Udarac u zid

[lanavi]

Trcanje, preskakanje, skakutanje, hodanje, puzanje ...sve do savladanosti umorom i udarca u zid.

Iza njega moze da stoji nesto i on/ona trazi samo malo odmora i malo prikupljene snage kako bi se preskocio i nastavilo dalje. Zid Nesto je onaj koji dopusta sva sredstva (i ljude) da bi se on na putu savladao, a sme li? Ili je bolje ici nekim zaobilaznim putem, duz njega, dugo, neocekivano naporno ali nekako dospeti do vrata, izlaza?

Iza njega moze da bude nista i dovoljno je dodirnuti ga celom ili se ledjima odupreti od njega i cekati da se srusi na tebe. Zid Nista je razlog za pravdanje nesposobnosti ili nedostatak volje i snage da ga uklonis ili ? Izgovor koji svojom visinom i tvrdocom umanjuje sposobnost za prezivljavanje i bolju percepciju sebe, jer pokusaj makar i neuspesan jeste na izvestan nacin pobeda?

Da li je zid rezultat strahova ili zelja koje samo odlazu svoje ostvarenje dok se ne odmori od puta?
Da li je zid nesto sto se iz nekog neznanog razloga podmece kao zamka, tester volje i snage putnika?
Da li zidove nadzidavamo sami a da nismo ni pipnuli materijal od koga je ocvrsnuo, i biva sve otporniji koliko god kopali, udarali, izbijali?
Da li su zidovi (cak i oni stakleni, prozirni, poput izloga u kojima stoji i primamljivo i ruzno, sto odbija i mami) nacin da oslobodimo ili zarobimo sebe?
Moze li Zid Nesto da pobedi covek sam, mora li...ili je lakse, bolje da ceka ili prizove u pomoc?

Tvrdjave iza cijih zidina zive cekajuce princeze i princevi takodje ukljucujem u pricu, da bi bila sira. I one iza kojih lezi vecni zivot sa kamenom i zelenom travom, da se ne bi sve pretvorilo u bajku.

Da li ste "slobodni zidari" ili "uzidani"? Volite li te "gradjevine" ili se bojite njihove neprobojnosti i sopstvene nemoci da ih savladate? I koliko je zidova dovoljno da se ne dozive kao zatvor vec kao put do oslobadjanja sebe? Moze li ljudsko bice silinom svojih misli da srusi zid?

 

[sunasceJeca]

