Umro je

[Hellen]

Већ сам помислила да ће се тема претоворити у бесконачно ''слава му'' и ''RIP'' (узгред, мислим да би Павић пошизео да чује како га испраћамо помодном англосаксонском скраћеницом ).

Имала сам ту част да ми предаје Српску књижевност 19. века. После читања његових романа очекивала сам да ће бити некако екстравагантнији као предавач, али био је сасвим класичан, чак помало досадан... Причао је монотоним гласом, класично екс катедра, често је изостајао са предавања... Међутим, како је већ тада био светски познат због ''Хазарског речника'' свима нам је импоновало што нам баш Павић предаје. Носио је кариране сакое и пушио лулу и на предавњима....што је имало некаквог шерлокхолмсовског шмека... (онда је још било дозвољено пушење у учионицама факултета )

Е, једном смо на факсу заједно ишли лифтом, а није угасио лулу....угуших се....

 

[quentin]

Е, једном смо на факсу заједно ишли лифтом, а није угасио лулу....угуших се....

Nije to valjda bio onaj malecni lift na Filološkom? Ja sam imao napade klaustrofobije kad god sam trebao da se vozim.

 

[Hellen]

Nije to valjda bio onaj malecni lift na Filološkom? Ja sam imao napade klaustrofobije kad god sam trebao da se vozim.

На Филозофском. У НС.

 

[Ewa Kant]

Fantastican pripovjedac, mada je mene najvise fasciniralo "Predeo slikan cajem".Hvala mu sto je bio pisac koji je pisao na jeziku na kom razmisljam.

 

[xeniax]

Bog da mu dusu prosti.
Postovalac sam njegovog stvaralastva.

 

[Grunf1942]

SRBIJA ĆE GA PAMTITI!!!

 

[Grunf1942]

Fantastican pripovjedac, mada je mene najvise fasciniralo "Predeo slikan cajem".Hvala mu sto je bio pisac koji je pisao na jeziku na kom razmisljam.

"Vedžbutov pribor za čaj" je moj omiljeni. Prema toj knjizi je snimljen i onaj film "Vizantijsko plavo", veoma dobro ostvarenje domaće kinematografiji, ali ne može se ni uporediti sa Pavkovićevim originalnim radom.

 

[kafeholicarka]

УСПРАВНО *
— Никад октобар није тако често долазио као ове године; мало-мало и ево ти га опет. Бар три пута пре рока...


mnogo sam volelela da ga citam.
vjecnaja pamjat...

 

[Grunf1942]

Šta ćeš, mora na svakom pdf - u da ima pristojno mesto za spam... Ovo je samo pokazatelj da ovom forumu treba aktivniji off - topic kutak... ŽUDIMO ZA SLOBODOM!!!

 

[tarabica]

Pisac koji je mnoge zainteresovao za književnost maštovitošću svojih dela. Neka počiva u miru.

 

[Grunf1942]

Najbolje delo, bar po meni, je "Vedžbutov pribor za čaj." Po toj knjizi je kasnije snimljen i film "Vizantijsko plavo", koji uprkos svojoj besprekornošću, nije ni prineti knjizi. SVIMA PREPORUČUJEM!

 

[Urvan Hroboatos]

Malo disonancije:
http://www.seebiz.eu/hr/seebiz-trend/knjige/preminuo-knjizevnik-milorad-pavic,62374.html

 

[Mrkalj]

Hellen: помодном англосаксонском скраћеницом

Requiescat in pace.

Ustvari, to je isprva bila skraćenica od rahmetli iliti pokojni.

 

[Sokolica_M]

Otključah temu, kako bih se ja oglasila.

Dakle - pripojiću ovu temu već postojećoj o Paviću.

Videla sam prijave i žalbe na spamovanje, ali nisam bila u stanju da pratim. Radila sam po 12 sati aktivno u poslednjih osam dana.

Stvarno ste se izglupirali.

Ne znam šta je bilo zabavno u stalnom kvazioplakivanju pokojnog čoveka. Bez imalo poštovanja prema mrtvima, a pre svega - prema sebi - kad već postavite, onda i poštujte svoje teme!

Pozdrav od mene, nastavimo, kad spojim teme, da pišemo o Pavićevom stvaralačkom radu...

