Trojansko more - Panonsko more u doba antičke Troje

[Pumpaj Dinstanović]

Ne, nego reka.

Ти мислиш да на Арејевом острву постоји река?

 

[Mrkalj]

https://en.wikipedia.org/wiki/Kızılırmak_River

 

[Pumpaj Dinstanović]

https://en.wikipedia.org/wiki/Kızılırmak_River

I?

 

[Mrkalj]

I?

A?

 

[Pumpaj Dinstanović]

A?

U kakvoj su relaciji?

 

[OIlija]

10. 1. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Hera je odabrala putanju Argonauta iz Auzonskog mora pravcem toka Kupe do nedaleko današnjeg Broda na Kupi , a zatim na jg preko tri kaskadna jezera i zatim spust u Bakarski zaljev na Jadranskom moru . Tada je tok Kupe bio mnogo bogatiji vodom i obale šire uz česte kaskade sa malim jezerima . Prvo od tri veća kaskadna jezera se nalazilo u okuženju Broda na Kupi ( Brodsko jezero ) . Iz njega su Argonauti , vođeni Tetidom , plovili preko vododelnice - današnje Delnice , na jug prema Homeru ( Homerovo jezero ) . Iz Homerovog jezera se voda slivala preko Delnica tim tokom prema Brodskom jezeru . Taj dio i način plovidbe Apolonije je ovako opisao :
Ondje im sa svih strana Nerejeve dođoše kćeri 930
Ususret. Tetida divna odostrag za lopatu primi
Kormilo, lađu da štiti med podvodnim hridima
Plankta. Kao kad se dupini iz mora po vremenu mirnu
Prevrću jatimice oko lađe kojano juri:
Čas bi se vidjeli sprijeda, a čas bi se vidjeli straga, 935
A kadikad sa strane -mornarima predmet veselja.
Tako se one iskačuć preokretahu u jatu
Okolo lađe Arge, a Tetida ravnaše put joj.
Na prostoru Homerovog jezera su se nalazile dve čudne stvari :
-Sad ih pak čeka put uz Skilinu veliku stijenu
Ili što strašno buči -uz Haribdu.
-Nemoj ih pustit da jurnu u Haribdu u svom neznanju 825
Kako ih ne bi sve usrknuv ih odnijela sobom,
A ni uz Skilino ne daj da plove skrovište grozno .
-već upravljaj lađu
Onamo gdje će bit prolaz i malen da izbjegnu propast .
U prevodu Branimira Štulića :
- Sada oni moraju proputovati kraj velike Skiline hridi i užasnog Haribdinog vira
-U njihovoj nemoći ne dozvoli im u Haribdu pasti , inače će ih sve usisati i u bezdanu pomesti , ili da prođu kraj Skiline omrznute spilje
-Drži lađu u tom uskom prolazu koji omogućava izbjegavanje kobnom uništenju .
U engleskom prevodu :
-And now past the mighty rock of Scylla and Charybdis horribly belching, a course awaits them.-А сада поред моћне стијене Сцилла и Цхарибдиса која ужасно завијају, чека их курс.
-And let them not fall in their helplessness into Charybdis lest she swallow them at one gulp, or approach the hideous lair of Scylla,-И нека не падну у својој беспомоћности у Цхарибдис да их она не прогута једним гутљајем или да се приближи грозном брлогу Сцилла,
-But guide their ship in the course where there shall be still a hair’s breadth escape from destruction.”-Али водите свој брод у смеру где ће још увек бити за длаку ширина од уништења. "
Od kada i kojim čudom se tu , baš na putanji Argonauta , nalazi topnim Homer teško je saznati . Dal kojim slučajem čuva uspomenu na tačku gdje se razilaze putanje Argonauta i Odiseja ? Odiseja je tu negdje progutao užasni Haribdin vir ! Bila je to neobična ponornica koja je gutala vodu iz Homerovog jezera . Da li je tu kod Homera bila ta Skila možda nećemo nikada saznati jer je tu slučajno ili namjerno izmjenjen teren :
-Prvobitni naziv Lokvarskog jezera bio je Omladinsko jezero, u čast na graditelje velike brane, koju su stvorile omladinske radne brigade od 1952. do 1955. U dokumentima iz tog vremena stoji da je bilo "više stotina radnih brigada u kojima je bilo 27 hiljada brigadira i brigadirki", dobrovoljaca. No, u razgovorima s tadašnjim brigadirima, rad i nije bio baš uvijek dobrovoljan, ali jest bio besplatan. Tada se, istina potiho da zlo ne čuje, govorilo: "Dobrovoljno - moraš!"Ne smije se zaboraviti da su u izgradnji učestvovali i njemački te domaći ratni zarobljenici.
-Unatoč složenosti i težini posla, omladinci su uz pomoć robijaša godine 1954., na lokaciji antičkog naziva Homer uspješno i, dakako, prije roka izgradili nasutu branu visoku 48 metara, koja tamo stoji i danas.

 

[OIlija]

ХОМЕР - топоним старији од сто година , а можда и неколико хиљада година !
Slučajnosti ne postoje , pa ni Homer nije slučajno baš tu gdje je i danas ! Prateći putanju Argonauta stižemo do Skile i Haribde u Gorskom Kotaru i baš na mjestu Haribde ( rjeke ponornice ) koja je progutala Odiseja - po Homerovoj Odiseji - nastaje i opstaje toponim HOMER !

 

[banebeograd]

U kakvoj su relaciji?

valjda nesto kao troja i lipovacka suma

 

[banebeograd]

ХОМЕР - топоним старији од сто година , а можда и неколико хиљада година !

vise od sto godina ako ne i nekoliko hiljada godina
standardna naucna metoda kod samostalnih istrazivaca "mozda jeste , mozda nije - 100% "

ps jos malo homera ...ali opet nidje lipovacke sume

• 
  Хомер (Минесота), насеље у држави Минесота, САД
• Хомер (Џорџија), насеље у држави Џорџија, САД
• Хомер (Њујорк), град у држави Њујорк, САД
• Хомер (Аљаска), град у држави Аљаска, САД
• Хомер (Илиноис), град у држави Илиноис, САД
• Хомер (Луизијана), град у држави Луизијана, САД
• Хомер (Мичиген), град у држави Мичиген, САД
• Хомер (Небраска), град у држави Небраска, САД

 

[OIlija]

