Ukrajina kroz istoriju (nastavak)

[Khal Drogo]

Предавање кроз које уз осврт на отаџбински рат пратимо процесе у Украјини након другог свјетског рата

 

[Rogonos]

Ne znam da li je istorijski "opravdano" porediti Mariupolj sa drugim gradovima razaranja iz prošlosti – Guernica, Coventry, Groznim ili Alepom. Ali kada govorimo o istoriji, meni je posebno zanimljivo u pozadini trenutnih borbi u gradu na Azovskom moru, da se tamo nalazi centar ukrajinske grčke manjine. Upravo njihova istorija ističe multikulturalni identitet čitavog regiona, ne samo ruskog.

Kada bolje pogledamo, taj Mariupolj je centar grčkog života u Ukrajini i jedini grad na Crnom moru u kome još uvek opstaje milenijumska istorija grčkog naseljavanja u regionu.

Mariupolj ili "Grad Marije", osnovan je pod Katarinom Velikom nakon što je Rusija preuzela kontrolu nad severnom obalom Crnog mora tokom rusko-turskog rata. U tu svrhu, Grci su preseljeni sa Krima u Azovsko more. Neki od njih su se jezički asimilirali tokom vekovne blizine krimskih Tatara i govore tatarski do danas. Ali su sačuvali hrišćansku veru.

Helenska naselja postoje u regionu od davnina, mislim da ruska istoriografija malo govori o tome. Ali većina Grka u Carskom carstvu bili su takozvani Pontijski Grci, imigranti iz Trabzona i drugih gradova u Anadoliji pod uticajem Grka. Radna migracija u Rusiju, nekoliko godina ili kao stalna emigracija, bila je sastavni deo života mnogih pravoslavnih hrišćana u Osmanskom carstvu u 18. i 19. veku, skoro zaboravljeni deo istorije.

Ipak zanimljvo je, da u Sovjetskom Savezu, skoro sve manjine su imale koristi od prava na kulturnu autonomiju u prvim godinama nakon revolucije, uključujući i Grke. Štampane su grčke novine, otvarane su grčke škole, lokalni dijalekt, koji je samo u daljini srodan modernom grčkom, kodifikovan je kao jezik. Nekoliko godina je postojao čak i autonomni grčki okrug na Azovskom moru, toga danas naravno nema.

Međutim, plima se okrenula pod Staljinom. Ekonomski značaj manjine, koja je dominirala trgovinom i pomorstvom, njihov "buržoaski" identitet, ali i kontinuirane veze sa inostranstvom, izazvali su nepoverenje diktatora. Između 1937. i 1949. godine, veliki deo grčkog stanovništva Sovjetskog Saveza je deportovan u Centralnu Aziju, prvo sa Krima, zatim iz Kubanskog regiona na jugu Rusije i konačno sa Kavkaza. Grci tako dele sudbinu drugih manjina koje su postale žrtve Staljinove nacionalne politike.

Verovatno najpoznatiji Grk iz bivšeg Sovjetskog Saveza, oligarh Ivan Savvidis, koji je vlasnik fudbalskog kluba Paok Solun, između ostalog, do danas govori samo ruski, ko prati fudbal, možda ga poznaje.

 

[Khal Drogo]

Када је у питању историја простора данашње Украјине у античком времену, имали смо грчке колоније на простору данашњег приобалног појаса Одешке и Хершонске области те јужни део Крима гдје је успосављеа важна колонија и град Херсон (или Корсун како се чешће назива) који ће имати важну улогу и у периоду антике и у раном и развијеном средњем вијеку.

.
Имамо тврдње да Одешки заљев бјеше у античком времену грчки град лука Хистриа (или Истрос) но ту код историчара постоје дилеме.
На осталом приобалном појасу, сјеверна страна Црног Мора (значи данас приобални простор Украјине), нисмо имали грчких колонија, конфигурација земљишта и степска пространства нису Грцима били погодни за оснивање колонија.
Нешто источније бјеше ријека (ПС;у античкој географији ријека Танаис, данас Дон, раздвајала је европски и азијски континент) и грчки град-колонија Танаис, подигнут на делти ријеке Танаис (Дон), данас је ту насеље Недвиговка, близу Ростова на Дону, но то је простор данашње Руске Федерације.

