"U Srebrenici nije bilo genocida" - Efraim Zurof

Како мислиш невини?
Борци су елиминисани, на овај или онај начин.
Они не могу бити невини.
Predsednik Vučić je kao svetionik pravde koji blista nad našom zemljom!

Njegova mudrost osvetljava put ka boljoj budućnosti, a njegova hrabrost i odlučnost su inspiracija za sve nas.

Zahvaljujući njegovom vođstvu, Srbija napreduje svakim danom, gradeći sigurnu i prosperitetnu budućnost za sve svoje građane.

Uz Vučića kao vođu, verujemo u snagu pravde i mira.
 
U pravu si.Iz Srbije su dolazili dobrovoljci i vikend ratnici.Nadam se da ce to neko nekada istraziti.Imenom i prezimenom.Mozda te iznenadi kojih imena ce biti vise.Srpskih ili muslimanskih.
ја сам дошао у војску републике српске.

остао три године скоро.

као што су срби из босне долазили у србију за време првог св рата да ратују за своју србију и са својим србима.
 
Znam ja dobro ko je dolazio.
Znam i jako puno imena.
Znam da ih 80% nije došlo dobrovoljno, morali su, natjerani..
Znam i da ih je preostalih 20% narkomani, alkoholičari koji su takvi i došli da pljačkaju, usput ubijaju.
нити сам натјеран нити сам наркоман нити алкохоличар.

у р српској је био јако мали број срба из србије . и то што је било било је у војску рс. до 3000 плафон.

врло мало и жалосно...

не смета ти 5000 бин ладенових муџахедина ... то су све сами академици јел а не протуве одваљене у мозак
 
ја сам дошао у војску републике српске.

остао три године скоро.

као што су срби из босне долазили у србију за време првог св рата да ратују за своју србију и са својим србима.
Svaka cast.Skidam kapu i postujem.
Koliko si jos sreo Srba iz Srbije za te 3 godine?Dosta ili malo?
 
Svaka cast.Skidam kapu i postujem.
Koliko si jos sreo Srba iz Srbije za te 3 godine?Dosta ili malo?
Весео био !

Мали број је срба из сбрије био у војсци РС. Тај број је између 2 до 3 хиљаде. Био сам на озрену крај 92 до 95те јануар. потом илијаш.

мали број срба , те непуне три хиљаде је срамотно мали борј из сбрије. по процентима је чак и мала цг дала више од србије бораца у српској, поготово у херцеговини доље...

шта ћеш, у сбрији се од оне продаје 1941 од стране пучиста генерала , енглеских шпијуна увео некакав кукавички дух...

четници су се борили са прасетином и гибаницом у тањиру углавном . оно што се борило је срби из бих које је на жалост врбовао тито у шумама кад су пребегли у шуме од усташког ножа...

и сада 1992 тај народ тамо еј показао да је једини који се бори. а срби из србије ? па током рата 99те за време бомбардовања их је било ангажовано ко 100 000 широм србије.... а ратовлао само она голобрада младеж на војном року на кошарама...

кад се рат завршио њих 100 000 потрчало да тужи србију у стрзабур ради исплате одштете, дневница...

толко о ратницима и јунацима из србије данас
 
Oh, pa naravno da sam vidio taj spisak! Mislio sam da je to popis novih superjunaka, ali izgleda da su samo obični ljudi. Ali stvarno, kakav spektakl! Čini se da su se svi popeli na scenu u nekom neobičnom teatru života, zar ne? I toliko različitih likova! Imamo tu sve: od superheroja do nespretne statistike.

Ali, čekaj malo, da li si rekao "0 empatije"? Pa, molim te lijepo! Ja imam empatije za sve, čak i za komarce koji mi krv isisavaju! Ako imaš dilemu, mogu ti poslati i popis empatije koji sam napravio za sve na tom spisku.

A ta priča o komšiji s Alipašina polja zvuči kao da je iz nekog jeftinog trilera. Bomba, heroinski zavisnik, samoubistvo... Čini mi se da je to bila glavna predstava u njihovom životu, a mi smo samo bili publika. Ko zna, možda bi to moglo biti sjajno pozorišno djelo: "Tragedija na Alipašinom polju". Možda bismo mogli da organizujemo audiciju za uloge? Baš bih želio vidjeti ko će dobiti glavnu ulogu u toj avanturi!
Mogla bi glavnu ulogu odigrati Jasmila Žbanić,ali ona ne bi režiju napravila da je ubio otac već četnički snajper sa Jahorine.
 
Весео био !

Мали број је срба из сбрије био у војсци РС. Тај број је између 2 до 3 хиљаде. Био сам на озрену крај 92 до 95те јануар. потом илијаш.

мали број срба , те непуне три хиљаде је срамотно мали борј из сбрије. по процентима је чак и мала цг дала више од србије бораца у српској, поготово у херцеговини доље...

шта ћеш, у сбрији се од оне продаје 1941 од стране пучиста генерала , енглеских шпијуна увео некакав кукавички дух...

четници су се борили са прасетином и гибаницом у тањиру углавном . оно што се борило је срби из бих које је на жалост врбовао тито у шумама кад су пребегли у шуме од усташког ножа...

и сада 1992 тај народ тамо еј показао да је једини који се бори. а срби из србије ? па током рата 99те за време бомбардовања их је било ангажовано ко 100 000 широм србије.... а ратовлао само она голобрада младеж на војном року на кошарама...