10. 2. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Homerov Odisej je bez vodstva i zaštite tu kod Skile i Haribde grdno postradao . Privezanog ga za brodske grede progutala Haribda , usisala kroz usta ponornice i nekoliko dana je putovao tom ponornicom dok ga na kraju nije izbacila negdje na Jadranu . A kuda i kako su Argonauti plovili od Skile i Haribde do Jadranskog mora saznajemo iz stihova :
-I, kad su imali već nasukati se na Plankte,
Odmah si zadigavši na bijela koljena skute,940
Na grebenima samim visoko i pjenavu valu,
Jurcahu s obje strane razmaknuv se jedna od druge.
Struja pak udaraše u lađu sa strane, a žestok
Val se dizao uvis i zapljuskivao stijene.
Što se međutim kadikad k’o litice dizahu u zrak, 945
Drugda pak potopljene uz dno se najdublje morsko
Pribiše kad bi ih silno preplavilo divljanje mora.
K’o što se u dva reda, a blizu pjeskovita žala,
Djevojke, sve do slabina podvinuvši haljine svoje,
Znaju igrati loptom okruglom, i pri tome onda 950
Jedna prihvaća loptu od druge i bacaju potom
U zrak visoko, no tako da nikada ne padne na tlo.
Tako su jureći brod naizmjence sad jedna sad druga
Bacale one kroz zrak na valima, uvijek od onih
Stijena daleko, a voda oko njih je krkljala bljujuć. 955
U prevodu Branimira Štulića :
-Upravo kad se trebahu razbiti o Šunjala , vile zadigoše svoje porube do bjelih koljena i brzo zauzeše položaje na pravilnim razmacima iznad samih stjenjaka i lomeći sa svake strane talase . Mareta je brod zanosila sa pravca i svuda naokolo visoki , burni valovi oko grebena ključahu , koji bi u jednom trenutku lebdjeli u nebesima poput nadvijajućih vrleti ; a u idućem bi tonuli potražujući najdublje morske bezdani dok se huk golemog obujma divljeg vala nad njima prelivaše . Kao kad se blizu pješčanog žala mlade djevojke podjele u dvije skupine i uviju nabore svojih košulja do vrha nogu igrajući okruglom loptom - svaka je redom prima od druge i visoko u zrak baca tako da na zemlju ne pada , tako su Nerejke dodavale jureću lađu jedna drugoj , podižući je visoko nad valovima , nikad joj ne dozvolivši stjene taći , dok je svuda oko vrila razbješnjela voda .
Engleski prevod :
-And when they were about to touch the Wandering rocks, straightway they raised the edge of their garments over their snow-white knees, and aloft, on the very rocks and where the waves broke, they hurried along on this side and on that apart from one another. And the ship was raised aloft as the current smote her, and all around the furious wave mounting up broke over the rocks, which at one time touched the sky like towering crags, at another, down in the depths, were fixed fast at the bottom of the sea and the fierce waves poured over them in floods. And the Nereids, even as maidens near some sandy beach roll their garments up to their waists out of their way and sport with a shapely-rounded ball; then they catch it one from another and send it high into the air; and it never touches the ground; so they in turn one from another sent the ship through the air over the waves, as it sped on ever away from the rocks; and round them the water spouted and foamed
-А кад су се спремали да додирну лутајуће стијене, одмах су подигли руб своје одеће преко снежно белих колена, а високо, на самим стијенама и где су се таласи ломили, пожурили су са ове стране и са те стране осим једно другог. А брод се подизао високо док га је струја ударала, а свуда око бесног таласа који се подизао разбијао се преко стена, које су у једном тренутку дотакле небо попут високих пукотина, а у другом, у дубини, биле су фиксиране брзо на дну мора и жестоких таласа преливали су их поплаве. А Нереиди, чак и као девојке у близини неке пешчане плаже, одводе одећу до струка и баве се спортском заобљеном куглом; онда га хватају један од другог и шаљу га високо у ваздух; и никад не додирује земљу; па су они заузврат један од другог слали брод кроз ваздух преко таласа, док је корачао све даље од стена; а око њих је вода пљуштала и пенала.
Šta je to bilo na putanji Argonauta toliko različito prevedeno :
-nasukati se na Plankte
-kad se trebahu razbiti o Šunjala
- to touch the Wandering rocks - спремали да додирну лутајуће стијене ?
I posebno zanimljivo ovako opisano :
-Struja pak udaraše u lađu sa strane, a žestok
Val se dizao uvis i zapljuskivao stijene.
Što se međutim kadikad k’o litice dizahu u zrak, 945
Drugda pak potopljene uz dno se najdublje morsko
Pribiše kad bi ih silno preplavilo divljanje mora.
-. Mareta je brod zanosila sa pravca i svuda naokolo visoki , burni valovi oko grebena ključahu , koji bi u jednom trenutku lebdjeli u nebesima poput nadvijajućih vrleti ; a u idućem bi tonuli potražujući najdublje morske bezdani dok se huk golemog obujma divljeg vala nad njima prelivaše
-And the ship was raised aloft as the current smote her, and all around the furious wave mounting up broke over the rocks, which at one time touched the sky like towering crags, at another, down in the depths, were fixed fast at the bottom of the sea and the fierce waves poured over them in floods
- А брод се подизао високо док га је струја ударала, а свуда око бесног таласа који се подизао разбијао се преко стена, које су у једном тренутку дотакле небо попут високих пукотина, а у другом, у дубини, биле су фиксиране брзо на дну мора и жестоких таласа преливали су их поплаве .
Šta su te Plankte , Šunjala , the Wandering rocks - лутајуће стијене koje se u jednom času dizahu u zrak , lebdjeli u nebesima , touched the sky - дотакле небо , a u drugom času potopljene uz dno se najdublje morsko pribiše , tonuli potražujući najdublje morske bezdani . down in the depths, were fixed fast at the bottom of the sea - , у дубини, биле су фиксиране брзо на дну мора ?
I kada se spuste na tu donju tačku na svom kretanju gore - dolje tada ih silno preplavilo divljanje mora , huk golemog obujma divljeg vala nad njima prelivaše , the fierce waves poured over them in floods - жестоких таласа преливали су их поплаве .
Sličano smo već vidjeli u Argonautici kod opisa Plegade - Pregrade u Bosporu - Đerdapu , s tom razliko što su se tamo sudarajuće stjene kretale horizontalno ljevo - deno , a ovdje se kreću vertikalno gore - dolje . I kod Plegade kao i ovdje kod Plankte u tom kretanju - otvaranju kao posljedica se javlja ogromni talas .
Bez sumnje ove Plankte su , kao i Plegada , vještačka brana iza koje se nalazi vodena masa sa mnogo višim nivoom vode - Fužinsko jezero !
Iz Bospora u Pont - Okean , kroz Plegade , Argonaute je pronio Povratni Talas uz malu Herinu pomoć , a iz Homerovog jezera u Fužinsko jezero , kroz Plankte , Argonaute su prenijele Nereide i Tetida !

 

[OIlija]

