Урош Милутин, краљ Бугарске и Албаније

[Сребрена]

Ovo je bese iz nekih kasnijih prepisa njegove titule?

Ne znam, samo sam tu jednu stranu sačuvala iz neke stare teme gde sam postovala isto pre više godina, a Slaven će se možda setiti gde je to bilo jer je bio jedini učesnik u diskusiji..Nisam sigurna, ali u glavi mi je da je to "sija knjiga Angeline Branković".

Pogledajte prilog 1299591

Ovo poslednje nije zeta, već hi. 60. 6860. godina, odnosno 1351. ili 1352. po vizantijskom kalendaru.

Pa ako je "ksi" 60, onda si u pravu pa je svakako Car Dušan a ne Milutin. Na levoj margini rukopisa piše savremenim ciframa 1299.,, to je unelo zabludu.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ovo je bese iz nekih kasnijih prepisa njegove titule?

Ne znam, samo sam tu jednu stranu sačuvala iz neke stare teme gde sam postovala isto pre više godina, a Slaven će se možda setiti gde je to bilo jer je bio jedini učesnik u diskusiji..Nisam sigurna, ali u glavi mi je da je to "sija knjiga Angeline Branković".

Reč je o Karlovačkom rukopisu Dušanovog zakonika, koji je delo ritora Pokrovo-bogorodične škole u Sremskim Karlovcima, Petra Teodorovog, iz 1764. godine.

https://www.digitalna.nb.rs/view/UR...irtuelne=NBS/RukopisiIKnjige/rukopisna_knjiga

 

[Khal Drogo]

 

[Casual Observer]

Bugarska se u srpskoj vladarskoj tituli tada javila, tako da treba gledati šta se radi dogodilo.

U istoriografiji se obično smatra da ima veze sa Braničevom i Kučevom; oko 1290. Dragutin i Milutin su porazili bugarske velikaše Drmana i Kudelina i anektirali njihovu državicu.

Pogledajte prilog 1259098

Bugarska je u tituli označavala širenje na to područje, severozapadne obronke Bugarske, ali i tu bila po mišljenju nekih pokušaj suzbijanja uticaja vidinskog gospodara, Šišmana.

Da li je Šišman zavisio od Bugarske (tj od Trnova) ili direktno od Nogajevog Ulusa, tj Dašt-i-Kipčak? Teritorija koja se pominje je pripadala Mađarskoj, a posle tatarskog pokoravanja Kumanije je bila u sferi kana Nogaja.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Da li je Šišman zavisio od Bugarske (tj od Trnova) ili direktno od Nogajevog Ulusa, tj Dašt-i-Kipčak? Teritorija koja se pominje je pripadala Mađarskoj, a posle tatarskog pokoravanja Kumanije je bila u sferi kana Nogaja.

O čemu govoriš? O zemlji Drmana i Kudelina?

 

[Casual Observer]

O čemu govoriš? O zemlji Drmana i Kudelina?

Ne samo o njoj, o Šišmanovom posedu kao o graničnoj teritoriji Nogajevog Ulusa: Trnovska Bugarska se graničila sa Vizantijom koja je bila u savezu sa Nogajem i kanom iz Saraja, ali Srbija pre sukoba sa Šišmanom i ne baš. Teorijska pripadnost Vidinske kneževine/vojvodstva Bugarskoj je nešto drigo, i nije previše bitna za raspravu - Drman i Kudelin su zaposeli pograničnu oblast Mađarske i prebacili je u Nogajevih sferu a ne proro pripojili Bugarskoj kao takvoj: posle Šišmanovog poraza nije reagovalo Trnovo nego Nogaj.

 

[Casual Observer]

Ne samo o njoj, o Šišmanovom posedu kao o graničnoj teritoriji Nogajevog Ulusa: Trnovska Bugarska se graničila sa Vizantijom koja je bila u savezu sa Nogajem i kanom iz Saraja, ali Srbija pre sukoba sa Šišmanom i ne baš. Teorijska pripadnost Vidinske kneževine/vojvodstva Bugarskoj je nešto drigo, i nije previše bitna za raspravu - Drman i Kudelin su zaposeli pograničnu oblast Mađarske i prebacili je u Nogajevih sferu a ne *proro pripojili Bugarskoj kao takvoj: posle Šišmanovog poraza nije reagovalo Trnovo nego Nogaj.

*nisu je prosto…

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ne samo o njoj, o Šišmanovom posedu kao o graničnoj teritoriji Nogajevog Ulusa: Trnovska Bugarska se graničila sa Vizantijom koja je bila u savezu sa Nogajem i kanom iz Saraja, ali Srbija pre sukoba sa Šišmanom i ne baš. Teorijska pripadnost Vidinske kneževine/vojvodstva Bugarskoj je nešto drigo, i nije previše bitna za raspravu - Drman i Kudelin su zaposeli pograničnu oblast Mađarske i prebacili je u Nogajevih sferu a ne proro pripojili Bugarskoj kao takvoj: posle Šišmanovog poraza nije reagovalo Trnovo nego Nogaj.

