U prilog tezi da zarad povlašćenog položaja na medijskoj sceni i finansijske pomoći patrona (predstavnika vlasti) klijent (Tanjug) produkuje medijske izveštaje kojima nije prioritet informisanje u interesu javnosti već promovisanje državnih zvaničnika, jeste i objavljivanje izveštaja sa događaja pre no što su događaji organizovani. Tako je 3. aprila 2018. godine Tanjug objavio izjavu potpredsednice Vlade Republike Srbije i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović datu navodno nakon posete Nišu, međutim ispostavilo se da je informacija publikovana pre no što je ta političarka uopšte fizički stigla u taj grad.
https://www.cenzolovka.rs/etika/tanjug-objavio-izjavu-zorane-mihajlovic-koju-jos-nije-ni-dala
Analiza portala Raskrikavanje pokazuje da je navedeni tekst kompilacija izjava koje je ministarka Mihajlović dala prethodnih dana, te ih je Tanjug ponovo sakupio u jedan tekst koji je korisnicima ponudio kao aktuelan. „Sve informacije iz ove vesti jesu jedna vrsta kompilacije njenih izjava tokom obilaska Republičkog geodetskog zavoda i saopštenja prethodnih dana na temu niškog aerodroma“, naveli su iz resornog Ministarstva za Raskrikavanje. Tanjugovu informaciju preneli su javni servisi RTS i RTV, Republika (portal tabloida Srpski telegraf) i Kurir.
https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=137
Nekoliko medija (portali Dnevnika, Happy televizije i Srbija danas), među kojima je i Tanjug, preneli su 24. decembra 2019. godine izveštaj sa obraćanja ministra sporta i omladine Vanje Udovičića na konferenciji „Mladi za održiv razvoj“, iako ministar nije prisustvovao navedenom događaju. Naime, Ministarstvo omladine i sporta prethodno je postavilo izjavu na sajtu i prosledilo je medijima, a ministar je naknadno otkazao učešće. Navedena dva primera ukazuju na prenošenje informacija koje su plasirali zvaničnici, bez prethodne provere, te da istinitost datih informacija nije ključan kriterijum za odabir vesti koje će biti publikovane.
https://fakenews.rs/2019/12/25/ministar-udovicic-odrzao-govor-na-skupu-na-kom-se-nije-pojavio
Puko prenošenje izjava političara, bez ikakvog kritičkog otklona i bez objašnjenja konteksta, nažalost, jedna je od glavnih osobina novinarstva u Srbiji danas. Reč je o fenomenu „izjavnog novinarstva“. „Pošto je izjava pseudodogađaj, njeno preterano prisustvo u agencijskom novinarstvu i u medijima uopšte kritičari često pripisuju novinarskoj ‘lenjosti’ i liniji manjeg otpora. A možda je u pitanju i jasan znak da je novinarstvo pod velikim pritiskom politike“.
„Novinska agencija treba da obezbedi kompletnu informaciju o nekom događaju, ideji ili mišljenju“. Kada su vest i izveštaj u pitanju, kao faktografski žanrovi, najpoznatije pravilo kaže da su oni kompletni samo kada odgovore na svih šest novinarskih pitanja (ko, šta, kada, gde, zašto i kako). Na ovaj način, Tanjug je prekršio preambulu Kodeksa novinara Srbije, koja glasi: „Mediji su dužni da interes javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim informisanjem stave iznad svih drugih interesa. U kontekstu ovog Kodeksa, interes javnosti podrazumeva objavljivanje svih važnih informacija koje su čitaocu/slušaocu/gledaocu od pomoći pri formiranju vlastitog suda/mišljenja o pojavama i događajima“ (Kodeks novinara Srbije, 2015: 5).
I naredna dva primera potvrđuju profesionalne propuste, a u korist ulepšavanja realnosti u Republici Srbiji. Krajem 2017. godine (12. decembra) Tanjug je objavio vest naslovljenu „Svetska banka: Poreska uprava Srbije najbolja u Istočnoj Evropi“ u kojoj, pozivajući se na izveštaj Svetske banke „Paying Taxes“ za 2018. godinu, navodi da je poreska uprava Srbije najbolja od 19 zemalja Istočne Evrope i centralne Azije. Tanjugo v u informaciju preneli su i drugi mediji, RTS, Kurir, B92 i Politika. Međutim, kako se navodi na sajtu Raskrikavanje, u izveštaju Svetske banke konstatuje se da je Srbija daleko od najbolje poreske uprave. „Poreska uprava Srbije zauzima prvo mesto u jednoj od četiri kategorije po kojima se ove institucije ocenjuju. U ostalim kategorijama, domaći poreski organi su ispod proseka kada se uporede sa većinom zemalja Balkana, istočne Evrope i centralne Azije“ (raskrikavanje.rs). Takođe, u Tanjugovom izveštaju nije naznačeno da je Srbija jedna od najlošijih zemalja Balkana po pitanju opterećenja porezima i da se nalazi iza Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova i Albanije. U ovom slučaju radi se o prenošenju afirmativnih poluinformacija za Republiku Srbiju i prećutkivanju važnih podataka koji pokazuju realne probleme u funkcionisanju poreskog sistema i uopšte državne uprave.
