Too old or not?

[DESTINY kiss]

Ja bas danas zakljucih kako sam mnogo matora
Od kako sam pocela da raduckam nesto i da budem apsolvent mislim da sam vec mnogo stara. Nisam klinka, nemam slobodno vreme vise samo tri nedelje odmora cu imati leti , pa onda peglanje kosulja, pa za neku godinu brak , deca, samo dosadne stavi me cekaju i ciklus pos'o - kuca- vikend. Mozda je to samo do promene u bioritmu i shoka sto radim
Imate li utisak da ste za nesto previse matore, da li vam nedostaje nesto iz perioda kad ste bile klinke, ili iz mladjih dana nebitno da li su za vas mladji dani od 16-22 ko meni ili od 30-37?

Prvo,hvala bogu sto vise nisam klinka Ne daj boze te pameti vise..
Drugo,nikad se ne bi vratila unazad,ni minut,dan a kamoli godinu!
I ne,nista mi ne nedostaje.. A po najmanje "blejanje"....
I da,jedva cekam da pocnem da radim! I da zaradim svoj dinar,kupim sebi cipele od "svojih"para...DA."zrelost" me raduje..Nikad necu imati taj utisak da sam "previse matora"..ni "previse mlada"..
Uzivaj u tome sto radis,uzivaj u godinama u kojima si,sve ima svoje drazi

 

[Trilijan]

Goddess, POTPUNO te razumem!

Evo i ja sam sad u tvojoj kozi bas i jedino me drzi nada da je ovo samo prolazna faza dok se ne naviknem i ne uhodam.

Ja sam pre radila kod mene na faksu i mogu ti reci da je to u sustini bila jedna veeeelika opustencija bila i da ti profesori sa fakulteta realno propuste da odrastu. Sad se, posle nepuna dva meseca gnjavaze sa nadobudnim direktorima, tupavim radnicima i dzangrizavim investitorima, osecam deset godina starije i samo cekam par dana odmora. Jos se ja svojski trudim da odrzim pozitivnu energiju u svom resoru kako znam i umem, do te mere da sam ozbiljno pocela da se interesujem za lik i delo Milke Forcan i tako tih likova.

Majke mi, ja se divim Milki Forcan! KAKO joj samo uspeva!!!! Ne znam, meni se sve to cini previse komplikovano i zamrseno i cesto se probudim ujutro zabrinuta hocu li uspeti i zao mi je sto vise nisam student da mogu da sama gospodarim svojim vremenom i da od mene zavisi samo moj zivot, ali opet, cvrsto verujem da je to sve samo faza dok ne stanes na svoje noge i dok se ne naviknes a da cu onda shvatiti da se nista sustinski nije promenilo i da sam idalje ona stara.

Uostalom, vidis sta nam ove iskusnije forumasice kazu. Ima zabave, samo moras da naucis da se opustis. Ako je za utehu, sad bar ne moras toliko da razmisljas o parama, zar ne!

 

[marina.c]

Ja bas danas zakljucih kako sam mnogo matora
Od kako sam pocela da raduckam nesto i da budem apsolvent mislim da sam vec mnogo stara. Nisam klinka, nemam slobodno vreme vise samo tri nedelje odmora cu imati leti , pa onda peglanje kosulja, pa za neku godinu brak , deca, samo dosadne stavi me cekaju i ciklus pos'o - kuca- vikend. Mozda je to samo do promene u bioritmu i shoka sto radim
Imate li utisak da ste za nesto previse matore, da li vam nedostaje nesto iz perioda kad ste bile klinke, ili iz mladjih dana nebitno da li su za vas mladji dani od 16-22 ko meni ili od 30-37?

...izvini, ja ti ne bih ni toliko dala!

Da, matora sam ali ne previše (ima i starijih!), ništa mi ne nedostaje iz perioda kad sam bila klinka( i ne bih volela da budem više klinka sve i da mogu).
Nedostaje mi (ali pomalo i samo ponekad kad me iznerviraju deca a muž razočara!) dani kad sam imala tu negde oko 22...(ja mogu ,mogu sve sa dvadeset i dve...) i kad sam bila riba...


P.S. Sad sam baba-riba...Eto....

