Trojansko more - Panonsko more u doba antičke Troje

OIlija:
U drugim radovima sa naučnih skupova , Beograd 2010., Atena 2014, ..., rumunski tim se poziva na lesne naslage kao trag Panonskog mora .
Kliknite za proširenje...

Ali šta kažu; kakva im je hronologija?

OIlija:
Zanimljivo je da se koriste lesnim naslagama oko Deliblata , konkretnije oko Dupljaje . Apsurd je da tačno lociraju Kolhidu i ostale toponime sa putanje Argonauta , a ne ulaze u problematiku mora po kom Argonauti plove. Podjednako je apsurdno da lesne naslage kod Dupljaje koriste kao argumente za postojanje mora nakon propasti Atlantide iako znaju da su u tim lesnim slojevima pronađena Dupljajska kolica iz vremena Vinčanske civilizacije. Tako iako u svomm timu imaju geologe baš su na tom polju najviše podbacili .
Kliknite za proširenje...

Znači, ipak je reč o tvojoj interpretaciji, a ne njihovim nalazima?
 
OIlija:
https://www.facebook.com/photo?fbid=10216593648072206&set=gm.3097795173796403
časopis Misterije
1989. godina ,

Jan Husarik​

Kliknite za proširenje...
iQ4bREB.jpg

M1FfrnQ.jpg
 
1645347892465.png


Nevjerojatni Jan Husarik ! Da je obratio pažnju da je Troja ispod Ide - Avale bio bi mnogo precizniji u njenom lociranju.

Mrkalj:
iQ4bREB.jpg

M1FfrnQ.jpg
Kliknite za proširenje...

Odlično, meni nije dalo da postavim sliku , kao mnogo velika. Eno sam u komentarima postavio 12 i 13 stranicu pa i njih uradi ovako. U posebnoj objavi je poslednja stranica sa njegovim crtežima - kartama.
 
Ilija, ja se u fejsbuk ne razumem - moraš mi dati link na 13. i link na 14. stranu Misterija da bih uspeo da nađem.

Što se Deliblatske peščare tiče, naši bi i tu napravili deponiju da im nije stiglo sa Zapada da se tamo slučajno ne dozvoli pravljenje naselja te da se proglasi za park prirode. Razlog tome je da se kopanjem (npr. bunara) ne bi otkrilo šta leži ispod.

 
Mrkalj:
Ilija, ja se u fejsbuk ne razumem - moraš mi dati link na 13. i link na 14. stranu Misterija da bih uspeo da nađem.

Što se Deliblatske peščare tiče, naši bi i tu napravili deponiju da im nije stiglo sa Zapada da se tamo slučajno ne dozvoli pravljenje naselja te da se proglasi za park prirode. Razlog tome je da se kopanjem (npr. bunara) ne bi otkrilo šta leži ispod.

Kliknite za proširenje...
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10216596102093555&set=p.10216596102093555&type=3
 
Persida Kolofon Gemischt:
Reč je o natpisima u 8 krugova koje je našao Stefan Verković u kratovskom manastiru:



U tim natpisima u manastiru navedeno je kako je administrativno car Dušan podelio svoje carstvo:

1. Prvom savetniku Žarku podario je deo Makedonije
2. Podunavlje je dao Vukašinu i Uglješi
3. Italiju i Ohrid dao je Prilepu
4. Vuku Brankoviću dao je Braničevo sa Kučevom i okolnjim mestima
5. Županu Nikoli je podario Kostur i Trihalu
6. Bodanu je dao As u trojanskoj oblasti.
Kliknite za proširenje...
Ovde nedostaju podatci iz 2 kruga , znaš li šta je u njima pisalo?
 
