimanje Marina Barletija; uostalom pročitaj šta je za njega Mezija i šta on piše. Gornja Mezija je zemlja Nikole Altomanovića; dakle Humska zemlja i teritorija do Užica, a Donja je Moravska Srbija tj. država kneza Lazara Hrebeljanovića. U tom kontekstu treba i tumačiti podatak da je kralj Milutin (tj. Nemanja, kako on piše u tekstu), bio gospodar obe Mezije.

Kako je došlo tačno do toga, sada ne bih znao kazati. Ali mislim da se tiče Deževskog sporazuma iz 1282. godine i podele srpske države na dva dela; na Srbiju i Rašku. Pošto je Mezija bio između ostalog arhaični geografski naziv za srpsku zemlju, a ona se delila na gornju i donju, tj. na jugozapadniji i severoistočniji deo, kladim se da je tako došlo i do ove asocijacije, po kojoj bi Milutinova država bila Gornja Mezija, a Dragutinova Donja. To bi, u baš vrlo grubim crtama, naravno, bilo i kompatibilno sa pomenutim navodima za zemlje Altomanovića i Hrebeljanovića.

 

[Kole11]

Две Мезије? Интересантно. Она друга Мезија тзв.ДОЊА обухватала је данашњу северну Бугарску са Добруџом и део Украјине.

Македонија до Струме, а Румелија од Струме до Једрена (одн.Црног мора) на истоку,а на југу ? Вероватно до Кавале

Barleti Bugarsku naziva Trakijom za razliku od nekih drugih autora njegovog vremena koji je nazivaju donjom Mezijom. Donja je Srbija, a gornja predstavlja delove Bosne prema primorju.

Ali druga stvar je ovde zanimljiva, pogledajmo šta on kaže za teritoriju kojom vlada Balša III u "nauci" poznat kao vladar Zete

Kakva lepa analogija sa Jovanom Vladimirom vladarom čitave Sklavonije ali u "nauci" takođe poznatog vladara Zete.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Barleti Bugarsku naziva Trakijom za razliku od nekih drugih autora njegovog vremena koji je nazivaju donjom Mezijom. Donja je Srbija, a gornja predstavlja delove Bosne prema primorju.

Ali druga stvar je ovde zanimljiva, pogledajmo šta on kaže za teritoriju kojom vlada Balša III u "nauci" poznat kao vladar Zete

Pogledajte prilog 1259380

Kakva lepa analogija sa Jovanom Vladimirom vladarom čitave Sklavonije ali u "nauci" takođe poznatog vladara Zete.

To sad već definitivno nema nikakve veze sa kraljem Milutinom, ali ukratko, ovo je vrlo interesantan i neobičan Barletijev komentar. Balša III vladao dvema Mezijama, Grčkom i celom Rumelijom. Baš je teško pohvatati šta je ovde hteo da kaže. Ako bih pretpostavljao, mislim da je reč o krajevima Gornje i Donje Mezije, odnosno ugrubo Gornje i Donje Zete. Pošto je Grnja Mezija zapadnija teritorija, a zna se da su Balšići držali Crnojeviće Đuraševiće pod svojom vlašću i prodirali do Kotora i Dračevice, pretpostavljam da je to suštinski značilo da su vladali obema Mezijama. Ili barem, nešto što mi se čini najsmislenijim.

Cela Rumunija se pominje i u opisu zemalja kralja Militna (tj. Nemanje), odmah posle obe Mezije. Biće da je to prepisano. Kakva sad odjednom Grčka, ne bih znao ni nagađati. Barletijeva upotreba geografskih opisa očigledno nije bila baš najsrećnije odabrana, a što se posebno vidi iz toga da je njemu Humska zemlja Gornja mezija....ali, svakako, treba dešifrovati ovu Barletijevu zavrlamu...

 

[Stojkov Menidjer]

Nije mi jasno...
Jel Uroš ili Milutin?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije mi jasno...
Jel Uroš ili Milutin?

Po Deževskom sporazumu iz 1282. godine, legitimni pripadnici dinastije Nemanjiće bi trebalo da budu deca Dragutinove loze. Milutin, odnosno njegova grana, uzurpirala je srpski presto. Da bi istakli svoj legitimitet i čvršće podvukli svoju vezu sa originalnom svetorodnom nemanjićkom lozom, svi su vladari iz te grane, počev od Milutina, prozvali se i Urošima; po Milutinovom ocu, kralju Urošu Hrapavom. Tako da je to ime na neki način postalo gotovo kao obavezni deo titule, nešto kao npr. Stefan. Iliti, i Milutin je bio Uroš, kao i Dečanski, a i Dušan. A zato je i Dušan nazvao svog prorođenog baš Urošem.

 

[Сребрена]

Pa neće biti da je to bilo poimanje Marina Barletija; uostalom pročitaj šta je za njega Mezija i šta on piše. Gornja Mezija je zemlja Nikole Altomanovića; dakle Humska zemlja i teritorija do Užica, a Donja je Moravska Srbija tj. država kneza Lazara Hrebeljanovića. U tom kontekstu treba i tumačiti podatak da je kralj Milutin (tj. Nemanja, kako on piše u tekstu), bio gospodar obe Mezije.

