OIlija
Zainteresovan član
- Poruka
- 447
5. 3. ZLATNORUNA ARGONAUTIKA
Sljedećeg dana, 1000
A i nadošle noći, duž halipske prođoše zemlje.
Njima dooranja nije sa volima niti do kakva
Voćnjaka s medenim plodom, a isto tako ni stada
Ne napasaju oni na pašnjaku vlažnu od rose,
Nego krševitu zemlju obrađuju bogatu gvožđem, 1005
Koje zamjenjuju kupnjom za živež. I nikada njima
Zora bez naporna rada nesvanjuje, već se u dimu
I isparavanju crnu iscrpljuju mučeći muku.
Za njima odmah potom i rt Genetova Zeusa
Oplove ondje i hitro kraj zemlje tibarenske prođu. 1010
Ondje kad žene djecu porađaju mužima svojim,
Oni sami stenju i padnu tada u krevet,
A i povežuglavu. A one se brinu da dobro
Muževe hrane i kupelj za rodilje spremaju njima.
Za njima prolažahu kraj Svete gore i zemlje 1015
Gdjeno u mosinama po brdima stanuju oni
Mosineki, što otud i sami dobiše ime.
Drukčije običaje i prava imaju oni.
Sve što se obično radi u javnosti ili u puku
Ili na trgu, sve to u svojoj obave kući. 1020
Sve pak što činimo mi u sobama, oni to vani
Nasred ulice rade, i nitko ih ne kori zbog tog.
Nije ih stid ni općit pred narodom, nego k’o svinje
Koje se tove, bez imalo srama spram nazočnih ljudi
Spolno opće na zemlji sa ženama svatko sa svakom. 1025
Njihov međutim kralj u najvišoj mosini sjedi
Gdjeno presude prave dosuđuje narodu brojnom.
Jadnik, jer ako bi u čem pogriješio dijeleći pravdu,
Onda bi toga ga dana zaključali držeć ga gladna.
Prošavši pokraj njih, već blizu bjehu nasuprot 1030
Otoku Aresovu, i vale su veslima sjekli
Cijeloga dana, jer blag ih u sumrak napustio vjetar.
Gore vidješe već i neku Aresa pticu
Kako se vinula zrakom, stanaricu otoka onog
Da je rumunsko zapadno Podkarpatje zaista prostor pokraj koga su plovili Argonauti potvrdu pronalazimo u nastavku putanje nakon napuštnja teritorije Amazonki na Termodontu . Plovidba je nastavljena uz obalu pokraj raznih narda sve dok se Argonauti nisu uputili prema Aresovom otoku .
Kad se probudiše, jutrom zapuh’o je umjeren vjetar.
Nato digoše jedra, a ta se pod naletom vjetra
Napeše. Aresov otok za njima ostade brzo. 1230
Sljedeće noći pak mimoiđoše Filirin otok.
Ondje je Uranov sin, na Olimpu kada je vlad’o
Nad Titanima -Kron, a Zeus u kretskoj se špilji
Bio hranio još med Kuretima rastući idskim,
Reju prevariv leg’o uz Filiru. Boginja njih pak 1235
Usred postelje nađe, a on sa ležaja skočiv
Pobježe obličjem nalik na konja s dugačkom grivom.
Ostaviv ono mjesto i boravište od stida
Filira, kći Okeana u prostrana brda Pelazga
Dođe, gdje rodi Hirona čudovišnog, konju u jednom, 1240
Bogu pak u drugom slična, u postelji s jednim i drugim.
Odanle prođoše pak kraj Makrona i zemlje Behira
Beskrajne, prođoše pokraj drzovitijeh Sapira,
Za njima i Bizera. I povazdan plovljahu naprijed
Brzo, jer ih je blag neprestano nosio vjetar. 1245
Već se na njihovu putu pomaljao zakutak Ponta,
Već su se dizali strmci na obzoru kavkaskog gorja
Vrletni, gdje je Prometej na kršnim hridima uda
Sapetih mjedenima neslomljivim negvama orla
Hranio svojom jetrom, kad taj bi doletio natrag. 1250
Svečera vidješe ga gdje oštrim cikom svrh lađe
Njihove leti preko njih do oblaka, ali je ipak
Krilima potresao sva jedra proletjevši mimo.