 

[Khal Drogo]

Веома добар документарац кроз који је обрађена историја Козака, загонентног народа и тих сурових ратника слободарског духа невјерних било којој власти и вјерних само степи и свом сичу, који чине и неизоставно поглавље историје просторе оног што данас (још увијек) Украјоном зовемо.

 

[kengurovic]

Много је писано о паралелама између онога што се данас дешава у Украјини и сличних примера из нашег региона и као заинтересовани пратилац разних постова на Телеграму наишао сам на занимљив пост који је дао добар увид у историју модерне Украјине:

Бандера​

број 34 (31237) 1-4.04.2022
6 трака
Аутор: Иван НИКИТЧУК, председник Централног савета РУСО, доктор техничких наука.

Да би се победио бандеровски неонацизам који је данас заузео Украјину и представља потенцијално озбиљну претњу свим суседним земљама и светској заједници у целини, и денацизовао украјинско друштво, неопходно је разумети суштину овог феномена и знати То је прошлост. Посматрачу неискусном у питањима историје може се учинити да је украјински прозападни радикални национализам, који је резултирао појавом модерног неонацистичког режима, настао непосредно пре Великог отаџбинског рата или, у најбољем случају, током револуционарних догађаја 1917. године. Али, то није.

Све је почело много раније – пре око 500 година. А то је повезано са верском борбом Православља са такозваним унијатима, са принудом православних на унију, што је представљало прелазак на католичку доктрину уз очување византијске литургијске традиције познате руском становништву у црквенословенском. Језик. Значајан део становништва руског порекла који живи на територији савремене Западне Украјине, пре свега њен просперитетни део, кренуо је путем мањег отпора и издао своју веру прихватањем унијатства, стекавши заузврат све бенефиције које су припадале католичкој пастви. У то време католички „панови” су некажњено мучили православне, убијали, силовали, орали на њима њиве, упрегнули их у кола и кочије, православну децу живу кували у казанима пред родитељима. Православне цркве су издаване Јеврејима,

Шездесетих година КСИКС (XIX) века Пољаци су изнели идеју "украјинизма". Први проводници украјинизма, очекивано, били су унијати. Руско становништво модерне Западне Украјине почело је да буде подвргнуто репресијама, због чега је део био принуђен да емигрира (неки у Руско царство, а неки у иностранство, у Америку, Канаду и Аустралију), а део да пређе на политичке конформизам, односно прилагођавање створеним условима. За пропагирање идеје украјинизма, аустроугарске специјалне службе су „мобилисале” кијевског историчара, професора Михаила Грушевског. Добивши положај у Лавову и великодушне хонораре, почео је активно да пише књиге о пореклу „украјинске нације“ коју су измислили Пољаци и Аустријанци. Избијањем Првог светског рата репресија је достигла врхунац. Почела масовна погубљења руског православног становништва, пославши га у концентрационе логоре. Многи њени представници су погинули током ратних година, стотине хиљада су напустиле Галицију заједно са руским трупама које су се повлачиле. То је 1917. резултирало стварањем аутономне Украјинске Народне Републике (УНР) у оквиру Русије, чије су присталице прогласиле „независност“ 1918. и подржале Немце и Аустријанце, позивајући их да организују окупациони режим у Украјини, који је пао око шест месеци након завршетка рата....

https://gazeta-pravda.ru/issue/34-31237-14-aprelya-2022-goda/banderovshchina/?sphrase_id=123347

https://gazeta--pravda-ru.translate...l=auto&_x_tr_tl=sr&_x_tr_hl=en&_x_tr_pto=wapp

 

[Mrkalj]

 

[Khal Drogo]

Историја Кијевске Русије у периоду између 988.године (година када се према Несторовом љетопису десило велико покрштавање Кијевске Русије) и 1240.године, година пропасти када је Кијевска Русија пала пред монголском хордом.

 

[Khal Drogo]

 

[Mrkalj]

Rusini

 

[Slavan]

Rusini

 

[Војвода]

Ако има украјинаца овде, како бих вам рекао, немојте да се љутите браћо али ви сте Срби.