Da, pa, nekada se baš umoriš i tresneš u taj zid, ili o taj zidić, ahaM. Meni se čini da sam se ja bila "zakucala" najstrašnije, što bi rekli , u punoj brzini, svom silinom. Ni dan danas mi nije to smešno, i ne mogu da kažem, he, he, bilo, prošlo...To kada i nekada spomenem, koliko je za mene bio neki "udar" jak, naprosto, ućutim se, promenim ton, nekako se umusim. Znam, šta mi je bilo činiti, to uradih i sada je dobro, da kažem, uslovno rečeno dobro, ali hoću reći, da me je zauvek promenilo. Iza zid je stajao još jedan zid, zida tog zida, i svaki je bio deblji i jači konstrukcijom od prethodnog a svaki naredni, naprosto ubojitiji. Svojom silinom, jačinom, na sam pogled, je delovao zastrašujuće, i za mene nedostižno. Znala sam, da više to neću uspeti. Prikupljala sma snagu, sve dok nisma shvatila, da je uzalčud trošim. Jer meni vreme kao vreme, nije ništa značilo, mogla bih da zaustavim planetu, i da teram do Sudnjeg dana, ali sam onda kako ti kažeš shvatila, da naprosto nešto se ne sme, jer ne treba. Da treba, verovatno bi se smelo, zar ne? I to je ta granica, gde kažeš sebi stoj. Uzalud je, nema efekta, trošiš se. Ali, ako ćemo iksreno, to koliko sam ja borbena, istrajna i fanatično uporna, nije niko. I zato ću ja svoje isterati u životu, koliko god mi trebalo u životu vremena, za ono šta budem želela, samo što ću sada paziti kojim intenzitetom pristupam i da li je to vredno moga truda. Jer ja mogu sve do večnosti, pa sutra opet sve, i tako u nedogled i da pitam, koliko još, samo što to više ne želim, jer su mi kristalno jasne neke stvari i to ne želim više. ne, ja idem direktnim putevima, i teram tako, dokle ide, ide. Ne znam za zaobilaznice, skracenice, i tako to. Direktnim hodom, pa dokle ide, ide. Mogu da odstupim, mogu da odustanem, nisma neko nedokazana, ali ne idem zaobilaznim putem nikada. Ili moze, ili ne moze. Ili ću ići, ili ću prestati, trećeg nema. Da, iza zida moze da bude sve najbolje i najlepše, gde ceš sebi reći, vredelo je, i spustiti ruke umorne, ili će te dočekati takvo bledilo, da ćeš sama sebi biti jadna od jeda tog, zašta si crkavala trudom, gradeci onoga cega nema. Ja sma lupila, i nije se odmah obrušilo sve, Naprosto, nije, Cigla po cigla, sve jače, sve veće, sve silnije i sve brže padanje. Dok ja gledam u nebo, bacaju li bacaju, gledaju da pogode. A, ja i dalje pokušavam da iznadjem rešenje, usput izbegavajuci udarce. Povrede. tada sam shvatila, koliko u meni snage ima a koliko u stvari preterujem, jer reagujem pogrešno. Smešno. Totalno bedno i pravim budalu od sebe, iako verujem da sve radim iz najbolje namere i da bice sve ok. Svaki zid jeste neki teste. Tebe, drugih, tebe u odnosu na druge, test drugih u korelaciji sa tobom. I na nešto pašćeš, na nešto nećeš proći. Negde ćeš se sapleti a negde ćeš preskočiti. Ja sma moj zidala sama, tako lepo i krasno, sa sve mašnicom na glavi, sa sve belinom prstića, sama sebi stavljala omču oko vrata utkajući taj malter ogroman onim instrumentom, šhahlicom, koja je tako krasno mlatarala, a sve sa osmehom, da Bog sačuva...Što sma ga ja lepše i cakanije zidala, bivao je sve jači i otporniji. Otvrdnuo da više nije ni bio Zid. nego kamen zida tog. Moj Zid je mene najpre zarobio, a onda je oslobodio ono najbolje u sebi. Paradiks. Preporodio me. Načinilo me je to boljim čovekom. Svesnu sebe, svojih vrednosti. Mana i vrlina. Fizičkih predispozicija i izdržljivosti. Jedno vreme sam očekivala pomoć, i kao najveći debil se nadala. Tada sam se "razbila" i sama sebe, "skupila". I tako je najbolje, en duguješ nikome ništa. U stilu, ili ću plivati ili ću se udaviti. I to mi je ok, ili si za život, ili nisi. Jel treba da se izborim, preživim, da očvrsnem, da me en boli i da me en jede, da na nešto en povraćam? Ok, uspeću. redom, i jedno po jedno. Koliko god trebalo, ja to u sebi "srušiću" . U jednom Zidu jesam "uzidana", sve ono najbolje od mene, i toga više nikada neće biti. I to je ok. Ok, nema problema. Mogu ja i to. Sada ja "zidam", praveći ono što najbolje znam...ciglice pne ljubavi, i vere. I sve će jednog dana da dodje na svoje. Ne volim gradjevine neprobojne, toga bojim se, to plaši me. Može. Ja sam silinom svojih osećanja i misli, taj najvredniji Zid jednom u životu srušila, i na to sam najponosnija. Jer znam, da sam bila uspela. Da sam Zid otvorila. U tome je moja vrednost bila. ♥

 

[Princess Chaotic]

Neko mi je rekao da mi unistenu karijeru, sa zavrsenim jakim faxom, zbog uslovne kazne. Recimo da je to neki nepremostivi zid, mora da radi privatno sada, i da zivi bez vere u buducnost, nesto je unistio, neki zid, da li ga je sam podigao ili je nastao, eto.. Zivot posle zivota, probajte iza zida, neki ne mogu da se prokopaju ni preskoce.

 

[Princess Chaotic]

AH, zid u zidu, podseca me na Hamleta koji bi bio srecan u svojoj orahovoj ljusci, zaista bi. Istrajnost pomaze nama, i nekad da vidimo da nije cilj iza zida vec zid sam.

 

[ranjeni Zoro]

he he

šta je to jupa?
odgovor - otvoj u zidu

 

[lanavi]

Ne govorimo o jupama, nego o rukama koje tu jupu mogu da iskopaju. I o rukama koji zid bez jupa nadograde do neba. A posle se lupaju o njega.

 

[Navar]

And you bring me to my knees again
All this time, that I can beg you please, yeah
All the times that I felt insecure, yeah
And I lift my burden out the door

[Chorus]
I'm on the outside
I'm looking in
I can see through you
See your true colors
'Cause inside you're ugly
You're ugly like me
I can see through you
See to the real you

All this time that I felt like this won't end
Was for you
And I taste what I could never have
It's from you
All those times that I tried, my intention, full of pride
And I waste more time than anyone

[Chorus]
I'm on the outside
I'm looking in
I can see through you
See your true colors
'Cause inside you're ugly
You're ugly like me
I can see through you
See to the real you

All the times that I've cried
All this wasted, it's all inside
And I feel, all this pain, stuffed it down
It's back again
And I lie here in bed, all alone, I can't mend
And I feel tomorrow will be okay

[Chorus]
I'm on the outside
I'm looking in
I can see through you
See your true colors
'Cause inside you're ugly
You're ugly like me
I can see through you
See to the real you

 

[gost 287528]

Trcanje, preskakanje, skakutanje, hodanje, puzanje ...sve do savladanosti umorom i udarca u zid.

