Trojansko more - Panonsko more u doba antičke Troje

content


content


Tračanin, vladar tračke doline, zvao se Gradimir, kaže Eneida.
 
Mrkalj:

Eneida​


Analiza lektire / Publije Vergilije Maron

„Eneida“ je najpoznatije delo rimskog pesnika Vergilija. To je epski, junački spev koji se sastoji od dvanaest pevanja. Eneida je ispevana u daktilskom heksametru, a ukupno se sastoji od 9896 heksametara.

Napisana je u poslednjoj deceniji Vergilijeva života, i to od 29. do 19. pre Hrista. Delo je ugledalo svetlo dana tek dve godine nakon njegove smrti. Vergilije je sav rukopis pre smrti hteo da spali, ali u tome ga je sprečio car Avgust koji je njegovim prijateljima naredio da objave delo bez bilo kakvih izmena. Vergilije je tražio uzor i izvor u svojim pevanjima u Homeru i njegovim delima Ilijadi i Odiseji.
Ovim delom Vergilije je hteo prikazati nastanak i povest Rima. Tema epa su lutanja junaka Eneja i drugih Trojanaca koji su uspeli da se spase iz Troje. Pevanja mogu da se podele u dve skupine: u prvih šest pevanja govori se o Enejinim lutanjima, a u drugih šest o borbi u koju se on upušta s Latinima.
Enej je junak koji je uspeo da se spasi iz ratom razorene Troje i dođe prvo do Kartage, a zatim i do Italije, gde je kasnije nastao grad Rim. Posle sedam dugih godina lutanja po morima, on stiže u Kartagu i upoznaje kraljicu Didonu, koja se zaljubljuje u njega. Enej je prvotno hteo da ostane s Didonom, ali Jupiter ga je podsetio na proročanstvo prema kojem mora da se nastani u Italiji.
Enej nevoljko napušta Didonu, a ona nakon toga počini samoubistvo njegovim mačem. Enej je krenuo na put s Trojancima i stigao do kralja Latina, koji ga je prihvatio toliko dobro da mu je dao ruku svoje kćerke Lavinije. Međutim, ni ovde nije pronašao mir jer je započela duga borba protiv Latina u kojoj je on tek nakon pristanka Junone uspeo da pobedi Turna i sagradi temelje grada na kojima je kasnije nastao Rim.
Vrsta dela: junački ep u 12 pevanja
Vreme radnje: od pada Troje do dolaska u Italiju (Trojanski rat je trajao od 1194. do 1184. pre nove ere)
Mesto radnje: Troja, Kartaga, Latija
Tema dela: lutanja Eneje i Trojanaca u potrazi za novim gradom
Ideja dela: osnovna ideja ovog epa bila je proslaviti povesti i razvitak Rimskog carstva i njegovih dostignuća kroz priču o Eneju

Kratak sadržaj prepričano​

Prvo pevanje

Junak Troje Enej, sin je Venere, boginje ljubavi i dardanskog kralja Anhiza. On je napustio rodni grad sa ostalim beguncima jer su ga osvojili i celog spalili Grci. Jupiter mu je zapovedio da otplovi sa dvadeset lađa u Italiju koja će biti njegova nova domovina. Putovanje je trajalo jako dugo, punih sedam godina. Enej je za vreme putovanja bio izložen velikim naporima i patnji. Kada su već bili blizu cilja podigla se velika oluja po naređenju Eola, kralja vetrova kojeg je na to nagovorila boginja Junona.

Boginja Junona je bila zaštitnica Kartaginjana i protivnica Trojanaca. Bog Neptun spasio je Eneja i Trojance od brodoloma i usmerio ih na libijsku obalu. Tamo su Trojanci u šumi sreli lovkinju koja im je saopštila da su blizu Kartagine, mesta gde vlada kraljica Didona. Radilo se o Veneri koja je upotrebila svoju lukavost da se Didona zaljubi u Eneja.

Drugo pevanje

Didona je priredila gozbu u čast pristiglim Trojancima, a Enej joj je ispričao sve o tome kako je pala Troja. Grci su opsedali Troju deset godina i nakon toga su uspeli da prevare vojnike i zaposednu grad. Većina grada i stanovništva je stradalo, a među njima bio je i kralj Prijam. Pošto su bogovi odlučili da je Troja propala, sa ocem i sinom beži iz grada.

Treće pevanje

Enej priča o putovanjima po Sredozemlju, kako je prvo posetio Trakiju pa Del, Krit, Epir i Drepan na Siciliji. Tamo je ostao bez oca Anhiza. Opisao je i borbu sa Harpijama i susret s Ahmeidom, prijateljem Odiseja.