Jer veličina njemu k’o eterske ne bješe ptice.
Nego je krilima brzim k’o glatkim veslima mah’o. 1255
Nedugo poslije toga Prometejev čuše jaukav
Glas kom je čupao jetra. Od jauka je tutnjio eter
Sve dok ne sphziše opet mesoždernog orla što istim
Putom se vraćao natrag sa gore se vinuvši u zrak.
Noću, zahvaljujući poznavanju Argovu, stignu 1260
Na Fas, što teče široko, i krajnje granice Ponta.
Jedra međutim odmah i križak unutra u dupke
Rašve spreme i slože. A odmah odvojiše i sam
Jarbol i ustranu ga položiše. Odmah u struju
Veslima jaku riječnu zaploviše. Rijeka se njima 1265
Šumeći na sve strane prepuštala. S lijeve im ruke
Kavkaz strmeniti bješe sa gradom kitejske Ee,
S druge pakAresova poljana i gajevi sveti
Ponovo u Crnomorskoj verziji putanje Argonauta Aresov i Filirin otok se proglašavaju mitskima jer nadomak današnjeg Kavkaza u Crnom Moru nema ni otočića . Zato na karti urađenoj pomoću programa Flood maps , sa nivoom mora od 140 metara nadmorske visine - kakvo je bilo u to vreme , lako ih pronalazimo nedaleko današnjeg Baia Marea tj. ondašnje Kolhide !
Problem lokacije drevnog Kavkaza davno su naveli i opisali Strabon , Diodorus , Jordanes i još mnogi autori drevnih spisa . Iz dosad obrađene putanje Argonauta postaje jasno da se prvi - pravi Kavkaz nalazio na kraju obale Ponta = Panonskog mora , na njegovom sjevero-istoku u jednom djelu današnjeg Karpatskog gorja !
STRABO
GEOGRAPHY
BOOK XI, CHAPTER 5
5 The story that have been spread far and wide with a view to glorifying Alexander are not accepted by all; and their fabricators were men who cared for flattery rather than truth. For instance: they transferred the Caucasus into the region of the Indian mountains and of the eastern sea which lies near those mountains from the mountains which lie above Colchis and the Euxine; for these are the mountains which the Greeks named Caucasus, which is more thirty thousand stadia distant from India; and here it was that they laid the scene of the story of Prometheus and of his being put in bonds; for these were the farthermost mountains towards the east that were known to writers of that time. And the expedition of Dionysus and Heracles to the country of the Indians look like a mythical story of later date, because Heracles is said to have released Prometheus one thousand years later. And although it was a more glorious thing for Alexander to subdue Asia as far as the Indian mountains than merely to the recess of the Euxine and to the Caucasus, yet the glory of the mountain, and its name, and the belief that Jason and his followers had accomplished the longest of all expeditions, reaching as far as the neighbourhood of the Caucasus, 506and the tradition that Prometheus was bound at the ends of the earth on the Caucasus, led writers to suppose that they p241 would be doing the king a favour if they transferred the name Caucasus to India.
5 Приче које су се прошириле надалеко и шире са циљем да прославе Александра не прихватају сви; а њихови творци били су људи који су бринули за ласкање а не за истину. На пример: пребацили су Кавказ у регион Индијских планина и источног мора које лежи у близини тих планина од планина које леже изнад Колхиде и Еуксина; јер ово су планине које су Грци прозвали Кавказ, удаљене више од тридесет хиљада стадија од Индије; и ево, они су поставили сцену приче о Прометеју и његовом стављању у свезе; јер су то биле најудаљеније планине према истоку које су познавали писци тог доба. А експедиција Диониза и Херакла у земљу Индијанаца изгледа као митска прича каснијег датума, јер се прича да је Хераклес пустио Прометеја хиљаду година касније. И иако је за Александра било славније да покорава Азију све до индијских планина, него само удубљење Еуксина и Кавказа, ипак слава планине, њено име и вера да су Џејсон и његов следбеници су извели најдужу од свих експедиција, достигавши чак и околицу Кавказа, 506 и традиција да је Прометеј био везан на крајевима земље на Кавказу, навела је писце да претпостављају да ће они учинити краљу услугу ако су име Кавказ пренели у Индију.
