U Sarajevu podignut spomenik kralju Tvrtku Kotromaniću

[Kataphraktoi]

@đavolčić @Лекизан šta je tema?

Šta je za vas Srbija u ranom srednjem veku? Ako može jasan odgovor.
Danas sam čitao nešto stariju vašu diskusiju, gde ste citirali izvore koji ukazuju da su Paganija, Zahumlje i Travunija, bile državice, odnosne zasebne političke celine, u odnosu na Srbiju, ali da to nije Bosna. Ona po navedenim izvorima jeste Srbija.
Na stranu šta možemo smatrati srpskim narodom u istom periodu, kako državnost najčešće ne prati prostiranje nekog etnosa; Tibor Živković je bio prilično jasan u pogledu severnih, zapadnih i južnih granica Srbije. Istočne ostaju barem meni zamagljene.
Može li se reći da su zapadne granice Srbije pre 1200 godina bile na Vrbasu?
Može li se reći da kontinuitet srpskog postojanja na prostoru Bosne i Hercegovina seže od tih dana do dana današnjih, uprkos činjenici da se državnost izmestila značajno u pravcu istoka, te da srpstvo Tvrtka Kotromanića nije nikakav incident, već jedno pravilo?
Jesu li Banjalučani oriđiđi i najstariji Srbi?

 

[FDDD]

@đavolčić @Лекизан šta je tema?

Pa da ali osim par iskakanja sa teme, šta inače pisati?

 

[Urvan Hroboatos]

Šta je za vas Srbija u ranom srednjem veku? Ako može jasan odgovor.
Danas sam čitao nešto stariju vašu diskusiju, gde ste citirali izvore koji ukazuju da su Paganija, Zahumlje i Travunija, bile državice, odnosne zasebne političke celine, u odnosu na Srbiju, ali da to nije Bosna. Ona po navedenim izvorima jeste Srbija.
Na stranu šta možemo smatrati srpskim narodom u istom periodu, kako državnost najčešće ne prati prostiranje nekog etnosa; Tibor Živković je bio prilično jasan u pogledu severnih, zapadnih i južnih granica Srbije. Istočne ostaju barem meni zamagljene.
Može li se reći da su zapadne granice Srbije pre 1200 godina bile na Vrbasu?
Može li se reći da kontinuitet srpskog postojanja na prostoru Bosne i Hercegovina seže od tih dana do dana današnjih, uprkos činjenici da se državnost izmestila značajno u pravcu istoka, te da srpstvo Tvrtka Kotromanića nije nikakav incident, već jedno pravilo?
Jesu li Banjalučani oriđiđi i najstariji Srbi?

https://en.wikipedia.org/wiki/Serbia_in_the_Middle_Ages

https://qr.ae/pKXkiO

 

[Brđanin]

https://en.wikipedia.org/wiki/Serbia_in_the_Middle_Ages

https://qr.ae/pKXkiO

Hahahahahhaga.

 

[Brđanin]

Šta je za vas Srbija u ranom srednjem veku? Ako može jasan odgovor.
Danas sam čitao nešto stariju vašu diskusiju, gde ste citirali izvore koji ukazuju da su Paganija, Zahumlje i Travunija, bile državice, odnosne zasebne političke celine, u odnosu na Srbiju, ali da to nije Bosna. Ona po navedenim izvorima jeste Srbija.
Na stranu šta možemo smatrati srpskim narodom u istom periodu, kako državnost najčešće ne prati prostiranje nekog etnosa; Tibor Živković je bio prilično jasan u pogledu severnih, zapadnih i južnih granica Srbije. Istočne ostaju barem meni zamagljene.
Može li se reći da su zapadne granice Srbije pre 1200 godina bile na Vrbasu?
Može li se reći da kontinuitet srpskog postojanja na prostoru Bosne i Hercegovina seže od tih dana do dana današnjih, uprkos činjenici da se državnost izmestila značajno u pravcu istoka, te da srpstvo Tvrtka Kotromanića nije nikakav incident, već jedno pravilo?
Jesu li Banjalučani oriđiđi i najstariji Srbi?