Četvrto pevanje

Ovo pevanje posvećeno je ljubavi Eneja i Didone koja je nastala podsticajem Venere. Pošto bi Junona htela da Enej ostane u Kartagini, podržava njihovu ljubav. Za vreme oluje Enej i Didona se sklanjaju u pećinu gde se prepuštaju ljubavi. No, ubrzo će ljubav biti na iskušenju. Preko boga Jupitera glasnik poručuje Eneju da mora da izvrši dužnost. Enej ga posluša te odmah pripremi brodove za plovidbu. Didona tada pokušava da zadrži Eneja, no Enej mora izvršiti zapovest. Tada Didona počini samoubistvo jer nije mogla da se nosi sa tim. U trenucima umiranja i kada su brodovi već bili na pučini, Didona ih prokune i najavi veliki sukob između Rima i Kartagine.

Peto pevanje


Kralj Akset dočeka Trojance na Siciliji gde ih je bacila oluja. Enej priprema pogrebne svečane igre u čast smrti svoga oca. Ljuta boginja Junona za vreme viteških igara šalje glasnicu Iridu. Ona nagovori trojanske žene koje su već bile jako umorne da zapale njihove brodove. Enej moli boga Jupitera da pošalje kišu te tako uspeva da spase četiri lađe. Javljaju mu se snovi Anhiza koji mu govore da ostavi nemoćne i žene na Siciliji jer ih u Italiji čekaju teške borbe.

Šesto pevanje

Na Kumi, zapadu Italije iskrcava se Enej i uz pomoć boginje Sibile odlazi u podzemni svet. Među umrlima u senkama vidi i Didonu, njenu ljutnju i ogorčenost, a vidi i muke kojima su izložene grešne duše. Stiže u Elizij gde su blažene duše i tamo sreće svog oca. On mu otkriva budućnost Rimskog carstva. Enej odlazi i nastavlja put.

Sedmo pevanje

Pristanište je na ušću Tibera. Enej moli za pomoć svojih odabranih pripadnika vladara Lacija, kralja Latina da dopusti da osnuju novi grad. Kralj Latin im udovolji te obeća Eneju za ženu svoju kćerku Laviniju. Boginja Junona želi da spreči brak pa nagovara Latinovu ženu Amatu i kralja Turna na rat protiv pristiglih Trojanaca. Došlo je do borbe iako je kralj Latin hteo da je izbegne. Sukobu protiv Trojanaca pridružuju se i Etrurci.

Osmo pevanje

Enej odlazi u Palantej u posetu kralju Euandru. To mu je savetovao rečni bog Tiberin. On mu daje celu konjanicu sa 400 konjanika i sa njegovim sinom Palantom na čelu. Enej traži pomoć i od Tirenaca. Sreće usput majku Veneru koja mu daje oružje boga Vulkana. Na oružju prikazan je štit buduće istorije Rima.

Deveto pevanje

Junonina glasnica Irida nagovara Turna da napadne tabor Troje. Turno im potopi lađe jer vidi da Trojanci izbegavaju borbu. No, pojavljuje se boginja Kibela koja pretvara lađe u nimfe. Turna to ne pokoleba te nastavlja borbu. Trojanski junaci traže Eneja koji je bio odsutan kako bi ga obavestili o mogućoj propasti. Poduhvat završava za njih tragično. Oni umiru, a velike borbe se nastavljaju. Kada su mislili da su opkolili Turna, on skače u Tiber i spašava se.

Deseto pevanje


Bog Jupiter prigovara Veneri i Junoni što su zaratile Italce i Trojance. Odluči da pusti sudbinu da odluči o kraju borbe. Vode se velike bitke, a u taj čas stiže Enej koji dovodi trideset brodova punih saveznika kao pomoć. Turno ubija Palanta, a Turnu u pomoć stiže Junona. Mezencija i sin mu Laos stradaju od Eneja.

Jedanaesto pevanje

Dogovoreno je primirje koje će trajati dvanaest dana kako bi se sahranili poginuli borci. Palantov otac moli Eneja da osveti smrt njegovog sina. Kralj Latin bezuspešan je u dogovoru primirja i bitka se nastavlja. U borbama uskoro gine Kamila, Turnova saveznica.

Dvanaesto pevanje

Uvidevši svoj skori kraj Turno predlaže Eneju da reše bitku međusobnim dvobojem. Boginja Junona i ovoga puta je imala svoj uticaj pa je podstaknula Latina da nastavi sa bitkama i ratom. Enej uskoro ubija Turna. Jupiter teši ženu Junonu govoreći joj da je za sve kriva sudbina.