The Origin and Deeds of the Goths
Author: Jordanes
[Sidenote: THE CAUCASUS]
Inasmuch as I have twice mentioned this mountain-range, I think it not out of place to describe its extent and situation, for, as is well known, it encompasses a great part of the earth with its continuous chain. Beginning 53 at the Indian Ocean, where it faces the south it is warm, giving off vapor in the sun; where it lies open to the north it is exposed to chill winds and frost. Then bending back into Syria with a curving turn, it not only sends forth many other streams, but pours from its plenteous breasts into the Vasianensian region the Euphrates and the Tigris, navigable rivers famed for their unfailing springs. These rivers surround the land of the Syrians and cause it to be called Mesopotamia, as it truly is. Their waters empty into the bosom of the Red Sea. Then turning 54 back to the north, the range I have spoken of passes with great bends through the Scythian lands. There it sends forth very famous rivers into the Caspian Sea—the Araxes, the Cyrus and the Cambyses. It goes on in continuous range even to the Rhipaeian mountains. Thence it descends from the north toward the Pontic Sea, furnishing a boundary to the Scythian tribes by its ridge, and even touches the waters of the Ister with its clustered hills. Being cut by this river, it divides, and in Scythia is named Taurus also. Such then is the great range, 55 almost the mightiest of mountain chains, rearing aloft its summits and by its natural conformation supplying men with impregnable strongholds. Here and there it divides where the ridge breaks apart and leaves a deep gap, thus forming now the Caspian Gates, and again the Armenian or the Cilician, or of whatever name the place may be. Yet they are barely passable for a wagon, for both sides are sharp and steep as well as very high. The range has different names among various peoples. The Indian calls it Imaus and in another part Paropamisus. The Parthian calls it first Choatras and afterward Niphates; the Syrian and Armenian call it Taurus; the Scythian names it Caucasus and Rhipaeus, and at its end calls it Taurus. Many other tribes have given names to the range. Now that we have devoted a few words to describing its extent, let us return to the subject of the Amazons.
[Странице: КАВKАЗУС]
Како сам већ два пута споменуо овај планински ланац, мислим да није непотребно описивати његов обим и ситуацију, јер, као што је познато, обухвата велики део земље својим непрекидним ланцем. Почевши од 53. до Индијског океана, где је окренут према југу, топло је, испуштајући паре на сунцу; тамо где лежи отворено на северу изложено је хладним ветровима и мразу. Потом се савијајући натраг у Сирију, не само да шаље много других потока, већ излива из својих обилних груди у Васианенсиан регион Еуфрате и Тигрис, пловеће реке познате по својим непрекидним изворима. Ове реке окружују Сиријску земљу и проузрокују је да се она зове Месопотамија, онаква каква заиста јесте. Њихове воде испразне у корито Црвеног мора. Затим скрећући 54 назад на север, домет о коме сам говорио пролази великом завојем кроз скитске земље. Тамо шаље веома познате реке у Каспијско море - Араксе, Ћиру и Камбизе. Наставља у непрекидном домету чак и до рипијских планина. Одатле се спушта са севера према Понтском мору, пружајући границу скитским племенима својим гребеном и чак додирује воде Истера са својим грудитим брдима. Исечена овом реком, она се дели, а у Скити се зове и Бик. Такав је тада велики распон, 55 скоро најснажнијих планинских ланаца, уздижући се по врховима и природном структуром снабдевајући мушкарце непрегледним упориштима. Ту и тамо се дели где се гребен раздвоји и остави дубок јаз, формирајући сада Каспијска врата, па опет Арменску или Киликанску, или ма каквог имена места. Ипак су једва проходни за вагон, јер су обе стране оштре и стрме, као и веома високе. Распон има различита имена код различитих народа. Индијанац га назива Имаус, а у другом делу Паропамисус. Партхиан га назива прво Цхоатрас, а затим Нифате; сиријски и арменски га зову Бик; Скити га зову Кавказ и Рипеј, а на крају га зову Бик. Многа друга племена дала су имена опсегу. Сада када смо посветили неколико речи описивању његовог обима, вратимо се теми Амазона.