10. 3. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
TKO BI MOGAO BIDI TVORAC - GRADITELJ BRANA PLEGADE I PLANKTE ?
Antonije Škokljev i Slave Nikolovski – Katin u knjizi " Prehistory - Central Balkans Cradle of Aegean " navode mogućeg graditelja Plegade - Iron Gates : The god Poseidon, at Zeus’s request, placed a “Bronze Gate” (or an “Iron Gate” as it is known today) at the end of Tartarus (Gierdap Gorge) (Hesiodus, Fragmenta & Theogonia, p. 453)Spread behind the “gate” is the “ocean’s power” .- Бог Посејдон је на Зеусов захтев поставио „Бронзану капију“ (или „Гвоздену капију“ каква је данас позната) на крају Тартара (Ђорђепска клисура) (Хесиодус, Фрагмента и Теогонија, стр. 453).Ширење иза „капије“ је „снага океана“
Postoji i narodno predanje iz Banata sa rumunske strane u kom se kaže da je Gvozdenu Kapiju - Iron Gates u Đerdapu postavio Hefest na zahtjev Posejdona , da bi mu stvorio more - Okean .
U Ilijadi je opisano čudesno Hefestovo umjeće i oprema kada je Tetida naručivala novu opremu za Ahila , pa je izvjesnije da bi Plegada - Bakarna Kapija - Iron Gates mogla biti njegova tvorevina .
U Argnautici je opisano kako baš on stoji iznad Plankte :
-Njih je i osobno vladar na vrhu strmenita rta gledao, ramenom teškim na držak nasloniv se malja,Hefest, uspravna tijela
-Uspravan na samom vrhu strmog grebena stajaše sam vladar , Hefest , motreći Nerejke onako teškim ramenom na dršku čekića oslonjen
-And lord Hephaestus himself standing on the summit of a smooth rock and resting his massy shoulder on the handle of his hammer, beheld them - А сам господар Хефест стоји на врху глатке стијене и ослањајући масивно раме на дршку чекића, гледа их .
Za Plankte nemamo zapise i predanja o njihovom tvorcu ali je zato u Argonautici jasno navedeno da je Hefest tu vladar pa vjerojatno i tvorac .
Za Plegadu - Gvozdenu Kapiju znamo zasigurno da je postavljena u vreme između Dardanovog i Deukalijanovog potopa , ne pre vladavine Ila i njegovog silaska sa Ide - Avale u nedavno iz vode izronilu Trojansku ravnicu i kraja vladavine Troja koji je podigao grad Troju nedaleko obale ustaljenog nivoa Okeana - Ponta - Panonskog mora .
Što danas nema vidljivih tragova i ostataka Plegade - Iron Gates zaslužni su :
-Deukalijanov potop koji je raznio Kapiju i time snizio nivo Velikog Panonskog mora sa 140 na 95 metara nadmorske visine koje su održavali Bakarni pragovi na kojima su : waterfalls span a height of 30 metres - водопади се протежу у висини од 30 метара ,
-Rimljani koji u vreme vladavine cara Trajana - Trojana probiše Đerdap i ukloniše Bakarne pragove i time ostvariše gotovo potpuni nestanak Panonskog mora - Okeana ,
-I na kraju 19. vjeka srbski mineri ukloniše i Mermerni stub- poslednji trag koji je još bio preostao na našoj obali Dunava .
To sve znamo iz dostupnih nam pisanih izvora . O Planktima , bar za sada , nema nikakvih informacija . O njima , meni znano , jedino informiše Apolonije u Argonautici i što je posebno zanimljivo uz njih pominje i aktivni vulkan ili možda i više njih :
-Ded na obale pođi gdje nakovnji Hefestovi mjedeni odzvanjaju od njegovih maljeva teških.Reci mu, ispuhe ognja nek smiri do tada dok Arga ne prođe pored njih.
-A izatoga pođe k Hefestu i učini da on 775
Gvozdene maljeve brzo zaustavi. Prestaše nato žarki ispusi pare
-Doista mnim da će Hefest po zapovijedima mojim prestat ognjeni žar raspirivat
-Ako se uistinu žestina proždrljiva ognja smiri
-Gdjeno je gorući plamen izbijao sprijeda iz vrha 925
Grebena njinih, visoko iz stijene vruće od ognja.
Eter je postao mračan od dima, i zrake sunčane
Ne bi ti mogao vidjet. I tad je još, kada je Hefest
Prestao radit, iz mora izbijala toplotna para.
Ovi poslednji navedeni stihovi u pevodu Branimira Štulića glase ovako :
-Gdje dotad bukteći plamen sa visokih iskakaše vrhunaca daleko nad uskipjelom hridinom , dovraga . Uzduh zagusti od dima i nisi mogao vidjeti zrake sunca ; iako se Hefest uzdržavao od svojih poslova , more se još od vruće pare bućkalo .
Isto u engleskom prevodu :
-where before the burning flame spurted forth from the top of the crags, above the rock glowing with fire, and the air was misty with smoke, nor could you have seen the sun’s light. Then, though Hephaestus had ceased from his toils, the sea was still sending up a warm vapour.
-где је пре горућег пламена одјекнуо с врха пукотине, изнад стене блиставе ватром, а ваздух је био магловит од дима, нити сте могли видети сунчеву светлост. Тада је, премда је Хефест престао из својих трудова, море и даље слати топлу пару .
Hefestov je pandan u rimskoj mitologiji Vulkan.
I zaista na Gugl mapi iznad lokacije Plankta lako pronalazimo kupasta uzvišenja koja ukazuju na vulkanske vrhove . Između dva starija vulkana - rta tada je bila brana - Plankte , sada na karti između njih , baš na mjestu Plankta vidimo tragove trećeg vulkanskog uzvišenja . Da je u pitanju mlađi vulkan vidi se po tragovima njegove lave koja je nadvisila bočne strane većeg vrha i obgrlila bokove manjeg vrha .Pošto su u vreme prolaska Argonauta tuda tu bile Plankte - brana ostaje nam jedino da zaključimo da je taj mlađi vulkan nastao poslije njihovog prolaska . Tako je , vjerojatno , lava mlađeg vulkana prekrila cjelokupni sklop brane - Plankta i ostavila nam da samo naslućujemo šta je to tu bilo opisano u Apolonijevoj Argonautici . Sada je ispod tog brda probijen tunel koji spaja kotline gdje su se tada nalazila jezera . Brjeg 4.vulkana je podigao pristupnicu tunela sa Fužinske strane za nekih 20 metara od nivoa na kome se nalazio pokretni dio brane - Plankte u najnižem položaju tako da je mala mogućnost da su pri bušenju mogli naići na nju .
Plankte su bile južnije od Homera između Fužinskog i Homerovog jezera pa time i ta vulkanska uzvišenja . Slična dva kupasta uzvišenja vidimo i sjeveroistočno od Homera prema Delnicama i Brodu na Kupi . Oni su zatvarali kotlinu u kojoj se nalazilo Homerovo jezero i time određivali nivo vode u njemu . Ritmičko otvaranje i zatvaranje Plankte su u tom ritmu ispuštale vodu iz Fužinskog jezera kroz velike bujice u Homerovo jezero i tako prouzrokovale čuveno bljuvanje vode iz Haribde - grotla ponornice .
Nestankom Okeana - Panonskog mora drastično se smanjio nivo podzemnih voda koje su punile ta jezera pa su i ona , na tom kraškom terenu , ubrzo nestala . Tragove Panoskog mora vidimo u naslagama siga po obodu Panonske nizije , ali tragove mirnog Fužinskog jezera jedino možda možemo pronaći na brdima koja su ga uokvirivala koji je ostavio nivo jezera koji je bio oko 855 metara nadmorske visine .

 

[OIlija]

10. 4. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Tako Nerejke pronješe Argu kroz Plankte i sada dolazimo do zanimljivog Apolonijevog opisa spusta iz Fužinskog jezera do Jadranskog mora :
-Kol’ko se dio dana u proljetno produlji vrijeme,
Tol’ko se vremena one naprezahu podižući
Lađu kroz stijene ju noseć gromoglasne. Oni pak opet
Hićahu naprijed u vjetru uživajuć. Prođoše brzo
Mimo trinakijske paše što Sunčeva goveda hrani. 965
Onda nalik na gnjurce u duboko zarone more
One, naloge pošto izvršiše Zeusove žene.
Nakon brzog prolaska kroz Plankte i preplovljavanja Fužinskog jezera stižu do preliva jezera niz strme padine prema Jadranskom moru . U reljefu se jasno raspoznaje putanja tog vodenog toka kroz korito udubljeno u stjene . Kol’ko se dio dana u proljetno produlji vrijeme - mžda sat do dva , toliko je potrajo naporan rad Nerejida u spuštanju Arge do mora . Bila je to brza vožnja na prirodnom vodenom toboganu bezbedno izvediva jedino uz pomoć Nereida . Kako kaže Apolonije , duk su se Nereide naprezale kroz stjene noseć i sprovodeć lađu , Argonauti su uživali u vjetru brzog spusta . Zaranjanjem u more završio se zadatak Nereidi i Tetide da bezbedno sprovedu Argonaute od Kirke iz Auzonijskog mora , teškim i napornim putovanje pokraj Skile i Haribde pa kroz Plankte i na kraju naporan spust niz strme litice do mora .
U ovom djelu Apolonijeve Argonautike ponovo vidimo majstorstvo pjesnika da prikrije istinu al je ipak kaže , kao i pri opisu plovidbe Argonauta tokom rjeke Istar . Apolonje kaskadna jezera na Istrovom toku naziva morem i pri tom ih imenuje - Jonsko more , Kronovo more , jednako tako plovidbu preko kaskadnih jezera pokraj Skile i Haribde i preko Plankte opisuje kao plovidbu po moru :
-Druga ih, gora 920
Zla što razbijaju lađe na putima pratila MORSKIM.
S jedne je strane hrid provirivala Skilina glatka,
S druge pak Haribda strane neprestano urlaše bljujuć.
Drugdje pak hridine Plankte pod velikim šumljahu valom.
Gdjeno je gorući plamen izbijao sprijeda iz vrha 925
Grebena njinih, visoko iz stijene vruće od ognja.
-kada je Hefest prestao radit, iz MORA izbijala toplotna para
-Što se međutim kadikad k’o litice dizahu u zrak, 945
Drugda pak potopljene uz dno se najdublje MORSKO
Pribiše kad bi ih silno preplavilo divljanje MORA.
U ovom slučaju ne imenuje mora - jezera , pre i posle Plankta , pa sam im ja "kumovao" - dao imena umjesto njega .Da se tu radi o kaskadnim - planinskim jezerima , a ne o pravom moru iz koga se u drugo more prelazi neprimjetno bez poteškoća Apolonije je dobro prikrio . Tek iz pažljivijeg čitanja opisa poslednje dionice putanje Argonauta do pravog mora to otkrivamo . Ta poslednja dionica je kratko opisana kao nekolio sati dugog napornog rada Nereida u sprovođenju Arga kroz stjenoviti teren , pri čemu su Argonauti uživali u vjetru brze vožnje . I onda u sklopu opisa tog spusta Apolonije kaže :
-PROĐOŠE brzo mimo trinakijske paše što sunčeva goveda hrani .
Prikrio je Apolonije ovdje reći da se tada spuštaju - plove tokom rjeke , al to otkriva u narednim stihovima :
-Stada i sami mogahu vidjet junaci uz RJEČNE VODE gdje pasu po polju i po vlažnoj sjenokoši
-Kraj njih pak PROLAŽAHU za dana, a s dolaskom noći
Veselo plovljahu morskim širokim bezdanom .
Vidimo da Argonauti dva puta prolaze pokraj pašnjaka sunčevih goveda . Prvi put - brzo mimo njih - i onda ponovo lagano na jedra ploveći morskim širinama gledajući ih na obali - za dana - . Apolonije sam kaže da su ta polja sa sunčevim govedima uz RJEČNE VODE . Kuda su onda plovili Argonauti kada - PROĐOŠE brzo MIMO trinakijske paše što sunčeva goveda hrani ? Jedini moguć logičan zaključak je da su plovili upravo tim RJEČNIM VODAMA oko kojih su ti pašnjaci . Vodeni tok između dva mora istog nivoa nelogično je nazivati rjekom . Tako postaje jasno da je ta rjeka spoj mora -Fužinskog jezera , visoko u planinama , i obale Jadranskog mora . Zato je plovidba po njoj opisana :
-Kol’ko se dio dana u proljetno produlji vrijeme,
Tol’ko se vremena one naprezahu podižući
Lađu kroz stijene ju noseć gromoglasne.
Zato po Apoloniju , naizgled nelogično ili slučajno pogrešno navedeno , Argonauti zaista dva puta prolaze pokraj pašnjaka sunčevih goveda .