OIlija:
3.7. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 7.
ТРОЈАНСКИ РУДНИЦИ – ЗЕЛИЈА (КОВИОНА)
2. Други борци од Зелијебеху,
Испод Идске најниже су стране.
Они беху баш имућни људи,
Црну воду пију из Есопа.
Слика 43. - Тројански рудници – Ида (Авала)
6. 2. Хомер описује састав Тројанске војске и поново својим шкртим стилом описује прецизну локацију града Зелије. На први поглед тешко би се закључило да је то прецизно и једнозначно одрадио. Шта би једном песнику из древних времена могло значити ИСПОД ИДСКЕ НАЈНИЖЕ СУ СТРАНЕ? Планина Ида има венац са врхом Гаргар и подножје око ње. Ми сад знамо да је то данашња планина Авала, али нам и то слабо помаже разумети која је то њена најнижа страна. Врх Авале је источно од града Троје, а њен масив се пружа од Кумодража на северу све до Ковионе изнад Раље на југу. Са западне стране је ток Симонета = Топчидерске реке и западни Идски долови, а са истока Сатнионет река данашња Завојничка река, Бубањ поток и источни Идски долови. Долине обеју ових река су на приближно истој надморској висини и подједнако удаљене од планинског гребена који се пружа паралелно са њима између њихових токова. Да је нека од ових страна нижа све би могло бити јасније.
Кад данас у опису географског предела употребимо појам најнижа страна углавном је то по орјентацији географске висине. Па је најнижа страна у ствари најјужнија страна, јер се висина пружа у правцу север - југ, а ширина у правцу запад - исток. Делује потпуно немогуће да је Хомер пре 3000 година могао у том смислу географске висине употребити појам - најнижа Идска страна - као најјужнија Идска страна.
Кад би тако било онда би се ово најнижа Идска страна односило на најјужнији део Авалског масива тј. На Ковиону или Парцански вис, а Зелија би била на месту данашње Раље.
И гле чуда баш на том месту наставак наведених стихова добија свој прави смисао.
ОНИ БЕХУ БАШ ИМУЋНИ ЉУДИ
Где то на периферији бораве имућни људи, они су углавном у престолном граду, а то је ту Троја. Како то овде на периферији у Зелији, баш имућни људи, по чему и од чега посташе имућни? Значи ли ово имућни у ствари богати? Бити богат у то време значило је у главном поседовати много злата и сребра. Тројански рудници злата и сребра су били на далеко чувени и једни од најбогатијих налазишта. Логично је да су били близу Троје, под Идом = Авалом су бројна рударска окна углавном других ископина, не првенствено злата и сребра.
Где су се онда налазили ти чувени Тројански рудници злата и сребра?
Слика 44. - Исечак из књиге „Експлоатација сребра на подручју Римских провинција, Далмације и Паноније“ - Анте Шкегро
Северно од Космаја на простору између Стојника, Губеревца, Парцана и Баба налазе се и сада непрегледна брда шљаке.
Слика 45. - Брда шљаке Тројанских рудника
Слика 46. - Гвоздена шљака – шљака пуна Гвожђа
Та шљака толико је богата гвожђем да су је Немци између два светска рата, као и народне власти у Титино време одвозили у жељезаре на поновно претапање. Много је одвежено али је још много остало. Поставља се питање, ако је то шљака из времена Римског царства зашто би ти Римљани оставили толике количине гвоздене полу обрађене руде? Иста таква брда шљаке у Италији Мусолини је претопио у гвожђе за израду тенкова. Тамо се зна да су то остаци етрурског рударства још из времена пре настанка Римског царства. Само код нас на Балкану као да никога и ничега није било пре доласка Римљана на ове просторе. Ту врсту обраде руда на отвореном описао је Страбон у својој Географији на примеру у Баскији у Шпанији.
„Галати сматрају да њихови сопствени рудници, како они на планини Цемменус тако и они који се налазе у подножју самих Пиринеја, су једнаки онима у Турдетанији; али се метали из последњих (Турдетаније) више поштују (на већој су цени). И у златној прашини, кажу, да су проналажени груменови тешки и по пола фунте, које су називали "палате". И њима треба само мало прераде. Они даље кажу да када се камење раздвоји у њему се налазе мале куглице које наликују брадавицама, а када је злато истопљено и пречишћено са неком врстом стипсе земље. Оно што преостаје је "Електрум"; и опет када се Електрум, који садржи мешавину сребра и злата истопи, сребро исцури док Злато остаје. Зато што се тај тип легуре лако кондензује и налик је камену. Из овог разлога такође је пожељно да се злато топи на пламену од угљене прашине, зато што мекоћа пламена више одговара супстанци која се приноси и спаја лако док пламен од угља троши (сагорева) већи део у зависности од своје јачине, сагорева злато и претвара у течно стање. Земља је сведена у потоке и испирана у коритима; или другачије у ископаној јами, у којој се сакупљена земља испирала.“
„Географија“ - Страбон
Како онда протумачити и објаснити ЦРНУ ВОДУ ПИЈУ ИЗ ЕСОПА?
Како то моћни, богати људи из Зелијо пију црну воду из Есопа, од чега вода неке реке може бити црна?
Можда негде другде вода може поцрнети из неког другог разлога, али ова вода Есопа је црна због начина обраде руде како ју је Страбон описао. У Тројанским рудницима код Зелије уз богате наслаге руде злата, сребра и олова налазе се и наслаге угља. Тако да су на брдима покрај рударских окана на отворену површину раширили слој угљене прашине па слој богате руде па поново слој угља. Кад се угаљ просуши следи његово паљење. Под темпаратурама те ватре долази до топљења злата, сребра и олова, који се сливају низ брдо у припремљене јарке, претопљена шљака остаје на брду као подлога за следећи процес. Тако слој по слој насташе огромна брда шљаке богата гвожђем и другим састојцима који се нису успели исталити. Како Страбон описује, следећа фаза је испирање припремљених јарака ради скупљања грумења истопљених састојака. Вода односи угљену прашину, пепео и другу јаловину, сливајући се у најближе водене токове, остављајући за собом драгоцен талог. Извори и токови реке Есоп - данашње Раље налазе се управо испод наведених брда шљаке, тако да се велики део тих вода којима су се изапирали јарци сливао у њу и њену воду чинио црном.
Податак да је вода Есоп = Раље била црна у време Тројанског рата непобитно потврђује постојање овакве врсте рударења на овом подручју у то време. То рударење омогућавало је локалном становништву да буду имућни и изузетно богати златом и сребром, како их Хомер описује. Све ово заједно не оставља простор сумњи да се Хомеров опис најниже Идске стране односи управо на најјужнију страну планинског масива Авале данас познат под називом Ковиона, онда изнад Зелије,данас изнад Раље. Тако је Хомер у неколико речи прецизно описао положај Тројанских рудника, града Зелије, изворе реке Есоп, чија локација омогућава лоцирање других важних Тројанских градова који су се налазили у близини њеног даљег тока. Уз све те драгоцене податке добисмо потврду за оно што се чинило немогуће, да је Хомер у свом опису најниже Идске стране употребио опис најјужније географске тачке планинског масива Иде = Авале.

Фотографија корисника Ilija Ogorelica
Фотографија корисника Ilija Ogorelica
Фотографија корисника Ilija Ogorelica
Kliknite za proširenje...
Zaista žalosno kada na ovaj način dobijemo potvrdu lokacije TROJANSKIH RUDNIKA ZLATA I SREBRA ISPOD IDSKE NAJNIŽE STRANE
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
83
Pregleda
1.140
Frontiersman
Frontiersman
Nina
Srpski generali u Borodinskoj bici
Odgovora
7
Pregleda
311
Povijest
P
Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
239
Nina
Nina

Back
Top