Šta je sa graničnim sukobom?
Narod Baluči, živi tamo gde se susreću Pakistan, Avganistan i Iran. Oni su dugo pokazivali žestoku nezavisnu crtu i uvek su negodovali što njima vladaju i Islamabad i Teheran, dok su pobune decenijama bujale širom poroznog graničnog regiona.
Područje u kojem žive je takođe bogato prirodnim resursima, ali se separatisti iz Baluča žale da su njihovi ljudi, neki od najsiromašnijih u regionu, malo koristi imali od tog bogatstva.
Balučistan, najveća pakistanska provincija po površini, bio je svedok niza smrtonosnih napada poslednjih godina, podstaknutih decenijama dugom pobunom separatista koji zahtevaju nezavisnost od zemlje, ljuti zbog, kako kažu, monopola države i eksploatacije mineralnih resursa u regionu.
Iran se takođe suočio sa dugom istorijom pobuna svojih kurdskih, arapskih i balučkih manjina.
Džaiš al Adl je samo jedna od mnogih separatističkih grupa koje deluju unutar Irana. Prvobitno je bio deo veće sunitske militantne grupe zvane Džundalah, koja se raspala nakon što je njenog vođu pogubio Iran 2010. godine, prema Nacionalnom centru za borbu protiv terorizma američke vlade. Umesto toga, pojavio se Džai al Adl i Stejt department SAD ga je proglasio stranom terorističkom organizacijom.
Grupa često cilja iransko bezbednosno osoblje, vladine zvaničnike i šiitske civile, navodi Nacionalni centar za borbu protiv terorizma.
Hronologija sukoba Iran-Pakistan
Raniji napadi Džaiš al Adla
U decembru 2010. 41 osoba je ubijena, a 90 ranjeno u samoubilačkom napadu u blizini džamije u Čabaharu.
Džaiš al Adl pokreće napade na iranske graničare bar od 2013. godine kada je ubio 14 iranskih vojnika u zasedi u blizini granice.
2014. godine oteto je najmanje pet pripadnika iranskih snaga.
April 2017. godine
Džaiš al Adl preuzeo je odgovornost za napad u Mirjavehu u kojem je ubijeno 10 iranskih graničara. Iranski policijski zvaničnici rekli da su ubistva izvršena dalekometnim oružjem i da „pakistanska vlada snosi krajnju odgovornost za napad“.
Jun 2017. godine
Pakistanska kancelarija spoljnih poslova saopštila je da su vazduhoplovne snage oborile iranski dron koji je leteo na teritoriji Pundžgura. To je bio prvi put da je Pakistan oborio iranski dron.
April 2018. godine
IRGC je saopštila da su tri iranska bezbednosna lica ubili naoružani borci u prekograničnom napadu na granični punkt u gradu Mirjaveh.
Oktobar 2018. godine
Dvanaest iranskih pripadnika obezbeđenja, uključujući obaveštajne službenike iz IRGC, navodno je kidnapovano na jugoistočnoj granici sa Pakistanom. Džaiš al Adl je preuzeo odgovornost za ovo. Pakistanske snage bezbednosti pomogle su Iranu da obezbedi oslobađanje najmanje pet od 12 otetih iz oružane grupe.
Decembar 2018. godine
Četiri policajca su poginula, a 42 osobe su ranjene u samoubilačkom napadu autobombom na sedište policije u južnom iranskom lučkom gradu Čabaharu. Tadašnji ministar spoljnih poslova Irana Džavad Zarif okrivio je „teroriste koje podržavaju strane zemlje“ u onome što se široko tumačilo kao optužba protiv Pakistana. Ministrstvo spoljnih poslova u Islamabadu osudio je napad.
April 2019. godine
Bivši pakistanski ministar spoljnih poslova Šah Mahmud Kureši rekao je medijima da su iranski „teroristi“ iz separatističke grupe Radži Ajoi Sangar napali putnike u autobusu u Belučistanu, ubivši 14 ljudi.
Februar 2021.
Iranski vojnici ušli su na teritoriju Pakistana kako bi spasili dva obaveštajna agenta za koje je Teheran rekao da su ih uhvatili "teroristi".
Septembar 2021.
Pakistan je tvrdio da je vojnik ubijen u prekograničnoj vatri iz Irana, okrivljujući za to „teroriste“ u Iranu. Napad se dogodio nakon ponovnog otvaranja granice između dve zemlje za bilateralnu trgovinu 20. septembra, nakon četvoromesečnog zatvaranja zbog bezbednosnih razloga.
Januar 2023.
Šehbaz Šarif, koji je u to vreme bio pakistanski premijer, osudio je ubistvo četvorice bezbednosnih zvaničnika duž granice sa Iranom u Belučistanu. Nakon napada u sektoru Čukab u okrugu Pandžgur, pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je Iran da istraži stvar i pozove počinioce na odgovornost. Iranska ambasada u Islamabadu osudila je ovaj napad.
April 2023.
Napadači iz Irana su ubili četiri vojnika pakistanske granične patrole u sektoru Džalgaj u okrugu Keč.
Jun 2023.
Medijsko krilo pakistanske vojske objavilo je saopštenje u kojem se navodi da su naoružani „teroristi“ ubili dva pakistanska vojnika na kontrolnom punktu u oblasti Singvan u okrugu Keč. Pakistan je kontaktirao iranske vlasti kako bi sprečio pokušaje boraca da pobegnu u Iran.
Decembar 2023.
Džaiš al Adl je preuzeo odgovornost za napad na policijsku stanicu u iranskom gradu Rask u jugoistočnoj pograničnoj provinciji Sistan-Balučistan, u kojem je ubijeno 11 Iranaca. pripadnika obezbeđenja. Napad je osudio Pakistan.
Šta sledi?
Iranski udari u utorak izazvali su diplomatski spor, pa je Pakistan opozvao svog ambasadora iz Irana i suspendovao sve posete na visokom nivou. A nakon pakistanskih udara, Iran je u četvrtak zahtevao „momentalno objašnjenje“ od svog suseda, izvestio je Tasmin.
Obližnje zemlje su reagovale, a Indija je rekla da ima „nultu toleranciju prema terorizmu“ i da je napad „stvar između Irana i Pakistana“.
Kina je pozvala obe nacije da budu uzdržane i izbegnu dalju eskalaciju tenzija.
U sredu je portparol američkog Stejt departmenta Met Miler rekao da Vašington radi na sprečavanju da na Bliskom istoku izbije rat punih razmera.
- Videli smo kako Iran krši suverene granice tri svoja suseda u poslednjih nekoliko dana - rekao je on, misleći na Pakistan, Irak i Siriju. Na pitanje o potencijalu Pakistana – dugogodišnjeg saveznika SAD – da uzvrati Iranu, Miler je rekao: - Nadamo se da je to pitanje koje se može rešiti mirnim putem.
Kasniji udar Pakistana na iransko tlo pokazuje da je Islamabad odlučio da da jači odgovor.
Međutim, nije jasno da li bi Iran ili Pakistan želeli da se upuste u potpuna neprijateljstva protiv separatističkih grupa koje obe zemlje smatraju neprijateljima.
Obe strane su dale saopštenja nakon svojih udara u kojima je nagoveštena želja da se ne vidi dalja eskalacija.