Likovi: Enej, Didona, Sinon, Laokont, Turno, Junona…
Kliknite za proširenje...
Milan Oljaca
Samo mala dopuna i pojasnjenje. Do sada najstarije pismo covecanstva je otkriveno u Vinci - SRBICA - VINCANSKO. Najblize tom pismu u proslost je SANSKRT . Sledeca grupa pisama koja su mu bliska su RANOMEDITERANSKA ( Linearno A pismo ). PELASKO pismo se poistovecuje sa FENICANSKIM. ETRURSKI jezik je skoro ekvivalentan Sanskrtu. Za LATINSKI jezik, najuvazeniji Sanskritolog dvadesetog veka, Walter Wust, kaze da je generisan iz knjizevnog Etrurskog, " koji je skoro ekvivalentan Etrurskom jeziku ". Mnogi filolozi su proucavali veze izmedju tih starih i danasnjih jezika. Recnik SRBSKO-ARIJSKI u Vedama pronalazi vise od 1 400 zajednickih korena reci . D. Witney ih pronalazi oko 800 ; Panija vise od 1 900 . Ovo ce dopuniti svojim istrazivanjima Dabrovski, koji iznosi sledece konstatacije : " Srbski je najstariji od svih slovenskih jezika, sa najvecim brojem korena.. i sto se tice korena, srbski jezik daleko nadmasuje sve stare i nove jezike Evrope i Azije , po broju cistih reci.. Srbski jezik ima najsavrsenije pismo , sa slovnim vrednostima, koje ne postoje ni u Evropskim , ni u Azijskim jezicima.." Alokananda Miter je objavila knjigu o jeziku Arijaca ( Sanskrtu ) i zakljucila da je to STAROSRBSKI jezik, i da su na njemu napisane cuvene pesme Rg Vede. Takodje je iznasla u Sanskrtu i oko 30% danasnjih srbskih reci. U gore pomenutom recniku , srecemo se sa preko 400 savremenih srbskih infinitiva.

Federiko Baroki nam priblizava tekstove Vergilija iz Enejide, koji spominju stvaranje novog jezika ( Starolatinskog ) sa recima plemena TEUKRI ( Srbi ). Stih iz Eneide : " Bog Jupiter obavestava svoju sestru ( Heru ) , koja mu je i supruga, da ce isceznuti srbsko pleme Teukri, da ce im nestati jezik i da ce se oni mesanjem sa Latinima ( AUSONIMA ), stvoriti novu naciju ( Rimsku ) i novi jezik Latinski, a da se jezik Teukra vise nece koristiti.."

Znam ja taj dio Enejide o pretvaranju Trojanskog - Srbskog jezika u Latinski i da su Trojanci - Dardanci - Teukri - Rasi ( Thrasci ) . Ali mi je ovo posebno važno da neko drugi osim nas Srba kaže da su Teukri Srbi .
Teukar je poslednji vladar Vinčanske civilizacije , u vreme Dardanovog potopa oko 4420 godine stare ere , vlast predaje zetu Dardanu na Idi tj. Avali . Tada Teukri postaju Dardanci. Tako da u ovoj izjavi
- plemena TEUKRI ( Srbi )- ,-srbsko pleme Teukri-
ujedno piše -
- VINČANCI su SRBI !
 
Mrkalj:
content


content


Tračanin, vladar tračke doline, zvao se Gradimir, kaže Eneida.
Kliknite za proširenje...

Tu nuje ni reč ni o kakvom vladaru, već o bogu Marsu.

I etimologija je latinska.

Sve si opet pomešao. :roll:

OIlija:
Alokananda Miter je objavila knjigu o jeziku Arijaca ( Sanskrtu ) i zakljucila da je to STAROSRBSKI jezik, i da su na njemu napisane cuvene pesme Rg Vede. Takodje je iznasla u Sanskrtu i oko 30% danasnjih srbskih reci. U gore pomenutom recniku , srecemo se sa preko 400 savremenih srbskih infinitiva.
Kliknite za proširenje...

Ilija, manje skupljaj gluposti sa društvenih mreža.

Dotično je izmislio i plasirao Slobodan Jarčević; nema razloga da se to ponavlja.
 
Konačno jedan izvor koji priznaje da su i Trojanci i Veneti bili Sloveni:

Storia Di Russia ... Volgarizzata, Volume 1
Pierre Charles Levesque
Nicolo Bettoni, 1825 - 481 pages


content




content



Nije verovatno da su Trojanci i Veneti, za koje smatram da su slovenskog porekla, bili prvi koji su u Italiju doneli slovenski jezik...

Istraživač s malo mozga bi se upitao otkud ovim ljudima - koji nisu Sloveni - ovakvi podaci i morao bi zaključiti da su morali postojati pisani istorijski izvori koji su ih na ovakve zaključke naveli
 
Mrkalj:
Konačno jedan izvor koji priznaje da su i Trojanci i Veneti bili Sloveni:

Storia Di Russia ... Volgarizzata, Volume 1
Pierre Charles Levesque
Nicolo Bettoni, 1825 - 481 pages


content




content



Nije verovatno da su Trojanci i Veneti, za koje smatram da su slovenskog porekla, bili prvi koji su u Italiju doneli slovenski jezik...

Istraživač s malo mozga bi se upitao otkud ovim ljudima - koji nisu Sloveni - ovakvi podaci i morao bi zaključiti da su morali postojati pisani istorijski izvori koji su ih na ovakve zaključke naveli
Kliknite za proširenje...