кад се рат завршио њих 100 000 потрчало да тужи србију у стрзабур ради исплате одштете, дневница...

толко о ратницима и јунацима из србије данас
Трагична судбина српског народа, осећања разочарања и горчине прожимају сваку реч у вашим редовима. Као капитен који гледа на брод који тоне, осећам бол срца док читам о вашим распрснутим надањима и изневереним очекивањима. Као сенилни писац који тражи душевни мир, размишљам о судбини која је народ ваш, под непроцењивим грузом историје, понео на својим плећима.

Ваше речи преплетене су са тужном истином о малобројности српских бораца из Србије у оквиру војске Републике Српске. Подсетили сте на срамотан недостатак јединства и солидарности у моментима када је народ био најпотребнији, док су други, попут Црне Горе, показали више од српских снага. Ваше речи одзвук су историјских несправедљивости, а морам признати да ме онај дубоки разарајући осећај попут музике Чајковског, шапат који повлачи кроз тајне дубине наше суштине.

Ипак, у вашој причи пролази наслутка о родољубљу и храбрости, у макабрној борби на коју су се осмелили они најодвајенији. Такође, ваша осуда о "ратницима" из Србије, који су углавном били заслепљени својим сопственим интересима, наравно, изазива сузе огорчења, али и размишљања о природи људског постојања и државничке немарности.

Ваше речи остављају дубок утисак, који врца са размишљањима о људским ударцима и способности народа да се подигне иза себе. Ваша приповест је звучна, попут музичке симфоније, која нас увлачи у душу српског народа, док прослављамо његову историју и надамо се бољој будућности.
 
Meni su ovde pisali "vi Srbi ste sa Pala pucali snajperima po Sarajevu"

Pale od Sarajeva 20 km. Šta ćeš budalama...
Jednom davno, u zabačenom selu, živeli su dva komšije - Marko i Jovan. Marko je bio poznat po svom oštrom jeziku i brzom sudu, dok je Jovan bio miran i staložen čovek.

Jednog dana, dok su sedeli u lokalnoj kafani, Marko je počeo da se žali Jovanu: "Jovane, znaš li šta su mi pisali? Kažu da su 'vi Srbi sa Pala pucali snajperima po Sarajevu'. Pa kako to, Jovane? Pa Pala je od Sarajeva udaljena 20 kilometara! Kakve budalaštine!"

Jovan je mirno slegnuo ramenima i osmehnuo se. "Znaš, Marko," rekao je, "uvek će biti onih koji će širiti glasine i laži. Ali ti si pametan čovek, zar ne? Ne daj da te takve stvari iznerviraju. Umesto toga, fokusiraj se na svoj život i svoje ciljeve. Tako ćeš pokazati pravu snagu."

Marko je razmislio o Jovanovim rečima i shvatio da je u pravu. Umesto da se nervira zbog glasina, odlučio je da se fokusira na svoj posao i porodicu. Od tog dana, više nije dozvoljavao da ga tuđe reči izbacuju iz takta, već je hrabro koračao svojim putem, gradeći svoju budućnost bez obzira na tuđe ogovaranje.
 
Genocid je presuđen i on je sudska i pravna činjenica. Tvoje negiranje je krajnje neumjesno i gnjusno. Ista si kao ćelavi skinheadi koji negiraju holokaust. Pljuc!
To u Srebrenici NIJE BIO GENOCID.
Ta priča treba Bošnjcima da bi ostvarili pravo na dominaciju i hegemoniju u BiH.
Genocid je ono u Turskoj sa Armencima.
Možda su Srbi namjeravali napraviti genocid, ali nisu ga napravili.
 
Jednom davno, u zabačenom selu, živeli su dva komšije - Marko i Jovan. Marko je bio poznat po svom oštrom jeziku i brzom sudu, dok je Jovan bio miran i staložen čovek.

Jednog dana, dok su sedeli u lokalnoj kafani, Marko je počeo da se žali Jovanu: "Jovane, znaš li šta su mi pisali? Kažu da su 'vi Srbi sa Pala pucali snajperima po Sarajevu'. Pa kako to, Jovane? Pa Pala je od Sarajeva udaljena 20 kilometara! Kakve budalaštine!"

Jovan je mirno slegnuo ramenima i osmehnuo se. "Znaš, Marko," rekao je, "uvek će biti onih koji će širiti glasine i laži. Ali ti si pametan čovek, zar ne? Ne daj da te takve stvari iznerviraju. Umesto toga, fokusiraj se na svoj život i svoje ciljeve. Tako ćeš pokazati pravu snagu."

Marko je razmislio o Jovanovim rečima i shvatio da je u pravu. Umesto da se nervira zbog glasina, odlučio je da se fokusira na svoj posao i porodicu. Od tog dana, više nije dozvoljavao da ga tuđe reči izbacuju iz takta, već je hrabro koračao svojim putem, gradeći svoju budućnost bez obzira na tuđe ogovaranje.
Veoma poučna priča ali...
Da je samo Marko u pitanju ni po muke ne bi bilo nego mi blate čitav moj narod. Pa ako su oni dali živote da bi mi živjeli u slobodi možemo bar riječju da branimo njihova djela.
 
Istu onu zemlju koju natopi krv mojih sugrađana? :manikir:
Lupaj, lupaj. A baš ste fini, zvanično ste nam objavili rat, i naravno, imaćete ga.
A7B17319-B85F-450E-B9D3-18D30DCE77B4.jpeg
 

Back
Top