Pročitaj „O upravljanju carstvom” od Konstantina Porfirogenita.
https://sr.wikisource.org/wiki/De_administrando_imperio

 

[Urvan Hroboatos]

Pročitaj „O upravljanju carstvom” od Konstantina Porfirogenita.
https://sr.wikisource.org/wiki/De_administrando_imperio

https://hrcak.srce.hr/file/94927

Pričam ti priču: ideološko-narativni diskursi o dolasku Hrvata u De administrando imperio
Cilj ovog rada je kontekstualno ocrtavanje ideoloških narativno-diskurzivnih cjelina,
čije se konture naziru kroz različita viđenja prošlosti u pripovjestima o dolasku Hrvata,
iz glava 29., 30. i 31. spisa kojeg poznamo po nazivu De administrando imperio.
Suvremena historiografija je oduvijek prihvaćala, s više ili manje podozrivosti, ove
pripovijesti o dolasku Hrvata, odnosno Slavena u post-Rimski Ilirik, ozidavajući na
njima povijesne narative i interpretacije materijalnih nalaza. Analiza ovih pripovijesti
pokazuje Konstantinove naracije hrvatskog dolaska kao ništa više doli pseudopovije-
sne narativne konstrukcije, temeljene na postojećim povijesnim uspomenama, koje je
oralna tradicija određenih skupina u regionu manipulirala shodno svojim interesima.

https://www.academia.edu/1231887/De_Conversione_Croatorum_et_Serborum

DE CONVERSIONECROATORUM ET SERBORUMA
Lost Source

 

[Brđanin]

https://hrcak.srce.hr/file/94927

Pričam ti priču: ideološko-narativni diskursi o dolasku Hrvata u De administrando imperio
Cilj ovog rada je kontekstualno ocrtavanje ideoloških narativno-diskurzivnih cjelina,
čije se konture naziru kroz različita viđenja prošlosti u pripovjestima o dolasku Hrvata,
iz glava 29., 30. i 31. spisa kojeg poznamo po nazivu De administrando imperio.
Suvremena historiografija je oduvijek prihvaćala, s više ili manje podozrivosti, ove
pripovijesti o dolasku Hrvata, odnosno Slavena u post-Rimski Ilirik, ozidavajući na
njima povijesne narative i interpretacije materijalnih nalaza. Analiza ovih pripovijesti
pokazuje Konstantinove naracije hrvatskog dolaska kao ništa više doli pseudopovije-
sne narativne konstrukcije, temeljene na postojećim povijesnim uspomenama, koje je
oralna tradicija određenih skupina u regionu manipulirala shodno svojim interesima.

https://www.academia.edu/1231887/De_Conversione_Croatorum_et_Serborum

DE CONVERSIONECROATORUM ET SERBORUMA
Lost Source

Haahahahahwhwhwhahwhqhazaz
Čuješ li ti sebe?
Kakve su ovo gluposti?
Elem, poglavlje 32.:
И пошто садашња Србија и Паганија и земља Захумљана и Травунија и земља Конављана, беше под влашћу цара Ромеја, а пошто су те земље биле опустошене од Авара (јер су из тих земаља они истерали Романе који сада живе у Далмацији и Драчу), то цар у овим земљама насели исте Србе и они беху потчињени цару Ромеја, а цар их покрсти довевши свештенике из Рима и, научивши их да правилно врше дела побожности, изложи им хришћанско учење.

Dakle o etničkoj granici Srba i Hrvata na rijekama Cetini itekako možemo pričati.

Župe Hrvatske za vrijeme Porfirogenita.

Nego, što se tvoji Rvati ne pominju u Franačkim analima? Srbi se tamo pominju kao narod koji drži veliki dio Dalmacije.
Evo kako je tada izgledala Dalmacija:

Slična stvar je i za Ajnhardovim „Vita Caroli Magni”. Tu se u Dalmaciji navode samo Srbi, nema Hrvata. Zašto?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pa da ali osim par iskakanja sa teme, šta inače pisati?

O spomeniku i kralju Tvrtku?

 

[Gledston]

O spomeniku i kralju Tvrtku?

Да су такви критеријуми на форуму, остало би једно 5 чланова.

 

[guslar1389]

Šta je za vas Srbija u ranom srednjem veku? Ako može jasan odgovor.