Pierre Charles Lévesque (Michel-Jean Sedaine)
produit_10711_img_01.jpg

«Puiſque la langue Slavonne & la latine, unies enſemble dans leur origine fe féparent dans leurs progrès, on ne fauroit penſer que les Troyens & les Vénètes, que je fuppofe ici de race Slavonne aient apporté les premiers la langue des Slaves en Italie, & il faut chercher une époque plus reculée. Car des hommes qui auroient déjà fait autant le progrès dans l'état focial, que les Vénétes & les Troyens, auroient apporté quelque choſe de plus que les premiers élémens du langage; & il ſeroit étonnant que les Latins euflent conſervé ſeulement ces premiers élémens & euſſent perdu tout ce qui tenoit à la langue perfectionnée.»
Histoire_de_Russie_054.png

Histoire de Russie, Pierre Charles Lévesque (Michel-Jean Sedaine), str. 9, 10.
 
Mrkalj:
Titelski breg:
titelskibreg12.jpg

15027607_649040941945285_8754441753046898978_n.jpg


- - - - - - - - - -



Ko kaže da se more naziva okean? Oni okean nazivaju okeanom, ali to je u stvari, more. A ćivava...
Kliknite za proširenje...
Mrkalj:
Da li se neko seća (Niče i Sido) u kojem videu , nedavno postavljenom na forumu (?), je lik pominjao kako se arheološki slojevi pronalaze na dubinama od 15 i 30 metara prilikom kopanja bunara u Vojvodini (da li je u pitanju južni Banat, južna Bačka i Srem, tako nešto - on je naveo imena sela).
Kliknite za proširenje...

Medvednjak 19 m https://www.novosti.rs/c/drustvo/ve...anke-krije-tajne-najstarijeg-pisma-matematike
http://sveoarheologiji.com/arheoloski-lokaliteti-medvednjak-i-staro-selo-selevac/

Feudvar kod Mošorina 27 m

Vinča 10 m
 
Poslednja izmena:
Evo, intuicija je bila na mestu:



Feudvar​



Dr Predrag Medović kaže: “Feudvar je svojevrsni arheološki rezervat, gde su istraživači otkrili dragocene i izvanredne nalaze i otkrića koja u mnogome menjaju dosadašnju sliku o životu praistorijskih žitelja ovog dela Panonije u bronzanom i gvozdenom dobu.“
Ovaj arheološki lokalitet kod Mošorina, na severnoj ivici platoa Titelskog brega, ogledalo je Vatinske kulture ranog bronzanog doba čiji nosioci dominiraju Vojvodinom tokom ranog bronzanog doba. Feudvar se nalazio na glavnoj saobraćajnici koja je povezivala kontinentalnu Evropu sa istočnim Mediteranom i održavao je trgovačke kontakte sa mikenskom civilizacijom.
Radi se o metropoli, utvrđenoj moćnim bedemima od barske tvrde gline, sa armaturom od drvenih greda i palisadama na vrhu. Širina temelja bedema doseže i do 10m, a visina oko 4m. Ispod bedema sa spoljne strane nalazio se širok i dubok rov, tako da je prepreka za te prilike bila skoro nesavladiva. U naselje se ulazilo preko mosta na rovu. U bedemu je bila velika kapija. S obzirom na lokalne uslove, bedemi nisu bili od kamena kao u Mikeni, već od zemlje i drveta, čega je bilo u izobilju. Kuće su zrakasto bile poređanje u nizu i vodile su prema centru gde se odvijao ceo društveni život. Između kuća su bile uske ulice (širine do 1m). Pored stambenih objekata, u naselju je formiran i ekonomski deo sa kružnim silosima za žito, radionicama za livenje bronzanih predmeta i drugim radnim površinama.
  • image029.jpg
  • image030.jpg
Kuće su bile različitih dimenzija. Najveće su svakako pripadale plemenskim starešinama i podizane su na najdominantnijim delovima naselja. Osnovna konstrukcija zidova kuće su moćni direci, a između njih kolje sa pleterom i izolacijom od snopova trske. Zidovi su sa obe strane oblepljeni blatom sa plevom. Krov je građen od greda sa biljnim pokrivačem. Kod velikih i čvrsto građenih kuća ukrašavana je i fasada. Sastojala se od drvene štuakture oko prozora i vrata, a na zidovima su građeni i polustubovi sa kapitelima.
Sve je imitiralo konstruktivne i ukrasne elemente mikenske arhitekture, ali na panonski način. U kući se nalazilo ovalno ognjište, prostor za kućno posuđe, radni deo za posude sa žitom i žrvnjevima za mlevenje, prostor za spavanje, vertikalni razboj za tkanje, rezerve hrane, odeća i pokrivači i drugi kućni i lični pribor. Nije mnogo drugačije nego danas?
Različite dimenzije kuća najbolji su pokazatelj statusa, ekonomske i društvene moći vlasnika. Ispred ulaza u „glavni grad“ nalazilo se podgrađe, u kome se živelo komotnije nego u okviru bedema, ali i nebezbedno u ratnim vremenima.
Vatinci su bili zemljoradnici i stočari. Uzgajali su žitarice (jednozrna i dvozrna pšenica, raž, ječam, proso) i domaće životinje (svinja, ovca, koza, konj). Lovili su ribu. Sve je ovo arheologija potvrdila kako ostacima životinjskih kostiju i karbonizovanim semenkama, tako i oruđem i oružjem- udice, mreže, harpuni… Od rogova jelena pravljeni su usadnici za motike, parači za zemlju, igle…
Srednja bronza na Feudvaru ukazuje na opšti pad, uzrokovan klimatskim promenama, nema raskoši, stanovništvo je proređeno, mešaju se uticaji sa svih strana (iz Srema Belegiška kultura, iz JI Banata Dubovačka, sa SZ…). Opadanje se nastavlja i tokom kasnog bronzanog doba.
Starije gvozdeno doba je doba preporoda, kod nas poznato kao Bosutska grupa. Feudvar je gusto naseljen, ali su arhitektura, keramika i životni standard daleko jednostavniji, nema luksuznih formi.
Dolaskom Kelta u srpsko Podunavlje, gasi se kultura gvozdenog doba. Krajem 3 veka pre nove ere ugasio se život na Feudvaru. Za razliku od svih ostalih naselja starijeg gvozdenog doba koja su u Vojvodini naselili Kelti, ovde prave nekropolu, a manje naselje podižu zapadno od Feudvara.
Izvor:
SRP „Titelski breg“, Studija zaštite, Novi Sad, 2011.

