Tvrdnje da je bilo „kupovine glasova", „organizovanog dovođenja birača" i drugih neregularnosti tokom izbornog procesa obeležile su ono što bi trebalo da bude praznik demokratije - glasanje 17. decembra u Srbiji.
O tome se govori i u izveštaju Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), objavljenom dva i po meseca posle održavanja izbora.
Ova organizacija je navela da „ostaje nekoliko važnih pitanja koja se odnose na obezbeđivanje jednakih uslova, mera za sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija i državnih resursa, razdvajanja zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje, i efikasnih mehanizama za sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, poput kupovine glasova".
Zbog sumnji da je bilo primanja mita i paralelnog glasanja, bilo je posla i za
tpravosuđe, a Više javno tužilaštvo je naložilo dalje istrage za pojedinačne slučajeve.
Dok je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, više puta izjavio da su izbori bili „najčistiji i najpošteniji dosad", opozicioni blok Srbija protiv nasilja je organizovao proteste i tražio međunarodnu istragu o procesu glasanja.
Po objavljivanju izveštaja ODIHR, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je njime „stavljena tačka na priču o krađi izbora".
BBC je pripremio spisak najupečatljivijih zabeleženih sumnji u izveštajima domaćih i stranih posmatrača.
Šta je zaključio ODIHR?
„Celokupnu prigušenu kampanju, u kojoj je dominirao aktuelni predsednik, karakterisale su zaoštrena polarizacija, agresivna retorika, lična diskreditacija, verbalno zlostavljanje i zapaljivi rečnik", navodi se u
izveštaju ODIHR-a.
Iako su sloboda izražavanja i okupljanja uglavnom poštovane u kampanji, „slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme za podsticanje birača izazvali su zabrinutost da li je mogao da napravi izbor bez nepotrebnog pritiska".
„Ove prakse, pored pojedinih izazova da opozicija ima pristup u javnosti, nakrivile su teren za igru i zamaglile liniju između države i partije, što je u suprotnosti sa pravilima OEBS iz Kopenhagena iz 1990", dodaje se.
U nizu preporuka, naglašeno je da „zakon treba da obezbedi jasno razdvajanje javne službe i aktivnosti funkcionera tokom kampanje".
„Vlasti treba da spreče zastrašivanje i pritisak na birače, među kojima i zaposlenih u javnim i državnim institucijama i preduzećima, i ojačati mehanizme nadzora", preporuka je ODIHR-a.
Sve preporuke objavila je agencija Beta, o čemu
možete pročitati ovde.
Srpske vlasti su već primenile brojne preporuke ODIHR i nastaviće da to čine, rekla je premijerka Brnabić na konferenciji.
„Ovaj izveštaj stavlja tačku na sve besmislice i laži o krađi izbora.
„Ne postoje nikakvi ni dokazi, ni kritike u vezi sa onim što su nazivali 'krađom izbora', samim preporukama je jasno da su izbori bili fer i pošteni", kaže Brnabić.
Istakla je i da „nema pomena o bilo kakvoj međunarodnoj istrazi", kao „ni preporuke da izborna lista ne sme da nosi ime osobe koja nije kandidat".
Dodaje da je izveštaj ODIHR-a „neuporedivo objektivniji od izveštaja drugih međunarodnih institucija".
Predstavnici opozicionog bloka Srbija protiv nasilja su različito videli izveštaj ODIHR-a, ocenjujući da je njime „potvrđeno da izbori nisu bili ni fer ni demokratski", kako je to rekao
Pavle Grbović za N1.
CRTA: 'Glasači dovođeni iz inostranstva'
„Rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu", bio je
zaključak Crte na osnovu prikupljenih materijala posmatrača.
Osnovni razlog za ovaj zaključak su „organizovane migracije birača", naveli su predstavnici domaće nevladine organizacije koja je na dan izbora 17. decembra imala 3.000 posmatrača na teren, koji su bili raspoređeni na 500 biračkih mesta u Beogradu i još toliko u Srbiji.
U Beograd su dovođeni ljudi iz drugih delova Srbije i inostranstva, pre svega Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, da bi glasali na izborima u prestonici, kaže Crta.
Kako bi ostvarili pravo glasa, prijavljivani su na adrese u Beogradu.
„Organizovane migracije birača su fenomen koji je povezan s fiktivnim prebivalištima.
„One nisu ni legalne ni legitimne i u suprotnosti su s osnovnim principima izbornog prava", navela je Crta, organizacija, koja od 2016. prati izbore.
Ovi ljudi su dolazili do više svojevrsnih punktova, poput beogradske hale Arena, gde su dobijali informacije o biračkom mestu na kojem treba da glasaju.
Potom su organizovano odvoženi na birališta.
„Na 14 odsto birališta u Beogradu uočen je primer organizovanog dovođenja birača iz drugih mesta u Srbiji, nadgledanog glasanja i mogućih manipulacija identitetom birača", naveli su iz Crte, i priložili fotografije kao dokaz.
Brnabić je odbacila navode Crte, rekavši da se radi o „nagađanju i insinuacijama".
„Birački spisak pokazuje da se od aprila 2022. do decembra 2023. broj birača u Beogradu povećao za mizernih 0, 8 procenata, što je 12.907 ljudi", rekla je Brnabić o izveštajju Crte.
Na dan izbora, 17. decembra, granicu sa Bosnom i Hercegovinom prešlo je 20.360 ljudi, „od kojih značajan broj njih nema srpsko državljanstvo, ali je i značajan broj dece", rekla je kasnije Brnabić.
Opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja tvrdila da je tog dana u Beogradu glasalo 40.000 ljudi iz Republike Srpske.
Međutim, opozicioni političari ih potom više nisu pominjali, tvrdeći da je bilo 'fantomskih birača', što je vlast negirala.
Cesid: Veći broj nepravilnosti