Sljedećeg dana, 1000
A i nadošle noći, duž halipske prođoše zemlje.
Njima dooranja nije sa volima niti do kakva
Voćnjaka s medenim plodom, a isto tako ni stada
Ne napasaju oni na pašnjaku vlažnu od rose,
Nego krševitu zemlju obrađuju bogatu gvožđem, 1005
Koje zamjenjuju kupnjom za živež. I nikada njima
Zora bez naporna rada nesvanjuje, već se u dimu
I isparavanju crnu iscrpljuju mučeći muku.
Za njima odmah potom i rt Genetova Zeusa
Oplove ondje i hitro kraj zemlje tibarenske prođu. 1010
Ondje kad žene djecu porađaju mužima svojim,
Oni sami stenju i padnu tada u krevet,
A i povežuglavu. A one se brinu da dobro
Muževe hrane i kupelj za rodilje spremaju njima.
Za njima prolažahu kraj Svete gore i zemlje 1015
Gdjeno u mosinama po brdima stanuju oni
Mosineki, što otud i sami dobiše ime.
Drukčije običaje i prava imaju oni.
Sve što se obično radi u javnosti ili u puku
Ili na trgu, sve to u svojoj obave kući. 1020
Sve pak što činimo mi u sobama, oni to vani
Nasred ulice rade, i nitko ih ne kori zbog tog.
Nije ih stid ni općit pred narodom, nego k’o svinje
Koje se tove, bez imalo srama spram nazočnih ljudi
Spolno opće na zemlji sa ženama svatko sa svakom. 1025
Njihov međutim kralj u najvišoj mosini sjedi
Gdjeno presude prave dosuđuje narodu brojnom.
Jadnik, jer ako bi u čem pogriješio dijeleći pravdu,
Onda bi toga ga dana zaključali držeć ga gladna.
Prošavši pokraj njih, već blizu bjehu nasuprot 1030
Otoku Aresovu, i vale su veslima sjekli
Cijeloga dana, jer blag ih u sumrak napustio vjetar.
Gore vidješe već i neku Aresa pticu
Kako se vinula zrakom, stanaricu otoka onog
Da je rumunsko zapadno Podkarpatje zaista prostor pokraj koga su plovili Argonauti potvrdu pronalazimo u nastavku putanje nakon napuštnja teritorije Amazonki na Termodontu . Plovidba je nastavljena uz obalu pokraj raznih narda sve dok se Argonauti nisu uputili prema Aresovom otoku .
Kad se probudiše, jutrom zapuh’o je umjeren vjetar.
Nato digoše jedra, a ta se pod naletom vjetra
Napeše. Aresov otok za njima ostade brzo. 1230
Sljedeće noći pak mimoiđoše Filirin otok.
Ondje je Uranov sin, na Olimpu kada je vlad’o
Nad Titanima -Kron, a Zeus u kretskoj se špilji
Bio hranio još med Kuretima rastući idskim,
Reju prevariv leg’o uz Filiru. Boginja njih pak 1235
Usred postelje nađe, a on sa ležaja skočiv
Pobježe obličjem nalik na konja s dugačkom grivom.
Ostaviv ono mjesto i boravište od stida
Filira, kći Okeana u prostrana brda Pelazga
Dođe, gdje rodi Hirona čudovišnog, konju u jednom, 1240
Bogu pak u drugom slična, u postelji s jednim i drugim.
Odanle prođoše pak kraj Makrona i zemlje Behira
Beskrajne, prođoše pokraj drzovitijeh Sapira,
Za njima i Bizera. I povazdan plovljahu naprijed
Brzo, jer ih je blag neprestano nosio vjetar. 1245
Već se na njihovu putu pomaljao zakutak Ponta,
Već su se dizali strmci na obzoru kavkaskog gorja
Vrletni, gdje je Prometej na kršnim hridima uda
Sapetih mjedenima neslomljivim negvama orla
Hranio svojom jetrom, kad taj bi doletio natrag. 1250
Svečera vidješe ga gdje oštrim cikom svrh lađe
Njihove leti preko njih do oblaka, ali je ipak
Krilima potresao sva jedra proletjevši mimo.
