Totalitarne i Destruktivne Sekte

MaranAta

Ističe se
Poruka
2.303
Омладина Новог Београда организовала трибину о сектама

Превара иза димне завесе
У организацији Клуба младих СПО у Новом Београду, одржана је трибина под називом: "Штетан утицај верских секти на децу и омладину". У препуном клубу "Плакат" о погубном деловању секти на физичко и ментално здравље младих говорили су мр Богдан Тодоров, новинар, и Александар Сенић, публициста.

Колико су опасне верске секте, на који начин нас угрожавају, у чему је разлика између секташких и црквених учења, само су нека од питања која су интересовала Новобеограђане.

Данас у Србији има преко 150 секти, под чијим је директним или индиректним утицајем око пола милиона људи . Велика бројност секти, добра организованост и упорност да придобију што више младих, довољан је разлог да се друштво забрине за будућност омладине.

- Све секте су по свом унутрашњем устројству тоталитарне и по последицама свога деловања деструктивне. Основни циљ им је да промене личност свог новог члана. У првој фази, труде се да растуре постојећи идентитет, тако што ће све вредности које човек поседује довести у питање. Друга фаза је убацивање нових садржаја у постојећу празнину. На крају следи учвршћивање нових садржаја. Тада настаје нова личност, каже Александар Сенић.

Након дужег боравка у неким источњачким сектама, попут, Харе Кришна, честа су физичка и ментална оболења. Људи напуштају савремену медицинску терапију. Више се верује новим надрилекарима који помажу разним техникама медитације и дијеталном исхраном. Вегетаријанска исхрана може довести до поремећаја у метаболизму. Јеховини сведоци, на пример, одбијају трансфузију крви што може имати за последицу смртни исход.


Теже да разоре породицу
Према речима Богдана Тодорова, корен и стуб свакога друштва, државе и националне цркве јесте чврста породица која треба да се проширује са потомством. Са друге стране, секте су организације које својим религиозним учењима теже да разоре породицу. То најбоље знају родитељи чија су деца жртве секти.

Први контакт са нечастивим силама деца имају путем телевизије и радија. Док раскалашене рок групе у својим песмама подучавају да је све дозвољено, у филмовима страве и ужаса, популарним страним серијама (Фамилија Адамс) и цртаћима, деца сазнају да су једино вештице, духови и друге сподобе праведна бића.

- Касније малишани почињу да опонашају омиљене јунаке, попут Бетмена - човека слепог миша. Иако је, по нашој културној матрици, слепи миш злодух, на цртаном филму се он приказује као победник - симбол правде која се једино може стећи ноћу. Ако забраните приказивање таквих цртаних филмова, директно ускраћујете право дистрибутеру таквог духовног отпада, каже Тодоров.

Своје пропагандне материјале секташи најчешће деле испред основних школа. По школским огласним таблама срећу се најаве за концерте духовне музике Шри Ћимноја.

Велика разорна снага
До тешких менталних поремећаја може довести и дужи боравак у сатанистичким сектама. Црна ружа, Сатанина војска, Међународни савез вештица, само су неки називи који привлаче пажњу младих.

- Када дечко доспе до адолесцентског доба и нагони почну да бујају, а мама и тата помало сметају, појави се прелепа сатанисткиња која је спремна да му све удовољи. У истом друштву су и њене другарице, исто толико атрактивне. Ту је и дрога, да их све заједно добро опусти. Од једном долази до губљења веза са породицом и препуштања сатанизму, каже Тодоров.

У намери да обезбеде што безбрижнији живот сатанисти су спремни да удовоље вођи секте, који је у дослуху са црним ђаволом. Уколико се то од њих захтева, спремни су и да изврше самоубиство, само да би се обезбедио што удобнији живот у паклу.

Тешка економска ситуација, недостатак хришћанске етике, веронауке у основним школама и сталне родитељске бриге, ствара огромну празнину у душама младих људи, што све заједно погодује бујању верских секти. Секташки центри су обично у богатим земљама. Њихова литература се штампа на најквалитетнијем папиру и веома је јефтина. Издања Богават-Гите (верске хиндуистичке читанке) припадници Харе кришна продавали су у вредности две пакле цигарета. То је било у време када су се појавила сабрана дела владике Николаја (Велимировића), која су коштала као две инжењерске плате. Зато данас већина Срба има Богават-Гиту као стални декор у својој кући.

Велика разорна снага и погубан утицај који имају секте на младе људе није само рак-рана њиховог верског образовања, већ и опасност од пада традиционалних етичких вредности. Зато је патриотски чин и морална обавеза родитеља, свештеника, педагога, школских психолога и наставника да се озбиљније посвете овом проблему, - порука је са овог веома посећеног скупа.