 

[Tristran]

Ja bas danas zakljucih kako sam mnogo matora
Od kako sam pocela da raduckam nesto i da budem apsolvent mislim da sam vec mnogo stara. Nisam klinka, nemam slobodno vreme vise samo tri nedelje odmora cu imati leti , pa onda peglanje kosulja, pa za neku godinu brak , deca, samo dosadne stavi me cekaju i ciklus pos'o - kuca- vikend. Mozda je to samo do promene u bioritmu i shoka sto radim
Imate li utisak da ste za nesto previse matore, da li vam nedostaje nesto iz perioda kad ste bile klinke, ili iz mladjih dana nebitno da li su za vas mladji dani od 16-22 ko meni ili od 30-37?

Svaka životna faza ima svoje čari.

 

[limunada]

Ja bas danas zakljucih kako sam mnogo matora
Od kako sam pocela da raduckam nesto i da budem apsolvent mislim da sam vec mnogo stara. Nisam klinka, nemam slobodno vreme vise samo tri nedelje odmora cu imati leti , pa onda peglanje kosulja, pa za neku godinu brak , deca, samo dosadne stavi me cekaju i ciklus pos'o - kuca- vikend. Mozda je to samo do promene u bioritmu i shoka sto radim
Imate li utisak da ste za nesto previse matore, da li vam nedostaje nesto iz perioda kad ste bile klinke, ili iz mladjih dana nebitno da li su za vas mladji dani od 16-22 ko meni ili od 30-37?

Ne...Ne bih sad mogla ići u diskoteku nikako...

 

[Hellen]

Ne govorimo o bebama pobogu. TV reklame uticu na nesigurne zene, za mene ce uvek biti lepse Alberta Fereti i Laura Biadjioti od plastike ali ko se spram plastike meri verujem da je opterecujuce.


Elem, zasto je lose biti otvoreno sasav i sa 60? Ili izgledati mladjano? Ili biti mladjan duhom? Za mene je sve to veliki uspeh, kada neki covek postigne starost a u dusi je otvoreno dete ( u normalnom kontekstu a ne cinicnom piskanju u pesku) za moj ukus to moze biti samo plus kao zgrada. Vrlo sam srecna sto moj zivot bogate takve osobe, njih biram i okruzujem se optimizmom koji zraci i obasjava prostoriju. Turobnost ne donosi zrelost, neko moze biti zreo a opat imati najsiri osmeh na svetu i naivnost deteta...tuzno je sto se u nasoj sredini cene osobine kao sto "teska realnost", patetika, iskustvo koje preti, "zivot je opaka igra", cinizam, sarkazam koji je daleko miljama od Monti Pajtona...takve price me sputavaju i opeterecuju. Ja na svet gledam kao na veliku zabavu, za mene je posao zabava, ne dam sebi da potonem, ne dam da me prekriju negativnosti...necu, i da, bicu dete - baka u tregerasicama koja uziva u Diznijevim crtacima cak i bez unuka...sve sto me oplemenjuje biram da postane deo mog sveta...u Voliju, Sreku, Nemu nema stete

Болдовано - ти ме ишчуђавајући се питаш КО тако размишља, ја ти одговорим да је то образац који нам сервира цела данашња култура, а ти на то кажеш ''за мене је лепше...''. То што је нешто ЗА ТЕБЕ лепше не побија моју тврдњу о ултимативном диктату младости и негацији старости, година, зрелости...
Управо у прилог томе говори и остатак твог поста : ти си дебело насела на ту пропаганду о потреби за ''вечном младошћу'' јер говориш да желиш да увек будеш дете, и да не даш себи да те ''прекрију негативности''.
Зашто је бити дете нешто толико позитивно, а зашто се негативности повезују са старењем?

Зашто је толико добро ''бити дете'', по сваку цену, чак и у пензионерским данима, а лоше је осећати се и понашати се онако како јесте: у скалду са годинама - то јест пређеном километражом и животним искуством? Шта значи ''бити дете''? Бити весео, гледати на живот са радошћу, уживати? Видиш да си подлегла пропаганди.
Зашто мислиш да се не може бити весео, гледати на живот са радошћу и уживати ако себе доживљаваш као шездесетогодишњака (што и јеси), а не као оседелог десетогодишњака?