Kako je došlo tačno do toga, sada ne bih znao kazati. Ali mislim da se tiče Deževskog sporazuma iz 1282. godine i podele srpske države na dva dela; na Srbiju i Rašku. Pošto je Mezija bio između ostalog arhaični geografski naziv za srpsku zemlju, a ona se delila na gornju i donju, tj. na jugozapadniji i severoistočniji deo, kladim se da je tako došlo i do ove asocijacije, po kojoj bi Milutinova država bila Gornja Mezija, a Dragutinova Donja. To bi, u baš vrlo grubim crtama, naravno, bilo i kompatibilno sa pomenutim navodima za zemlje Altomanovića i Hrebeljanovića.

Помешао си све и свашта. Оригинална (потоњагорња) Мезија је на истоку увек до реке Искар у данашњој Бугарској

 

[Сребрена]

...а друга Мезија, обично звана доња је променљива локација: у неком периоду Дарданија, у неком другом периоду северна данашња Бугарска (од реке Искар до почетка Украјине), а у неком трећем периоду (нисам ређала хронолошки) Мала Влашка- где су Блгари свили прво гнездо -у Дуростолу али опет јој је граница на западу река Искар.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e7/RomanEmpire_117.svg

Но, у титули из Барија, у сва три примера које видимо на теми (хвала,Славене, за допринос)) нема античких назива : Рашка и Дукља, целокупно приморје (?!?) до Дунава , Бугарска и Албанија.

To sad već definitivno nema nikakve veze sa kraljem Milutinom, ali ukratko, ovo je vrlo interesantan i neobičan Barletijev komentar. Balša III vladao dvema Mezijama, Grčkom i celom Rumelijom.

Cela Rumunija se pominje i u opisu zemalja kralja Militna (tj. Nemanje), odmah posle obe Mezije. Biće da je to prepisano. Kakva sad odjednom Grčka, ne bih znao ni nagađati. Barletijeva upotreba geografskih opisa očigledno nije bila baš najsrećnije odabrana, a što se posebno vidi iz toga da je njemu Humska zemlja Gornja mezija....ali, svakako, treba dešifrovati ovu Barletijevu zavrlamu...

Нема Румуније у опису. (Као да те све чешће посећује онај Немац што му презиме почиње на Алц ))
РУМЕЛИЈА је у питању, значи Румелија /Тракија или најједноставније, по вокабулару нережимских историчара , Рашка.

 

[pura moca]

istorija je mučiteljica života

 

[Pumpaj Dinstanović]

Помешао си све и свашта. Оригинална (потоњагорња) Мезија је на истоку увек до реке Искар у данашњој Бугарској

Joj bre...crna Srebrena, jesi li ti uopšte pročitala šta piše?

 

[хан Ацо]

Помешао си све и свашта. Оригинална (потоњагорња) Мезија је на истоку увек до реке Искар у данашњој Бугарској
Pogledajte prilog 1259798

Да ли си ти нормална?Шта је бре ово "Префектура српски Илирик" у 4 веку?

 

[Сребрена]

Реконструкција Милутинове круне, на основу фреске у Краљевој цркви у манастиру Студеница

Историјски музеј Србије је, заједно са својим спољним сарадницима, покренуо пројекат израде идеалних реконструкција круна средњовековних српских владара, које ће јавности бити приказане на будућој сталној поставци Музеја.
У оквиру овог пројекта, након круне цара Душана, филиграниста Горан Ристовић Покимица Filigran Pokimica је за колекцију Историјског музеја Србије израдио и идеалну реконструкцију круне краља Милутина (позлаћено сребро, рубини, сафири, аметисти, лапис лазули, бисери).

Круна је израђена на основу фреске у Краљевој цркви у манастиру Студеница.
Pogledajte prilog 1270756
Pogledajte prilog 1270758
Pogledajte prilog 1270760

Istorijski Muzej Srbije​

 

[Сребрена]

Тибор Живковић, у фуснотама рада о путопису Anonymi Descriptio Europae Orientalis, наводи Милутинове титуле:

 

[sumljiv_tip]

Тибор Живковић, у фуснотама рада о путопису Anonymi Descriptio Europae Orientalis, наводи Милутинове титуле:

Pogledajte prilog 1281640


Pogledajte prilog 1281641

Postoji taj njegov kratkotrajni rat sa Hrvatima, gde je on imao i pohode po Dalamciji. Uobicajno objasnjenje je da je dodao "hrvatsku" u titulu ( pored toga da bi ih nervirao ) jer je povratio Omis koji su, uslovno receno, Hrvati drzali neko vreme. Posto je sigurno da je imao pohode i zapadno od Cetine, nekako tera coveka da pomisli da mozda nije jos ponesto strbnuo od tadasnje madjarske Hrvatske.

 

[Сребрена]

Још шира територија под Милутиновом влашћу ( србска, македонска, далматинска, бугарска....влашка...јањинска...), записана 1299.године

 

[Pumpaj Dinstanović]

Још шира територија под Милутиновом влашћу ( србска, македонска, далматинска, бугарска....влашка...јањинска...), записана 1299.године

Pogledajte prilog 1296967

Srebrena, je li moguće da ti je stvarno promaklo da piše CAR Stefan?

Kao u...car Stefan Dušan???

 

[Сребрена]

Srebrena, je li moguće da ti je stvarno promaklo da piše CAR Stefan?

Kao u...car Stefan Dušan???

Godine 1299.?????

 

[sumljiv_tip]

Srebrena, je li moguće da ti je stvarno promaklo da piše CAR Stefan?

Kao u...car Stefan Dušan???

Ovo je bese iz nekih kasnijih prepisa njegove titule?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Godine 1299.?????

Ovo poslednje nije zeta, već hi. 60. 6860. godina, odnosno 1351. ili 1352. po vizantijskom kalendaru.