A u kojoj su pajser-dimenziji zvanična geologija i arheologija pa oni mere slojeve lesa kao dokaz za Milankovićeva ledena doba sa ciklusima od 27.000 godina do 12 miliona godina - Bože im oprosti što primaju platu za džaba.
 
Mrkalj:
Evo, intuicija je bila na mestu:



Feudvar​



Dr Predrag Medović kaže: “Feudvar je svojevrsni arheološki rezervat, gde su istraživači otkrili dragocene i izvanredne nalaze i otkrića koja u mnogome menjaju dosadašnju sliku o životu praistorijskih žitelja ovog dela Panonije u bronzanom i gvozdenom dobu.“
Ovaj arheološki lokalitet kod Mošorina, na severnoj ivici platoa Titelskog brega, ogledalo je Vatinske kulture ranog bronzanog doba čiji nosioci dominiraju Vojvodinom tokom ranog bronzanog doba. Feudvar se nalazio na glavnoj saobraćajnici koja je povezivala kontinentalnu Evropu sa istočnim Mediteranom i održavao je trgovačke kontakte sa mikenskom civilizacijom.
Radi se o metropoli, utvrđenoj moćnim bedemima od barske tvrde gline, sa armaturom od drvenih greda i palisadama na vrhu. Širina temelja bedema doseže i do 10m, a visina oko 4m. Ispod bedema sa spoljne strane nalazio se širok i dubok rov, tako da je prepreka za te prilike bila skoro nesavladiva. U naselje se ulazilo preko mosta na rovu. U bedemu je bila velika kapija. S obzirom na lokalne uslove, bedemi nisu bili od kamena kao u Mikeni, već od zemlje i drveta, čega je bilo u izobilju. Kuće su zrakasto bile poređanje u nizu i vodile su prema centru gde se odvijao ceo društveni život. Između kuća su bile uske ulice (širine do 1m). Pored stambenih objekata, u naselju je formiran i ekonomski deo sa kružnim silosima za žito, radionicama za livenje bronzanih predmeta i drugim radnim površinama.
  • image029.jpg
  • image030.jpg
Kuće su bile različitih dimenzija. Najveće su svakako pripadale plemenskim starešinama i podizane su na najdominantnijim delovima naselja. Osnovna konstrukcija zidova kuće su moćni direci, a između njih kolje sa pleterom i izolacijom od snopova trske. Zidovi su sa obe strane oblepljeni blatom sa plevom. Krov je građen od greda sa biljnim pokrivačem. Kod velikih i čvrsto građenih kuća ukrašavana je i fasada. Sastojala se od drvene štuakture oko prozora i vrata, a na zidovima su građeni i polustubovi sa kapitelima.
Sve je imitiralo konstruktivne i ukrasne elemente mikenske arhitekture, ali na panonski način. U kući se nalazilo ovalno ognjište, prostor za kućno posuđe, radni deo za posude sa žitom i žrvnjevima za mlevenje, prostor za spavanje, vertikalni razboj za tkanje, rezerve hrane, odeća i pokrivači i drugi kućni i lični pribor. Nije mnogo drugačije nego danas?
Različite dimenzije kuća najbolji su pokazatelj statusa, ekonomske i društvene moći vlasnika. Ispred ulaza u „glavni grad“ nalazilo se podgrađe, u kome se živelo komotnije nego u okviru bedema, ali i nebezbedno u ratnim vremenima.
Vatinci su bili zemljoradnici i stočari. Uzgajali su žitarice (jednozrna i dvozrna pšenica, raž, ječam, proso) i domaće životinje (svinja, ovca, koza, konj). Lovili su ribu. Sve je ovo arheologija potvrdila kako ostacima životinjskih kostiju i karbonizovanim semenkama, tako i oruđem i oružjem- udice, mreže, harpuni… Od rogova jelena pravljeni su usadnici za motike, parači za zemlju, igle…
Srednja bronza na Feudvaru ukazuje na opšti pad, uzrokovan klimatskim promenama, nema raskoši, stanovništvo je proređeno, mešaju se uticaji sa svih strana (iz Srema Belegiška kultura, iz JI Banata Dubovačka, sa SZ…). Opadanje se nastavlja i tokom kasnog bronzanog doba.
Starije gvozdeno doba je doba preporoda, kod nas poznato kao Bosutska grupa. Feudvar je gusto naseljen, ali su arhitektura, keramika i životni standard daleko jednostavniji, nema luksuznih formi.
Dolaskom Kelta u srpsko Podunavlje, gasi se kultura gvozdenog doba. Krajem 3 veka pre nove ere ugasio se život na Feudvaru. Za razliku od svih ostalih naselja starijeg gvozdenog doba koja su u Vojvodini naselili Kelti, ovde prave nekropolu, a manje naselje podižu zapadno od Feudvara.
Izvor:
SRP „Titelski breg“, Studija zaštite, Novi Sad, 2011.