 

[Hellen]

Da li ste gledali dokumentarac "Young at heart" - o horu u kom je najmladja osoba stara 75 godina, a pevaju obrade punk i rok bendova ? i naravno imaju ture po Evropi... na jutjubu je mnogo njihovih pesama, ali film je lepsi jer belezi probe - majko mila, kakva ekipa! - a coveku koji sa njima radi cestitam na strpljenju... Divno zezanje, a svi matori i bolesni... i ponovo u pubertetu
https://www.youtube.com/watch?v=fOXDXd8i4M

a najbolje je kako tekstovi dobro poznatih hitova zvuce kada ihh pevaju ovi senilni matorci: missim, Purple Haze

Мени се ово јако допада....само ми се не допада део реченице ''поново у пубертету'', јер опет испада да је добро зезање, провод, песма, акција - да је све то везано само за пубертет.
Знам пубертетлије који живе и понашају се као да имају по 120 година, а са друге стране имам пријатељицу која је туристички водич и која сипа безобразне вицеве из рукава. Кад смо је питали одакле их зна толико - каже све их је покупила од пензоса када је водила старачки дом на екскурзију. Каже да је зезање на њиховим екскурзијама врхунско, често много боље него на нечијим матурским.
Ствар је неших предрасуда наметнутих културом: младост је лепа, старост је ружна, па ако нам је лепо у старости - то значи да мислимо и понашамо се као клинци а не да смо МИ сами ти који бирамо како ћемо живети, и у младости и у старости, да само од нас зависи, а не од броја наших година...
Што је најцрње, има много људи који , чим пређу тридесету, подлегну тим наметнутим ставовима па пусте пивске стомаке, завале се у фотеље и смрде тамо до краја живота правдајући се тиме да ''то приличи њиховим годинама''....

 

[Hellen]

Ovo je vise zalosno nego sto je primer..
ne bih zelela da dozivim takvu starost..

Мени је ово са падобраном сјајно!

 

[just S.]

Ja bas danas zakljucih kako sam mnogo matora Od kako sam pocela da raduckam nesto i da budem apsolvent mislim da sam vec mnogo stara. Nisam klinka, nemam slobodno vreme vise samo tri nedelje odmora cu imati leti , pa onda peglanje kosulja, pa za neku godinu brak , deca, samo dosadne stavi me cekaju i ciklus pos'o - kuca- vikend. Mozda je to samo do promene u bioritmu i shoka sto radim
Imate li utisak da ste za nesto previse matore, da li vam nedostaje nesto iz perioda kad ste bile klinke, ili iz mladjih dana nebitno da li su za vas mladji dani od 16-22 ko meni ili od 30-37?

 

[Mali čičak]

Болдовано - ти ме ишчуђавајући се питаш КО тако размишља, ја ти одговорим да је то образац који нам сервира цела данашња култура, а ти на то кажеш ''за мене је лепше...''. То што је нешто ЗА ТЕБЕ лепше не побија моју тврдњу о ултимативном диктату младости и негацији старости, година, зрелости...
Управо у прилог томе говори и остатак твог поста : ти си дебело насела на ту пропаганду о потреби за ''вечном младошћу'' јер говориш да желиш да увек будеш дете, и да не даш себи да те ''прекрију негативности''.
Зашто је бити дете нешто толико позитивно, а зашто се негативности повезују са старењем?

Зашто је толико добро ''бити дете'', по сваку цену, чак и у пензионерским данима, а лоше је осећати се и понашати се онако како јесте: у скалду са годинама - то јест пређеном километражом и животним искуством? Шта значи ''бити дете''? Бити весео, гледати на живот са радошћу, уживати? Видиш да си подлегла пропаганди.
Зашто мислиш да се не може бити весео, гледати на живот са радошћу и уживати ако себе доживљаваш као шездесетогодишњака (што и јеси), а не као оседелог десетогодишњака?

Normalno je negativnosti povezivati sa starenjem, jer sa starenjem opada fizička kondicija, pojavljuju se mnoge bolesti, telo se opušta i stari, umornije je...
Mislim možemo se mi lagati i pričati kako i mladi su bolesni i mladi ovo i mladi ono... ali realnost ne možeš izbeći...
Naravno da je najbezbrižnije biti dete, nisi svestan svega ružnog što postoji oko tebe, zaštićen si, imaš par misli u glavi i sigurno nisu posao, ručak i peglanje... već sex, izlasci, momci... jednom reči uživanje...