... наставиће се... :wink:
 
Postaviti hrišćanske sekte pod isti kalup sa satanističkim dokazuje ko se za šta interesuje i šta mu je cilj .
Veći napadi na JS nego na sataniste dokazuje
čega se državna pravoslavna crkva boji .
A ako počnemo o tome koliko mladih a i starih je ta ista crkva ohrabrila i povela u prošli rat a da ne spominjemo sve ostale .
Koliko novaca je uzela od vernika (čitaj: članova)
Stati iza nekog publiciste i novinara stvarno je smešno , smešno i jadno za jednu tkzv pravu crkvu.
Na kraju krajeva vrlo dobro se zna da Hristova crkva nije deo sveta a time ni jedna državna religija koja dela sa vlastima .
 
Misim da ovaj prvi sastav pokazuje da nam je podosta toga trulo i jadno u drzavi Srbiji a reci cu i zasto je tako. Bar sa mog gledista. Nas problem je beda, velika beda. Svedoci smo (evo cak i na ovom forumu) da kod nas nema tolerancije, nema prihvatanja drugih. Teme u vezi muslimana su same po sebi dovoljne. Nema ni prihvatanja drugih religija, verskih sekti, pa cak ni meditacije, joge. A da je vecina naseg sveta u stanju da putuje, da vidi sveta, da malo uziva u zivotu sa parama, da se priusti jedan kvalitetniji zivot ne bi nas bilo briga je li nam komsija musliman, sektas ili nesto trece. Dokle budemo upordjivali prosecnu platu porosackom korpom nema sumnje da je vecina u strahu za egzistenciju pa otuda i svo to ujedanje i netrpeljivost.
Meni su npr. smesne tvrdnje nasih crkvenih pobornika kako ce nas sekte unistiti. Jer da podsetimo ta uloga je prvo bila rezervisana za hrvate, pa za muslimane, a sad za sektase. To je malo patoloski problem.
Mi Srbi cemo zaista i nestati ako ne stvorimo par proizvoda po kojima cemo biti prepoznatljivi u svetu.
Nema ovo sve puno veze sa religijom ali bojim se ima sa istinom.
 
С е к т е - појам, подела, појавни облици деловања

Увод
Последње две деценије овога века обележене су двема болестима које су се у својим почецима шириле као епидемије (заразне болести које захватају једну област), да би сада постале праве пандемије (заразне болести које захватају скоро цео свет). Те две болести јесу АИДС и секте. Секте разарају физичко, ментално и духовно здравље. Оне доводе до расипања националних енергија и одузимају појединачним нацијама снагу преко потребну за опстајање, одбрану и развој. Секте делују разорно по појединца, породицу, друштво и државу. Изазивају унутрашњи одлив мозгова, који је много опаснији од оног спољашњег. При спољашњем одливу мозгова једна земља је свесна да појединце који су је напустили нема више на бројном стању и да на њих не може рачунати. При унутрашњем одливу мозгова људи постоје на бројном стању, на њих се рачуна, али ће они у одсудном тренутку издати своју земљу. То је својеврсна ентропија националне енергије. Нација и држава коју су напале секте доживеће својеврсну имплозију - урушиће се управо због поменуте ентропије националне енергије. Секте раслабљују организам једне нације, чине га неотпорним на штетне утицаје и доводе до његовог пропадања, тако да он постаје жртва утицаја који би га, можда,били много теже оборили на плећа да није био изложен подривачком утицају секти. У Србији постоји око 120 организација које се могу назвати сектама, а са њима, је на различите начине, повезано око 500.000 људи. На питање да ли постоје секте које су регистроване, одговор је одричан. Нигде у свету не постоје организације реги-строване као секте. Једна група формално правно може бити регистрована као верска заједница, група грађана, хуманитарна организација и слично. Ознаку секта та организација добија на основу својега програма, унутрашњих односа, појавних облика и последица својега деловања.


Психомутација
Процес врбовања и увлачења у секту, који почиње после првог обраћања и побуђивања интересовања, одвија се у три фазе:

Остављање утиска, изазивање задивљености предло-женим програмом организације, разарање личне сигурности и одвајање од дотадашњег окружења. У особе која се врбује доводе се у питање и ремете њен дотадашњи религијски став и/или поглед на свет. При томе улогу играју сугестивни елементи и стварање, односно појачавање страхова.
Мењање постојећег идентитета и изградња новог. Тако настали вакуум испуњава се новим начинима размишљања и понашања те новим емоцијама. Често сугестивно изазвани доживљаји и испланиране случајности помажу да се измене сопствена схватања. Психолошки утицај групе ту игра важну улогу. Људи се за кратко време промене и истовремено изграде нови идентитет.

