Hititi su bili vise plemenski savez nego "narod".Srz tog saveza su bili Hurijanci .
Plemstvo svih tih "Indo Evropski" naroda su bili manje ili vise Hurijanci ...bili oni Mitani ,Hittiti ili jedan of njih petnestak koji su se razvijali i padali jedan posle drugog
Sami Hititi su se sirili of Jordanije (sam Jerusalem je bio grad Hitita sa Hurijanskim kraljom ) pa do Grcke
Koliko znam testovi na njihovim fosilima ..bili oni od Hiksosa u Egiptu ili sa Anatolije su najblizi Kurdama i Armenima.
Објава припада
овој теми.
Кроз људску историју а тако је и данас, највећи непријатељ човјечанства бјеше незнање. Услијед незнања и непознавања материје људи би прибјегавали разноразним "тумачењима", не ријетко би то прилагодили "прихватљивом" калупу тадашњег поимања, гледала би се политичка, идеолошка или пак вјерска позадина, и та би "тумачења" историјских процеса или поријекла народа водила у робовање заблудама.
То имамо са неким ауторима који би налазили везу ових дивљих хорди из азијских степа са древним цивилизацијама. Са друге стране, сваки народ, посебно у времену експанзије, би тражио везу са древним цивилизацијама јер кроз ту везу би "болдовали" увјерење о властитој мисији обнове тих култура и цивилизација.
То се дешава и у времену данашњем, а историографија некад зна бити у служби политичких процеса. Такође, важно је нагласити да се људи радије хране илузијом него истином. Ту једна агресивна турцизација кроз коју ће се бројним народима наћи турски коријени, наилази често на плодно тло, и међу Србљем. Срби воле када некима у комшилуку, били Бугари, Хрвати или ко зна ко, неки надриисторичари ископају турско поријекло, зато ће олако прихватити писанија неког Османа Каратаја а да малчице завире у то писаније видјели би не да је утемељено на сумњивим чињеницама него да је шупље да шупљије не може бити.
Што се тиче самих туркијских народа и њихове везе са неким древним народима, и у Анадолији, она се одбацује и тамо гдје је прије било увјерење да постоји, рецимо о туркијском поријеклу Хефталита, а лично све више сам увјерења да присуства туркијских народа на простору данашње Европе и Анадолије прије друге половине VI вијека, односно прије Буминове побуне на крајњем истоку Азије након које креће хипер експанзија Турака и других туркијско монголских народа, није било.
Одговоре ће нам дати у будућности генетичка истраживања, за сада ово што имамо тестираних скелета и није довољно али реултати воде у том правцу.
Када је пак простор Анадолије у питању, некадашње отаџбине Хетита, ту упадамо у заблуду јер на тај простор гледамо из данашње визуре. Анадолија је по много чему јединствен простор на планети, расадник култура и цивилизација као ниједан други простор, ту бејаху моћна царства, најнапредније цивилизације, поприште догађаја који би мијењали ток свјетске историје. И на другим просторима би имали мијешања нација и култура, смјењивала би се времена кохабитације и асимилације, али нигдје као у Анадолији није толико дуго задржан мулткултурни и мултијезички карактер. Једна фасцинантна шароликост народа и језика који би опстали толико дуго времена, вијековима и миленијумима би се испреплитали баштиници хетитских и других анадолијских језика, култура иранских, трачких, келтских, грчких, семитских придошлица би се у тој интеракцији мијешала са културом древних анадолијских народа, плодно тло за развој философије, идеја, зато је тај простор изњедрио бројне велике људе, зато у античком времену бјеше уз Италију најгушће насељен простор, могуће је баш због таквог карактера ту као нигдје хришћанство пустило тако брзо коријење, на том простору су успостављене прве хришћанске државе, и та хетерогеност биће задржана све до развијеног средњег вијека.
Ромејски писци Х вијека су, свакако погрешно, називали простор мађарске државе у Панонији Турском а ту нацију (Мађаре) Турцима. Но врло брзо, половином XI вијека банули су им "прави Турци", не са сјевера и сјевероистока него у само срце царства, у Анадолију, а Анадолија у наредним вијековима са приливом туркијских народа, праћених другачијим начином живота и дргачијим скрупулама, мијења свој етнографски и културни карактер, да би у коначници почетком ХХ вијека кроз темељито истребљење Јермена и Грка, простор који некад бјеше дефиниција хетерогености постао хомоген, имате Турке и тек нешто Курда на југоистоку који се жилаво боре да задрже своју културну и етничку посебност.