Porfirogenit je pisao - Srbija je zemlja od Vrbasa do Morave. Kasnije Bosna se otcijepila, pa je Srbija ostala na Drini. BL pripadala Hrvatskoj

 

[guslar1389]

Izvorna Srbija

 

[Statler and Waldorf]

Ljiljan je , nevezano za religiju, simbol koji je povezan sa srednjovjekovnim bosanskim kraljevstvom i dinastijom Kotromanić, koja je vladala Bosnom. Ljiljan se smatrao simbolom ove dinastije i kraljevstva.

Međutim, ljiljan kao simbol koristile su i druge dinastije, države i kulture. U srednjem vijeku, ljiljani su bili popularni heraldički simboli širom Evrope. Na primjer, Francuska kraljevska porodica koristila je ljiljane kao svoj heraldički simbol .Itd, itd

1. не постоји "средњовековно Босанско краљевство", јер не постоји босанска Круна. Тврткова Круна (наслеђена од Стефана Првовенчаног) је српска па је и то Краљевство српско, како и стоји у владарском наслову Краља Стефана Твртка I Котроманића (тако се потписивао).
2. хералдички кринови нису део грбовног наслеђа босанких банова из рода Котроманића и са њима немају никакве везе (њихов стари грб је: на плавом пољу сребрни превез). кринове је у свој породични грб унео управо Твртко, након што се у Милешеви крунисао за српског Краља и узео владарско име Стефан. дакле, кринови су део његове грбове реформе, којом је хтео да изрази своје ново (више) достојанство- краљевско. криновима је истицао чињеницу да је он постао легитимни и крунисани Краљ, па је тој чињеници прилагодио и своје грбовно знамење- на шлем је ставио Круну са криновим венцем, а у штит кринове са Круне. дакле, на све начине је наглашавао свој легитимитет наследника и настављача владарске традиције Немањића. иначе, Краљ Стефан Твртко је наш први владар који је сачинио и користио грб са двоглави орлом, који је ставио на свој велики (двострани) краљевски печат.

 

[Statler and Waldorf]

Znaš šta, nama bi stvarno trebalo da nas napadne jedan zajednički neprijatelj pa da konačno shvatimo da smo jedni drugima najpreči.

па то се и десило 1389. кад је Краљ Стефан Твртко послао своју војску на Косово да брани хришћанске земље од мухамеданских дивљака (каквим речима их је Краљ описао, прочитај у његовом писму Трогиранима), како и приличи српском Краљу.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

1. не постоји "средњовековно Босанско краљевство", јер не постоји босанска Круна. Тврткова Круна (наслеђена од Стефана Првовенчаног) је српска па је и то Краљевство српско, како и стоји у владарском наслову Краља Стефана Твртка I Котроманића (тако се потписивао).

To možemo reći sa stanovišta državnog tj dinastičkog kulta i regalnog prava, ali istorijski izvori itekako znaju. Pominju Bosansko kraljevsto, bosansku državu, itd...

 

[Statler and Waldorf]

To možemo reći sa stanovišta državnog tj dinastičkog kulta i regalnog prava, ali istorijski izvori itekako znaju. Pominju Bosansko kraljevsto, bosansku državu, itd...

тако је. обично се каже и да су тзв. Каналска острва део Уједињеног Краљевства, јер им влада Краљ Чарлс. само је проблем у томе што ЊВ Чарлс III тамо влада као Војвода од Нормандије, а не Краљ Енглеске. у том смислу, правно гледано, и Стефан Твртко је Босном владао у капацитету бана, јер му није Босна донела краљевски наслов (Круну), него Србија. зато је важно нагласити чињеницу да не постоји државно-правна традиција "Босанског краљевства", јер не постоји "босанска" Круна. Круна је српска, па је и Краљевство српско. при томе придев "српски" не користим као етничку одредницу (далеко било!), него као владарски домен.

 

[Zvonimir Božić]

Često se u hrvatskoj historigrafiji, medijima, javnom prostoru može pronaći neistina da je Katarina Koča bila Hrvatica i posljednja bosanska kraljica. Niti je bila Hrvatica, niti posljednja bosanska kraljica.

Posljednja bosanska kraljica bila je supruga posljednjeg bosanskog kralja. Posljednji bosanski kralj bio je Stefan Tomašević, a njegova supruga bila je Jelena Branković, u narodu poznata kao Mara, kćerka srpskog despota Lazara Brankovića.