Стабилизовање и учвршћивање новог идентитета. Промена и нова оријентација морају бити стабилизоване и учвршћене. Циљ је да нова убеђења и нове вредности буду тако усвојени да их члан изван групе непоколебиво заступа и брани те за њих врбује нове чланове. При стицању и учвршћивању новог идентитета заједница групе игра суштинску улогу. Ова заједница делује на заинтересованог понекад позитивно, утолико што у њој на изглед постоји истинити однос заједништва. У ствари се та -заједница- своди на јаку социјалну контролу. При томе се користе следеће методе контроле:

Контрола понашања: Начин живота често је строго нормиран. То значи делимично или потпуно прописану исхрану, одевање или одговарајућа упутства за обреде и медитације. Лични животни простор тако се све више сужава. Док се размишљање у складу са системом награђују, “ отпадничко” понашање може донети казну. Ко активно учествује у својем кажњавању најчешће и сам верује да је заслужио те казне.


... наставиће се... :wink:
 
Контрола мишљења: Нови чланови често некритички и непромишљено прихватају ново учење и нову терминологију. Послушност наређењима одозго очигледно је важна лекција коју је потребно научити : “ Ти си нико и ништа, учитељ је све”. Тотална слобода захтева тоталну послушност.Вође, додуше не могу прописати лична размишљања, али осећања и разум у нормалним случајевима следе понашање.

Контрола осећања: Стварање, осећања кривице и страха покушава се да се члан веже за групу. За то су нарочито пријемчиви осетљиви, идеалистички настројени људи. Пошто се критички ставови често тумаче као недовољна убеђеност и учење, кривац се мора одужити кроз,на пример, више рада, медитације, учења и слично. Ово се у неким групама појачава извештајима о понашању у којима појединац мора дати детаљан опис својих свакодневних погрешака.При томе настаје неизрецив притисак да се, у складу са учењем организације, остварују висока постигнућа. Последице могу бити стална исцрпљеност или осећања кривице и ниже вредности.

Контрола информација и окружења: Тамо где су могућности информисаења контролисане, ту је могућност критичког и самосталног делања битно смањена. Што је приступ мас - медијима и образовању мањи, то је веће везивање за учење и праксу одговарајуће групе. Један од облика контроле информација јесте и пракса да се учење заинтересованима предаје само мало по мало.

Наставиће се... :wink:
 
Velik se trud ulaže, kako bi se opravdalo ono, što je odavno zapisano propasti...

Pljuvanje na druge ukazuje na strah (bar ima još trunke savsesti) od svetlosti i time dana uništenja i pravi je primer "izgrađujučeg dela" prave religije, o kojoj bi mogli da napišemo bar isto ako ne i pedesetak strana više.
 
Otkrivenje, 14:8

8. И други анђео за њим иде говорећи: Паде, паде Вавилон град велики: јер отровним вином курварства свог напоји све народе.

Ovo je sve od mene po tome pitanju.
 
Ахххх... како ли сам ја то "глуп", па не разумем шта ти то хоћеш да кажеш. Ипак, остаје чињеница да сам те позвао да отворено кажеш шта имаш, и да за то немаш муда. 8)
 
Како се понашати ако је неко у секти?

Уколико се у окружењу нађе особа која је под утицајем секте, потребно је деловати брзо и промишљено. Одлучујући је при томе став према жртви ( детету, партнеру, рођаку, пријатељу).

Потребно је имати у виду следећа упутства:

Никада не пребацујте себи. Када је реч о детету или партнеру пребацивање је скоро унапред упрограмирано. Ако стално лупате главу око тога шта сте погрешно урадили, то никоме не користи. Напротив, то само може ослабити Ваш лични положај, пошто од жртве стално очекујете реч разрешења која ће Вас ослободити пребацивања себи. Таква ситуација стучно се назива козависношћу. Чињеница је: однос са жртвом крајње је угрожен.Морате имати у виду губитак,раздвајање и раскид. Можда ће звучати бездушно, али немојте дозволити да жртва постане једини садржај Вашег живота. Средите свој живот. То је полазна основа за личну снагу. Тек и само тада можете заиста помоћи жртви.

Ваша наклоност веома је важна. Иако одбацујете групу којој жртва припада покажите жртви да никада нећете престати да њој поклањате пажњу и љубав.Водите рачуна да не прекинете контакт са њом. У разговорима је неопходно да у први план ставите ваше личне односе, а не организацију. Уколико је жртва Ваше дете или малолетна особа, делајте брзо и доследно, искористите своја родитељска права.

Никада не напуштајте жртву. Љубав, наклоност и поверење које сте били поклонили свом детету или партнеру оставили су на њима траг. Ниједна, ма колико подмукла техника не може то избрисати.