 

[Милунка Савић]

Морам приметити да ми је опроштај од Павића био један од утисака у последње време

“ROĐEN sam u Beogradu i ceo vek sam skoro tu proveo, ali u Beogradu nisam mogao ni da doktoriram ni da se zaposlim na Beogradskom univerzitetu sve do pod starost... Beogradu je bilo potrebno dva meseca da otkrije 'Hazarski rečnik', Njujorku 20 dana.” Ove reči zapisao je Milorad Pavić, kome su još jednom, prilikom poslednjeg ispraćaja na Novom groblju, rodni grad i ukupna kulturna javnost ostali dužni. Izostala je i komemoracija (kažu da će biti održana kasnije?!) i pored postojeća dva udruženja pisaca i SANU čiji je član bio Pavić. Oproštaju od jednog od najvećih srpskih pisaca prisustvovalo je tek stotinak ljudi: premalo akademika, premalo pisaca, premalo izdavača, premalo ljudi od knjige i kulture, premalo zvaničnika, izuzev gradonačelnika Dragana Đilasa i princa Aleksandra Karađorđevića sa suprugom.
Član Krunskog saveta Dragomir Acović pročitao je reči oproštaja akademika Svetlane Velmar Janković u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnosti SANU i u ime više od pola veka koje je sa Pavićem provela u poslovima izdavačkim i književnim. Poznata spisateljica podsetila je na Pavićeve otkrivalačke radove o srpskoj književnosti baroknog doba, Vojislavu Iliću, Gavrilu Stefanoviću Vencloviću, kao i na njegove pesničke knjige “Palimpsesti” i “Mesečev kamen”, a zatim dodala:
- Naglo oslobođena energija duhovne i duhovite igre sa različitim vremenima i različitim prostorima, prvo se probila kroz kraće prozne oblike u knjigama “Gvozdena zavesa” i “Konji svetog Marka”. Zatim je 1984. došao roman “Hazarski rečnik”, istinski potres u svetu književnosti i kulture.
Ističući da je Pavić pravi moderan srpski, ali i svetski, mag književne invencije, Svetlana Velmar Janković oproštaj je završila rečima:
- Dragi Mišo, sve vreme sam se divila upornosti tog kladenca duha iz kojeg su izvirali oblici igara u knjigama što su došle posle “Hazarskog rečnika”. Razigrano ste, u tim knjigama, upotrebljavali azbuku smisla, razumljiviju vašem čitateljstvu, azbuku književnog šaha koji ste stvorili, ali i svih vrsta igara sa kartama života, uključujući i čuda tarota, i svih vaših drugih igara sa pozivom na tuh i smeh i reč, ali nadljudskim postojanjem. Kao književnik, kao naučnik, kao jedan od bitnih učesnika u stvaranju duha epohe što dolazi, kao vidilica onog što je možda vreme buduće, Vi ste, dragi Mišo ostavili još ne izbrojano duhovno bogatstvo.

ALEJA VELIKANA
OPELO su služili vladike Lavrentije i Atanasije Rakita, a u govoru, u ime SANU, Nikola Tasić je rekao:
- Otišao je veliki pisac i veliki čovek, o kome će tek biti pisane knjige i eseji, a mi ćemo biti ponosni što smo ga poznavali.

Не упуштајући се у овај пут у лични суд о његовом делу, мислим да је он неоспорни - великан.

Стога, чини ми се да није достојно испраћен, као што, уосталом, заправо није овде био адекватно цењен ни за живота.

 

[goxy]

Nije bio po mom ukusu...

 

[Grunf1942]

Pavić je bio prava legenda, i i ako poštujem tvoje mišljenje goxy, idalje ne mogu da shvatim da onako čarobna dela ne impresioniraju neke ljude...

 

[Urvan Hroboatos]

Pavić je bio prava legenda, i i ako poštujem tvoje mišljenje goxy, idalje ne mogu da shvatim da onako čarobna dela ne impresioniraju neke ljude...

Ja kod njega ne nalazim ništa.

On kao pisac:


*nema strasti (kao npr. djela Lawrencea)
*nema analitike, mudrosti ni uvjerljivih likova (kao Proust)
*nema spiritualnu vizionarnu dimenziju (kao Dostojevski)
*nema proživljenosti "pravog", svakodnevnoga života (kao Flaubert)
*nema dojmljivih snažnih likova (veći dio Dostojevskog, Faulknera, Stendhala)
*nema autentične čarolije priče (kao 1001 noć)

Samo koketiranje s ezoterijom, dobra konstrukcija i prodavanje magle.
Srpski Umberto Eco, profa koji se u srednjoj dobi prihvatio romanopisanja.

 

[Grunf1942]

Imaš nešto protiv Umberta Eka? Još reci da je "Ime ruže" smeće i ja mogu da se zakoljem zarđalom kašikom!

 

[quentin]

*nema strasti (kao npr. djela Lawrencea)
*nema analitike, mudrosti ni uvjerljivih likova (kao Proust)
*nema spiritualnu vizionarnu dimenziju (kao Dostojevski)
*nema proživljenosti "pravog", svakodnevnoga života (kao Flaubert)
*nema dojmljivih snažnih likova (veći dio Dostojevskog, Faulknera, Stendhala)
*nema autentične čarolije priče (kao 1001 noć)

Ih, pa kad bismo imali tako oštre kriterijume sve što vrijedi moglo bi se pročitati za jedno ljeto.
Hoću reći, poređenje sa ovim kanonizovanim klasicima malo koji savremeni pisac trpi. Njih ne čitam sa istim očekivanjima kao kada čitam Foknera, na primjer.
Naravno, treba se čuvati nekih gromopucatelnih izjava tipa Genije! ili Velemajstor!.