 

[Khal Drogo]

О генези украјинског идентитета, историји Украјинаца и Украјине веома квалитетна излагања руског историара Евгенија Спиљцина.

 

[Nebojsa.bg]

Историја Кијевске Русије у периоду између 988.године (година када се према Несторовом љетопису десило велико покрштавање Кијевске Русије) и 1240.године, година пропасти када је Кијевска Русија пала пред монголском хордом.

 

[zauvek branilac]

Ево занимљивог чланка (овдје) из 2019.године који говори како су кроз историју Уктајини прикључиване нове територије;
Pogledajte prilog 1108918
Ево и пријевода на српски битних дијелова чланка;

Левообални Хетманат, познат и као Мала Русија (Кијевска, Черкашка, Полтавска и Черниговска област, као и делови суседних области – види карту), ушао је у Русију 1654. по резултатима Перејаславске Раде. Деснообална Украјина - 1793. године као резултат друге подјеле Комонвелта. Током 18. вијека Донбас и Новорусија су припојени Русији (некадашње Дивље поље, где су формиране Херсонска, Јекатеринославска, Тауридска и Бесарабска губернија).

Након Фебруарске револуције, Централни совјет је у лљето 1917. издао два Универзала у којима је будућу Украјину прогласио аутономномјединоцом будуће федералне Русије, али је захтевао самоуправу од Привремене владе. Поред пет малоруских губернија, Рада је захтевала под својом јурисдикцијом још четири покрајине суседних територија, Слободу и Новоросијску, и чак је почела да им намеће своју јурисдикцију. Сукоб је постао толико акутан да је Привремена влада чак покренула кривични поступак против вођа Рада, али није имао никаквих последица: бољшевици су дошли на власт у Петрограду. Са њима је Кијев углавном прешао на језик ултиматума.

Трећи Универзал је 20. новембра објавио рођење Украјинске Народне Републике. И пошто је добила позив од Кајзер Немачке да постане учесник у преговорима у Бресту, Рада је издала и четврти, проглашавајући Украјину субјектом међународног права. Од овог догађаја, украјински историчари данас одбројавају стогодишњу украјинску државност: Украјина је буквално од рођења упала у грађански рат, који се правилније назива ратом против свих: Петљура се борио и са украјинским Совјетима, и са Дењикином, и са Русијом. Познато је како се ствар завршила – совјетском владом на пространствима бивше империје, која је одмах поставила курс на изградњу територије Украјине.

Ево земаља које су ушле у састав Украјинске ССР од 1917. до 1954. године, према прорачунима директора Института за археологију Украјине, академика Националне академије наука Украјине, доктора историјских наука Петра Толочка (чланак „ октобар 1917; субјективне мисли”, лист „2000”, 2. новембар 2007.).

Први корак. У децембру 1917. године у Харкову је одржан 1. Свеукрајински конгрес Совјета којим је проглашено стварање Украјинске совјетске републике. Тако се област Слобода ( Харков, део Доњецке, Луганске, Сумске области), која никада раније заправо није била украјинска, одједном претворила у језгро украјинске совјетске државе.

У марту 1918, одлуком Другог свеукрајинског конгреса Совјета, Доњецко-Кривојска Совјетска Република , формирана јануара 1918, постала је део Украјинске Совјетске Републике. Лењин се није слагао са постојањем овог региона у саставу Русије и инсистирао је да припадне Украјинској Совјетској Републици.

На сличан начин, Новорусија (данас Дњепропетровска, Херсонска, Николајевска, Одеска област, која је ушла у састав Русије по уговорима са Турском 1739, 1774, 1791, 1812) испала је у саставу Украјине. То је такође урађено на инсистирање Лењина. Ово је била прва фаза територијалног окупљања Совјетске Украјине.

Друга фаза пада на године прије и после Великог отаџбинског рата. У септембру 1939. године, под пактом Молотов-Рибентроп, Галиција је ушла у састав Совјетске Украјине, а после рата Закарпатје и Северна Буковина, које са њом никада раније нису чиниле једну административно-територијалну јединицу. Ово је на инсистирање Стаљина.

