Tuga....kada naidje.....

Ponekad kažem toliko toga .... ali ipak .... najbolje je ono što u meni ćuti ...
10882331_320610134813633_2530542933058053577_n.jpg
 
D-mol,ponovo mijenja boju mojih očiju….
Na trepavicama prosipa srebreni prah tuge..
Onako lako, u par poteza….
Kaže, praznici su..
Red je da se malo poigra…
Čudi me samo odakle mu ideja,da baš prah tuge,
izvuče iz kutije ukrasa…
Mogao je nešto šašavije…
Na primer… Jednog smajlija…
Može i onaj nacrtan…
Ne bih se bunila..
Poslužice valjda, da se pregura poneki dan ...
Posebno onaj ,kad sve krene nizbrdo, da se kotrlja…
Sad,što je malo više tih dana,je moja priča…
Valjda sam ih cjele godine marljivo skupljala…
Pa sad dolaze na naplatu….
A ja se kao, nesto čudim,odakle D-mol sazna za to…
Izgleda du su on i tuga u dosluhu…
Zaboravljam da me oboje poznaju, bolje od ikoga…
Tugu nosim zamršenu u loknama…
Dovoljno je da dunu vjetrovi sjećanja..
I ona je tu…
A D-mol…
Taj stari prevarant,hoda u mojim cipelama..
Kao da su njegove…
Osjeća svaku neravninu koju zgazim…
Svaki kamen izdaje, na koji se spotaknem…
Svaki pad odboluje sa mnom u duetu…
’’Tuga je tango za dvoje’’ kaže mi tek da me malo rastereti…
Zna on tu moju prokletu naviku…
Da drugima opraštam, a sebi zaboravljam….
n.n.
 
Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.

Konstantin Simonov
 
I onda,prelomi se nešto u čoveku.
I onda,se promeniš...
I onda,prestaneš da veruješ u bajke.
Postaneš,neko koga ne poznaješ.
Tvoj život postane tuđ.
Tvoje reči više ne razumeš.
Tvoje osmehe nosi neko drugi.
Trošiš dane,tek onako.
A moglo je bolje...
IMG_1143.JPG
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top