https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=6
Dana 14. februara 2020. godine Tanjug je objavio izveštaj pod naslovom „Srbija ide munjevito napred“, u kojem se navodi da je britanski magazin Fajnenšel tajms (The Financial Times) objavio pohvalni tekst o srpskoj ekonomiji. „Srbija se preporodila od 2012. godine kada je bila na ivici ponora i postala je stabilna ekonomija, koja kontinuirano beleži rast stranih investicija i bruto domaćeg proizvoda, kao i pad javnog duga, ocenjuje britanski Fajnenšel Tajms (FT)“, piše Tanjug a prenosi, između ostalih medija, pokrajinski javni servis RTV.
http://archive.is/nvvGw
Međutim, u pomenutom izveštaju napravljeno je nekoliko propusta i izostavljene su važne informacije. Naime, tekst nije objavljen u Fajnenšel Tajmsu već u posebnom magazinu FDI (Foreign Direct Investment), zatim u izvornom tekstu se ne navodi da je Srbija bila „na ivici ponora“ kako stoji u Tanjugovom izveštaju i – ono što je ključno – nije pomenuto da je reč o reklamnom tekstu, koji su platili građani Srbije, odnosno da su izveštaj sponzorisali Ministarstvo finansija Srbije, Privredna komora Srbije, Uprava za slobodne zone, Slobodna zona Subotica, Slobodna zona Svilajnac, Slobodna zona Užice, Slobodna zona Priboj i Slobodna zona Smederevo.
https://www.cenzolovka.rs/etika/srbija-ide-munjevito-napred-a-tanjug-munjevito-precutkuje/
U prethodnim primerima može se konstatovati prećutkivanje važnih informacija čijim objavljivanjem bi se ukazalo na probleme u finansijskom sektoru Republike Srbije. Ukoliko se, s druge strane, postavi Tanjugov komercijalni ugovor o praćenju aktivnosti Ministarstva finansija, to može da implicira prioritet u izveštavanju ove novinske agencije
Praksa selektivnog navođenja činjenica prisutna je i u Tanjugovom tekstu objavljenom 22. januara 2018., u kojem se prenosi članak o poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu, ali i uopšte o njegovoj političkoj figuri, objavljen u Njujork Tajmsu (The New York Times). Izostavljajući segmente objavljene u američkom dnevniku koji kritičkim tonom govore o predsedniku Srbije, agencija prenosi i netačan naslov „NYT: Vučić na K i M kao centralni zaštitnik Srba“ umesto originalnog „Smrt na Kosovu raspiruje strahove i ugrožava mir“. Na portalu Raskrikavanje koji je dekonstruisao navedeni primer manipulisanja činjenicama objašnjava se kako „iz naslova Tanjugove vesti čitalac može da zaključi da Njujork Tajms u afirmativnom tonu govori o zaštitničkoj ulozi Vučića, a istina je da je sagovornik ovog američkog lista rekao da Vučić pokušava da se predstavi kao zaštitnik i spasilac, a ne da to i jeste“. Naime, u prenetom tekstu iz konteksta je izvučen segment izjave sagovornika koji je afirmativan dok je potpuno izostavljen ostatak koji je u kritičkom tonu. Tanjugov tekst preneli su Večernje novosti, Informer i Kurir, dok je na portalu Televizije Pink objavljeno dodatno izmenjeno „NJUJORK TAJMS: Vučić centralni zaštitnik Srba sa KiM! Svojim porukama pokazao želju za mirom i spremnost na kompromise!“, što ne odgovara ocenama iznetim u originalnom tekstu Njujork tajmsa.
https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=Tanjugove-manipulacije-tekstom-Njujork-Tajmsa-o-Vucicu-69
Navedeni primeri izveštavanja predstavljaju suprotnost medijskom profesionalizmu, integritetu i kredibilitetu koji čine osnovu medijske autonomije i povezani su sa idejom da novinari služe javnom interesu koji prevazilazi interese određenih političkih partija, vlasnika i društvenih grupa. S druge strane, u klijentelističkim oblicima društvenog organizovanja teži se tome da se informacije tretiraju kao privatni resurs koji se razmenjuje samo unutar partikularističkih odnosa (Hallin i Papathanassopoulos, 2002: 15).Još jedan primer manipulisanja činjenicama, a u službi vladajuće političke partije (Srpske napredne stranke), jeste vest koju je Tanjug objavio 7. decembra 2017. u kojoj se konstatuje da opozicioni Pokret slobodnih građana i Narodna stranka neće učestvovati na lokalnim izborima u pet opština – Pećinci, Mionica, Negotin, Preševo i Kostolac – jer Srpska napredna stranka ima većinu u tim mestima te da su zato ti izbori nepotrebni.
https://www.alo.rs/vesti/politika/j...i-od-vucica-pa-odustali-od-izbora/134846/vest
Tačno je da su te dve političke organizacije saopštile istog dana da neće učestvovati na pomenutim izborima, ali su razlozi za to koje Tanjug navodi u vesti izmišljeni. Oni su, naime, saopštili da će bojkotovati izbore jer su neregularni.
http://rtv.rs/sr_lat/politika/jankovic-i-jeremic-bojkotuju-lokalne-izbore_876110.html
Sem kršenja etičkog načela istinitog izveštavanja, zatim načela „nezavisnosti od pritisaka“, Tanjug je u ovom slučaju prekršio i načelo iz Kodeksa novinara Srbije koje se zove „Korišćenje časnih sredstava“ (Kodeks novinara Srbije, 2015: 2 5).
Na osnovu svih iznetih primera i analiza, može se sa sigurnošću reći da je rad agencije Tanjug duboko kompromitovan brojnim profesionalnim propustima i pristrasnostima koje narušavaju osnovne principe novinarstva. Dakle, deco, ne dozvolite da vas Tanjug laže i manipuliše vama.