 

[OIlija]

10. 5. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Odrednica završetka tog djela putovanja Argonauta je izrečena od strane Here još pri planiranju puta :
-Nek Zefir pirka i puše sve dok na feački otok Alkinojev ne stignu oni .
Kako Apolonije opisuje , nakon silaska u pravo more Argonauti plove ostatak dana uz obalu gledajući polja sa sunčevim govedima , a zatim cjelu noć, i tek sutradan stižu do Alkinojevog grada na feačkom otoku . Stigli su do odrednice koju je Hera postavila, ali pre njih su tu već stigli Kolhiđani :
-Al su se imali već na bojni poklič oružat. 1000
Tako se vrlo brzo pojavila bezmjerna vojska
Kolšana, koji su se kroz vrata provukli Ponta
I kroz hridine Crne u lovu na ove junake.
Argonauti su putujući u Kolhidu po Zlatno Runo prošli kroz Plegadu - Crne hridine - Đerdapsku klisuru na vratima Ponta i tako uplovili u Okean - Panonsko more . Iz Panonskog mora u Panonskom bazenu i onda ko i danas jedini prirodan izlaz plovilom je tuda kuda su u njega uplovili kroz Đerdapsku klisuru pa tokom Dunava do Crnog mora . Iz Argonautike saznajemo da je u ta davna vremena postojao i drugi izlaz iz Okeana - Panonskog mora tokom Istra , na pravcu današnjih Velike Morave , Južne Morave i Vardara pravo do Soluna i zaliva mora naslonjenog na zemlju Argonauta . Bila je to plovidba uzvodno Istrom preko kaskadnih jezera - mora ( Jonskog , Kronovog ) koja je u zoni izvorišta Južne Morave i Vardara prelazila u nizvodni spust Vardarom do Solunskog zaliva u Egejskom moru . Kako je opisano u Argonautici Kolhiđani šalju svoje brodove u potjeru za Argonautima , pretiču ih , i preprečuju im te prolaze . Argonauti se vraćaju nazad u Okean i plove na sjeverozapad do Stehada odakle ih Hera vraća , pa zatim plove Eridanom i Rodanom . Iako stižu u veliko jezero blizu izvora tokova koji se slivaju u tadašnji duboki zaliv Sardinijskog mora - današnje Skadarsko jezero taj prelaz lađom tada vjerojatno nije bio moguć , zato u tim vodama nema Kolhiđanske potere . Hera ih i odatle vraća nazad u Okean . Tek tada plove na zapad kroz Auzonsko more do Kirke . Odatle im Hera organizuje put i pomoć Nereida i Tetide na plovidbi pravcem približnim tokovima Save i Kupe . Kako se tokom Istra , na jug , preko kaskadnih jezera moglo isploviti iz Okeana - Panonskog mora tako je postojao i zapadni pravac plovidbe preko kaskadnih jezera i njime stići u Jadrnsko more . Kolhiđani su , očigledno , znali i za taj plovni put i pošto se Argonauti nisu pojavili na prva dva izlaza Kolhiđani su odlučili poslati brodove i pred zapadni izlaz . Prošli su kroz Đerdap - Plegadu - Crne hridine , tokom današnjeg Dunava izašli u Crno more , izbili u Egejsko more , oplovili Peloponez , ušli u Jadransko more i stigli nedaleko feačkog otoka .
Tu uočavamo malu nelogičnost ; Kolhiđani znaju za mogućnost izlaska vodenim putem iz Panonskog mora - Okeana u Jadransko more i prevaljuju toliki put , a ipak nisu bili kod mjesta gdje su Argonauti doplovili u Jadran .
Zašto Kolhiđani ne sačekuju Argonaute u Bakarskom zalivu već dobar dio dana i noćne plovidbe udaljenom prostoru ?
Da li nam to govori da je postojao i drugi vodeni put iz Panonskog mora do Jadrana za koji su Kolhiđani znali i tu očekivali da se pojave Argonauti ?
Sasvim slučajno u prvim pokušajima pronalaska opcije te plovidbe , a vođen toponimima Otočac i Jezerani visoko u Dinarskom gorju , i sam sam pretpostavio da bi tuda mogli preploviti Argonauti . U reljefu tog prostora postoji ogromna "kada" lako uočiva na gugl mapi . Upotrebom Potopne mape , sa visinom vode od 700 metara nadmorske visine , dobio sam vizuelni prikaz ogromnog jezera . Unutar jezera su bili Jezerani i Otočac kao svjedoci njegovog postojanja u dalekoj prošlosti . Imalo je preliv na zapad niz padine Velebita planine u Jadransko more koji je završavao kod Senja i drugi preliv na sjever kojim se tokom rjeke Dobra , preko Moravičkog Broda stizalo do toka Kupe kod Broda na Kupi . Bila je to naizgled nešto duža putanja ali zato i lakša jer se uz blaži nagib savlađivala visinska razlika . Tada sam bio gotovo siguran da su Argonauti tuda prošli , a očigledno su i Kolhiđani tako mislili i tu kod Senja ih čekali . Hera se ipak odlučila provesti Argonaute drugim kraćim putem pokraj Skile i Haribde pa kroz Plankte , kroz Homerovo i Fužinsko jezero , do Jadrana . To je , očigledno , za moreplovce .bez pomoći Nereida bio nesavladiv put pa na njega ni Kolhiđani nisu računali i tamo Argonaute čekali ..
Sada taj podatak da Kolhiđani čekaju Argonaute kod Senja nas dovodi do lokacije Alkinojevog grada , preko mora , na feačkom otoku u Baškom zalivu tj. na jugu otoka Krka u rejonu današnjeg grada Baška , jer ih brzo uočavaju i sami pristižu na otok .
Dužina plovidbenog puta od Bakarskog zaliva do Baške je oko 60 km što odgovara udaljenosti koju su Argonauti mogli savladati ploveći na jedra , preostalim djelom dana nakon spuštanja iz Fužinskog jezera i naredne noći .

 

[OIlija]