I naravno da se može lepo živeti i u 50-im... ali bezbrižnije ne...

 

[november child]

Normalno je negativnosti povezivati sa starenjem, jer sa starenjem opada fizička kondicija, pojavljuju se mnoge bolesti, telo se opušta i stari, umornije je...
Mislim možemo se mi lagati i pričati kako i mladi su bolesni i mladi ovo i mladi ono... ali realnost ne možeš izbeći...
Naravno da je najbezbrižnije biti dete, nisi svestan svega ružnog što postoji oko tebe, zaštićen si, imaš par misli u glavi i sigurno nisu posao, ručak i peglanje... već sex, izlasci, momci... jednom reči uživanje...

I naravno da se može lepo živeti i u 50-im... ali bezbrižnije ne...

..dobro bre chichak, ako ti je u glavi sex, izlasci i momci, onda teshko da si dete?
..ovo mu dodje u prilog onome da hocemo da budemo deca valjda sve dok ne dobijemo svoju decu..

 

[Mali čičak]

..dobro bre chichak, ako ti je u glavi sex, izlasci i momci, onda teshko da si dete?
..ovo mu dodje u prilog onome da hocemo da budemo deca valjda sve dok ne dobijemo svoju decu..

Pa sa 15-16 godina to je glavna okupacija valjda... bar meni bila... nisam baš razmišljala o tome hoću li sutra stići da uradim sav posao, da operem crni veš, ispeglam majice, i oribam wc...
Možda je isto onome ko je sve te kućne i radne poslove radio od 10-e godine... jer nije imao roditelje ili je bio primoran... ali ne možeš reći da si sad bezbrižnija, nego sa svojih 15 godina?

 

[november child]

..sa 15-16 definitivno nisi nesvestan svega ruznog oko sebe,
bezbrizan i zashticen (narochito ako su ti sex, momci i izlasci u glavi)
a narochito sa 15-16 nemash PAR MISLI U GLAVI..

..zato sam i mislila da si govorila o mladjoj deci..

..mozda si ti bila drugachija tinejdzerka, ali misli, konstrukcije, brige i problemi koji tutnjaju
kroz petnaestogodishnji mozak su mnogo BITNIJI I VECI korisniku tog mozga
nego shto je meni danas da se setim da kliknem dugme za start na mashini za vesh..

 

[tara]

ono što meni tu smeta jeste moj strah od sve veće odgvornsoti, sve većih obaveza
posebno me plaši strah od odgvornsoti kada je uloga roditelja u pitanju
i sad ako sam omašila temu samokzniću se : )

 

[gost 114587]

Ja bas danas zakljucih kako sam mnogo matora
Od kako sam pocela da raduckam nesto i da budem apsolvent mislim da sam vec mnogo stara. Nisam klinka, nemam slobodno vreme vise samo tri nedelje odmora cu imati leti , pa onda peglanje kosulja, pa za neku godinu brak , deca, samo dosadne stavi me cekaju i ciklus pos'o - kuca- vikend. Mozda je to samo do promene u bioritmu i shoka sto radim
Imate li utisak da ste za nesto previse matore, da li vam nedostaje nesto iz perioda kad ste bile klinke, ili iz mladjih dana nebitno da li su za vas mladji dani od 16-22 ko meni ili od 30-37?

nemam utisak da sam matora za bilo sta. covek je mlad onoliko koliko se oseca mladim, a ja se jos uvek osecam kao sa 18.

 

[Ванда]

ono što meni tu smeta jeste moj strah od sve veće odgvornsoti, sve većih obaveza
posebno me plaši strah od odgvornsoti kada je uloga roditelja u pitanju
i sad ako sam omašila temu samokzniću se : )

А ја мислим да је ово прави одговор!
Била тема о годинама, о томе како се понашамо и како размишљамо у односу на неко друго време, али је ово баш тема о страху од старења, обавеза, одговорности..тако сам је ја разумела.