Dakle Katarina Kosača je predposljednja bosanska kraljica, jer je bila u braku sa ocem posljednjeg bosanskog kralja. Posljednji bosanski kralj nije oženio drugu ženu svog oca, Katarinu Kosaču, nego Jelenu Branković.

Hrvatska historiografija, posebno ona koju su pisali lažovi poput Bogdana Mandića, namjerno skriva ovu činjenicu da je posljednje bosanska kraljica srpska princeza.

Idemo dalje.

Katarina Kosača uopće nije bila Hrvatica. Njezin čukundjed je bio srpski plemić Vuk Kosača, rodonačelnik porodice Kosača, koji je kao vojvoda služio u vojsci cara Dušana. Vuk Kosača je imao sina Hrana Vukovića Kosaču, pradjeda Katarine. Hrana je imao sina Vukca Hranića Kosaču, Katarininog djeda. Vukac je imao sina Stefana Vukčića Kosaču, Katarininog oca.

Vuk-Hrana-Vukac-Stefan-Katarina

Dakle, Katarina Kosača bila je iz srpske plemićke porodice.

Spomenimo na kraju bizarnu priču Vatikana da im je Katarina zavještala Bosnu. To je kao da sutra Boris Tadić zavješta Vatikanu Kosovo. U trenutku kada dolazi u Rim i piše testament, Katarina niti je više bila kraljica, a ostala je i bez gotovo cijele imovine, jer su joj Dubrovčani lopovski odbili predati njeno blago iz depoa u Dubrovniku. Da stvar bude gora, oba djeteta su joj prešla na islam.

 

[Khal Drogo]

Круна је српска, па је и Краљевство српско. ...

Прецизно написано и то је оно што је битно,. И што сам краљ Стефан Твртко у једној повељи из 1378.године недвосмислено наглашава

Такође затим и мени, своме робу, за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске, зато јер ти моји прародитељи, у земаљском царству царствовавши, и на небеско царство преселили се бише.
Ја, пак, видјевши земљу својих предака остављену након њих и да нема својег пастира, идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље, желећи што је пало уздигнути и што се разорило оснажити.

гдје пише "И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље". Не пише почех краљевати и пријестол правити Босне, Поморја итд, бећ управо "почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље".
Сваком мислећем човјеку ове ствари би морале бити јасне, онима умова заробљених у србофобији и који на форуму само преносе (глупаву) пропаганду из комшилука џаба било шта објашњавати.

 

[akademik]

Прецизно написано и то је оно што је битно,. И што сам краљ Стефан Твртко у једној повељи из 1378.године недвосмислено наглашава

гдје пише "И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље". Не пише почех краљевати и пријестол правити Босне, Поморја итд, бећ управо "почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље".
Сваком мислећем човјеку ове ствари би морале бити јасне, онима умова заробљених у србофобији и који на форуму само преносе (глупаву) пропаганду из комшилука џаба било шта објашњавати.

Sam rekao ko je, šta je, ko su mu preci ali ubiše se ovde da dokažu da nije čovek tako mislio...

 

[Statler and Waldorf]

To možemo reći sa stanovišta državnog tj dinastičkog kulta i regalnog prava, ali istorijski izvori itekako znaju. Pominju Bosansko kraljevsto, bosansku državu, itd...

Славене, сетих се још једног примера из политичке повести Европе, а који може послужити као згодна паралела са "Босанским краљевством ", а то је тзв. Напуљска краљевина. иако се под тим именом помиње и у изворима и у историографији, правно гледано таква држава никад није постојала. постојала је само Краљевина Сицилија (Regnum Siciliae), а једно време чак две Краљевине Сицилије (citra Farum и ultra Farum), јер су се две династије (Анжујци и Арагонци) спориле око тога која има право на сицилијанску Круну. па су анжујски краљеви Сицилије столовали у Напуљу, а арагонски краљеви Сицилије столовали у Палерму. а и једни и други су себе сматрали легитимним краљевима Сицилије и тако се потписивали (Rex Siciliae). слично је било и код нас крајем 14. столећа. постојао је један српски Краљ у јужним областима (Марко Мрњавчевић), а други српски Краљ у западним областима (Твртко Котроманић), обојица су полагали право на једну исту српску Круну, и на једну исту државно-правну традицију Српског краљевства. и као што, правно гледано, није постојало никакво средњовековно "Македонско краљевство", тако није постојало ни "Босанско краљевство", иако нема сумње да су то биле две одвојене државе (као и две Сицилије). али је Круна једна - Круна Св. Краља Првовенчаног. та Круна Твртковој држави и његовом владарском достојанству даје правно и политичко одређење.