10. 6. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Nakon sedmodnevnog zadržavanja u gostima kod Alkinoja i njegovih Feačana Argonauti nastavljaju plovidbu , Apolonije to ovako opisuje :
-Drepanu sedmoga dana napustiše. Diže se snažan
Vjetar pod vedrim nebom u zoru. A puhanjem vjetra
Tjerani hićahu naprijed. No jošte ne bješe njima 1225
Suđeno stupiti na tlo Aheje, junacima tima.
Dok i na libijskim još ne pretrpe međama muke.
Već su napustili zaljev, Ambrakijci dali mu ime.
Već su kuretsku zemlju napustili razvivši jedra
I s Ehinadima samim napustiše otoke guste 1230
Redom te se doskora pomaljala pelopska zemlja.
I, tad ih grabimice sred puta strašna oluja
Nošaše Borejeva u Libijsko more svih devet
Noći i dana isto toliko, dok vrlo duboko
Nisu zašliu Sirtu, gdje nema lađama više 1235
Povratka natrag kad u taj uplovit bi morale zaljev.
U prevodu Branimira Štulića :
-Sedmog dana oni Drepane ostave . U zoru je vrjeme mirno bilo ali jaki povjetarac je duvao , te su oni brzo plovili snagom vjetra pokretani . Ipak , još ne bješe suđeno junacima na ahajsku zemlju stupiti ; morahu prvo daljnja stradanja na granicama Libije pretrpjeti . Iza sebe već ostaviše zaljev nazvan po Ampraćanima , već - širom razapetog jedra - zemlju Kureta i lanac uskih otoka zajedno sa samim Ehinadima , i upravo se Pelopina zemlja pomaljaše , kad Borej u kobnom udaru nadođe i sa pravca ih prema libijskom moru pomete ; devet ih punih noći i toliko dana gnaše dok nisu duboko unutar Sirta bili odakle se brodovi više ne mogu vratiti jednom u ovaj zaljev natjerani .
U engleskom prevodu :
- And on the seventh day they left Drepane; and at dawn came a fresh breeze from Zeus. And onward they sped borne along by the wind’s breath. Howbeit not yet was it ordained for the heroes to set foot on Achaea, until they had toiled even in the furthest bounds of Libya.
Now had they left behind the gulf named after the Ambracians, now with sails wide spread the land of the Curetes, and next in order the narrow islands with the Echinades, and the land of Pelops was just descried; even then a baleful blast of the north wind seized them in mid-course and swept them towards the Libyan sea nine nights and as many days, until they came far within Syrtis, wherefrom is no return for ships, when they are once forced into that gulf
-А седмог дана напустили су Дрепане; а у зору је стигао свеж ветрич са Зевса. И даље су јурили удахнути ветром. Међутим, још увек није било наређено да хероји закораче на Ахеју, све док нису успели чак ни у најудаљенијим границама Либије.
Да су иза себе оставили заљев назван Амбрацијанима, сада су једра широко проширила земљу Цуретес, а следећи ред су управо описани уски острви с Ецхинадес, а земља Пелопс; чак и тада балетна експлозија северног ветра ухватила их је у средњем току и одвела их према Либијском мору девет ноћи и исто толико дана, све док нису стигли далеко у Сиртис, одакле се нема повратка за бродове, кад их једном присиљавају на то залив.
Svi dosadašnji , meni dostupni , pokušaji analize putanje Argonauta su vođeni novijim nazivima smještali navedenu Libiju i Libijsko more , na sjever Afrike u današnju Libiju . Koliko je to moguće po Apolonijevom opisu i gegrafskim slikama ? Udaljenost od Krka do Libijske obale je veća od 2500 kilometara , a po opisu Argonauti su to preplovili za devet dana i devet noći . Izašlo bi da su za dan i noć plovidbe po teškom nevremenu prelazili oko 280 kilometara ili oko 12 kilometara na sat . Mornari kada nastupi nevreme skupljaju jedro i samo pokušavaju održati kurs plovidbe pri brzini kojom ih nosi samo more . Da ih je more moglo devet dana i devet noći uzastopno nositi tom brzinom je prosto nemoguće . Sa druge strane Libijska obala je gotovo potpuno nerazuđena bez ikakvih dubokih zaljeva , posebno ne ovakvog opisanog u Argonautici .
Šta je sada ovo , do sada nepogrešivi Apolonije do sitnih detalja , da opiše nešto što je nemoguće , nepostojeće ? Tko je u ovom slučaju pogrješio ; Apolonije koji je ovo ovako opisao ili oni koji su ne razmišljajući o ovim činjenicama opisanu Libiju smjestili u Afriku ?
Da bismo razrešili ovo pitanje počet ćemo sa imenim Libije :-Ime Libije potiče od egipatskog termina Libu, koji se odnosio na jedno berbersko pleme koje je živelo zapadno od Nila. Libu je u grčkom jeziku prešlo u Libiju, iako je u antičkoj Grčkoj ovaj termin imao šire značenje, obuhvatajući celu severnu Afriku zapadno od Egipta i ponekad se odnosio na celi kontinent, tj. Afriku.
-Име "Либија" вратио је у употребу 1903. године италијански географ Федерицо Минутилли .
Vidimo da je stariji naziv tog prostora LIBUa , kako je pronađeno u hjeroglifskim zapisima , kasnije transformisan u LIBIJA .
Sledeću dilemu koliko daleko su mogli preploviti Argonauti za 9 dana i noći uraditi ćemo pomoću ranije opisane dionice plovidbe :
-Nego, kada je jako zapuhao vjetar po volji
Boginje Here da za zlo što brže Peliji u dom
Eejka stigne Medeja u zemlju pelazgičku, oni
Trećega dana u zoru privezaše krmenu užad
Uz paflagonske žale, pred ušćem Halija rijeke.
Kako sada znamo da je Kolhida bila u okolini današnjeg Baia Marea i da je ušće drevne rjeke Halis - današnji Tamiš - rumunski Temis , nedaleko Temišvara , a onda nedaleko grada Amazonki Temis-kire , po kom je dobila novo ime .Udaljenost između Baia Marea i Temišvara je približna udaljenosti između Kolhide i ušća Halisa i iznosi oko 280 kilometara . Uz ekstra povoljan vjetar za plovidbu stižu trećeg dana u zoru , što znači da su tu dionicu preplovili za dva dana i dve noći - otprilike za 50 sati plovidbe . Preračunato proizlazi da su , u ekstra povoljnim uslovima tj. maksimalnom brzinom plovidbe , plovili oko 5 kilometara na sat . Sada tu maksimalnu brzinu plovidbe jedrenjem od 5 km / h pomnožimo sa 9 ( dana i noći ) i 24 h po danu i dobijamo deonicu od približno 1100 kilometara . Argonauti po silasku u Jadransko more u Bakarskom zalivu plove na jug uz obalu do juga Krka i Alkinoja pa zaključujemo da znaju za kurs prema jugu i koji ih vodi do Otranskih vrata . Da su imali idealne uslove plovidbe , kao od Kolhide do ušća Halisa , i postizali maksimalnu brzinu , za 9 dana i noći taman bi do tamo stigli ili tačnije negdje do Itake . Do Libije i njene obale potrebno je ploviti još toliko i nešto više . Kako smo iz opisa vidjeli vremenski uslovi su bili daleko od idealnih , čak suprotno , zahvatilo ih je teško nevrjeme . U takvim uslovima planirani kurs plovidbe je teško održati , a o maksimalnoj brzini plovidbe nema ni govora .
Iz svega navedenog jedino možemo zaključiti da Libija i Libijsko more koje posjećuju Argonauti nikako nemože biti današnja Libija na sjeveru Afrike već jedino neki prostor uz balkansku Jadransku obalu !
Od LIBUnija do Liburnija djeli nas jedno slovo . Drevna LIBUrnija se nalazila upravo na prostoru po kome su Argonauti plovili . Ako je Apolonijeva Libija drevna Liburnija onda na njenom priobalju trba da postoji krajolik kakvim ga on opisuje .





+3

 

[OIlija]