A u kojoj su pajser-dimenziji zvanična geologija i arheologija pa oni mere slojeve lesa kao dokaz za Milankovićeva ledena doba sa ciklusima od 27.000 godina do 12 miliona godina - Bože im oprosti što primaju platu za džaba.
Kliknite za proširenje...
Pozdrav. Ja živim tu. Imate li više o ovome i tačnu lokaciju iskopavanja?
 
Holy1:
Pozdrav. Ja živim tu. Imate li više o ovome i tačnu lokaciju iskopavanja?
Kliknite za proširenje...
Evo, ja mogu samo da guglam koliko i ti. Pa, kad nešto nađemo, okačićemo.

Piše da je na severnoj strani titelskog brega.

Историјат​

Истраживања на локалитету Феудвар почела су 1986. године и трајала су до 1990. године. Био је то међународни пројекат који је Војвођански музеј реализовао у сарадњи са Семинаром за праисторију и протоисторију Слободног универзитета у Берлину. У току пет кампања истражена је површина од око 1.900 m2. Спроведена археолошка истраживања дала су значајне резултате који су омогућили реконструкцију живота на подручју Тителског платоа.

Насеље Феудвар је било утврђено великим одбрамбеним бедемом са очуваном једном капијом, а око бедема су се налазила два дубока рова, који су чинили додатно обезбеђење овог утврђења. Истражено је и насеље из времена раног бронзаног доба, што је омогућило увид у развојне фазе ватинске културе.




Идол са локалитета Стубарлија

У току истраживања насеља на Феудвару 1987. године откривена је некропола на локалитету Стубарлија, чије је истраживање обављено 1992-1994. године. Већина истражених гробова припада периоду бронзаног доба, док свега пет скелтених гробова припада самом крају гвозденог доба.[2]


Збирка Феудвар у Музеју Војводине​

Збирка се састоји од керамичких производа, коштаних и кремених алатки, и мањег броја бронзаних предмета.

Мноштво добро очуваних керамичких посуда чини је једном од репрезентативних представника ватинске културе бронзаног доба, као и босутске културе старијег гвозденог доба. Најрепрезентативнији материјал је изложен на сталној поставци Музеја Војводине.

Идол са локалитета Стубарлија, нађен у урни са остацима спаљеног покојника, везан је непосредно за култ мртвих. Посредно се ове статуете односе на култ плодности, симболизујући врховно женско божанство плодности и вегетације. Фигурине имају додирних тачака са ритуалном праксом источномедитеранског културног круга и микенског света.[1]
 

Feudvar​


Kada je otkriveno nalazište Feudvar, u glavnom se pominju šturi podaci od po nekoliko rečenica. Detaljan opis rezultata prvih istraživanja naselja Feudvar tokom 1951. i 1952. godine daje Medović ( 1998./a). Kasnije ( 1986.-1990.) je zaživeo projekat Feudvar, kao zajednički multidisciplinarni istraživački poduhvat Slobodnog univerziteta iz Berlina i Vojvođanskog muzeja iz Novog Sada. Projekat je dobio naziv po imenu arheološke naseobine Feudvar, što je u srpskom jeziku izveden termin od mađarske reči koja označava zemljano utvrđenje.


Ovo višeslojno arheološko naselje bilo je podignuto na najvišoj tački severnog oboda platoa, 4 kilometara istočno od današnjeg sela Mošorin. Ostaci naselja potiču iz vremena od 1700 godine p.n.e. iz perioda bronzanog i starijeg gvozdenog doba. Pronađen materijal iz bronzanog doba pripada tzv. „Vatinskoj kulturi“, ali postoje i dokazi prisustva čoveka gvozdenodobne kulture koja je poznata kao „Bosutska grupa“.