Iza njega moze da stoji nesto i on/ona trazi samo malo odmora i malo prikupljene snage kako bi se preskocio i nastavilo dalje. Zid Nesto je onaj koji dopusta sva sredstva (i ljude) da bi se on na putu savladao, a sme li? Ili je bolje ici nekim zaobilaznim putem, duz njega, dugo, neocekivano naporno ali nekako dospeti do vrata, izlaza?

Iza njega moze da bude nista i dovoljno je dodirnuti ga celom ili se ledjima odupreti od njega i cekati da se srusi na tebe. Zid Nista je razlog za pravdanje nesposobnosti ili nedostatak volje i snage da ga uklonis ili ? Izgovor koji svojom visinom i tvrdocom umanjuje sposobnost za prezivljavanje i bolju percepciju sebe, jer pokusaj makar i neuspesan jeste na izvestan nacin pobeda?

Da li je zid rezultat strahova ili zelja koje samo odlazu svoje ostvarenje dok se ne odmori od puta?
Da li je zid nesto sto se iz nekog neznanog razloga podmece kao zamka, tester volje i snage putnika?
Da li zidove nadzidavamo sami a da nismo ni pipnuli materijal od koga je ocvrsnuo, i biva sve otporniji koliko god kopali, udarali, izbijali?
Da li su zidovi (cak i oni stakleni, prozirni, poput izloga u kojima stoji i primamljivo i ruzno, sto odbija i mami) nacin da oslobodimo ili zarobimo sebe?
Moze li Zid Nesto da pobedi covek sam, mora li...ili je lakse, bolje da ceka ili prizove u pomoc?

Tvrdjave iza cijih zidina zive cekajuce princeze i princevi takodje ukljucujem u pricu, da bi bila sira. I one iza kojih lezi vecni zivot sa kamenom i zelenom travom, da se ne bi sve pretvorilo u bajku.

Da li ste "slobodni zidari" ili "uzidani"? Volite li te "gradjevine" ili se bojite njihove neprobojnosti i sopstvene nemoci da ih savladate? I koliko je zidova dovoljno da se ne dozive kao zatvor vec kao put do oslobadjanja sebe? Moze li ljudsko bice silinom svojih misli da srusi zid?

Nisam mason, a za ostalo ne garantujem

 

[yota]

zid je funkcionalan

 

[forum romanum]

zid je samo jedno od sredstava lichne odbrane, odnosno nadogradnje.

zapazicete da ljudi nakon gubitna chlana porodice ili raspada jednog takvog sistema, imaju preku potrebu da grade, prave zidove, preuredjuju chak i tek sredjen stan...simbolika zida je veoma mocna u choveku; zaledje, nedostajuci zagrljaj, jednako kao i prepreka kada u nashem lichnom univerzumu za to sazreju prilike.

 

[lanavi]

zid je funkcionalan

knauf najbolje, ali ja ipak nisam mislila na te sto se nogom i pesnicom mogu probushiti.
zar ovoliko masona okolo? nisam mogla ni da pretpostavim ...a ja se osecam kao Hasanaginica...a ni noktiju, ni alata da napravim hol.

 

[see_ya]

ko god da je lupao, i cime god da je lupao, nadam se da je zid od siporex blokova

 

[yota]

Zid razdvaja,kako u materijalnom smislu,tako i u duhovnom!

 

[Jennifer Jennin]

ZID je baš to ZID
ja ga doživljavam kao objektivnu okolnost, onu na koju NIKAKO ne mogu uticati
obično kad nekoliko puta udarim glavom...

 

[LokiBale]

Ja sam 1984. udario u zid.
Bio sam čvrst i probio sam ga.

Ali iza zida je bio drugi zid, jači ..

Setih se sad one knjige ( valjda prve koju sam pročitao )
"Zov divljine"
pa kad onaj pas Bak prvi put bude prodat,
a on napadne novog gospodara.

A taj novi gospodar se razumeo u životinje i preprodavao ih je.
Bak dobi udarac toljagom
Zalete se i ponovo napade.
Ponovo udarac.
Kol'ko se ja sećam, 12 puta je napao, posle je ukapirao pravila.

Zaključak :
inteligentniji sam od Baka !

 

[Stradalna Srnetina]

da nema zida ne bi bilo zanimljivo

 

[tgdanijela]

Nedostatak na jednom mjestu kreira prepreku na drugom..neurotransmitersko neuronski u osnovi a 'psihicki' manifestno .. nadomjestiti nedostatak je gotov proizvod dok globalno optimalna mreza neurona je dinamicki proces ciji rezultat odrazava globalne mogucnosti nagona samoodrzanja..