11. 1. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Ostaje nam da vidimo kuda su to Argonauti plovili po Jadranu nakon što su napusili Alkinoja i Feačane .
-Već su kuretsku zemlju napustili razvivši jedra
I s Ehinadima samim napustiše otoke guste 1230
Redom te se doskora pomaljala pelopska zemlja.
-Iza sebe već ostaviše zaljev nazvan po Ampraćanima , već - širom razapetog jedra - zemlju Kureta i lanac uskih otoka zajedno sa samim Ehinadima , i upravo se Pelopina zemlja pomaljaše
-, now with sails wide spread the land of the Curetes, and next in order the narrow islands with the Echinades, and the land of Pelops was just descried
-сада су једра широко проширила земљу Цуретес, а следећи ред су управо описани уски острви с Ецхинадес, а земља Пелопс .
Za očekivati je da Apolonije opisuje sve po redu pa tako iz Baške prolaze pokraj gustih ostrva rvića , Golog otoka , Svetog Grgura i Ehinade = Rab = usko ostrvo i Dolin . Tu ih zahvata snažno nevrjeme koje ih sprječava u daljnjoj planskoj plovidbi . Devet dana i devet noći nevrjeme traje i baca ih tamo i ovamo po uzburkanom Libijskom moru , uz obalu drevne Liburnije , i onda ih unosi u nekakav duboki zaliv iz kog je teško izaći .
I, tad ih grabimice sred puta strašna oluja
Nošaše Borejeva u Libijsko more svih devet
Noći i dana isto toliko, dok vrlo duboko
Nisu zašliu Sirtu, gdje nema lađama više 1235
Povratka natrag kad u taj uplovit bi morale zaljev.
U nastavku imamo i detaljan opis tog neobičnog zaliva :
-Svuda je naime pličina i svuda guste su na dnu
Alge, a bešumna ih zapljuskava vodena pjena.
Pijesak se uz nju pruža u nedogled. Tamo se ništa
Ne kreće niti se diže da leti. A ondje ih plima, 1240
Jer se zaista često ta struja povlači s kopna,
Ali se isto tako na obale izlijeva natrag
Bučno nadolazeći -na najuvučenije žalo
Gurnu u času, a trupa tek malo osta u vodi.
Zaista jedinstven prizor opisa nam Apolonije , bilo bi teško pronaći takav prostor osim tamo gdje je bio . I gle čuda , baš na jugozapadnom uglu ostrva Paga postoji nešto što mnogo sliči tom opisu . I danas trag tog dubokog zaliva , plovnog samo za vreme velike plime ili snažnim nevremenom izazvanim ogromnim talasima je jasno prepoznatljiv. To je prirodni rezervat jezera Velo i Malo Blato produžen peščanim sprudom do obale . Nevjerojatno je koliko taj prostor odgovara ononom u Apolonijevom opisu :
-Oni pak skočiše s lađe, i jad ih obuze gledeć 1245
Nebo i pleća zemlje goleme, golema k’o nebo.
Kako se steru daleko u beskraj. A pojila kakva
Nigdje, ni staze, ni tora daleko pastirskog nigdje
Ne vidješe, već svud je tišina vladala nijema
-Jer se pred pustinjom ovom nasukasmo, kad bi i vjetri
S kopna počeli puhat. Jer gledajuć ukrug daleko,
Vidim morsku pličinu posvuda,a obilna voda, 1265
Kao grebenana da je, po sinjem se razlijeva pijesku.
I, već bi odavno se ta sveta razbila lađa
Jadno, ispred kopna daleko, al ju je sama
Plima podigla s mora visoko i donijela amo.
Sad je na pučinu ona pojurila, tu se pak samo 1270
Pjena neplovna skuplja i jedva prekriva zemlju.
Stoga ja velim da sva je u plov i povratak nada
Zauvijek sad presječena .
Kombinacijom visoke plme i nevremenom izazvanim velikim talasima Arga biva unešena u taj duboki zaliv sve do njegovog kraja u Velom Blatu i nasukana na njegovoj , od mora , najudaljenijoj obali . Tako su su se Argonauti našli u bezizlaznoj situaciji , na obali plitke močvare . Oko njih u krug se prostirala pješčana ravnica .





+4

 

[OIlija]

11. 2. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Ako je ovo zaliv u koji su Argonauti unešeni po nevremenu i opisan u Argonautici za očekivati je da i naredne opisane putanje odgovaraju postojećem reljefu . Iz naizgled bezizlazne situacije Argonauti pronalaze izlaz uz pomoć savjeta tri Libijine kćerke :
-“Jadniče, zašto te tol’ko pogodilo sad očajanje?
Znamo po zlatno runo da pođoste, znamo za sve što
Mučeć se preturiste, za nadljudske pothvate što ih 1320
Lutajuć morem, na kopnu i vodi izvršiste mučno.
Domaće božice mi smo, pastirice, s ljudskim glasom,
Libijske hrabre žene čuvarice, Libije kćeri.
Nego se diži i više toliko ne tuguj zbog jada!
Digni drugove svoje! I čim Posidonova kola 1325
S brzim kotačima vidiš da ispreže već Amfitrita,
Tada se svojoj majci odužite vi za sve ono
Štoje trpjela dugo u utrobi noseć vas svojoj,
Pa ćete moć se još vratit u presvetu zemlju Ahaju.”
Jason ubrzo uviđa značenje ovog uputstva :
-Naša pak majka nije, naslućujem, drugo no sama
Lađa. Jer ona vazda u svojoj nas utrobi držeć,
Teška zaista tim iskušenja i napore trpi.
Nego neslomljivom snagom i čvrstim ramenima dajmo1375
Dignimo nju visoko i u zemlju pješčanu ravno
Nosimo kuda je konj brzonogi jurnuo naprijed.
Jer on neće u suho uronit, već trag će nas njegov
Dovesti, kako se nadam, do zaljeva nekog nad morem.”
Arga je nasukana na obali , od mora najdaljoj , Sirta = Velog Blata . Oko 5 kilometara je to daleko od mora danas , a vjerojatno i onda . Gotovo nemoguće je Argu nositi nit vući po plićacima i blatu , a s obzirom na dužinu putanje peščanom obalom oko jezera Velog Blata Argonauti nisu ni pomišljali da je pokušaju izneti tim putem kojim su stigli tu gdje jesu . Uokolo oko Sirte - Blatnog tršćaka su pješčana uzvišenja i Argonauti po uputstvu Libijinih kćerki prate trag vodenog konja , nekim drugim pravcem u nadi da će ih kraćom putanjom dovesti do morske obale . I zaista na karti vidimo nasuprot 5 km udaljenoj obali odakle su stigli Argonauti nalazi se morski zaliv svega 1,3 kilometra udaljen od obale Velog Blata , što je 4 puta kraće rastojanje . I taj put je teško savladan i u Argonautici ovako opisan :
-Kako ste vi, o daleko baš najbolji kraljevski sinci,
Svojom snagom i svojom vrsnoćom na pustinjskom pijesku
Libijskom podigli lađu u zrak na svoja ramena 1385
Sa svim teretom njenim i nosili dvanaest cijelih
Dana i toliko noći. No tko bi mog’o izreći
Jad i bijedu što oni pretrpješe mučeći muku?
-Bijahu krvi božanske bez sumnje kad takovo djelo
Nevoljom primorani poduzeše. Kako ju naprijed 1390
Nošahu vrlo daleko u jezerske vode Tritona
Rado, tako ju ušav sa čvrstih skinuše pleća.
Vukući i prenoseći Argu 1,3 kilometra 12 dana i noći Argonauti stižu u zaliv Tritonovog jezera . Taj južni rub ostrva Paga je specifičnog oblika za koji se i danas kaže :
-Ljubački zaljev se doima poput ovećeg jezera. U zaljev se s velebitske strane ulazi kroz ljubačka vrata iznad kojjih se izvija Paški most .
Kroz ta Ljubačka vrata prolaze Argonauti i nastavljaju ploviti prema jugu prateći kopno i Velebit :
-Nego, kad se na lađu ukrcaše, jer je na moru
Puhao južni vjetar i kušahu pronaći pute
Da bi iz jezera Triton izašli, nisu to dugo
Riješiti mogli, i stog su nasumce plovili vazdan. 1540
- dok kroz puklinu na tlu ne uđe u rupu; 1545
Tako iz jezera plovan i Arga tražeći izlaz,
Dugo je vremenaonud krstarila.
Argonauti plove po Tritonovom jezeru u pokušaju da pronađu izlaz iz njega i tako prolaze kroz zmijolike ulaze u Novigradsko i Karinsko more . Tu ponovo dolaze do kraja puta - nema dalje koliko god da su pokušavali . Tada im u pomoć priskače Triton i pokazuje izlaz :
-Nego, donijesmo mi na plećima lađu do vode
Jezera tog preko kopna, pod teretom. Ali ne znamo
Kud nam je ploviti sad da u pelopsku stignemo zemlju.
Reče, a on im pokaza daleko, ispruživ ruku,
More i duboka vrata tog jezera rekavši ovo:
-Eno, ondje je izlaz na pučinu gdje se dubina
Mirna najvećma crni. A s jedne i druge strane
Bijeli grebeni strše. Posrijedi pak između onih 1575
Grebena uzak prolaz postoji što van će vas odvest.
-Al na desnu ruku,
Kad iz jezera već u morske uđete vode,
Tada uz obalu samu držeći se plovite ravno, 1580
Sve dok se pruža na sjever. No kad se na drugu stranu
Okrene kopno i nagne, bez pogibli tada će biti
Vaša plovidba dalje od isturenoga rta.
Ako je dovde postojala neka sumnja da je Apolonijeva Libija i Libijsko more ustvari Liburnija i Liburnijsko more oko otoka Paga u Jadranskom moru nakon ove slike izlazne putanje Argonauta iz Tritonovog jezera mjesta sumnji nema .Lako je prepoznatljiva slika svake rječi iz Tritonovog uputstva o plovidbi na sjever kroz uski kanal - Paški kanal -držeći se desne strane , jer bi putujući uz lijevu stranu moguće pononovo zalutali u duboki Paški zaliv . Zatim kroz uski prolaz između bjelih hridi poslije kojih se obale razmiču plove oko dugog isturenog rta na čijem kraju zaokreću na jug i vraćaju se na pravac koji ih vodi kući .
Nevjerojatno tačan opis specifičnih elemenata Paškog kanala daje konačnu potvrdu prave putanje Argonauta ali i ukazuje da je Apolonije za sačinjavanje Argonautike , 1000 godina nakon opisanog putovanja Argonauta , vjerojatno imao nekakav pisani trag o tom junačkom podvigu - možda i od samog Orfeja !