 

[kreki samuraja]

Imate li utisak da ste za nesto previse matore, ili iz mladjih dana nebitno da li su za vas mladji dani od 16-22 ko meni ili od 30-37?

Ne,
Ali
Imam utisak da cu da postanem matora i po krstenici a da mladost necu da iskoristim na pravi nacin. I stalno od toga strahujem, i stalno.

da li vam nedostaje nesto iz perioda kad ste bile klinke,

Ne nedostaje mi bezumno opijanje i povracanje pred svima, kresanje sa svima redom, prostacke odevne kombinacije, sintetika, lencarenje od jutra do sutra i ostalo sto sad vrsnjakinje praktikuju. Niti mislim da ce tako nesto ikad da mi zafali.

 

[Hellen]

Normalno je negativnosti povezivati sa starenjem, jer sa starenjem opada fizička kondicija, pojavljuju se mnoge bolesti, telo se opušta i stari, umornije je...
Mislim možemo se mi lagati i pričati kako i mladi su bolesni i mladi ovo i mladi ono... ali realnost ne možeš izbeći...
Naravno da je najbezbrižnije biti dete, nisi svestan svega ružnog što postoji oko tebe, zaštićen si, imaš par misli u glavi i sigurno nisu posao, ručak i peglanje... već sex, izlasci, momci... jednom reči uživanje...

I naravno da se može lepo živeti i u 50-im... ali bezbrižnije ne...

Па шта знам, ево ја сам у петој деценији и нисам болесна, богухвала..сем кад ме закачи кијавица или кад ме жига раме.
Ок, умарам се лакше него са 15, али не толико да би ме о ограничавало у било чему што желим. С друге стране, бити одрастао, зрео, самосталан доноси толике бенефиције, толике олакшице у животу - одговорности јесу веће али су и слободе неизмерно веће! Човек је обично паметнији јер има много искуства иза себе, не срља више у глупости, не лупа главом о зид, добро познаје себе, своје могућности и способности, своје квалитете и мане, стекао је сигурност, уме боље да процени друге људе, уме да каже НЕ, зна шта хоће од живота и колико може....а петнаестогодишњак се тек тражи, лута, тек упознаје и себе и свет и самим тим се болније суочава са свиме око себе. А да не кажем да је ограничен вољом матораца, парама матораца, мора да учи, да ради шта му се каже...не држи свој живот у својим рукама, не одлучује о себи...
Ја рекох - најстарија сам била у 16. години. То је било време самоспознаје, суочавања са собом, отварања очију...Одрастање је веома болно, само смо ми склони да заборавимо колико смо искрено патили у тинејџерским годинама јер нам се са овог аспекта те патње чине смешне....али онда нам нису биле смешне, биле су искрене и дубоке!

Што се болдованог тиче - опет је питање шта је за кога уживање. Јесте лакше бити безбрижан, пустити мозак на пашу...али онда би требало да завидимо онима који су полудели па нису свесни себе ни света око себе, ако нам је идеал да ни о чему не размишљамо, само да се препуштамо.

Ја не припадам тој врсти људи. Имала сам дивну младост, али не бих волала да и сада, у овим годинама, морам да танцујем око родитељског новчаника, око тога до кад смем да останем напољу, не бих се више (хвала лепо, доста ми било) ломила око сваке оцене, стрепела пред испите... Мнооого више ми се допада слобода одраслих година него сва ''безбрижност'' младости!

 

[Mali čičak]

..sa 15-16 definitivno nisi nesvestan svega ruznog oko sebe,
bezbrizan i zashticen (narochito ako su ti sex, momci i izlasci u glavi)
a narochito sa 15-16 nemash PAR MISLI U GLAVI..

..zato sam i mislila da si govorila o mladjoj deci..

..mozda si ti bila drugachija tinejdzerka, ali misli, konstrukcije, brige i problemi koji tutnjaju
kroz petnaestogodishnji mozak su mnogo BITNIJI I VECI korisniku tog mozga
nego shto je meni danas da se setim da kliknem dugme za start na mashini za vesh..