Na lokaciji na kojoj se nalazi Feudvar, plato je bio nepristupačan i vertikalno zasečen , jer je matica glavnog toka Tise u tom periodu, sa severa direktno udarala u podnožje i erodirala padine brega. Nepristupačnosti Feudvara doprinosio je surduk sa istočne strane, koji je istovremeno obezbeđivao zaštitu od neprijatelja, a u mirna vremena služio za bolju komunikaciju. Sa ravne pristupačne strane izgrađeni su odbrambeni rov i bedem, a u naselje se ulazilo preko mosta na rovu. U bedemu je bila velika kapija, a sami bedemi građeni su od zemlje i drveta , čega je ovde bilo u izobilju. Kuće su zrakasto poređane u nizu i vodile su prema centru naselja, a između kuća su bile uske ulice širine oko 1 metar. Pored stambenih objekata, u naselju je formiran i ekonomski deo sa kružnim silosima za žito, radionicama za livenje bronzanih predmeta i drugim radnim površinama.

Feudvar je savremenik mikenske kulture, nalazio se na putu koji je povezivao prostor istočnog Mediterana sa srednjom Evropom, te su ovuda išle glavne putne i trgovačke komunikacije. Na pronađenim ostacima kuća nađeni su kapiteli i polustubovi, što je direktan uticaj iz Mikene. Otkriven je još čitav niz dokaza da je Feudvar bio smešten na trgovačkom putu i da su Tisom odvožene žitarice i koža na jug sve do mikenskih gradova, a odatle dovožen nakit, oruđe i oružje koji su dalje slati sve do ondašnjih naselja u kontinentalnim delovima Evrope. Tako je Feudvar bio svojevrsna raskrsnica kultura.


Studija zaštite: Specijalni rezervat prirode „Titelski breg“, Predlog za stavljanje pod zaštitu kao zaštićeno područje I kategorije, Zavod za zaštitu prirode, Novi Sad, 2011.
Predrag, Medović: Vojvodina u praistoriji; od neandertalaca do Kelta, Novi Sad 2006.

http://www.titelskibreg.com/lat/clanak.php?r=br-29/Feudvar.html
 
1642618675232.png


NickFreak:
Пази није спорно да се нешто тако могло догодити прво изливање великих река као што су Дунав , Сава и остале све је то могуће да се десило али баш да је ту стојало море и да су баш ту изграђени градови попут Троје не знам. Мени је све то пренатегнуто заиста.
Kliknite za proširenje...
Ma jeste, to je bilo; ima podataka iz tradicije o tome da je, valjda Trajan, ne drži me za reč, uglavnom pre Trajanovog mosta, bio uposlio celu armiju radnika da razbiju neki zid-branu od ko zna kada koja je dizala uzvodni deo dunava i tek onda je sazidao most. Malo sam ispozaboravio gde sam o tome gledao, ako ništa, setiće se Ilija.
 
Mrkalj:
Pogledajte prilog 1087720


Ma jeste, to je bilo; ima podataka iz tradicije o tome da je, valjda Trajan, ne drži me za reč, uglavnom pre Trajanovog mosta, bio uposlio celu armiju radnika da razbiju neki zid-branu od ko zna kada koja je dizala uzvodni deo dunava i tek onda je sazidao most. Malo sam ispozaboravio gde sam o tome gledao, ako ništa, setiće se Ilija.
Kliknite za proširenje...
Померали су Дунав не знам тачно који римски цар је изместио ток Дунава да ни проширио границе свог царства. Неки сматрају да је Поњавица остатак старог речног корита Дунава
Све то опет не доказује Троју на Авали нити било шта.
 
1642620356235.png


Fascinantan rad.

https://www.phil.uni-wuerzburg.de/fileadmin/04080200/Feudvar_I__1998_kompr.pdf

Kad ga Nemac uradi... 400 strana žive vage.

Titel Feudvar.png


NickFreak:
Померали су Дунав не знам тачно који римски цар је изместио ток Дунава да ни проширио границе свог царства. Неки сматрају да је Поњавица остатак старог речног корита Дунава
Све то опет не доказује Троју на Авали нити било шта.
Kliknite za proširenje...
Naravno da ništa nije dokazano. Ja ti kažem da apstrahuješ podatke o lokaciji Troje i samo da se uzme u obzir mogućnost ovakvih potopa.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Evo, intuicija je bila na mestu:



Feudvar​



Dr Predrag Medović kaže: “Feudvar je svojevrsni arheološki rezervat, gde su istraživači otkrili dragocene i izvanredne nalaze i otkrića koja u mnogome menjaju dosadašnju sliku o životu praistorijskih žitelja ovog dela Panonije u bronzanom i gvozdenom dobu.“
Ovaj arheološki lokalitet kod Mošorina, na severnoj ivici platoa Titelskog brega, ogledalo je Vatinske kulture ranog bronzanog doba čiji nosioci dominiraju Vojvodinom tokom ranog bronzanog doba. Feudvar se nalazio na glavnoj saobraćajnici koja je povezivala kontinentalnu Evropu sa istočnim Mediteranom i održavao je trgovačke kontakte sa mikenskom civilizacijom.
Radi se o metropoli, utvrđenoj moćnim bedemima od barske tvrde gline, sa armaturom od drvenih greda i palisadama na vrhu. Širina temelja bedema doseže i do 10m, a visina oko 4m. Ispod bedema sa spoljne strane nalazio se širok i dubok rov, tako da je prepreka za te prilike bila skoro nesavladiva. U naselje se ulazilo preko mosta na rovu. U bedemu je bila velika kapija. S obzirom na lokalne uslove, bedemi nisu bili od kamena kao u Mikeni, već od zemlje i drveta, čega je bilo u izobilju. Kuće su zrakasto bile poređanje u nizu i vodile su prema centru gde se odvijao ceo društveni život. Između kuća su bile uske ulice (širine do 1m). Pored stambenih objekata, u naselju je formiran i ekonomski deo sa kružnim silosima za žito, radionicama za livenje bronzanih predmeta i drugim radnim površinama.
  • image029.jpg
  • image030.jpg
Kuće su bile različitih dimenzija. Najveće su svakako pripadale plemenskim starešinama i podizane su na najdominantnijim delovima naselja. Osnovna konstrukcija zidova kuće su moćni direci, a između njih kolje sa pleterom i izolacijom od snopova trske. Zidovi su sa obe strane oblepljeni blatom sa plevom. Krov je građen od greda sa biljnim pokrivačem. Kod velikih i čvrsto građenih kuća ukrašavana je i fasada. Sastojala se od drvene štuakture oko prozora i vrata, a na zidovima su građeni i polustubovi sa kapitelima.
Sve je imitiralo konstruktivne i ukrasne elemente mikenske arhitekture, ali na panonski način. U kući se nalazilo ovalno ognjište, prostor za kućno posuđe, radni deo za posude sa žitom i žrvnjevima za mlevenje, prostor za spavanje, vertikalni razboj za tkanje, rezerve hrane, odeća i pokrivači i drugi kućni i lični pribor. Nije mnogo drugačije nego danas?
Različite dimenzije kuća najbolji su pokazatelj statusa, ekonomske i društvene moći vlasnika. Ispred ulaza u „glavni grad“ nalazilo se podgrađe, u kome se živelo komotnije nego u okviru bedema, ali i nebezbedno u ratnim vremenima.
Vatinci su bili zemljoradnici i stočari. Uzgajali su žitarice (jednozrna i dvozrna pšenica, raž, ječam, proso) i domaće životinje (svinja, ovca, koza, konj). Lovili su ribu. Sve je ovo arheologija potvrdila kako ostacima životinjskih kostiju i karbonizovanim semenkama, tako i oruđem i oružjem- udice, mreže, harpuni… Od rogova jelena pravljeni su usadnici za motike, parači za zemlju, igle…
Srednja bronza na Feudvaru ukazuje na opšti pad, uzrokovan klimatskim promenama, nema raskoši, stanovništvo je proređeno, mešaju se uticaji sa svih strana (iz Srema Belegiška kultura, iz JI Banata Dubovačka, sa SZ…). Opadanje se nastavlja i tokom kasnog bronzanog doba.
Starije gvozdeno doba je doba preporoda, kod nas poznato kao Bosutska grupa. Feudvar je gusto naseljen, ali su arhitektura, keramika i životni standard daleko jednostavniji, nema luksuznih formi.
Dolaskom Kelta u srpsko Podunavlje, gasi se kultura gvozdenog doba. Krajem 3 veka pre nove ere ugasio se život na Feudvaru. Za razliku od svih ostalih naselja starijeg gvozdenog doba koja su u Vojvodini naselili Kelti, ovde prave nekropolu, a manje naselje podižu zapadno od Feudvara.
Izvor:
SRP „Titelski breg“, Studija zaštite, Novi Sad, 2011.

A u kojoj su pajser-dimenziji zvanična geologija i arheologija pa oni mere slojeve lesa kao dokaz za Milankovićeva ledena doba sa ciklusima od 27.000 godina do 12 miliona godina - Bože im oprosti što primaju platu za džaba.
Kliknite za proširenje...
Имам ову ''живу'' књигу, када је будем нашао у мноштву, Мркаље поставићу документа везана за Тителски брег.
Предраг Медовић ВОЈВОДИНА У ПРАИСТОРИЈИ: Од Неандерталаца до Келта
27-thickbox_default.png


СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ "ТИТЕЛСКИ БРЕГ" ПРЕДЛОГ ЗА СТАВЉАЊЕ ПОД ЗАШТИТУ КАО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ I КАТЕГОРИЈЕ, ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ, Нови Сад, 2011, њу сам ти послао, знаш већ где.

Што се тиче књиге Студија заштите и издвојеног и пренесог у чланку, то је штуро преношење јер је књига Предрага Медовића на 155 страна, док је Студија заштите на 237 страна.
СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ ТИТЕЛСКИ БРЕГ_234.png

Студија заштите, педолошка мапа стр. 234.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
83
Pregleda
1.133
Frontiersman
Frontiersman
Nina
Srpski generali u Borodinskoj bici
Odgovora
7
Pregleda
308
Povijest
P
Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
239
Nina
Nina

Back
Top