Одредите своју позицију. У разговору са жртвом потребно је да увек изнесете своје виђење. Ко се плаши да ће јасним ставовима прекинути последњу везу са жртвом вара се. Мекушасто повлађивање не користи никоме. Будите спремни да водите дијалог и реците јасно и гласно своје мишљење. Међутим, избегавајте да при томе било шта пребацујете ( “ Како само можеш “).Пустите жртву да Вам исприча шта се догодило. То ће, можда, бити најбоља могућност да жртва изнесе лични став. У групама се жртвама не даје никаква могућност за нешто такво.

Никада не покушавајте да преобраћате. Нипошто не примењујте мере као што је “ депрограмирање”, које би жртву требало да преобрати. То је, према ставовима савремене психијатрије и психологије, недопустиво и изузетно опасно, а у већини земаља и кажњиво. Жртва није била приметила како је потпала под утицај секте и како је њен идентитет постепено измењен. Тако до крајњих граница угрожени идентитет може “ депрограмирањем “ бити потпуно и неповратно уништен.Обратите се искусном психијатру или психологу који ће помоћи у лечењу душевних рана. Уколико Ваши напори не уроде плодом, немојте примењивати никакав притисак. Што је ваш притисак већи, то је веће окретање жртве од Вас.

Пажљиво са поклонима. Немојте жртви давати новац ни драгоцености. Такве ствари обично не доспевају у жртвине руке, већ их узима вођство групе, а Ви то, наравно , не желите.

Сакупљајте информације. Потрудите се да о групи сакупите што је могућно више информација (књиге, новинске написе и слично).Такве ствари су корисне ако је потребно да и Ви одете на неки састанак секте. При томе се не ослањајте на свој здрав разум , већ на стручне информације.

Сакупљајте доказе. Бележите све догађаје и податке у вези са жртвом и групом (контакте, прво обраћање, промене у понашањеу и слично). Записујте сва имена, све адресе и бројеве телефона који се односе на жртву и секту. Ово може бити велика помоћ приликом лечења.

Посаветујте се. Потражите савет од стручњака, најпре психијатра или психолога, а затим и од истраживача који се баве сектама. Четири ока виде боље него два.
Из угла психотерапије, најважније је приликом лечења жртава секти применити мере које уливају поверење да ће жртва бити ослобођена зависности од секте. За младе који су жртве секте најважније је осећање прихваћености. Пребацивања и критике потпуно су погрешни. Ако млада особа треба да постане свесна своје зависности и ситуације у којој се налази, онда је потребно пружити јој заштиту и подршку, а не окривљавати је због постојећег стања. Најважније је изградити ново искуство о Ја и ми, да би се изградила нова заједница изван секте. Младе је потребно охрабривати да започну нови живот, да се ослободе зависности и да уђу у нову заједницу. Све ово поставља велике изазове не само пред психологе, већ и пред родитеље. Није ствар у томе да се младима дају унапред припремљене и одређене идејне одреднице већ да се млади тако васпитају да сами могу проценити шта је добро, а шта не. То је најбоља заштита од манипулација.

Наставиће се... :wink:
 
to sinko to, samo kratko i jasno
volim vas mlade sto odmah predjete na stvar
a ne samo da filozofirate i filozofirate
ja to volim pravo pa u debelo meso
mislim mesance onako krto
rekla bih da si dobra krtina
zasada toliko
ce se javi baka posle
 
Pozdravljam napore da se razobliče destruktivne sekte.
Tome bih doprineo s nekoliko napomena:

Prvo.
Treba razlikovati sekte koje spadaju u verski biznis od onih koje se bave nekom posebnom duhovnošću. Na primer, Jehovini svedoci su obični biznismeni, oni vrbuju usamljene starce da bi pridobili njihovo poverenje i tako im na kraju uzeli imovinu. Njihovu ideologiju kao da je Volt Dizni izmislio. To je priča za idiote. Tu su i druge sekte koje na kraju, kada iscrpe žrtvu, nagovore je da je najbolje da se ubije. Praktično.

Drugo.
Vegetarijanstvo je naučno dokazano kao jedino ispravno za ljudsku ishranu i ne treba ga odbacivati samo zato što ga neke sekte propagiraju.

Treće.
Takozvane 'velike religije' tj. crkve su tokom istorije pobile mnoooooooogo više ljudi od svih sekti zajedno.

Četvrto.
Ovu borbu protiv sekti ne treba voditi s ciljem da se ljudi 'vrate' 'jedinoj pravoj veri, pravoslavlju', (jer bi to tada bilo samo još jedno sektašenje) nego pošteno i jednostavno da se spreči zaista destruktivno delovanje pojedinih sekti.
 

Back
Top