 

[OIlija]

11. 3. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Uz potpuno povjerenje vjerodostojnosti Apolonijevog opisa prostora Liburnijskih ostrva i uz udaljenosti plovidbe date u danima i noćima putovanja za očekivati je da se može odrediti putanja preostalog djela Argonautike .
-Ujutro potom pak rt i ujedno duboki zaljev 1625
Vidješe morski što leži za izbočinom tog rta.
Ali je Zefir odjednom utolio. Puhati poče
Vedrilac Not. A njegov razveseli srce im fijuk.
Kada pak sunce zađe, a večernja zvijezda izađe
Koja jadovitima oračima počinut dade, 1630
Ponovo tada, kad vjetar u mračnoj ih napusti noći.
Oni odvezaše jedra i vrlo dugačak jarbol
Spuste pa veslima glatkim svom snagom uzeše veslat
Cijelu noć i dan, a poslije tog dana i drugu.
Sljedeću noć. U daljini krševit ih dočeka Karpat.1635
Odatle oni se pak na Kretu spremahu prevest
Što od otoka drugih u moru najdalje leži .
Nakon izlaska iz Paškog kanala Argonauti mjenjaju strategiju i umjesto da plove uz obalu upućuju se pravo na jug što ih vodi u otvoreno more do otoka Kreta - Što od otoka drugih u moru najdalje leži . Pravac plovidbe prema jugu i izbijanje do otoka koji leži najdalje u moru vodi nas do otoka Premuda .
-"Premuda je otok u hrvatskom dijelu Jadranskog mora i pripada zadarskom otočju. Otok Premuda dug je 9 km i do 1 km širok a zauzima površinu od oko 9,2 km². Nalazi se jugo-zapadno od otoka Silbe i sjeverozapadno od otoka Škarde, te je najzapadniji otok koji pripada zadarskim otocima."
Uz promjenu pravca bili su prinuđeni preći na plovidbu veslima koja je gotovo prepolovila njihovu brzinu kretanja . Tako putovanje iz Paškog kanala oko sjevernog rta Paga do najisturenijeg otoka Krete = Premuda , ne duža od 100 kilometara , traje dve noći i jedan dan plovidbe .
Ploveći otvorenim morem prema Kreti prvo nailaze na otok Karpat : - U daljini krševit ih dočeka Karpat . Na karti lako određujemo da to jedino može biti današnji otok Silba .
Ime najisutirenijeg otoka Kreta - današnji otok Premuda , u Liburnijskom otočju u Apolonijevoj Argonautici je najčešće poistovjećivano , u sklopu predstave o afričkoj Libiji , sa velikim otokom u Sredozemskom moru Kritom .
-Onu su proveli noć na Kreti dakle junaci.
Nakon toga, tek što je zasvijetlila iznova zora, 1690
Podigoše žrtvenik Ateni minojskoj oni,
Zagrabe vode pa se ukrcaše kako bi mogli
Oko Salmonidskog rta oplovit što brže na vesla.
Noć ih kad hićahu već preko velikog bezdana kretskog
Prestravi, koju zovu katulada-mračna k’o raka.
Nastavljaju plovidbu na jug prateći zapadne obale gusto raspoređenog otočja gdje centralno mjesto zauzima Dugi otok koje Apolonije naziva Salmonidima . Kod južnog rta tog otočja hvata ih mrkli mrak i iz te poslednje nevolje na dugom proputovanju spašava ih Apolon :
-Letin sine, ti njega jasnovito začu pa s neba
Hitro na hridine stiže melantijske, koje u moru leže.
Pa skočiv odozgo na jednu od dviju tih hridi,
Zlatni si luk visoko u desnoj podig’o ruci:
Blistavim bljeskom mu luk odasvud uokrug sijevnu. 1710
Tad im se neki sitan ukaza otok Sporada,
Koji se nalazi blizu Hipuride, otoka malog.
Ondje baciše sidra i pristaše .
Apolonove strijele- munje posluže Argonautima kao svjetionik i navodilac na mali otok Sporadu - današnji Kakan pokraj koga je otok Hipurida - odanašnji otok Kaprije . Po odlasku sa Sporade prema otvorenom moru Apolonije opisuje neobičan događaj :
-Eufem ne zanemari odgovor sina 1755
Esonova pa grudu zbog proroštava rečenih
Razdragan baci pod vodu. A od nje otok Kalista
Izroni, hranilja sveta Eufemovijeh sinova.
Na mjestu tog otoka Kalista danas je otok Žirje .
- "Otok Žirje je jedini trajno naseljeni pučinski otok među šibenskim otocima. Žirje je smješteno 22 kilometra jugozapadno od Šibenika na dodiru s nacionalnim parkom Kornati, površine je 15,08 km2, duljine 12 kilometara i ukupne duljine obale 41,8 km. Otok je pretežno sastavljen od vapnenca, reljefno je zanimljiva kompozicija na kojoj se uzdužno prostiru dva izdignuta bila, a u srednjem dijelu je plodno polje veliko 108 hektara (od ukupno 1508 hektara koliko ima čitav otok). Na otoku postoji osam prirodnih spilja i jama . Pretpostavlja se da je otoku ime nadjenuto po nekoć gustim šumama mediteranskog hrasta s plodovima žira."
Tako veliko plodno polje na malom kraškom otoku je svojevrsna specifičnost Žirja na koju upućuje Apolonijeva priča o Tritonovom busenu zemlje , što omogućuje njegovu stalnu naseljenost danas kao što je bilo i u davnoj prošlosti . -Odande nebrojene napustivši valove brzo 1765
Stanu na obalama Egine. I oni naprečac,
Da se opskrbe vodom
U prevodu Branimira Štulića :
-Odatle oni brzo otvoreno more prijeđu i ostavivši ga za sobom na obale Egine pristanu .
Argonauti napustivši Sporadu = Kakan ponovo kreću na otvoreno more u pravcu juga i krajem istog dana pristižu na istureni otok Eginu . Opis i pravac plovidbe upućuju da bi to trebao biti današnji otok Vis . To je ujedno i poslednji istureni Dalmatinski otok od koga više nema prepreka za daljnju plovidbu prema jugu i Argonautima poznatih mora i kopna .
-Naime, napokon već do kraja samoga stižem 1775
Vaših podviga slavnih, jer nikakva nevolja više
Nije pogodila vas kad odlaziste s Egine
Nit su se podigle kakve oluje, već ste u miru
Uzduž kekropske zemlje i Aulide plovili tada
S nutrašnje strane Eubeje, duž opuntskih gradova ondje
Lokrana te ste na žale pagasejske stupili vedro.
Pošto se ništa uzbudljivo i značajno u nastavku plovidbe nije dešavalo Apolonije ovdje kratkim opisom priobalja sprovodi Argonaute do završne tačke njihovog kružnog proputovanja . Kako smo vidjeli cjelokupno putovanje u Kolhidu po Zlatno Runo i mukotrpan povratak iz nje se odvijao na Balkanskom poluostrvu i morima koja su ga okruživala i bezmalo činila ostrvom zbog postojanja mora u Panonskoj niziji - Panonskog mora - Okeana !

 

[OIlija]

11. 4. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Stigosmo tako do kraja obrade Apolonijeve Argonautike i rekonstrukcije kružne putanje Argonauta . Kako smo vidjeli specifične detalje opisane od strane Apolonija , a kojih nije više bilo u reljefu u njegovo vrjeme , jasno je da je on kao upravnik Aleksandrijske biblioteke imao pristup mnogobrojnim drevnim zapisima . Ove nevjerojatno tačno locirane i detaljno opisane tačke na putanji Argonauta mogao je znati samo onaj tko je sudjelovao u ovom zadivljujućem junačkom poduhvatu . Da je izvor tih informacija bio sam Orfej kao jedan od prvih pjesnika da se naslutiti . Koliko je prva verzija Apolonijevog spjeva o Argonautima bila tačnija možemo samo pretopstaviti . Očigledno je bio prinuđen izostaviti informacije o posjeti Argonauta Troji pa je u drugom pisanju izmjenjene Argonautike to vješto uradio i zbog toga Herkula ostavio još u Miziji . Kod drugih antičkih pisaca imamo informacije vezane uz dešavanja proistekla iz Argonautske posjete Trojanskom teritoriju i njenog osvajanja od strane Herkula . Za razliku od Apolonija pjesnik VALERIUS FLACCUS u svom prepjevu Argonautike i opisima putanje Argonauta opisuje posjetu Troji u Maloj Azijiu !