 

[Лекизан]

А како коментаришеш Самуилово царство и његово позивање на Симеонову и Петрову царску круну!
Он том круном највероватније никада није крунисан, али се на њу позивао па се тако и називао бугарским царем или царем Бугарске, иако није био њихов директан наследник, Симеон је имао потомке тада у виду Бориса и Романа својих унука, а није ни владао старим бугарским земљама, Плиском и Преславом.

 

[Gledston]

Идеологија "круне" као симбола државе је угарска идеологија и она нема своје паралеле у Србији или у Бугарској. У Босни се, за разлику од ове две, та идеја развила (управо под угарским утицајем).

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Славене, сетих се још једног примера из политичке повести Европе, а који може послужити као згодна паралела са "Босанским краљевством ", а то је тзв. Напуљска краљевина. иако се под тим именом помиње и у изворима и у историографији, правно гледано таква држава никад није постојала. постојала је само Краљевина Сицилија (Regnum Siciliae), а једно време чак две Краљевине Сицилије (citra Farum и ultra Farum), јер су се две династије (Анжујци и Арагонци) спориле око тога која има право на сицилијанску Круну. па су анжујски краљеви Сицилије столовали у Напуљу, а арагонски краљеви Сицилије столовали у Палерму. а и једни и други су себе сматрали легитимним краљевима Сицилије и тако се потписивали (Rex Siciliae). слично је било и код нас крајем 14. столећа. постојао је један српски Краљ у јужним областима (Марко Мрњавчевић), а други српски Краљ у западним областима (Твртко Котроманић), обојица су полагали право на једну исту српску Круну, и на једну исту државно-правну традицију Српског краљевства. и као што, правно гледано, није постојало никакво средњовековно "Македонско краљевство", тако није постојало ни "Босанско краљевство", иако нема сумње да су то биле две одвојене државе (као и две Сицилије). али је Круна једна - Круна Св. Краља Првовенчаног. та Круна Твртковој држави и његовом владарском достојанству даје правно и политичко одређење.

Šta misliš o onoj opservaciji iz istoriografije da se Marko nikada nije potpisivao kao kralj nečega, već samo kao kralj? Usputno pitam.

 

[Statler and Waldorf]

Šta misliš o onoj opservaciji iz istoriografije da se Marko nikada nije potpisivao kao kralj nečega, već samo kao kralj? Usputno pitam.

мислим да је схватио колико би звучна и претенциозна набрајања иза владарске титуле била, у околностима након маричке трагедије, суштински комична, па се задовољио простим Краљ, што је реално и био.

 

[Statler and Waldorf]

А како коментаришеш Самуилово царство и његово позивање на Симеонову и Петрову царску круну!
Он том круном највероватније никада није крунисан, али се на њу позивао па се тако и називао бугарским царем или царем Бугарске, иако није био њихов директан наследник, Симеон је имао потомке тада у виду Бориса и Романа својих унука, а није ни владао старим бугарским земљама, Плиском и Преславом.

то нема никакве везе, јер Самуило се јасно и недвосмислено позивао на државне и правне традиције Бугарског царства. он је био бугарски Цар, тако се представљао и пред својим поданицима и пред суседима, а таквим га је сматрао и његов главни противник- ромејски Цар Василије II Бугароубица, који свој надимак и дугује победи над Самуилом. где је Самуило столовао, није од значаја за легитимитет његовог владарског наслова.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

мислим да је схватио колико би звучна и претенциозна набрајања иза владарске титуле била, у околностима након маричке трагедије, суштински комична, па се задовољио простим Краљ, што је реално и био.

Moje je mišljenje da u njegovoj percepciji to nije bila monarhijska titula, titula suverena, već nešto slično despotu ili sevastokratoru.