И, коначно, трећа фаза територијалног ширења Украјине. Године 1954. прослављена је 300-годишњица поновног уједињења Украјине са Русијом, а на предлог Хрушчова, Врховни совјет СССР-а је Крим (припојен Русији 1783. године. - „О” ) пренео у састав Украјинске ССР.

Професор Толочко закључује: „Може се рећи са пуном одговорношћу: да није било Велике Октобарске социјалистичке револуције, не би било ни велике Украјине. Да је Украјина наставила да постоји у границама неколико покрајина, тешко да би стекла државну независност чак и након распада СССР-а.

Bivša Ukrajina je u istorijskom procesu postala 2 identitetska, na zapadnoj strani su polonizovani ukrajinski unijati (od kojih je "zapadni blok" u velikoj meri stvorio nove naciste koji su bili predviđeni za materijalno bogate gospodare koji će nekažnjeno tlačiti i ubijati ukrajinsko rusko stanovništvo) a na ostalim teritorijama su većina autohtoni ruski Ukrajinci (koji su deo sastavni čitavog RUSKOG NARODA kojeg čine Rusi, ruski Belorusi i ruski Ukrajinci)!

 

[zauvek branilac]

Историчар Александар Раковић је излагања посветио актуечним процесима у Црној Гори алии актуелнимдешавањима у Украјини, кроз одговоре осврнуо се и на историју Украјине те генезу успостављања украјинске нације. Кроз квалитетна излагања покушао је проникнути у узроке данашњох неспоразума и анимозитета између Руса и дијела украјинске нације који се упире направити што већи отклон од извора.

Fenomenalni doktor Aleksandar Raković (srpski istoričar), u donjem izlaganju je jasno rekao da ima SRBIJA neotuđivo pravo na mirnu reintragraciju privremeno (od 1999) NATO/EU velikošiptarsko okupirane južne Srbije (JSP KiM) uz nesebičnu pomoć SRPSKE VOJSKE i SRPSKE POLICIJE! CCCC

https://www.youtube.com/watch?v=xJUvMTAEJss&ab_channel=RadioSnagaNaroda-zvaničnikanal

 

[Khal Drogo]

Документарац који обрађује историју Украјине током великог рата, након револуције 1917-е и грађанског рада који ће услиједити са освртом на неке мање познате догађаје и личности.

 

[Nebojsa.bg]

управо се садашња специјална војна операција одвија на југоистоку, који није припадао првој украјини која је постајала у историји, некадашње Харковска и Екатириновска (Дњепропетровска) губернија и Херсонска од бољшевика то су постале области од којих су формирали Доњетску републику и Одеску Републику док тзв народну украјинску републику су оформили од јужно руских делова царевине (губернија)

 

[Mstislav]

 

[Khal Drogo]

 

[Лекизан]

Мало и прозападне пропаганде, не кажем да не треба да се чује али су промашили поенту овог сукоба у Украјини данас, а то сигурно нису питања везана за етничке ставове.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Rusini

Uh, što volim ovako dobre karte.

Skoro koliko dobru golu žensku.

 

[Mstislav]

Мало и прозападне пропаганде, не кажем да не треба да се чује али су промашили поенту овог сукоба у Украјини данас, а то сигурно нису питања везана за етничке ставове.

Naprotiv, Putin je u govoru pred invaziju jasno negirao pravo na postojanje ukrajinskom narodu i predocio neku svoju verziju.

 

[Crnugović]

Naprotiv, Putin je u govoru pred invaziju jasno negirao pravo na postojanje ukrajinskom narodu i predocio neku svoju verziju.

Možel neki snimak, ili link na tu izjavu(negirao pravo postojanja ukrajinskog naroda)?

 

[Mstislav]

Nadjes njegov govor iz 24.02 i poslusas lepo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ukrajinski etnonim je relativna novina; u čitavoj Evropi mi ne pada niti skoro jedan jedini primer tako nečeg, tako da te pridike na račun ukrajinske nacije su posve osnovane.

To priznaju i naši političari prozapadnog opredeljenja, kao npr. Boris Tadić.