Православље и време

ННПКИ

Ističe se
Poruka
2.011
Време у Православљу није само хронолошка димензија; оно је сагледавано као пут којим се крећемо ка вечности. Православни календар са својим празницима и постовима није ту само да обележава пролазак дана, већ да нас подсећа на духовни пут и циклусе спасења.

Литургијско време, посебно, је израз православног разумевања времена као свете стварности. Свака литургија је поновно проживљавање Христовог живота, смрти и васкрсења. У том смислу, време се савија и простире тако да сваки тренутак може бити искуство вечности.

Православни пост је још један пример овог дубоког разумевања времена. Пост није само одрицање од хране или пића; то је време духовне припреме, самопрегледа и обнове. Постом се "чисти време", припремајући вернике да уђу у светост великих празника.

У православној традицији, време је такође повезано са молитвом. Молитва је начин да се превазиђе обично време и да се уђе у дијалог са Богом, који је изван времена. Православни монаси често проводе сате у молитви.

Коначно, православно разумевање времена је уско повезано са концептом вечности. Време није само пут ка смрти, већ и ка васкрсењу и животу који не познаје крај. Сваки тренутак је прилика да се живи у складу са вечним истинама, да се воли и служи у светлости вечне Божије присутности.
 

Back
Top