 

[krasuljak]

Imaš nešto protiv Umberta Eka? Još reci da je "Ime ruže" smeće i ja mogu da se zakoljem zarđalom kašikom!

I ja.

Da li sam tolika smećarka što priznajem da mi se Ime ruže dopada?

 

[Urvan Hroboatos]

Ih, pa kad bismo imali tako oštre kriterijume sve što vrijedi moglo bi se pročitati za jedno ljeto.
Hoću reći, poređenje sa ovim kanonizovanim klasicima malo koji savremeni pisac trpi. Njih ne čitam sa istim očekivanjima kao kada čitam Foknera, na primjer.
Naravno, treba se čuvati nekih gromopucatelnih izjava tipa Genije! ili Velemajstor!.

Ne bih se složio. I među srpskim piscima novijega doba ima velikih ostvaraja. Npr.

Danilo Kiš: Psalam XY, Peščanik, Porodični album, Boris Davidovič

Borislav Pekić: Godine koje su pojeli skakavci, Vreme čuda, Hodočašća.. (ali ne i Zlatno runo, tu se pogubio po stazama i bogazama)

Bora Ćosić: Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, Doktor Krleža

pa čak i onaj plakatski roman s puno rupa, kojeg prezirem
kao propagandu, no priznajem da ima emocionalnu snagu
u nemalom dijelu djelova

Danko Popović: Knjiga o Milutinu

Od starijih Crnjanski (London, Seobe) itd. Dakle, po mom sudu, Kiš u "Psalmu" i Crnjanski u "Romanu o Londonu" nisu ništa slabiji od najboljih stvari Hemingwayja, Bellowa ili Nabokova.

Za Pavića i Eca rekoh- pametni i školovani stručnjaci koji znaju posao, pa ajde da ne budu
samo kritičari i teoretičari, nego i da pišu romane. Ubacili ezoteriju, hermetizam, kabalu i sufizam (Foucaultovo njihalo), pa eto hitova.

 

[Grunf1942]

Ne bih se složio. I među srpskim piscima novijega doba ima velikih ostvaraja. Npr.

Danilo Kiš: Psalam XY, Peščanik, Porodični album, Boris Davidovič

Borislav Pekić: Godine koje su pojeli skakavci, Vreme čuda, Hodočašća.. (ali ne i Zlatno runo, tu se pogubio po stazama i bogazama)

Bora Ćosić: Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, Doktor Krleža

pa čak i onaj plakatski roman s puno rupa, kojeg prezirem
kao propagandu, no priznajem da ima emocionalnu snagu
u nemalom dijelu djelova

Danko Popović: Knjiga o Milutinu

Od starijih Crnjanski (London, Seobe) itd. Dakle, po mom sudu, Kiš u "Psalmu" i Crnjanski u "Romanu o Londonu" nisu ništa slabiji od najboljih stvari Hemingwayja, Bellowa ili Nabokova.

Za Pavića i Eca rekoh- pametni i školovani stručnjaci koji znaju posao, pa ajde da ne budu
samo kritičari i teoretičari, nego i da pišu romane. Ubacili ezoteriju, hermetizam, kabalu i sufizam (Foucaultovo njihalo), pa eto hitova.

Uff pa Danilo Kiš i Danko Popović su već jedan nenadmašivi nivo koji su ostavili jedan neobrisivi pečat na našu književnost i uopšte čitav srpski literarni svet, njih ne možemo upoređivati sa mnogo uopšte svetskih pisaca, i uz Andrića i Dučića su jedni od uopšte najkvalitetnijih autora sa ovih prostora....

 

[Милунка Савић]

Ja kod njega ne nalazim ništa.

On kao pisac:


*nema strasti (kao npr. djela Lawrencea)
*nema analitike, mudrosti ni uvjerljivih likova (kao Proust)
*nema spiritualnu vizionarnu dimenziju (kao Dostojevski)
*nema proživljenosti "pravog", svakodnevnoga života (kao Flaubert)
*nema dojmljivih snažnih likova (veći dio Dostojevskog, Faulknera, Stendhala)
*nema autentične čarolije priče (kao 1001 noć)

Samo koketiranje s ezoterijom, dobra konstrukcija i prodavanje magle.
Srpski Umberto Eco, profa koji se u srednjoj dobi prihvatio romanopisanja.

Највећим делом, сагласна.

 

[Милунка Савић]

И, оно што овде већ рекох раније.