Koliko je Apolonije zbog iznuđenih izmjena umanjio vjerodostojnost dešavanja opisanih u njegovoj Argonautici toliko je napravio i muke onima koji su u skorije vrjeme pokušavali rekonstruisati putanju Argonauta po njegovom opisu u stanju reljefa kakav je danas . Možda je u nekim tačkama odstupio od stvarne putanje , poput prebacivanja radnje iz seobama nastale Mizije u Maloj Aziji direktno u originalnu Miziju u bugarskom Podunavlju i opisa dešavanja oko Troje, izostavivši tako opis tog djela puta . Ali zato sve geografske tačke putanje obrađene u ovoj Argonautici imaju realnu osnovu i potvrdu u ondašnjem reljefu . Posebnim detaljima prostora Panonskog mora - Okeana - njegovim odlivom kroz Đerdap - mnogo širim njegovim tokom kroz današnje bugarsko Podunavlje kao i prelivima brojnih planinskih jezera (mora po Apoloniju) u Dinarskim planinama dragocjeni su izvori koji nam osvjetljavaju davnu prošlost tadašnjeg Balkanskog ostrva tj. današnjeg Balkanskog poluostrva .
2. There is an Argonautica attributed to Orpheus which, however, is dependent upon Apollonius Rhodius. Orpheus was one of the Argonauts.
https://www.theoi.com/Text/DaresPhrygius.html?fbclid=IwAR0jJwKyGI3lbF2_7WQYs7Lu5x9YC3_064UFKDyyxk0K_VF6k2mdrYZ_6uE
2. Постоји Аргонаутица која се приписује Орфеју и која је, међутим, зависна од Аполонија Рходија. Орфеј је био један од Аргонаута.
Baš divno što pronađoh potvrdu mog naslućivanja :-Ove nevjerojatno tačno locirane i detaljno opisane tačke na putanji Argonauta mogao je znati samo onaj tko je sudjelovao u ovom zadivljujućem junačkom poduhvatu .
Da je izvor tih informacija bio sam Orfej kao jedan od prvih pjesnika i član posade na Argu sada ima i pisanu potvrdu !

 

[OIlija]

ISTORIJA PRIRODE
Plinije Stariji -§ 3.22.1 THE TENTH REGION OF ITALY:- They have been misled, I think, by the circumstance that the ship Argo came down some river into the Adriatic sea, not far from Tergeste; but what river that was is now unknown.--- Мислим да су их завели околности да је брод Арго сишао неком реком у Јадранско море, недалеко од Тергестеа; али која је то река сада је непознато.

 

[OIlija]

Nisi svi Latini znali lagati ! Zanimljiva karta sa solidnim prikazom Kavkaza i Keraunijskih planina na putanji Argonauta !

 

[Mrkalj]

K’o što se u dva reda, a blizu pjeskovita žala,
Djevojke, sve do slabina podvinuvši haljine svoje,
Znaju igrati loptom okruglom, i pri tome onda 950
Jedna prihvaća loptu od druge i bacaju potom
U zrak visoko, no tako da nikada ne padne na tlo.
Tako su jureći brod naizmjence sad jedna sad druga
Bacale one kroz zrak na valima, uvijek od onih
Stijena daleko, a voda oko njih je krkljala bljujuć. 955
U prevodu Branimira Štulića :
-Upravo kad se trebahu razbiti o Šunjala , vile zadigoše svoje porube do bjelih koljena i brzo zauzeše položaje na pravilnim razmacima iznad samih stjenjaka i lomeći sa svake strane talase .

 

[Aranko]

Можда није лоше да се ова информација стави и на овој теми

Posthumno izdata knjiga Dragoslava Srejovica, http://www.rastko.rs/arheologija/srejovic/dsrejovic-budimir_c.html

У небројеним расправама о хомерском питању нигде се не среће тврда чињеница коју износи Милан Будимир да се Хомерова песма о тројанском рату односи управо на нас, тачније речено на Дарданце и Бриге, наше древне балканске претке. Најновија лингвистичка и археолошка истраживања су утврдила да су Дарданци, чији је епонимни херос Дардан прешао са Балкана у Троаду и преко свог сина Ила постао родоначелник тројанске краљевске лозе, од давнина, вероватно већ од средине V миленија старе ере, насељавали централнобалканско подручје и да су се они ту задржали и у римско доба, све до доласка Словена.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Mrkalj]

Велико откриће: Најстарији помен Христа је у Србији?
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC

24.08.2020.

Сребрни листић са старогрчким словима и тајанственим знацима, стар око 1.800 година, откривен на Виминацијуму пре неколико дана, запрепастио је археологе.
Једино шта са сигурношћу могу да кажу је да представља "писмо упућено Богу" које је стављено под узглавље девојчице сахрањене у оловном саркофагу јерусалимског стила, који је реткост и недвосмислено указује на блискоисточно порекло покојнице, преносе Новости.
Научници су направили право чудо размотавајући испресавијани метални листић величине нокта. На њему се јасно виде урезана старогрчка слова ХИ, ТЕТА, НИ, РО, али када се порука посматра под различитим угловима она се могу читати као различите речи. Једна од њих, исписана великим словима алфабета, може се прочитати као ХРИС, Христос, што значи "спаситељ".

"Слова се заиста јасно препознају, али то је толико запањујуће да сматрам да је прерано да било шта коментаришем. У саркофагу у коме се налазило "писмо Богу" пронађен је и новац из времена Фаустине, који омогућава да гроб датујемо на крај другог или почетак трећег века. Ако се потврди да је читање речи ХРИС исправно, онда је то најстарији помен Христа", рекао је др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац Научног пројекта Виминацијум.
"Лим је нађен седмоструко савијен на величину квадрата ивице пола центиметра. Када је отворен и развијен његове димензије биле су 5,3 центиметра са 3,5 центиметара. Текст на њему је исписан старогрчким алфабетом у девет редова, у комбинацији слова и симбола. Стручни назив за овакав предмет је профилактичка ламела, а у њој се налази магијски текст, осмишљен да заштити носиоца. Такве ламеле су већ откривене на јужној виминацијумској некрополи 2016. године и објављене су у једном од најугледнијих часописа 2017. године - наводи проф. др Кораћ.

Археолози кажу да је било право изненађење што су два саркофага остала недирнута, јер пљачкаши гробова, од антике до данас, прекопавају некрополе Виминацијума у потрази за драгоценостима.
"Прво је откривен оловни саркофаг са остацима тела трогодишњег детета. Одмах је било јасно да се ради о вансеријском налазу. Дуж целог поклопца је аплицирана оловна трака ширине 10 центиметара низ чије рубове је рељефно изведена по једна тордирана трака, док је по средини поклопца рељефно изведен украсни мотив од вишеструко изукрштених линија. Реч је о истом украсу који постоји и на ранохришћанском реликвијару који смо пронашли пре више година. Треба имати на уму да је хришћанство тада било различито од данашњег, да је то скуп веома шароликих секти, а да хришћанима себе сматрају и мистични гностици, чије смо прстенове такође нашли на Виминацијуму", каже др Кораћ.
Украс који се понавља на ранохришћанском реликвијару и на сада откривеним саркофазима је крст у ромбоиду и осмокрака "звезда" од изукрштаних линија, која се може тумачити и као равнострани крст спојен са словом Х.


"Римљани нису имали обичај да се разбацују златом тако што ће га полагати у гробове. Сматрали су да то раде "прости људи и варвари". Осим у једном случају, приликом смрти кћери која није доживела да се уда, те је део мираза полаган уз њу. Можда је управо то и овде био случај, будући да су у саркофагу откривени медаљон од златног лима, те наушница и два прстена од злата", каже Кораћ.

 

[Mrkalj]