Jer veličina njemu k’o eterske ne bješe ptice.
Nego je krilima brzim k’o glatkim veslima mah’o. 1255
Nedugo poslije toga Prometejev čuše jaukav
Glas kom je čupao jetra. Od jauka je tutnjio eter
Sve dok ne sphziše opet mesoždernog orla što istim
Putom se vraćao natrag sa gore se vinuvši u zrak.
Noću, zahvaljujući poznavanju Argovu, stignu 1260
Na Fas, što teče široko, i krajnje granice Ponta.
Jedra međutim odmah i križak unutra u dupke
Rašve spreme i slože. A odmah odvojiše i sam
Jarbol i ustranu ga položiše. Odmah u struju
Veslima jaku riječnu zaploviše. Rijeka se njima 1265
Šumeći na sve strane prepuštala. S lijeve im ruke
Kavkaz strmeniti bješe sa gradom kitejske Ee,
S druge pakAresova poljana i gajevi sveti
Ponovo u Crnomorskoj verziji putanje Argonauta Aresov i Filirin otok se proglašavaju mitskima jer nadomak današnjeg Kavkaza u Crnom Moru nema ni otočića . Zato na karti urađenoj pomoću programa Flood maps , sa nivoom mora od 140 metara nadmorske visine - kakvo je bilo u to vreme , lako ih pronalazimo nedaleko današnjeg Baia Marea tj. ondašnje Kolhide !
Problem lokacije drevnog Kavkaza davno su naveli i opisali Strabon , Diodorus , Jordanes i još mnogi autori drevnih spisa . Iz dosad obrađene putanje Argonauta postaje jasno da se prvi - pravi Kavkaz nalazio na kraju obale Ponta = Panonskog mora , na njegovom sjevero-istoku u jednom djelu današnjeg Karpatskog gorja !
STRABO
GEOGRAPHY
BOOK XI, CHAPTER 5
5 The story that have been spread far and wide with a view to glorifying Alexander are not accepted by all; and their fabricators were men who cared for flattery rather than truth. For instance: they transferred the Caucasus into the region of the Indian mountains and of the eastern sea which lies near those mountains from the mountains which lie above Colchis and the Euxine; for these are the mountains which the Greeks named Caucasus, which is more thirty thousand stadia distant from India; and here it was that they laid the scene of the story of Prometheus and of his being put in bonds; for these were the farthermost mountains towards the east that were known to writers of that time. And the expedition of Dionysus and Heracles to the country of the Indians look like a mythical story of later date, because Heracles is said to have released Prometheus one thousand years later. And although it was a more glorious thing for Alexander to subdue Asia as far as the Indian mountains than merely to the recess of the Euxine and to the Caucasus, yet the glory of the mountain, and its name, and the belief that Jason and his followers had accomplished the longest of all expeditions, reaching as far as the neighbourhood of the Caucasus, 506and the tradition that Prometheus was bound at the ends of the earth on the Caucasus, led writers to suppose that they p241 would be doing the king a favour if they transferred the name Caucasus to India.
5 Приче које су се прошириле надалеко и шире са циљем да прославе Александра не прихватају сви; а њихови творци били су људи који су бринули за ласкање а не за истину. На пример: пребацили су Кавказ у регион Индијских планина и источног мора које лежи у близини тих планина од планина које леже изнад Колхиде и Еуксина; јер ово су планине које су Грци прозвали Кавказ, удаљене више од тридесет хиљада стадија од Индије; и ево, они су поставили сцену приче о Прометеју и његовом стављању у свезе; јер су то биле најудаљеније планине према истоку које су познавали писци тог доба. А експедиција Диониза и Херакла у земљу Индијанаца изгледа као митска прича каснијег датума, јер се прича да је Хераклес пустио Прометеја хиљаду година касније. И иако је за Александра било славније да покорава Азију све до индијских планина, него само удубљење Еуксина и Кавказа, ипак слава планине, њено име и вера да су Џејсон и његов следбеници су извели најдужу од свих експедиција, достигавши чак и околицу Кавказа, 506 и традиција да је Прометеј био везан на крајевима земље на Кавказу, навела је писце да претпостављају да ће они учинити краљу услугу ако су име Кавказ пренели у Индију.