Kako nisi?
Ja sam bila nesvesna mnogo toga sa 15, mislila sam da su prijatelji zauvek, da se neke stvari moraju poštovati, a da je poštenje i iskrenost najbitnija... i milion tih nekih gluposti...
Kako nemaš par misli, kad ti je po 24h dnevno samo onaj mali plavi iz IV-2 u glavi... i da li ćeš ga sresti u petak, i šta ćeš obući... mislim meni je tako bilo...(nisam imala sex ali smo non stop pričali o istom)... i sve je bilo bezbrižno... a ne kao sada...
Da se razumemo, meni je sada fantastično, ja nikad nisam bila ovako sigurna i ušuškana, mažena i pažena, voljena... ja samo hoću da kažem da je tada bilo BEZBRIŽNIJE... nisam morala da mislim o dosadnim svakodnevnim stvarima, podlim ljudima, nekim normama koje moje godine i status nose...

I na kraju mogu samo da kažem da se ne bih nikad više vratila u te godine... sve ide u svoje vreme...

ono što meni tu smeta jeste moj strah od sve veće odgovornosti, sve većih obaveza
posebno me plaši strah od odgovornosti kada je uloga roditelja u pitanju
i sad ako sam omašila temu samokzniću se : )

Ubola si...

 

[Mali čičak]

Па шта знам, ево ја сам у петој деценији и нисам болесна, богухвала..сем кад ме закачи кијавица или кад ме жига раме.
Ок, умарам се лакше него са 15, али не толико да би ме о ограничавало у било чему што желим. С друге стране, бити одрастао, зрео, самосталан доноси толике бенефиције, толике олакшице у животу - одговорности јесу веће али су и слободе неизмерно веће! Човек је обично паметнији јер има много искуства иза себе, не срља више у глупости, не лупа главом о зид, добро познаје себе, своје могућности и способности, своје квалитете и мане, стекао је сигурност, уме боље да процени друге људе, уме да каже НЕ, зна шта хоће од живота и колико може....а петнаестогодишњак се тек тражи, лута, тек упознаје и себе и свет и самим тим се болније суочава са свиме око себе. А да не кажем да је ограничен вољом матораца, парама матораца, мора да учи, да ради шта му се каже...не држи свој живот у својим рукама, не одлучује о себи...
Ја рекох - најстарија сам била у 16. години. То је било време самоспознаје, суочавања са собом, отварања очију...Одрастање је веома болно, само смо ми склони да заборавимо колико смо искрено патили у тинејџерским годинама јер нам се са овог аспекта те патње чине смешне....али онда нам нису биле смешне, биле су искрене и дубоке!

Што се болдованог тиче - опет је питање шта је за кога уживање. Јесте лакше бити безбрижан, пустити мозак на пашу...али онда би требало да завидимо онима који су полудели па нису свесни себе ни света око себе, ако нам је идеал да ни о чему не размишљамо, само да се препуштамо.

Ја не припадам тој врсти људи. Имала сам дивну младост, али не бих волала да и сада, у овим годинама, морам да танцујем око родитељског новчаника, око тога до кад смем да останем напољу, не бих се више (хвала лепо, доста ми било) ломила око сваке оцене, стрепела пред испите... Мнооого више ми се допада слобода одраслих година него сва ''безбрижност'' младости!

Ovo boldovano je meni lično strašno... jako ograničavajuće... bar ga ja tako doživljavam... sada, trenutno... jer kad shvatiš koliko možeš, shvatićeš i koliko ustvari ne možeš... i nikad nećeš moći... a to jeste odrastanje...
Ja još uvek ne znam šta želim, a koliko mogu sam otprilike svesna... mnogo je tu razmišljanja i dvoumljenja... odluka, prohteva... a sve zavisi samo i isključivo od tebe...

Da ne dužim... najbitnije je biti zadovoljan sa sobom... godine, idu pa idu... evo ja se osećam kao da imam 60... a i dalje idu...

 

[Hellen]

Мене је прва фрка од година ухватила са 16, друга у 21. години.

Тада сам 16 мислила сам да је све лепо већ прошло и да ме убудуће у животу чека само монотонија и празнина... Живот у четрдесетим ми је изгледао као ужасно смарање кућа-посо-деца (мада моји родитељи нису живели тако, и дан данас живе врло активно), мислила сам да човек живи само док је млад а после целог живота само пати са тим данима...