Na osnovu čega tvrdiš da su Drman i Kudelin bili ugarski vazali?

 

[АнаиванГорд]

У италијанском граду Барију, у цркви Св.Николе, запамћен је сребрни олтар који је даровао краљ Милутин Немањић. Помиње се негде да је Милутин послао 600 кг сребра, а негде и 900 кг сребра, за израду олтара.

Према сачуваним списима из 14. века, мермерни олтар био је обложен сребрним плочама и фигурама светитеља, а осветљавало га је 18 богато декорисаних кандила.
Олтар је прављен на лицу места, а капела од плоча од сребра и злата, мешавине која се производила само у средњовековној Србији.
У средини је био гроб Светог Николе под часном трпезом коју су красили рељефи библијских представа. У старим списима назива се „Бесмртни споменик“.
Олтар није сачуван.
Сребрни олтар намењен за базилику Светог Николе у Барију и капела нису дуго потрајали јер је током 15. века краљ Напуља, Фердинанд I претопио део Милутинове капеле како би својим војницима дао новац који је дуговао. ...Затим католички свештеници су још 1676. године претопили сребрне фигуре са старог олтара и од њих начинили нове, по укусу који је барок тражио, са много анђела и шара у рељефу које представљају чуда Св.Николе.

ЧАК ЈЕ НЕСТАО И СТАРИ НАТПИС МОЋНОГ СРПСКОГ ВЛАДАРА.
Уништено је дело старих српских мајстора. Ипак, нешто је и остало. У трезору цркве има једна икона коју они зову „Урошева икона“.

Историчар и уједно кардинал Доменико Бартолини записао је средином 19.века како је на једној великој сребрној плочи био изведен натпис:

“Године господње 1319. месеца јуна, Урош, краљ Рашке и Диоклеције, Албаније, Бугарске и целе приморске земље од залива адријатијског, од мора све до реке Дунава великог, дао је начинити ово дело олтара…“

Дела Доменика Бартолинија доступна су на нету
https://it.wikipedia.org/wiki/Domenico_Bartolini_(cardinale)
http://onlinebooks.library.upenn.edu/webbin/book/lookupname?key=Bartolini, Domenico, Cardinal, 1813-1887

а наведени цитат налази се у Su l'antica basilica di S. Nicola in Bari nella Puglia. Osservazioni storiche, artistiche ed archeologiche, esposte alla Pontificia Accademia Romana di Archeologia, 15 marzo e 19 apr. 1855. (Roma, 1882)
Pogledajte prilog 1258886

Pogledajte prilog 1258888

Pogledajte prilog 1258889
https://catalog.hathitrust.org/Record/100381156
отворите FULL VIEW

Иако је изузетно занимљиво које је територије и насеља имао краљ Милутин у данашњој Албанији (приписује му се изградња главног храма у Берату/арнаутском Белграду). волела бих да се на овој теми посветимо територијама које је Милутин као "самодржац" држао на бугарском тлу, а да албансе територије претресемо на засебној теми, ако има заинтересованих.
Да ли је као краљ Бугарске владао само до његове задужбине у Средецу и Банској (област данашње Софије) или само до Извора (као у време Немање), да ли обухвата Ловеч и Тетевен, Бдин и стари Видин?
Колико источно, колико северно, колико јужно?

Ево и иконе која се налази у цркви Светог Николе у Барију и дан данас.
На тој икони је сачуван најстарији сачувани портрет цара Душана који клечи пред свецем...

 

[Casual Observer]

Ne znam, samo sam tu jednu stranu sačuvala iz neke stare teme gde sam postovala isto pre više godina, a Slaven će se možda setiti gde je to bilo jer je bio jedini učesnik u diskusiji..Nisam sigurna, ali u glavi mi je da je to "sija knjiga Angeline Branković".


Pa ako je "ksi" 60, onda si u pravu pa je svakako Car Dušan a ne Milutin. Na levoj margini rukopisa piše savremenim ciframa 1299.,, to je unelo zabludu.

O čemu govoriš? O zemlji Drmana i Kudelina?

Na osnovu čega tvrdiš da su Drman i Kudelin bili ugarski vazali?

Svejedno, zaposeli su, tj preoteli, možda se i formalno pobunili pa otcepili teritoriju Mađarske a ne Bugarske.