The Origin and Deeds of the Goths
Author: Jordanes
[Sidenote: THE CAUCASUS]
Inasmuch as I have twice mentioned this mountain-range, I think it not out of place to describe its extent and situation, for, as is well known, it encompasses a great part of the earth with its continuous chain. Beginning 53 at the Indian Ocean, where it faces the south it is warm, giving off vapor in the sun; where it lies open to the north it is exposed to chill winds and frost. Then bending back into Syria with a curving turn, it not only sends forth many other streams, but pours from its plenteous breasts into the Vasianensian region the Euphrates and the Tigris, navigable rivers famed for their unfailing springs. These rivers surround the land of the Syrians and cause it to be called Mesopotamia, as it truly is. Their waters empty into the bosom of the Red Sea. Then turning 54 back to the north, the range I have spoken of passes with great bends through the Scythian lands. There it sends forth very famous rivers into the Caspian Sea—the Araxes, the Cyrus and the Cambyses. It goes on in continuous range even to the Rhipaeian mountains. Thence it descends from the north toward the Pontic Sea, furnishing a boundary to the Scythian tribes by its ridge, and even touches the waters of the Ister with its clustered hills. Being cut by this river, it divides, and in Scythia is named Taurus also. Such then is the great range, 55 almost the mightiest of mountain chains, rearing aloft its summits and by its natural conformation supplying men with impregnable strongholds. Here and there it divides where the ridge breaks apart and leaves a deep gap, thus forming now the Caspian Gates, and again the Armenian or the Cilician, or of whatever name the place may be. Yet they are barely passable for a wagon, for both sides are sharp and steep as well as very high. The range has different names among various peoples. The Indian calls it Imaus and in another part Paropamisus. The Parthian calls it first Choatras and afterward Niphates; the Syrian and Armenian call it Taurus; the Scythian names it Caucasus and Rhipaeus, and at its end calls it Taurus. Many other tribes have given names to the range. Now that we have devoted a few words to describing its extent, let us return to the subject of the Amazons.
[Странице: КАВKАЗУС]
Како сам већ два пута споменуо овај планински ланац, мислим да није непотребно описивати његов обим и ситуацију, јер, као што је познато, обухвата велики део земље својим непрекидним ланцем. Почевши од 53. до Индијског океана, где је окренут према југу, топло је, испуштајући паре на сунцу; тамо где лежи отворено на северу изложено је хладним ветровима и мразу. Потом се савијајући натраг у Сирију, не само да шаље много других потока, већ излива из својих обилних груди у Васианенсиан регион Еуфрате и Тигрис, пловеће реке познате по својим непрекидним изворима. Ове реке окружују Сиријску земљу и проузрокују је да се она зове Месопотамија, онаква каква заиста јесте. Њихове воде испразне у корито Црвеног мора. Затим скрећући 54 назад на север, домет о коме сам говорио пролази великом завојем кроз скитске земље. Тамо шаље веома познате реке у Каспијско море - Араксе, Ћиру и Камбизе. Наставља у непрекидном домету чак и до рипијских планина. Одатле се спушта са севера према Понтском мору, пружајући границу скитским племенима својим гребеном и чак додирује воде Истера са својим грудитим брдима. Исечена овом реком, она се дели, а у Скити се зове и Бик. Такав је тада велики распон, 55 скоро најснажнијих планинских ланаца, уздижући се по врховима и природном структуром снабдевајући мушкарце непрегледним упориштима. Ту и тамо се дели где се гребен раздвоји и остави дубок јаз, формирајући сада Каспијска врата, па опет Арменску или Киликанску, или ма каквог имена места. Ипак су једва проходни за вагон, јер су обе стране оштре и стрме, као и веома високе. Распон има различита имена код различитих народа. Индијанац га назива Имаус, а у другом делу Паропамисус. Партхиан га назива прво Цхоатрас, а затим Нифате; сиријски и арменски га зову Бик; Скити га зову Кавказ и Рипеј, а на крају га зову Бик. Многа друга племена дала су имена опсегу. Сада када смо посветили неколико речи описивању његовог обима, вратимо се теми Амазона.