У 21. ме је ухватила друга врста фрке - преузимање одговорности за себе, узимање свог живота у своје руке. Почело је тако што сам одједном решила да раскинем дугу везу која је била пред браком, са момком који ми је пружао заштиту и сигурност и отиснем се у нешто ново и непознато. Нисам више хтела да ме неко чува и штити, да брине о мени, хтела сам да испробам своје границе, да будем ЈА, да сама лупим главом о зид ако треба, да доносим своје одлуке и да одговарам за њих.... Био је то један чудан осећај. Истовремено сам се плашила и хтела да побегнем у безбрижност детињства, а са друге стране мамило ме је да видим ко сам у ствари, колико и шта могу...
Било је болно и стресно....чак сам једно месец дана без престанка имала температуру 37,2.......а победила сам...

Трећа фаза је била око тридесете.... тада сам одједном постала свесна колико сам у ствари јака, колико сам стабилна, шта све могу (и не могу, али и то је добро сазнање)...постала сам напрасно свесна да сам одрасла, да мој живот зависи од мене и да сам способна, још како способна да га држим у свјојим рукама...
Данас ми се јако допада тај осећај. Не плашим се више одговорности, уживам у слободама које сам стекла... Рецимо, данас тек разумем зашто стари људи углавном кажу да су им четрдесете биле најлепше године у животу.

 

[Hellen]

И шта је интересантно: више се уопште не плашим старости!
Не мислим да ће ми живот у седамдесетој бити мање квалитетан него данас...
Са радошћу маштам о томе да окопавам баштицу са дедом, дочекујемо унуке, а онда седнемо у ауто и одемо на неки добар концерт или се купамо голишави на језеру....

 

[Cru*]

Ovo boldovano je meni lično strašno... jako ograničavajuće... bar ga ja tako doživljavam... sada, trenutno... jer kad shvatiš koliko možeš, shvatićeš i koliko ustvari ne možeš... i nikad nećeš moći... a to jeste odrastanje...
Ja još uvek ne znam šta želim, a koliko mogu sam otprilike svesna... mnogo je tu razmišljanja i dvoumljenja... odluka, prohteva... a sve zavisi samo i isključivo od tebe...

Da ne dužim... najbitnije je biti zadovoljan sa sobom... godine, idu pa idu... evo ja se osećam kao da imam 60... a i dalje idu...

Za bodovano...

Kad shvatis i prihvatis koliko mozes, (ili ne mozes) to je oslobadjajuce, jer nema nerealnih ocekivanja a samim tim ni razocarenja, sto vazi i za mene a i za druge.

Ali to je moje vidjenje.

Nikada se ne bih vratila u period odrastanja...mucno je to...gomila nesigurnosti, strahova, trazenja sopstvenog mesta u ovom svetu.

A obaveze imamo uvek, samo su razlicite...s tim sto dok smo mladi njih odredjuju drugi, a kasnije imamo slobodu da svoj zivot organizujemo kako nama odgovara...ako se potrudimo.

 

[gost 52128]

Hellen, rec pubertet u prici o matorcima koji pevaju nisam upotrebila zato sto mislim da ljudi mogu da se zezaju samo kada su u pubertetu, nego zato sto su meni ti ljudi stvarno izgledali kao pubertetlije - nisu delovali ni zrelo, ni staro, nego stvarno detinjasto/mlado ... Verovatno zbog toga sto nisam navikla da vidim ovakvu starost Uostalom, i grupa im se tako zove...

U svakom slucaju, film mi se bas zbog toga i dopao i trebalo bi da ga vidi svako ko se boji starenja, ili ima predrasude o istom - jer vecina ucesnika cak nije ni dobrog zdravlja, pa da se kaze "lako je njima, da su bolesni bila bi druga prica", nego ljudi pevaju, imaju svoje drustvo, i bas je sve to lepo... U stvari, meni je pokazao da zivot ne prestaje, dok god si ziv

 

[Mali čičak]

И шта је интересантно: више се уопште не плашим старости!
Не мислим да ће ми живот у седамдесетој бити мање квалитетан него данас...
Са радошћу маштам о томе да окопавам баштицу са дедом, дочекујемо унуке, а онда седнемо у ауто и одемо на неки добар концерт или се купамо голишави на језеру....

Ma ti ćeš biti luda baba... videćeš...