To što izvesna jugoslovenistička škola, da je tako nazovemo (i sa njom Tibor Živković, Ivana Komatina i ostali koji svesno izbegavaju da ulaze u polemike sa istoriografijama susednih naroda osim u krajnje skučenim okvirima, npr oko “Crvene Hrvatske”) tu teritoriju nazivaju “bugarskom” slepo se povodeći za velikobugarskim teorijama kvazislavjanofila i Jirečekovim romanticarskim konstrukcijama (za njega su inače svi srpski, tj definitivno nebugarski oblasni gospodari sanstefanskih teritorija od reda “južnoslovenska vlastela” a ne Srbi, a npr Kumani i pripadnici drugih šaz-turskih naroda etnički Bugari, pa makar da su ti Jugosloveni iz XIII, XIV i XV veka oslikavali svoje zadužbine freskama Svetog Save i Svetog Simeona Srpskog a dotični Bugari govorili kumanskim ili mongolskim jezikom i tek njihova deca i unuci se poistovećivali sa Bugarima) ne utiče na stvar: Kumani Drman i Kudeljan su došli do teritorija zaposedanjem teritorija koju je pre toga držala Mađarska a ne Bugarska, pa su se onda stavili pod zaštitu svog sunarodnika Kumana Šišmana (‘debeli’) koga su Nogaj i Tatari (a ne Trnovo) postavili za gospodara pogranične oblasti Nogajevog ulusa, tj Dašt-i-Kipčak kako se nekadašnja Kumanija posle pada pod Tatare zvala u arapskim izvorima.

Insistiranje na etničkom nazivu Bugari za Drmana, Kudelina i Šišmana je najočigledniji primer anahronizma, tj instrumentalizacije anahronizma zarad dokazivanja raznih devetnaestovekovnih velikodržavnih teorija: tek je jedno (od troje) odrasle Šišmanove dece nosilo bugarsko ime - njegova ćerka Keraca, vojvotknjinja/gospodarica Karvune, tj savremene Dobrudže.

Stati pisci su poistovećivali dva potpuno različita naroda: onogurske (lir-turske) Bulgare i govornike šaz-turskog jezika Kumane koji su se pojavili severno od Dunava stotinama godina posle Bulgara. Tako bi moglo da se tvrdi ne samo na primer da su Rusi i Poljaci Srbi, nego i Litvanci i Letonci: razlike između šaz-turskih i lir-turskih jezika su otprilike kao između slovenskih i baltičkih.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Svejedno, zaposeli su, tj preoteli, možda se i formalno pobunili pa otcepili teritoriju Mađarske a ne Bugarske.

To što izvesna jugoslovenistička škola, da je tako nazovemo (i sa njom Tibor Živković, Ivana Komatina i ostali koji svesno izbegavaju da ulaze u polemike sa istoriografijama susednih naroda osim u krajnje skučenim okvirima, npr oko “Crvene Hrvatske”) tu teritoriju nazivaju “bugarskom” slepo se povodeći za velikobugarskim teorijama kvazislavjanofila i Jirečekovim romanticarskim konstrukcijama (za njega su inače svi srpski, tj definitivno nebugarski oblasni gospodari sanstefanskih teritorija od reda “južnoslovenska vlastela” a ne Srbi, a npr Kumani i pripadnici drugih šaz-turskih naroda etnički Bugari, pa makar da su ti Jugosloveni iz XIII, XIV i XV veka oslikavali svoje zadužbine freskama Svetog Save i Svetog Simeona Srpskog a dotični Bugari govorili kumanskim ili mongolskim jezikom i tek njihova deca i unuci se poistovećivali sa Bugarima) ne utiče na stvar: Kumani Drman i Kudeljan su došli do teritorija zaposedanjem teritorija koju je pre toga držala Mađarska a ne Bugarska, pa su se onda stavili pod zaštitu svog sunarodnika Kumana Šišmana (‘debeli’) koga su Nogaj i Tatari (a ne Trnovo) postavili za gospodara pogranične oblasti Nogajevog ulusa, tj Dašt-i-Kipčak kako se nekadašnja Kumanija posle pada pod Tatare zvala u arapskim izvorima.

Insistiranje na etničkom nazivu Bugari za Drmana, Kudelina i Šišmana je najočigledniji primer anahronizma, tj instrumentalizacije anahronizma zarad dokazivanja raznih devetnaestovekovnih velikodržavnih teorija: tek je jedno (od troje) odrasle Šišmanove dece nosilo bugarsko ime - njegova ćerka Keraca, vojvotknjinja/gospodarica Karvune, tj savremene Dobrudže.

Stati pisci su poistovećivali dva potpuno različita naroda: onogurske (lir-turske) Bulgare i govornike šaz-turskog jezika Kumane koji su se pojavili severno od Dunava stotinama godina posle Bulgara. Tako bi moglo da se tvrdi ne samo na primer da su Rusi i Poljaci Srbi, nego i Litvanci i Letonci: razlike između šaz-turskih i lir-turskih jezika su otprilike kao između slovenskih i baltičkih.

Pogledajte prilog 1622230
Pogledajte prilog 1622232

Zašto je to anahronizam?

 

[Casual Observer]

Zašto je to anahronizam?

Stvarno ti nije jasno? Evo još jednom:

 

[Casual Observer]

Zašto je to anahronizam?

Neko objašnjenje da to nije anahronizam?